RAT RUSIJE I GRUZIJE U JUŽNOJ OSETIJI

Osmog sekunda, osmog minuta, osmog sata uveče, osmog dana, osmog meseca, osme godine, "leteći" gimnastičar Li Ning upalio je olimpijski plamen na spektakularnoj ceremoniji otvaranja Olimijade u Pekingu na kojoj učestvuje oko10.500 sportista iz 204 zemlje. Nakon 96 godina Srbija će prvi put bastupiti kao samostalna zemlja.
Sukob Rusije i Gruzije oko Južne Osetije prerasta u rat.


(ilustracija: Politika)

Praznik za dušu i oči

"Hodač po vazduhu zapalio olimpijski plamen u Pekingu", naslov je u Politici gde se kaže da su juče Dvadeset devete letnje olimpijske igre savremenog doba i zvanično otvorene. Još pre sedam godina kada je na zasedanju u Moskvi, Međunarodni olimpijski komitet čast i obavezu da bude domaćin najvećeg svetskog događaja 2008. dodelio Pekingu, očekivalo se da će Kinezi da naprave čudo neviđeno i zaista su uspeli u tome. I ove Igre će, kao i sve prethodne, iznedriti svoje junake i nesrećnike. Imaće, nesumnjivo, šta da se zapamti sa olimpijskih borilišta ali svečano otvaranje kakvo su priredili Kinezi niko neće zaboraviti. Narod koji je svoju civilizaciju imao još u vreme kada su se Stari Grci nadmetali za slavu na Olimpijskim igrama i neprekinutu je razvija do dana današnjeg, našao je stvaraoce dorasle teškom zadatku da zadive svet i u ovo doba kada je gotovo nemoguće zapanjiti čovečanstvo. S nestrpljenjem se čekao osmi sekund osmog minuta osmog sata uveče osmog dana osmog meseca osme godine. Osmica je u Kini srećan broj i domaćin 29. olimpijskih igara savremenog doba nije želeo da rizikuje da ga prati neki maler. Pet minuta pre nego što će da kucne taj trenutak "Ptičje gnezdo" je potonulo u mrkli mrak sve dok se na obodu stadiona nije "prošetao" plamen praćen zvucima bubnjeva koji su nagoveštavali da sledi nešto svečano. Počasni plotun je to najavio, svetlost je okupala olimpijsku arenu, a tišinu je oteralo pljeskanje gledalaca.

(foto: Fonet)

Novosti donose naslov "Jedan svet, jedan san" gde stoji da su najveće i najskuplje Igre u istoriji olimpizma svečano otvorene u petak uveče u 20.08 po lokalnom vremenu (14.08 po našem). Spojile su se kineske osmice u savršenom nizu i to bi prema starom verovanju trebalo da znači da će svi na igrama, i svi posle njih biti srećni. Dakle, 8. 8. 2008. u 8 časova i 8 minuta uveče počele su 29. letnje olimpijske igre.
Peking je pod geslom "Jedan svet, jedan san" dočekao sportsku planetu. Objekat koji je s pravom dobio nadimak po svom izgledu ("Ptičje gnezdo") bio je mesto gde je 92.000 srećnika moglo uživo da vidi najbolju ceremoniju ikada organizovanu. Kinezi su se potrudili da scenografija, režija, zvuk i slika budu praznik za dušu i oči. Ceremonija je trajala čitava četiri sata i bila je podeljena u tri segmenta. Prvi deo bio je posvećen predstavnicima 28 etničkih grupa iz Kine, koji su plesom i pesmom predstavili svoje provincije. Pet hiljada godina kineske civilizacije bilo je predstavljeno na originalan način. Bogatstvo kostima, maski, šminke, muzike i igre je za 60 minuta goste provelo kroz vreme drevne Kine, pa sve do modernog društva koje je s razlogom opravdalo naziv zmaja uzdignute glave sa Dalekog istoka.

"Igre su počele uživaj svete", naslov je u Blicu gde se navodi da je to bio najspektakularniji događaj te vrste do sada. Za učesnike je sašiveno više od 15.000 kostima, a u programu koji je trajao skoro puna četiri sata viđeno je sve što kinesku civilizaciju staru preko 5.000 godina, čini jednom od najvećih na svetu. U bajkovitim prizorima, smenjivali su se bubnjari, vile, drevni ratnici, a uz zvuke drevnih instrumenata, sve je delovalo nestvarno i magično. "Gnezdo" je od početka i vatrometa dobrodošlice gorelo od emocija, svetlosnih efekata i uzbuđenja svih prisutnih, a potom je usledio veličanstven vatromet, što i nije iznenađenje ako se zna da je u Kini izumljen barut. Konfučijeva poruka "Prijatelji su nam došli iz daleka" bila je moto prvog dela ceremonije. Tačno 2008 bubnjara na instrumentima načinjenim od gline i bronze, najavilo je nesvakidašnji prizor - 29 vatrometa u obliku ljudskih stopala, uputilo se iz raznih delova grada ka stadionu, gde se održavala svečanost, i delovalo je kao da neki nebeski džin nevidljivim koracima stiže na stadion.

Pres javlja da je, sa Jasnom Šekarić na čelu, obučenom u belo i sa trobojkom visoko podignutom iznad glave, olimpijska ekspedicija Srbije juče prodefilovala Nacionalnim stadionom u Pekingu, čime su naši najbolji sportisti i zvanično krenuli u lov na medalje! Iza Jasne su u koloni ponosno koračale devojke u crvenim kompletima, odnosno momci u plavim majicama i belim pantalonama, koji će naredne dve nedelje braniti čast našeg sporta na Olimpijskim igrama u prestonici Kine. Srpski olimpijski tim na stazu je izašao kao 192. zemlja u svečanom defileu a u Kinu smo poslali 92 takmičara, što je takođe novi nacionalni rekord.

Danas, Alo, Glas, i Pravda takodje donose naslove o spektakularnom otvaranju Olimpijskih igra u Pekingu.
Rat za Južnu Osetiju

Sinoć je u Južnoj Osetiji počeo rat, javlja dopisnik Politike iz Moskve. Nešto pred ponoć u četvrtak Gruzija je zvanično obavestila ruske mirotvorce o početku vojnih dejstava protiv Južne Osetije, saopštio je kapetan Vladimir Ivanov, pomoćnik komandanta za veze sa medijima Mešovitih snaga za održavanje mira u zoni gruzinsko-osetinskog konflikta. Odmah zatim, gruzijska vojska, koja se danima grupisala oko granica Južne Osetije, započela je napad na sela u blizini Ćinvalija, a tokom jučerašnjeg prepodneva već je kontrolisala i 70 posto glavnog grada ove nepriznate republike.

Gruzijski tenkovi na putu prema glavnom gradu Južne Osetije (foto: Fonet)

Iz Južne Osetije čitav dan stizale su informacije o uništenim selima. Ruske tv-stanice javljaju da je srušena bolnica i zgrada vlade, gori Univerzitet... Gruzijska avijacija bombardovala je Ćinvali, centar grada sravnjen je sa zemljom... Ima „na hiljade” mrtvih i ranjenih koji dugo nisu mogli da budu prebačeni u bolnice Severne Osetije jer je gruzijska vojska neprekidno bombardovala Zarski put, jedinu vezu sa ovom ruskom republikom, kojim se kretala kolona izbeglica.

Sa gruzijske strane stigla je informacija da su u Južnoj Osetiji oborena dva ruska aviona koja su bombardovala gruzijske položaje. Rusko ministarstvo odbrane je tu informaciju nazvalo provokacijom jer „ni o kakvim ruskim avionima ne može biti reči”. U petak ujutro, na inicijativu Rusije, sastao se Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija. Savet nije mogao da donese nikakvu rezoluciju jer se učesnici nisu mogli složiti oko toga ko je izazvao sukob, ali su sve zemlje članice zatražile od obe strane da prekinu nasilje i vrate se pregovaračkom procesu.

Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev sazvao je Savet bezbednosti Rusije na kome je doneta odluka o humanitarnoj ali i vojnoj pomoći Južnoj Osetiji.


Ruska oklopna vozila na putu prem Južnoj Osetiji  (foto: Fonet)

"Mi nećemo dopustiti da naši sunarodnici ginu nekažnjeno, krivci moraju da budu zasluženo kažnjeni”, rekao je Medvedev. Posle toga, kolona ruskih tenkova krenula je prema Ćinvaliju.
Predsednik vlade Vladimir Putin koji se nalazi u Pekingu na otvaranju Olimpijskih igara izjavio je da je gruzijsko rukovodstvo preduzelo agresivne mere prema Južnoj Osetiji, i time faktički počelo rat, izveštava Politika.

Fonet javlja da se u Južnoj Osetiji u petak uveče vode žestoke borbe između pripadnika ruskih mirovnih snaga i gruzijskih vojnih jedinica. Portparol komande ruskih mirovnih snaga je rekao da je u borbama kod Ćinvalija 12 pripadnika ruskih mirovnih snaga poginulo, a 150 ranjeno.

Gruzijski izvori navode da je poginulo 30 ljudi, mahom gruzijskih vojnika. Ruski tenkovi upali su danas na teritoriju Južne Osetije, koju je sinoć napala vojska Gruzije.

Savet bezbednosti UN drugi put za 24 časa raspravlja o sukobima.

Mihail Sakašvili, predsednik Gruzije tvrdi da je do petka uveče vojska Gruzije ostvarila kontrolu nad Ćinvalijem, glavnim gradom otcepljene autonomne oblasti i svim oblastima Južne Osetije, osim Džavske oblasti.

"Ćinvali je potpuno očišćen od nelegalnih oružanih banditskih formacija", rekao je Sakašvili.

U borbama koje, sa kraćim prekidima, traju od četvrtka pred ponoć, poginulo je 12 ruskih mirovnjaka, a 150 je ranjeno, javila je agencija RIA Novosti, prenoseći tvrdnju pripadnika komande ruskih mirovnjaka.

Itar-tas je, pozivajući se na vlasti Južne Osetije, javio da ruska oklopna vozila već ulaze u glavni grad Južne Osetije. Prema tim navodima, put koji okružuje Ćinvali "očišćen je" od gruzijskih snaga, i kolona ruskih oklopnih vozila ulazi u grad tim putem.

Jedinice 58. armije ruskih oružanih snaga "ugušili su pozicije" sa kojih je pucano na mirovne snage i glavni grad Južne Osetije, izjavio je pomoćnik komandanta Kopnene vojske Rusije Igor Konašenkov, prenosi B92, javlja Fonet.

"Rat Gruzije i Rusije", javljaju Novosti,"Ruskavojska: Činvali oslobodjen", piše uBlicu, "Ruski temkovi ušli u otcepljenu provinciju", naslov je u Danasu.
Ko li je uhapsio Karadžića?

"Britanci nisu hteli da uhapse Karadžića" naslov je u Blicu gde stoji da je policija Republike Srpske pod kontrolom Biljane Plavšić intenzivno 1997. godine radila sa međunarodnim snagama u Bosni na planu hapšenja Radovana Karadžića, ali je akciju u poslednjem trenutku obustavila vlada u Londonu, naredivši svojim vojnicima na terenu da se Karadžić ne dira. Ovu spektakularnu tvrdnju u ekskluzivnoj ispovesti za ovu novinu iznosi Džejms Luko, u to vreme visoki zvaničnik Ujedinjenih nacija u Bosni, bio je direktno uključen u razradu plana za lociranje i hapšenje Karadžića, zajedno sa visokim oficirima policije RS i pripadnicima Sfora. Luko je nakon odlaska iz Bosne 1998. punih sedam godina radio u kancelariji Haškog tribunala u Beogradu na najodgovornijim funkcijama i jedan je od najupućenijih u rad ove institucije. Njegova izjava možda na najbolji način može da potvrdi da je nekakav dogovor između Radovana Karadžića i predstavnika međunarodne zajednice ipak postojao. Na početku ispovesti, koja se čita kao najuzbudljiviji akcioni roman, Luko navodi da je kao službenik za politička pitanja pri misiji Ujedinjenih nacija u Bosni, 1996. godine dobio zadatak da prikupi informacije u vezi s tenzijama i sukobima između Banjaluke i Pala, odnosno Biljane Plavšić i čvrstorukaša bliskih Radovanu Karadžiću.

Novosti donose naslov "Ni BIA, ni VBA, ni MUP" gde piše da je istražnom sudiji Milanu Dilpariću, kako nezvanično saznaje izvor ove novine, stigao zvanični izveštaj MUP Srbije, VBA i BIA u kojima se navodi da oni nisu učestvovali u hapšenju Radovana Karadžića. Ove tri službe tvrde da nemaju veze ni sa sedamdesetdvočasovnim zadržavanjem Karadžića na nepoznatom mestu pre izručenja Specijalnom sudu. Zvanični odgovor BIA, MUP i VBA, stigao je u Specijalni sud posle zahteva Karadžićevog advokata, Svetozara Vujačića da se ispitaju i utvrde okolnosti pod kojima su nepoznata lica, po advokatovoj prijavi, kidnapovala Karadžića 18. jula u 21 čas i 30 minuta u autobusu 73 koji je vozio za Batajnicu. Svetozar Vujačić je potvrdio u petak ovoj novini da i on ima čvrsta saznanja da ni BIA, za koju se verovalo da je izvršila hapšenje najtraženijeg haškog begunca, u tome nije učestvovala. "Ministar Ivica Dačić već prvog dana po objavljivanju vesti o hapšenju prvog predsednika Republike Srpske izjavio je da MUP u tome nije učestvovao i da je on o hapšenju obavešten tek u ponedeljak. I Vojno-bezbedonosna agencija, u čijoj nadležnosti su samo vojna lica, oglasila se tvrdnjom da ni ona nema veze sa hapšenjem", podseća Vujačić. To je rečeno i na sednici Odbora za bezbednost Skupštine Srbije.

Truba sve zapalila

"Što mi sviramo, to ne uče u školi", naslov je u Blicu gde se navodi da je Guču u prva dva dana posetilo ukupno 140.000 ljudi, a za vikend organizatori očekuju rekordnu posetu od oko 200.000 ljudi dnevno, tako da je na pomolu potpuno ludilo u srpskoj varošici. Primetna je sve veća gužva na ulicama, pored šatora ugostitelji rasplamsavaju vatru i dodaju još poneki zemljani lonac sa svadbarskim kupusom da se krčka, jagnjeće i praseće pečenje je na svakom koraku, a trubački orkestri koji se razlikuju samo po različitim dezenima košulja, od ranog jutra sviraju već svima dobro poznate melodije, dok se igračice sve smelije uvijaju oko njih. Juče je sabor u Guči bio u znaku Bobana Markovića, ambasadora trube, koji već godinama širom sveta pronosi srpski melos i predstavlja našu državu u najlepšem svetlu. Priznati muzičar je i na ovogodišnjem saboru dočekan kako i dolikuje jednoj legendi trube, koga ostale kolege doživljavaju kao svog idola, a svi su sa nestrpljenjem iščekivali njegov pretponoćni koncert na stadionu u Guči. Marković je predložen i za zaslužnog muzičara, predlog iz Guče otićiće u Vladu Srbije, a očekuje se da priznanje bude uručeno na jubilarnom 50. saboru.

Novosti donose naslov "Truba ječi iz duše" gde stoji da je sve u Guči moguće! Pa i da po paklenoj vrućini Francuzi zasviraju "Marš na Drinu", Nemci opletu "Moravac", a Poljaci "Beogradsko ludilo". I još ne traže bakšiš, ovaj običaj im je nepoznat, kažu, sviraju iz zadovoljstva, za saborašice koje se uvijaju oko njih, za Srbe koji su svetu dali najluđi festival, za doživljaj koji se pamti do kraja života. Kako se za komad slave svira iz duše naučili su od srpskih trubača i Bobana Markovića, najsjajnije zvezde juče u trubačkoj prestonici. "Saboru dugujem sve što sam stekao. Godišnje u inostranstvu održim 115 koncerata. Nek sada moj sin brani Guču, da nam stranci ne pokupe titule. Muzički stručnjaci kažu da Marko svira bolje od mene. Kroz njega ću i ja trajati duže", kaže Boban.

Koridor 10 - prioritet

"Mrkonjić: Pet milijardi evra za Koridor 10", naslov je Politici gde se kaže da će Srbija tokom narednih pet godina u Koridor 10 investirati pet milijardi evra. Taj novac će biti usmeren za izgradnju autoputa od Niša do Bugarske i od Leskovca prema granici s Makedonijom, zatim završetak druge trake autoputa od Horgoša do Novog Sada i modernizaciju železnice na putanji Koridora 10, rekao je juče za ovu novinu Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu. Prilikom obilaska radova na izgradnji obilaznice oko Beograda, Mrkonjić je za ovaj list istakao da je Koridor 10 saobraćajni prioritet Srbije. "Vlada Srbije je oko toga složna a potpredsednik Vlade i ministar za ekonomiju i regionalni razvoj Mlađan Dinkić juče mi je dao garancije da će pet milijardi evra na vreme biti obezbeđeno", kaže Milutin Mrkonjić. Radovi na izgradnji autoputa i modernizaciji železnice, prema njegovim rečima, biće povereni domaćim firmama. Domaći građevinci će na taj način dobiti priliku da ponovo stanu na noge, posle čega će svoje usluge i znanje moći da prodaju i van granica naše zemlje.

Stižu čitači ličnih karata

"Đelić: Čitači ličnih karata do 1. septembra", naslov je u Politici gde se navodi da je, zbog problema sa čitačima ličnih karata, o čemu je ova novina pre dva dana obavestila građane Srbije, Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Republike Srbije, održao juče hitan sastanak sa svim nadležnim resorima. On je izdao nalog svim administracijama i nadležnim institucijama da najkasnije za tri nedelje nabave čitače čipovanih isprava i tako se osposobe za nesmetano poslovanje sa građanstvom. Naloženo je i formiranje međuresorske radne grupe na čijem će čelu biti Ministarstvo unutrašnjih poslova. Naredni sastanak na kome će se proveriti da li su sve institucije preduzele potrebne korake za hitnu nabavku čitača biće održan u utorak, 12. avgusta. Želeći da se uveri kakva je situacija na šalterima, ekipa ove novine posetila je juče opštinu Novi Beograd, po broju stanovnika najveću u Srbiji. Prema rečima Miloša Hetlerovića, pomoćnika predsednika ove opštine, do zabune je došlo jer MUP nije blagovremeno obavestio sve ustanove o proceduri upotrebe čitača.

Mladić na dohvat ruke?

Alo donosi naslov "I Mladić u Beogradu" gde stoji da za generalom Ratkom Mladićem, pored stranih, tragaju i sve tri srpske službe: policija, BIA i VBA, ali ne reazmenjuju informacije jer trenutmo niko nikome ne veruje. Ipak, kako izvor ove novine saznaje, jedna od tih službi je uspela da potvrdi da se haški begunac takođe krije u Beogradu. Za haškog begunca Gorana Hadžića, navodi se da je poslednji put lociran u Rusiji, ali prema informacijama, službe očekuju njegov povratak u zemlju.

"Krije se za male pare" naslov je u Presu gde stoji da najtraženijem haškom beguncu, generalu Ratku Mladiću, nije potreban veliki novac za višegodišnje skrivanje od potere, tvrde stručnjaci i njegovi nekad bliski poznanici. Neki od njih čak kažu da Mladić u svom "šteku" troši manje novca od prosečnog građanina Srbije, a da mu sredstva za skrivanje, hranu i smeštaj obezbeđuju prijatelji i simpatizeri. Predsednik Foruma za bezbednost i demokratiju, general Ninoslav Krstić, kaže za ovu novinu, da skrivanje generala Mladića ne košta puno i tvrdi da on sve potrebne stvari dobija besplatno.

Dobar but, dobra cena

Politika donosi naslov "Meso poskupljuje i pored intervencije države" gde se kaže da poslednjih dana cene mesa u Srbiji kao da su dobile vetar u leđa. U mesarama u prestonici i svinjski i juneći but koštaju oko 500, pa i više dinara po kilogramu. U odnosu na pre mesec dana to je poskupljenje od nekoliko, možda i desetak, procenata, a apsurd je da je u istom periodu država intervenisala mesom iz robnih rezervi kako bi ono pojeftinilo. Pošto ova mera nije dala rezultate nesumnjivo joj valja tražiti grešku. Podsećanja radi, Direkcija za robne rezerve započela je isporuku mesa na tržište iz svojih zaliha krajem juna kada je cena žive vage svinja bila 140-145 dinara po kilogramu. Ovih dana za tovljenike kupci moraju da izbroje 155, pa i 160 dinara po kilogramu. Cena žive vage svinja u Srbiji tako je dostigla i prestigla dva evra po kilogramu što je do sada nezabeleženo. Meso je plasirano u prodavnice "Big bula" iz Bačinaca, "Topole" iz Bačke Topole, "Divaca" iz Valjeva i "Poleta" iz Bora, a cena kilograma svinjskog buta iz rezervi bila je 350 dinara. Čelnici Direkcije za robne rezerve posle toga su izjavljivali da je ta intervencija omogućila da se cena mesa snizi za oko pet odsto.