SINONIM ZA REGIONALNU SARADNJU JE KOSOVO

Centralna tema razgovora, koje će u ponedeljak, 1. marta u Beogradu, ministar spoljnih poslova Francuske Bernar Kušner imati s najvišim srpskim zvaničnicima, biće regionalna saradnja. Nastavlja se dalji pad životnog standarda, prosečna zarada u Srbiji, bez poreza i doprinosa u januaru 29.929 dinara (odnosno 299 evra). Borba za to ko će prvi pred kamerama da zabode ašov u nekom selu.

Januarsko siromaštvo

Nastavlja se dalji pad životnog standarda, prosečna zarada u Srbiji, bez poreza i doprinosa u januaru 29.929 dinara (odnosno 299 evra). Januarska zarada, po statistici, za 6.860 dinara manja od decembarske, a za 1.052 od plate iz istog meseca 2009. objavljuju Novosti pod naslovom “Plata se istopila”. To je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), realno smanjenje za 19,1 odsto u odnosu na prethodni, decembar mesec.

Najveće zarade prošlog meseca isplaćene su zaposlenima u energetskom sektoru, pre svega, u vađenju sirove nafte i gasa, sa prosekom od čak 97.321 dinara. To je čak tri puta više od republičkog proseka! Slede potom radnici u proizvodnji koksa, koji su u januaru kući odneli po 86.442 dinara, a 20-ak hiljada manje zaradili su piloti i zaposleni u vazdušnom saobraćaju.

Ko će da se slika sa “prvim ašovom”?

Ko je pravu – Vlada Vojvodine, koja tvrdi da je za realizaciju projekata iz Nacionalnog investicionog plana dobila samo 1,83 odsto para, ili Ministarstvo za NIP,u kome tvrde da će vrednost projekata koji će se ove godine realizovati u pokrajini iznositi blizu 20 odsto ukupnog budžeta NIP-a, pita Politika.

Posle međusobne prepiske pokrajinske vlade i republičkog ministarstva jasno je samo da imaju različite stavove šta je sve uračunato u taj iznos. U Ministarstvu za NIP kažu da su oni izdvojili četiri milijarde dinara za izgradnju autoputa Horgoš – Novi Sad, dok u vojvođanskoj vladi tvrde da su ta sredstva predviđena u okviru Ustavom garantovanih sredstava za budžet Vojvodine, te da nema osnova da se ona sada projektuju kroz NIP. Zbog toga predlaže da se novcem iz NIP-a finansira 28 projekata iz Vojvodine, u ukupnom iznosu od 3,88 milijardi dinara, koje su lokalne samouprave blagovremeno prijavile na konkurs.

„Ministarka za NIP Verica Kalanović ne može dva puta knjižiti iste pare za isti projekat. Pošto je autoput državni projekat, jer je deo Koridora 10, ima smisla da se finansira iz republičkog budžeta, ali onda to treba da nam se kaže pa bismo mi onda te četiri milijarde prenamenili za lokalne projekte”, kaže Dragoslav Petrović.

Poslanik Saveza vojvođanskih Mađara Balint Pastor ocenjuje da je ovakva odluka Vlade Srbije samo nastavak onoga o čemu su poslanici SVM-a govorili prilikom usvajanja budžeta Srbije za 2010. godinu – da Vojvodina neće dobiti Ustavom garantovan novac. Vojvođanska opozicija, međutim, tvrdi da je do sukoba došlo zbog toga što je Fond za kapitalna ulaganja pokrajine prazan, a država ne želi da finansira projekte koje su vojvođanske demokrate obećale u predizbornim kampanjama za vanredne lokalne izbore.

„Oni se zapravo bore za to ko će prvi pred kamerama da zabode ašov u nekom selu. To je najvažnije i Pajtiću i Dinkiću, a ovom drugom posebno sada kada planira osnivanje svog saveza regionalnih stranaka. Ranije su, zarad mira u kući, ili u DS-u, ćutali, a puštali su Čanka i Pastora da uslovljavaju kako neće podržati republički budžet ukoliko pokrajina ne dobije ono što oni smatraju da joj pripada”, kaže Milenko Jovanov, portparol pokrajinskog odbora Demokratske stranke Srbije.

Vlada i poslanici

Premijer Srbije Mirko Cvetković izjavio je juče da su razgovori sa misijom Međunarodnog monetarnog fonda bili „kolegijalni” i da je konstatovano da je Vlada Srbije ispunila i premašila očekivanja predviđena sporazumom sa tom finansijskom institucijom, prenosi Politika.

Cvetković je u Skupštini Srbije kazao da je poseta misije MMF-a prošla bez problema i na obostrano zadovoljstvo i dodao da navodi pojedinih medija da nije sve dogovoreno nemaju osnova.Poslanici srpskog parlamenta imali su juče priliku da tri sata postavljaju poslanička pitanja premijeru Mirku Cvetkoviću i članovima njegovog kabineta, a došli su, gotovo, svi ministri.

Na pitanja poslanika o pregovorima sa MMF, preko ”slučaja Šarić”, do rezolucije o Srebrenici, u četvrtak je premijer Mirko Cvetković, u društvu gotovo celog kabineta, tri sata odgovarao poslanicima u parlamentu, objavljuju Novosti pod naslovom “Krivica je uvek na drugome”.

Kušnerova misija u Srbiji

Centralna tema razgovora, koje će u ponedeljak, 1. marta u Beogradu, ministar spoljnih poslova Francuske Bernar Kušner imati s najvišim srpskim zvaničnicima, biće regionalna saradnja kao jedan od ključnih preduslova za nastavak evropskih integracija svih zemalja Zapadnog Balkana, pa i Srbije, objavljuje Danas pod naslovom “Kušner u Beogradu pre svega zbog Kosova”. U ovom slučaju, sinonim za regionalnu saradnju je odnos Beograda prema Kosovu, saglasni su dobro obavešteni sagovornici Danasa iz francuskih i srpskih krugova koji su, zbog osetljivosti teme, želeli da ostanu anonimni.

Kušner će svojim sagovornicima - predsedniku Borisu Tadiću, šefu diplomatije Vuku Jeremiću i vicepremijeru Božidaru Đeliću - preneti da je neophodna veća fleksibilnost i kooperativnost Srbije u odnosu na vlasti u Prištini i da bi svakako doprinela da u prestonicama ključnih zemalja EU bude još više dobre volje za ubrzanje srpske kandidature za članstvo, koju je za centralni politički prioritet Srbije u 2010. postavio lično predsednik Tadić.

Zabrinutost zbog rasta evra

Dok guverner i predstavnici centralne banke tvrde da je srozavanje dinara sezonsko i u “granicama normale”, građani, ali i biznismeni, vidno su zabrinuti poslednjim skokom vrednosti evra koji sada vredi 99,67 dinara. Iz Privredne komore i Unije poslodavaca stižu upozorenja da je krajnji trenutak da Narodna banka reaguje, piše u Novostima. Teret slabljenja domaće valute, prema rečima Bojana Markovića, viceguvernera NBS, pre krize uglavnom je bio na potrošačima, a sada se, posle krize, prebacio na uvoznike, preduzeća i manji segment stanovništva koji je prezadužen u stranoj valuti.

Na strani ponude, prema rečima Đorđa Đukića, na deviznom tržištu nema priliva kapitala, odnosno stranih direktnih investicija i novog zaduživanja, tako da će NBS biti u prilici da sve više interveniše, naročito tokom prvog kvartala.

Prodajni kurs evra juče je u menjačnicama prvi put dostigao 100 dinara, dok su ga banke prodavale za čak 102 dinara, piše u Presu. Domaća valuta i danas nastavlja da slabi, pa zvaničan srednji kurs iznosi 99,63 dinara za jedan evro. Ekonomisti procenjuju da će dinar nastaviti da slabi i da će srednji kurs uskoro preći i 105 dinara, dok u NBS-u tvrde da će se sa ekonomskim oporavkom i prestankom sezonskih faktora zaustaviti pad domaće valute.

Evro tone?

Nemačka kancelarka priznala da je evropska valuta u situaciji bez presedana. Angela Merkel, ipak, veruje u povoljan ishod, prenose Novosti. Na tešku probu evro je stavljen tokom globalne recesije. EU je bila pošteđena dubljih potresa, ali je za to plaćena cena: finansijska kriza povećala je javni dug.
Kriza, u kojoj se evro našao, neće biti prevaziđena baš lako. O tome govori i svojevrstan presedan na čikaškoj berzi: dileri i hedž fondovi, kladili su se u neverovatnih 7,6 milijardi dolara da će evro i dalje tonuti!

Relativno blagonaklon stav Nemačke prema grčkom deficitu, proističe iz činjenice da EU mora da pomogne Atini, da bi, pre svega, pomogla sebi. Jedna od prvih posledica eventualnog izbacivanja Grčke iz evrozone, bio bi dalji, još drastičniji pad kursa evra u odnosu na dolar. Prema pisanju nemačkog dnevnika “Špigl”, najverovatnije da će se, zarad otkupa grčkog državnog duga, evroporeznici opteretiti novim nametima. Pominju se i novi direktni krediti ka Atini, čija će ukupna suma dostići 55 milijardi evra. Problemi na zapadu kontinenta, sa Španijom i Portugalom, multiplikovaće muke, budući da će samo Madridu biti neophodno čak 97 milijardi evra.

Svemoćne stranke

Milan Marković, ministar državne uprave, govori za Novosti o blanko ostavkama, izborima, incidentima u Preševskoj dolini: “Poslanici moraju da budu vlasnici mandata. Preregistraciju će preživeti oko 70 partija. Peticija opozicije ne ugrožava Vladu.”

“Zakon o državnoj izbornoj komisiji je ”na čekanju”, ne postoji politička saglasnost za njegovo izglasavanje, kao ni za Zakon o izboru odbornika, koji predviđa drugačiji izborni sistem i ukidanje blanko ostavki.”
Pojedine partije se protive tim rešenjima jer se boje kupovine odbornika, smatra novinar.
“Neka stranka izabere poštenog čoveka za odbornika pa neće morati da se plaši da će ga neko kupiti. Mislim da je pravi razlog protivljenja to što naše stranke imaju neprimereno veliku moć i nerado je se odriču.
Blanko ostavke ne samo da urušavaju naš politički sistem, već su kontraproduktivne i za same partije koje biraju kadrove, ne po kvalitetu, već po poslušnosti. Poslanici su sada, pre svega, predstavnici partija, jer ih biraju one, a ne građani.”, poručuje Milan Marković.

Pošto zemlja?

Da je znao kako će meštani Maršića, Kormana i Jovanovca reagovati na izjavu ministra ekonomije i regionalnog razvoja Mlađana Dinkića da cena zemljišta koje treba da bude eksproprisano „ne može biti viša od 300 do 350 evra za ar“, gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović verovatno nikad ne bi izgovorio sledeću rečenicu: „Očekujem samo manje probleme“. Ovo je bio njegov odgovor ministru Dinkiću, koji je na prošlonedeljnom radnom sastanku „iz prve ruke“ hteo da čuje kako će reagovati vlasnici parcela kada im lokalna uprava saopšti da njihove njive na Kormanskom polju moraju biti eksproprisane za potrebe „Fijata“ i njegovih petnaestak kooperanata, prenosi Politika.

Meštani tri sela na obodu Kragujevca, koji poseduje oko 20 hektara zemljišta na Kormansko polju, jednoglasno su odbacili Dinkićevu ponudu i „čvrsto rešili“ da svoju dedovinu ne daju budzašto. Meštani Maršića, Kormana i Jovanovca nisu protiv eksproprijacije, ali njihova „minimalna cena” je 4.000 evra za ar i „neće ni da čuju za Dinkićevih od 300 do 350 evra”.

“Kojom matematikom je Dinkić došao do cene od 300 do 350 evra za ar!? Ako mu je to cena, onda ću ja da mu dam 400 evra za svaki ar njegove očevine”, predložio je jedan kršni Maršićanac na zboru nezadovoljnih meštana, održanom u seoskom domu kulture.

Država poklanja zemlju

Savet za borbu protiv korupcije traži od Vlade Srbije da poništi uredbu o konverziji prava korišćenja građevinskog zemljišta u pravo svojine, kojom se tajkunima praktično poklanja atraktivno zemljište, otkriva u intervjuu za Alo predsednica Saveta Verica Barać.

“Preporučili smo vladi da povuče uredbu i usaglasi je sa zakonom. Ako pak insistiraju da se ostane na toj potpuno nezakonitoj uredbi, onda se mora postaviti pitanje odgovornosti vlade”, kaže Barać.

Gotovo niko se ne vakciniše više

Više od šest miliona evra mogla bi da bude šteta Srbije samo na 680.000 doza uvezene i plaćene, a još neiskorišćene, vakcine protiv novog gripa. Epidemiolozi, koji su u više navrata najavljivali treći, udarni talas gripa, sada kažu da ga nema ni na vidiku, da virus miruje, ali da je “još rano da se proglasi kraj epidemije”. Vakcinacija je već zamrla, sama od sebe. Za jedan dan, u čitavoj Srbiji vakcinisano je samo 36 ljudi!
Od ukupno 855.700 doza, koje su ušle u zemlju, u opštoj populaciji utrošeno je svega 153.871, a njih 20.000 dato je vojsci. Od 10 do 15 odsto doza otišlo je u takozvani rastur.

Ministar častio mamu?

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, na čijem je čelu Mlađan Dinkić, dodelilo je projekat izrade istraživanja o kretanjima na tržištu rada, vredan 100.000 evra, Institutu za ekonomska i socijalna istraživanja (ESPI), bivši G17 Institut, objavljuje tabloid Alo pod naslovom “Dinkić častio mamu sa 100.000 evra”.

Suvlasnik Instituta je dr Mirosinka Dinkić, jedan od naših najvećih ekonomskih stručnjaka, ali i majka ministra ekonomije. Zbog očiglednih sumnji da je reč o sukobu interesa, u Savetu za borbu protiv korupcije smatraju da bi ovaj slučaj trebalo da ispitaju nadležne institucije.

Tajanstveni kupac Jata

Domaći milijarder nedavno je Vladi Srbije ponudio strateško partnerstvo za preuzimanje nacionalne avio-kompanije „Jat ervejz“, saznaje Blic. Kako tvrdi naš izvor iz Vlade, dogovor bi mogao da bude postignut narednih dana, a ukoliko država bude prihvatila ponudu bogatog Srbina, nova kompanija sa nešto drugačijim imenom startovala bi sa radom već u martu 2011. godine. Potencijalni kupac predlaže da preuzme 51 odsto vlasništva u „Jatu“, dok bi preostalih 49 odsto zadržala država.

Zasićeno tržište poslovnog prostora?

Kompanija MPC propertis, biznismena Petra Matića, počela je da se oslobađa svojih nepokretnosti u Beogradu, objavljuje Politika. Nedavno je za devet miliona evra prodata poslovna zgrada u Bulevaru Zorana Đinđića, koju je dobio kupovinom firme „Hipo konsultanti”. Potom je „utopio” dva placa, površine oko dva hektara, u blizini novobeogradskog Buvljaka. Najveće iznenađenje je, ipak, najava raskida ugovora o zakupu tri hektara zemljišta na Autokomandi, za koje se pre godinu dana grčevito borio sa „Deltom”. Zašto jedan od najvećih ulagača u nekretnine povlači ovakve poslovne poteze, juče u MPC-u nismo saznali. Premda čaršija sluti da je američki partner „Meril Linč” zbog svetske finansijske krize ugrozio i Matićevu kompaniju. Realnije ipak zvuči da je tržište poslovnog i komercijalnog prostora prezasićeno. Otuda namera ove kompanije da se što pre oslobodi zemljišta na kome treba da zida poslovne zgrade.

Tajanstveni graditelj Koridora 10

Izgradnja dva tunela na obilaznici oko Dimitrovgrada, na međunarodnom Koridoru 10, privremeno je obustavljena zbog zaštićenog svedoka Ljubiše Buhe Čumeta, otkriva Pres. Pripremni radovi za bušenje tunela „Progon" i „Pržojna padina" obustavljeni su kada je otkriveno da je neko iz vlasti dojavio Ljubiši Buhi Čumetu kakvu tačno mašinu, takozvanu „krticu", treba da kupi da bi dobio posao vredan više od 50 miliona evra! Kako saznaje ovaj list, tender za izgradnju tunela odložen je na inicijativu iz samog vrha države kako ne bi „pukla bruka" da bivši šef surčinskog mafijaškog klana opet zarađuje na državnim poslovima. Zvanično, odlaganje tendera obrazloženo je navodno nepreciznim projektom koji nije ispoštovao evropske standarde o zaustavnim trakama.

Istorijski “vinski podsticaj”

Bivši premijer Zoran Živković, ipak, nije dobio najveću državnu bespovratnu subvenciju za podizanje vinograda u 2007. godini. Više para od države, čak 77 miliona dinara, dobio je poznati biznismen iz Subotice Živojin Đorđević. Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, Đorđević i Živković dobili su ukupno 118 miliona dinara, što je više od trećine podeljenih budžetskih sredstava! Inače, prosečna subvencija isplaćena 2007. bila je tek nešto veća od milion dinara!

Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, Vinarija „WOW" Živojina Đorđevića dobila je tačno 77.278.723,24 dinara za sadnju 62,2 hektara vinograda! Ova subvencija najverovatnije je najveći „vinski podsticaj" u istoriji Srbije. Inače, iz Ministarstva saopštavaju da je u 2007. godini novac dobilo ukupno 155 korisnika u iznosu od 274.002.543,56 dinara. To znači da su Đorđević i Živković dobili više od trećine ukupnog budžeta, ali i da je prosečna subvencija za preostale „obične smrtnike" bila tek oko milion dinara!

Jeftinije za turiste iz Srbije

Za turiste iz Srbije koji odluče da ovog leta posete Crnu Goru biće pripremljeni specijalni paketi u kojima će cene za smeštaj u hotelima biti niže za deset odsto, a celokupna ponuda biće prilagođena svačijem džepu, tako da će prenoćište u privatnom smeštaju moći da se obezbedi i za deset evra, kaže za Blic Saša Radović, direktor Nacionalne turističke organizacije Crne Gore. Crna Gora promoviše ove pakete na Sajmu turizma koji će trajati do nedelje na Beogradskom sajmu.

Popravka ili zatvaranje barske pruge

Barska pruga, naročito njen deo između Užica i Prijepolja, hitno mora da se podvrgne remontu, u suprotnom vozovi će uskoro od crnogorske granice do Beograda putovati 16 sati - upozoravaju užički železničari posle novog pružnog incidenta koji se prekjuče dogodio u mestu Sušica. Mašinovođe ukazuju da država u ovom trenutku ima samo dva izbora – ili da uloži novac u sanaciju pruge ili da zbog bezbednosti obustavi saobraćaj na ovoj železničkoj trasi, piše Blic.

Neće biti vanrednog Sabora SPC

Vanrednog zasedanja Svetog arhijerejskog Sabora SPC neće biti, jer je pisani zahtev da se on održi podržalo samo 17 episkopa. Da bi se sazvala Crkvena skupština potrebno je da to zatraži bar 23 arhijereja, odnosno polovina od ukupnog broja episkopa. Zato se Sinod SPC, na redovnoj sednici u Patrijaršijskom dvoru, samo kratko zadržao na ovoj temi.
Sinod je, kako saznajemo, nastavio da razmatra deo izveštaja sinodske komisije o poslovanju Eparhije raško-prizrenske, a najavljeno je da će kompletna dokumentacija biti predstavljena na redovnom Saboru SPC, koji počinje 25. aprila. Na dnevnom redu u četvrtak je bilo i pitanje raščinjenja monaha Antonija iz Crne Reke, koji je pre dva dana na konferenciji za novinare kritikovao odluku Sinoda da vladiku raško-prizrenskog Artemija privremeno razreši dužnosti. Monahu će, po svemu sudeći, kazna biti izrečena na aprilskom redovnom Saboru.

Deo izveštaja sinodske komisije koja je 18. februara nastavila da ispituje poslovanje Eparhije raško-prizrenske (ERP), dostavljen je Svetom arhijerejskom sinodu Srpske pravoslavne crkve, ali u sedištu SPC juče nije bilo zvanične potvrde da ga je crkvena vlada razmatrala, objavljuje Danas. Kako je rečeno ovom listu, sinodska komisija se bavi samo građevinskim aktivnostima u ERP, dok završni računi crkvenih opština i manastira nisu obuhvaćeni ovom proverom, niti se ona odnosi na episkopa raško-prizrenskog Artemija.

Sporna seča platana

Na tri mesta u Bulevaru kralja Aleksandra u Beogradu jutros je počela seča platana, a rad ekipa gradskog zelenila obezbeđuje policija, javlja Blic. Predstavnici neformalnog udruženja "Sačuvajmo platane" okupili su se na mestima u Bulevaru gde se seče drveće, ali nisu pokušavali da spreče seču. Olga Sabo iz tog udruženja optužila je vlasti u Beogradu i gradsko zelenilo da seku zdravo drveće, kao i da manipulišu javnošću.

Evrosong

Emina Jahović, Milan Stanković i Oliver Katić nadmetaće se za našeg predstavnika na ovogodišnjem „Evrosongu” u Oslu. Publika će svoj sud o tome ko će nas predstavljati na „Evroviziji” doneti 13. marta, kada će na RTS-u uživo biti emitovana emisija „Tri pa jedan za Oslo”, a glas za svog favorita moći će da se pošalje SMS-om, javlja Blic, kao i Politika.

Sudjenje za ubistvo Pukanića

Županijskoj sudu juče je nastavljeno suđenje za ubistvo direktora nedeljnika „Nacional“ Ive Pukanića i njegovog saradnika Nikole Franjića, javlja Politika. Svedočio je nekadašnji Đukanovićevog savetnik i šef crnogorske trgovačke misije u SAD RatkoKnežević (46). On je uglavnom ponovio ono što je tvrdio od kada se sklonio u Hrvatsku – da iza atentata na Pukanića, u kojem je kao slučajna žrtva stradao i Franjić, stoje premijer Crne Gore Milo Đukanović i Stanko Subotić Cane, za koje tvrdi da su navodno vrh „duvanske mafije“ u Crnoj Gori.

“Iza zločina stoje Subotić i Đukanović”, naslov je u Danasu.

Željko Mitrović, vlasnik Televizije „Pink“, pokušao je da pomiri Iva Pukanića i Mila Đukanovića samo nekoliko dana pre likvidacije, izjavio je juče Ratko Knežević na suđenju optuženima za ubistvo hrvatskog novinara, objavljuje Alo.

Šarić u Švajcarskoj?

Kontroverzni pljevaljski biznismen Darko Šarić, osumničen za šverc 2,2 tone kokaina iz Južne Amerike u Evropu, nalazi se u Švajcarskoj, objavile su danas podgorički "Vijesti", prenosi Pres. Pozivajući se na neimenovanog diplomatu jedne uticajne zapadne zemlje, list je naveo da je Šarić u Švajcarskoj i da još niko nije tražio njegovo izručenje, pa ni Srbija, u kojoj je pokretnut krivični postupak protiv njega i oko 30 njegovih saradnika.

Utopila se deca

Brat i sestra, Nenad Perić (7) i godinu dana mlađa Nataša iz Velike Reke kod Malog Zvornika, utopili su se u četvrtak u vodotoku koji nosi ime njihovog sela, javljaju Novosti. Mališani su, kao i svakog jutra, krenuli u školu "Nikola Tesla", udaljenu kilometar i po od njihove kuće. Niko nije ni slutio da će, umesto u đačkoj klupi, završiti u tamnom viru.

Partizan napreduje u Evroligi

Košarkaši Partizana pobedili su u četvrtak atinski Marusi sa 79:76 (21:24, 19:21, 18:11, 21:20), u utakmici četvrtog kola Grupe E Top 16 faze Evrolige, i načinili značajan korak ka plasmanu u četvrtfinale tog takmičenja, piše u Novostima. Partizan sada ima tri pobede i jedan poraz, dok je Marusi zabeležio po dve pobede i poraza. U sledećem, petom kolu 4. marta, Partizan će dočekati Panatinaikos.

“Partizan blizu četvrtfinala”, naslov je u Blicu

Đoković ide dalje

Najbolji srpski teniser Novak Đoković pobedio je četvrtfinalu Hrvata Ivana Ljubičića na turniru u Dubaiju sa 2:1, po setovima 2:6, 6:4 i 6:0. Novak će u polufinalu igrati protiv boljeg iz susreta Markos Bagdatis - Mihael Berer, javlja Blic.