SMANJENJE VLADE – NEOZBILJAN PREDLOG?

Od rekonstrukcije Vlade Srbije i smanjenja broja ministarstava neće biti ništa. Proizvođači lekova traže da se cene medikamenata na tržištu Srbije usklade sa kursom evra, što bi u praksi značilo povećanje cena lekova za oko šest odsto. Beli Timok poplavio 300 kuća, izlili se Velika Morava, Ibar, Tamnava, Banjska reka.

Revija kolekcije jesen/zima 2010. modnog kreatora Džulijena Mekdonalda
(Julien Macdonald) na Fešn viku u Londonu

Neće biti rekonstrukcije vlade?

Od rekonstrukcije Vlade Srbije i smanjenja broja ministarstava neće biti ništa, rekao je u intervjuu FoNetu ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajić, napominjući da „pri ovoj pameti” tu ideju ne bi ni lansirao, prenosi Politika. On je objasnio da je svojevremeno ideju racionalizacije „lansirao u najboljoj nameri, misleći da bi to bio proaktivan politički potez, koji bi Vladi sigurno doneo stabilnost i mir”.

„Video sam, međutim, da reakcije, što javne, što neformalne, nisu bile nimalo pozitivne”, napomenuo je Ljajić, koji ne zna zašto je to tako, „ako se svi javno zalažu za rekonstrukciju”. Posle svega, od toga nije bilo ništa, nastavio je Ljajić, „a ja sam optužen da sam izneo neozbiljan predlog i da se bavim marketingom, što meni ne pada na pamet, niti to znam da činim”.

Najveći dugovi – za stanove

Gotovo polovina od 490 milijardi dinara koje su građani pozajmili od bankara - otpada na stambene kredite. Prosečan zajam 31.000 evra. Otplata malo kasni, javljaju Novosti. Građani u Srbiji najviše se zadužuju kod banaka za stambene kredite, jer je to jedini način da dođu do krova nad glavom. Prema podacima Kreditnog biroa, do sada su odobrena 71.173 stambena zajma, u vrednosti većoj od 222,7 milijardi dinara.

U zemljama u okruženju već su uveli odlaganje otplate stambenih kredita na period od šest do 12 meseci zbog gubitka zaposlenja, ali kod nas se takva mogućnost još ne razmatra. Kako kažu bankari, u Srbiji još nije alarmantna situacija i stepen otplate zajmova je zadovoljavajući.

Poskupljuju lekovi?

Proizvođači lekova traže da se cene medikamenata na tržištu Srbije usklade sa kursom evra, što bi u praksi značilo povećanje cena lekova za oko šest odsto.
Zahtev za korekciju cena domaći i strani proizvođači uputili su ministarstvima trgovine i zdravlja, i očekuju da država prizna realan kurs evra. Sadašnje cene medikamenata formirane su prema kursu od 94 dinara za evro, a evropska valuta sada vredi više od 98 dinara.
"Hemofarm, recimo, samo na kursnoj razlici dnevno gubi 25.000 evra", kaže dr Dragomir Marisavljević, predsednik Grupacije domaćih proizvođača lekova.

Beli Timok plavi

Spasavannje ugroženih od poplava na području Zaječara

Pod vodom nadošlog Belog Timoka na periferiji Zaječara, u naseljima Izvorski put, Višnjar i Muljak, rano juče bilo je oko 300 kuća, ali sneg se na celom području prema Staroj planini i dalje topi, a reka nadolazi. Šef štaba za vanredne situacije Milko Todorović kaže da je rano juče ova reka dostigla vodostaj od 350 centimetara i da je za čitav metar iznad nivoa predviđenog za uvođenje vanrednih mera odbrane, javlja Politika. U organizovanoj odbrani od poplava na području Zaječara učestvuje više stotina ljudi specijalizovanih ekipa i građana. U Policijskoj upravi u Zaječaru ministar policije Ivica Dačić je obavestio novinare da je do juče u podne evakuisano 113 osoba i da je na poplavljenom području samo u dolini Belog Timoka ugroženo 600 stanovnika. Iz Okružnog zatvora u Zaječaru evakuisano je 40 osuđenika i 31 pritvorenik usled proglašenja vanrednog stanja zbog neposredne opasnosti od poplava.

Politika javlja i o poplavama u Loznici, Požegi, okolini Uba i Kuršumliji.

U Zaječaru je juče zbog poplave bilo pravo opsadno stanje. Samo u naselju Izvorski put pod vodom se našlo 250 objekata u kojima živi više od 600 stanovnika, objavljuje Blic.

Beli Timok poplavio 300 kuća, izlili se Velika Morava, Ibar, Banjska reka... Počela i evakuacija stanovnika pojedinih područja, javljaju Novosti.

Poplave na ostrvu Madeira

Broj poginulih u poplavama i klizištima na portugalskom ostrvu Madeira popeo se na 42, više od 120 ljudi je povređeno, broj nestalih za sada nije utvrđen, a u spasavanje se uključila i vojska, saopštile su vlasti, prenosi Politika.

Broj žrtava „će verovatno rasti, uzimajući u obzir poplave”, rekao je portparol regionalnih vlasti, dodavši da ima „velikih teškoća” u saobraćaju.

Jake kiše na ostrvu su ulice glavnog grada Funšala u subotu pretvorile u reke vode, blata i otpada. Voda je nosila prevrnute automobile, a spasioci na splavovima krstare ulicama u potrazi za zarobljenim stanovnicima.

Da li će Holandija dobiti bolju vladu?

Zbog svađe u holandskoj laburističko-demohrišćanske vladujućoj koaliciji pala vlada. Kabinet u ostavci bio najveći protivnik približavanja Srbije EU, javljaju Novosti. Sada već bivši premijer Jan Peter Balkenende je u subotu kraljici, koja se nalazi na odmoru u Austriji, telefonom dao ostavku, jer je unutar vladajuće koalicije došlo do kobnog neslaganja oko ostanka holandskih trupa u Avganistanu. Na daljem angažmanu Holandije, i posle leta, insistirao je NATO. Holandski vojnici su prisutni u Avganistanu od avgusta 2006., na jugu ove zemlje, gde je velika koncentracija talibana. Do sada je u Avganistanu pogino 21 holandski vojnik. Parlament je 2007. doneo odluku o povlačenju na leto 2010. Demohrišćani su želeli da se boravak produži, pa su socijaldemokrati iz Laburističke partije odlučili da se povuku s vlasti. Vojno-mirovni angažman Holanđana u inostranstvu već je prouzrokovao pad jedne vlade, 2002. godine, zbog kritika na račun holandskih vojnika u Srebrenici.

"Patriot" umesto Bušovog antiraketnog štita

Poljska je spremna da početkom aprila započne na svojoj terotoriji postavljanje američkog antiraketnog sistema „patriot” i primi 100 vojnika vojske SAD koji će učestvovati u tom projektu, objavila je novinska agencija PAP, prenosi Politika.

„Ministarstvo odbrane očekuje da prva faza postavljanja baterije 'patriot' i raspoređivanje 100 (američkih) vojnika u gradu Morag na severu Poljske bude sprovedeno početkom aprila”, navela je ova agencija.

Postavljanje baterija „patriot” predstavlja deo sporazuma potpisanog između Poljske i SAD prošlog decembra, u skladu sa odlukom Vašingtona da odustane od plana prethodne administracije Džordža Buša da u Češkoj i Poljskoj postavi delove svog antiraketnog štita, preneo je Rojters.

Ko je neprijatelj Srbije?

Velika rasprava koja se u Srbiji rasplamsala u vezi sa članstvom u NATO zdrava je i konstruktivna. Nažalost, mnogi argumenti, i za i protiv članstva, ostali su bez važne poente. Ovo naročito važi za zagovornike članstva u NATO-u. Oni koji favorizuju članstvo tvrde da će Srbija biti deo ogromnog sistema kolektivne bezbednosti i pripadnik velike demokratske zajednice, prenosi Politika tekst pod naslovom "Mit o alijansi - Čak i ako bi članstvo u NATO donelo uštedu, da li bi to bilo vredno članstva", Stivena E. Majera, profesora univerziteta iz Vašingtona.

Da bi se utvrdilo da li bi Srbija trebalo da postane članica NATO-a, Srbi treba da razmotre šta je cilj toga da se bude deo sistema kolektivne bezbednosti? Ko je neprijatelj ovog sistema kolektivne bezbednosti od koga bi se Srbija branila? Štaviše, čak i da postoje takvi neprijatelji, da li bi NATO zaista priskočio u odbranu Srbije? Srbi bi trebalo da se suoče s činjenicom da njihovi interesi više ne leže samo na Zapadu, već su sada i u Rusiji, Kini, Iranu, Brazilu i na mnogim drugim mestima.

Vojna vežba KFOR-a

U okviru redovne vojne vežbe KFOR, koja će se održati od 22. do 24. februara, na severu Kosmeta biće raspoređene dve čete iz američkih manevarskih snaga u okviru Kfora, saopštila je misija Kfora, objavljuje Politika.

U saopštenju se, koje prenosi „Slobodna Evropa”, dodaje da će „raspoređivanje snaga potvrditi operativnu sposobnost pojačanja i podrške svake borbene grupe na Kosovu”.

Susret u Istanbulu vaseljenskog patrijarha Vartolomeja i ministra spoljnih
poslova Srbije Vuka Jeremića

Tajanstveno rešenje za Kosmet

Predsednik Srbije Boris Tadić nagovestio je nedavno mogućnost da do kraja ove godine, pošto se Međunarodni sud pravde izjasni o legalnosti proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije, dođe i do konkretnijeg rešenja položaja južne srpske pokrajine. O tome koliko je to realno, šta očekuju od odluke suda, da li će priznanje nezavisnosti Kosmeta biti uslov za ulazak Srbije u EU i kakvu bi politiku oni vodili da su na vlasti, za Politiku govore Aleksandar Vučić, zamenik predsednika Srpske napredne stranke, i Čedomir Jovanović, predsednik Liberalno-demokratske partije.

Jovanović: "Veoma je teško govoriti o političkim namerama vlasti ili države jer već dve godine o Kosovu nismo razgovarali u parlamentu." Vučić: "Ne znamo ništa o planovima vlasti, nigde ih nisu javno izrekli, ne postoji nikakav formalni predlog."

Romi na Kosmetu

„Svoj maternji jezik, romski, u kojem ima mnogo srpskih reči, ja ne mogu da govorim u južnoj Mitrovici ili kada idem po Kosovu. Zašto? Zato što nisam bezbedan. Kada odem u Prištinu, Uroševac ili Prizren moram isključivo da govorim albanski jezik, osim sa ono malo Roma koje sretnem, s kojima mogu krišom da pričam na svom jeziku”, objašnjava za Politiku raseljeni Rom Skender Gušani, koji je s porodicom 1999. godine izbegao iz južnog dela Kosovske Mitrovice u Leposavić.

Gušani, koji je predsednik romske zajednice za Kosovsko-mitrovački okrug, s još oko 300 Roma i nekoliko porodica Egipćana i Aškalija živi u „hangaru”, na mestu gde je nekada bila stacionirana Vojska Jugoslavije. Predsednik romske zajednice za Kosovsko-mitrovački okrug podseća da su Romi nedavno imali razgovore sa ambasadorima evropskih kancelarija u Prištini i da je nemački ambasador tražio da se godišnje oko 5.000 Roma vrati iz Nemačke. „Mi smo i tada rekli da nema uslova da Romi ponovo budu na svojim ognjištima, jer su im kuće popaljene”, kaže Gušani i nabraja da danas u Peći i Uroševcu više nema Roma, osim onih koji se izjašnjavaju kao Aškalije. Najbezbedniji su oni koji žive Plemetini, gde je većinski srpski živalj, kao i u jednoj od najvećih srpskih enklava u Prilužju. U Prištini u Moravskom naselju živi sedam porodica, dok u Vučitrnu nema ni jedne.

O svakoj žalbi – posebno izjašnjavanje Ustavnog suda

Bosa Nenadić, predsednica Ustavnog suda, govori za Novosti o zabrani nasilničkih grupa navijača, reizboru sudija, Zakonu o informisanju: "O navijačima se prikuplja dokumentacija. Najčešće se radi o neformalnim grupama. O svakoj žalbi neizabranih sudija - posebno izjašnjavanje." Ustavni sud Srbije dobio je 829 ustavnih žalbi i 33 žalbe bivših sudija i tužilaca koji su se posle opšteg izbora našli ispod „crte”. Zaštitu traže i kandidati koji su prvi put "konkurisali" za sudnicu, a nisu dobili nikakvo obrazloženje zbog čega nisu prošli.

Koncert Beogradske filharmonije i Zubina Mehte

Mladi Beogradjani u Beču

Mladi Beograđani Mirjana, Vladimir i Jelena, u skladu sa svojim godinama, žele da nauče da surfuju, rone i skaču padobranom. Pre toga, međutim, oni žele da skoče u ozbiljan život. Stipendisti Fonda „Zoran Đinđić“ vratili su se sa tromesečne prakse u Beču i, kako sami kažu, odrasli, objavljuje Blic. Dvadesetoro stipendista fonda živelo je i radilo u Austriji od 20. septembra do 19. decembra prošle godine. Fond im je omogućio praksu u raznovrsnim svetski poznatim kompanijama i, što je još važnije, tri meseca samostalnog života u inostranstvu.

"Najznačajniji nam je bio život sa ljudima koje ne poznajemo, tri meseca fenomenalnog iskustva i rada u drugačijoj sredini", priča Mirjana Radulović (27), diplomirani politikolog, koja je nakon austrijske epizode dobila posao u austrijskoj agenciji za odnose sa javnošću „Eker und partner“.

Goran Scekic, karikaturista dnevnog lista DAN iz Podgorica, povodom polemike
o seči palatana u Beogradu

Ispovest Mirjane Marković

Mirjana Marković, udovica bivšeg predsednika Srbije i SRJ Slobodana Miloševića, više ne razmišlja o povratku u Srbiju. U ekskluzivnoj pripovesti za Alo, koju je proteklih nedelja beležila na nepoznatoj lokaciji u prestonici Rusije, govori o svemu što je tišti i raduje, o svom izbegličkom životu u Rusiji, porodici, političkoj situaciji u Srbiji...

NLO i JNA

Bivši pilot Trifko Radeta prvi put svedoči o susretu aviona JNA sa letećim tanjirom. Leteći u “galebu” iznad Cresa 1985. video objekat cilindričnog oblika, objavljuju Novosti. Ovaj misteriozni događaj odigrao se kada je Radeta, kao pitomac treće godine zadarske Vojne vazduhoplovne akademije, boravio na aerodromu Pula, koji je važio za najbolji centar za praćenje i navođenje aviona u nepovoljnim meteorološkim uslovima.

"Jednog dana, rano popodne, bio sam u kabini aviona “galeb” (N-60) sa legendarnim nastavnikom letenja Mitom, zvanim Dolar", priča Radeta. "Uvežbavali smo figurno letenje i vađenje iz nepravilnih položaja pod kalotom." Let je tekao bez ikakvog problema, kaže Radeta, sve dok u penjanju ka zoni u traverzi Cresa nije primetio leteći objekat, cilindričnog oblika cigarete, boje aluminijuma. "Procenio sam da je bio dužine oko 20 a širine oko četiri metra", predočava nekadašnji vojni pilot, potpukovnik avijacije u penziji. "Najmanje osmorica pilota učestvovala su u ovom “viđenju”, o kojem se do sada nije javno govorilo", veli Radeta. "Niko nam nije naredio da ćutimo, ali je bio prisutan strah da te na redovnim lekarskim pregledima na VMA proglase nesposobnim za dalju službu."

Sintetičke droge

Metamfetamini su napravili pravi „bum” na narkosceni Beograda, objavljuje Politika. Ova sintetička droga najčešće se nalazi u obliku kristalnog praha, a pod uticajem ovih narkotika osobe postaju veoma agresivne. Miloš Bogičić, šef Odseka za suzbijanje narkomanije u Policijske uprave za grad Beograd, kaže da je u toku prethodne godine zaplenjeno 7.657 grama amfetamina u prahu, 11.56 grama metamfetamina, oko 2.500 tableta ekstazija i 669 komada (doza) LSD-a. U 2009. godini podneto je jedanaest krivičnih prijava protiv 20 osoba za sintetičke droge, a na teritoriji celog Beograda podneto je oko 1.500 prijava protiv izvršilaca krivičnih dela u vezi s drogom.

„Većina novodizajniranih droga pravi se u ilegalnim kućnim laboratorijama, a recepti za kreaciju ovih droga se mogu pronaći čak i preko Interneta. Kreatori ovih narkotika pokušavaju da oponašaju dejstvo već poznatih prirodnih droga pa ih reklamiraju pod sloganom ’Heroin na kvadrat, a duplo jeftiniji’ što je tačno, ali se mora imati na umu da su one i toksičnije. Ilustracije radi, količina sintetičke droge veličine zrna soli može da ubije 30 ljudi. Stručnjaci znaju da su se na tržištu narkotika pojavile nove droge kada odjednom dođe do velikog broja smrtnih slučajeva i psihijatrijskih komplikacija”, ističe dr Aleksandar Ramah, neuropsihijatar, koji već decenijama radi s mladim zavisnicima.

Poslanika nema ko da brani?

Napad na lidera Pokreta za promene Nebojšu Medojevića osudio je danas predsednik Crne Gore Filip Vujanović koji je, u reagovanju dostavljenom redakciji Politike, rekao da je Crnoj Gori potrebna „afirmacija vrednosti demokratije, tolerantnosti i zaštite ličnih i porodičnih vrednosti, kroz institucije sistema”. Medojevića je juče napao u Podgorici, ispred zgrade u kojoj živi, Nenad Mićunović, protiv koga je policija pokrenula postupak.

Redakciji Politike danas je portparol PzP-a i poslanik u Skupštini Crne Gore Koča Pavlović dostavio reagovanje u kome se navodi da je predsednik skupštine Ranko Krivokapić „dužan je da odmah reaguje i da stane u zaštitu ustavnog prava i dužnosti predsednika Nacionalnog saveta za evropske integracije, narodnog poslanika i opozicionog lidera Nebojše Medojevića”.

Vladan Bojić, advokat Nenada Mićunovića, osumnjičenog za napad na Nebojšu Medojevića, izjavio je juče da njegov klijent nije imao nameru da napadne lidera Pokreta za promene, već da su se njih dvojica „slučajno sreli i razmenili nekoliko oštrih reči”. U Pokretu za promene su istakli „da su slični napadi koji su prethodili ubistvu vlasnika i urednika lista ’Dan‘ Duška Jovanovića, takođe, bili od strane tužilaštva zvanično kvalifikovani kao bezazleni prekršaji”.

Medojević je podsetio da je Nenad Mićunović iste večeri pušten iz policijske stanice i najavio da će od predsednika Skupštine zatražiti da tužilac razmotri prekvalifikaciju, jer taj napad nije prekršaj već krivično delo, objavljuje Blic. Medojević navodi da nije istinito ni saopštenje crnogorske Uprave policije da je odbio policijsku zaštitu.

Lider crnogorskog Pokreta za promene Nebojša Medojević izjavio je da strahuje od likvidacije i da očekuje da će narednih dana biti još napada na njega, piše u Presu.

Napad sinovca nikšićkog biznismena Brana Mićunovića na Nebojšu Medojevića, lidera Pokreta za promene, izazvao je novi potres u ionako nervoznoj atmosferi u Crnoj Gori, gde se od izbijanja “afere Šarić” događaji nižu kao na tacni, piše u Novostima. Nervozni su, reklo bi se, svi. Vladajuća partija zbog direktnih prozivki iz opozicije da se vlast ni u “slučaju Šarić” ni u drugim prilikama uopšte ne bori protiv organizovanog kriminala, već da je, naprotiv, sa mafijom u savezu. Opozicija je, pak, optužena za pljuvanje po sopstvenoj državi, ali je na stubu srama i zato što nema konkretne dokaze za teške optužbe.

Antuna Stanaja nasledio Darko Šarić

Mreža koju je u Srbiji izgradio Darko Šarić, povezana je sa poslovima Antuna Stanaja, Albanca sa crnogorskim državljanstvom, koji je sa grupom saučesnika, među kojima je i Mile Jerković, „pao“ 2007. godine u akciji „Memfis“, a potom osuđen kao vođa i finansijer međunarodne grupe koja se bavila švercom cigareta, potvrdio je Danasu izvor blizak istrazi u MUP Srbije. Deo klana čije je „poslovno područje“ preuzeo Šarić, a koji se obično označava kao „crnogorski tajkunski lobi“, učestvovao je u brojnim privatizacijama u Srbiji. Najčešće preko posrednika, fizičkih lica (poput Jerkovića) ili firmi koje su za te potrebe, sa 250 evra uloga, osnivali anonimni 18-godišnjaci, oni su kupovali uglavnom preduzeća u kojima je zbog velikog obrta gotovine, našim institucijama teško da prate poreklo i dalji tok novca.

Poslednjih dana govori se i da su u čitavu priču umešani i neki bivši i sadašnji visoki funkcioneri iz Vojvodine, kao i da je preko jedne od banaka sa sedištem u pokrajini, oprano više od milijade evra dobijenih iz poslova sa drogom i cigaretama, a koje posle „Memfisa“ pokušava da rasvetli i sadašnja međunarodna policijska istraga nazvana „Balkanski ratnik“.

Za poslove Antuna Stanaja, koje je nasledio Darko Šarić, najpogodnije su bile firme iz primarne poljoprivrede i autotransportna preduzeća, koja su, uz to, služila i za rasturanje robe. Samo Jerković je na svoje ili na ime članova najuže porodice (uglavnom u Vojvodini) kupio čak 17 preduzeća čija je delatnost ili prevoz ili poljoprivreda.

Član zemunskog klana u Kanadi?

Kanadske vlasti pokušaće da lociraju anesteziologa Miroslava Risovića za koga su optuženi i svedoci na suđenju za ubistvo premijera Zorana Đinđića tvrdili da je ubijao za zemunski klan, saznaje Blic. Risović je uhapšen u toku akcije „Sablja“ na radnom mestu u Urgentnom centru zbog sumnji da je saradnik zemunskog klana. Kod njega je pronađen pištolj, bez dozvole, ali je ubrzo pušten iz pritvora nakon čega je otišao kod supruge u Kanadu sa hrvatskim pasošem. Zaštićeni svedok Milenković optužio je Risovića da je odgovoran za smrt Veselina Božovića i Dragana Živkovića, jednog od braće Fiškala, kao i da je nabavio otrov, kojim je otrovan Ljubiša Buha Čume.

Doktor Miroslav Risović, koji je osumnjičen da je za račun „zemunaca" ubijao pacijente, lociran u Torontu, uskoro bi mogao da bude uhapšen i izručen Srbiji, objavljuje Pres.

Zanimljivo je da samo ova dva lista donose ovu informaciju, s tim što je u Blicu ministarka pravde Snežana Malović potvrdila te navode dok Pres objavljuje kako "ministarka pravde Snežana Malović juče nije htela da komentariše naša saznanja".

Pogibija na pruzi

Trojica mladića iz Vrbasa poginula a jedan teško povređen kada je na automobil, kojim su preticali kolonu zaustavljenu na semaforu, naleteo voz, javlja Politika. Nesreća se dogodila u noći između subote i nedelje, oko 3 sata i 30 minuta, na svetlosno obeleženom pružnom prelazu s polubranikom, na izlazu iz Vrbasa prema Kuli, kada je „golf 4” sa četvoricom mladića, kojim je upravljao Savo Baćović, podleteo pod teretni voz koji se kretao iz pravca Subotice. Od siline udara automobil je potpuno smrskan i kotrljan niz šine oko sto metara, sve dok mašinovođa nije uspeo da zaustavi kompoziciju od dvadesetak teretnih vagona. Prema rečima istražnog sudije Mirjane Vignjević, u trenutku udesa automatska rampa na pruzi bila je spuštena, dok je semafor trepćućim žutim svetlom upozoravao vozače da treba da se zaustave. A, kako kažu očevici ove tragedije, vozač „golfa” je u preticanju kolone zaustavljenih vozila pokušao da se u slalomu „provuče” između dva spuštena polubranika.

Povređen je Marjan Marković, čije je stanje relativno stabilno, javljaju Novosti.

Partizan odbranio titulu

Košarkaši Partizana osvojili su Kup Radivoja Koraća pobedom nad ekipom FMP iz Železnika

Košarkaši Partizana su odbranili titulu u Kupu Radivoja Koraća. Crno-beli su zasluženo savladali FMP sa 72:62 (18:16, 16:15, 16:18, 22:13 ) u odličnoj atmosferi u niškom "Čairu", osvojili prvi pehar ove sezone, ujedno svoju treću "Žućkovu levicu" u nizu, a 11. u istoriji, javlja Blic.