PROSLAVLJEN USKRS

Uskršnja liturgija u Sabornoj crkvi u Nišu

Vaskrsenje Hristovo, praznik nad praznicima i dan kada je prema biblijskom predanju Isus Hrist posle raspeća ustao iz mrtvih, u nedelju su proslavili hrišćanski vernici širom sveta. Nedavna osuda zločina u Srebrenici u srpskom parlamentu izuzetno važna u procesu evropskih integracija. Misteriozno ubistvo dve najbolje drugarice iz Ćuprije.
Proslava Uskrsa

Vaskrsenje Hristovo, praznik nad praznicima i dan kada je prema biblijskom predanju Isus Hrist posle raspeća ustao iz mrtvih, u nedelju su proslavili hrišćanski vernici širom sveta, piše u Novostima. Posle ponoćne liturgije u hramu Svetog Save, koju je predvodio patrijarh srpski Irinej uz sasluženje sveštenstva beogradskih hramova, u nedelju pre podne služena su vaskršnja bogosluženja u svim hramovima SPC u zemlji i rasejanju. Svečani pozdrav "Hristos vaskrse - vaistinu vaskrse" razmenjuje se sve do Trojice.

Širom Srbije hrišćanski vernici juče su obeležili Uskrs, a u hramovima širom zemlje služene su uskršnje liturgije, objavljuje Blic. Praznik Vaskrsenja Hristovog u Kragujevcu, osmu godinu zaredom, proslavljen je vaskršnjim urankom u eko-parku Ilina voda gde su služeni kačamak i rakija. Boris Tadić, predsedik Srbije, u Negotinu je u manastiru Bukovo prisustvovao svečanoj vaskršnjoj liturgiji koju je služio episkop timočki gospodin Justin.

Srpski političari najveći hrišćanski praznik uglavnom su, kako i dolikuje, proslavili u krugu porodice, uz bogatu trpezu, objavljuje tabloid Alo pod naslovom "Palma sekao pečenje, Vučić sudio klincima".

Srebrenica i Evropa

Nedavna osuda zločina u Srebrenici u srpskom parlamentu izuzetno važna u procesu evropskih integracija. Pomirenje u regionu preduslov za nastavak pridruživanja EU. Čeka se kako će „prelomiti” Holandija, objavljuju Novosti pod naslovom "Deklaracija korak ka Briselu". Srbija trenutno očekuje da Evropski savet zatraži od Evropske komisije izradu mišljenja o njenoj aplikaciji za članstvo u EU. Sama EK je usvojenu deklaraciju ocenila kao veoma važan korak napred

i ključni element za stabilnost u regionu. A odavno je poznato da je regionalno pomirenje jedna od bespogovornih obaveza za priključenje Evropskoj uniji. Iz EU Srbiju nisu uslovljavali, ali se očekivalo da preduzme ovaj potez, čime se, na određeni način, nastavilo s ispunjavanjem preduslova za dalje evropske korake.

Evropska diplomatija sada ispituje da li će usvajanje Deklaracije o Srebrenici na neki način približiti stav Holandije ostalim zemljama, a prva provera za to biće krajem meseca u Luksemburgu, gde se, po tradiciji, održava aprilski savet ministara EU, javlja dopisnik Novosti iz Brisela.

Deklaracija o srpskim žrtvama

Mada smatra da će usvajanje rezolucije o osudi zločina nad Srbima biti lakše nego u slučaju deklaracije o Srebrenici, predsednica parlamenta Slavica Đukić-Dejanović još ne može da predvidi kada bi se taj tekst mogao naći pred poslanicima u parlamentu. Kako je zaBlic rekla, termin još nije određen, ali se nada da će rezolucija biti usvojena tokom redovnog zasedanja, najkasnije do juna. Iako su poslanicima prošle nedelje podeljene osnovne teze od kojih će se poći prilikom osude zločina nad Srbima, još se ne zna šta će sve deklaracija da sadrži. Dejanovićeva kaže da će se konačna verzija znati nakon što sve partije u parlamentu dostave svoje predloge i prigovore.

Sudeći po prvim reakcijama opozicionih stranaka, i prilikom sastavljanja ove rezolucije biće teško pomiriti različite stavove parlamentarnih stranaka. Tako je lider LDP Čedomir Jovanović rekao da treba saopštiti razloge stradanje srpskog naroda i utvrditi odgovorene, dok je Velimir Ilić, predsednik NS, već najavio da je tekst čiji je autor predsednica Skupštine potpuno neprihvatljiv jer se ne pominju konkretni zločini. DSS, sa druge strane, nije ni hteo da učestvuje na kolegijumu o donošenju "utešne, drugorazredne deklaracije".


Južnoikorejski dizajner Lee Sang-bong, pred svoju reviju u Moskvi

O početku reforme pravosudja

Izbor sudija i uhodavanje nove sudske mreže sutek početak reforme pravosuđa. Visoki savet sudstva imaće do kraja godine još mnogo posla, a o trenutnoj situaciji zaPolitiku govori Nata Mesarović, predsednica Visokog saveta sudstva i Vrhovnog kasacionog suda.

Na dopunski konkurs za 81 sudijsko mesto prijavilo se 1.353 kandidata, a među njima 418 bivših sudija koji su od 1. januara ostali bez posla. Da li će oni imati prednost prilikom izbora, kao što je to najavljeno za neizabrane tužioce?

"A zašto bi imali", odgovara predsednica Mesarević.

Nova organizacija rada u pravosuđu, koja funkcioniše od 1. januara, smanjila je broj sudova, ali zato je povećala broj delilaca pravde koji sada dnevno prevale i po nekoliko desetina kilometara da bi stigli do radnog mesta, objavljuju Novosti., pod naslovom "Pravda putuje pola dana". U Ministarstvu pravde nemaju tačan podatak koliko se novca izdvaja za troškove sudija koji putuju u sudske jedinice. Kako nam je rečeno, sudovi, u skladu sa Zakonom o budžetu i odlukom o raspodeli sredstava, dostavljaju Ministarstvu zahtev o potrebnim novčanim sredstvima da bi se izvršio transfer.
"Oni šalju zbirnu cifru po vrstama troškova, tako da se ne može precizno utvrditi koliko se izdvaja za putovanja sudija", rečeno je u ovom Ministarstvu.

O gasu i SPS-u

Dušan Bajatović, potpredsednik SPS i generalni direktor ”Srbijagasa”, govori za Novosti o ceni gasa, ”Južnom toku” i kongresu partije: "Stranka mora više da se okrene mladima i radničkoj populaciji."

"Ako na vreme montiramo kompresor i preko leta utisnemo dovoljne količine gasa u skladište u Banatskom Dvoru, neće biti potrebe da zakupljujemo dodatno skladište gasa u Mađarskoj kao prethodne zime", kaže, Bajatović, generalni direktor "Srbijagasa". On ističe da je ova zimska sezona "progurana" bez isključenja neplatiša i bez poskupljenja. Glavni letnji zadatak za "Srbijagas" biće naplata zaostalih dugova.


Lansiranje, u petak, ruske rakete Sojuz sa posadom za Međunarodnu svemirsku
stanicu sa kosmodroma Bajkonur

Rastu cene i siromaštvo

Malo ko od građana Srbije poslednjih meseci nije izustio komentar poput: “Nije im malo što su za godinu dana poskupeli pretplatu za telefon sa 100 na 500 dinara i impulse 100 odsto, nego će nam uzimati i proviziju kad im plaćamo račune”; “Odrekli smo se mesa, sada ćemo i telefona“; “Dođe mi da otkažem i kablovsku i RTS, sa tim parama mogu da preživim nekoliko dana“; “Sva sreća da ide leto, pa može da se preživi na povrću i voću”, objavljuje Blic pod naslovom "Država srozava standard". Kako drugačije da reaguje čovek koji ostane bez posla ili dobije manju platu pod izgovorom krize, dok ga kod kuće čekaju računi pristigli od javnih preduzeća uvećani za nekoliko stotina, pa i hiljada dinara, piše u ovom listu. Istraživanje Centra za liberalno demokratske studije (CLDS) o povećanju siromaštva u periodu krize pokazalo je da u uslovima prevelike javne potrošnje i visokog budžetskog deficita, država ne raspolaže dovoljnim finansijskim sredstvima niti širokim izborom mera za intervenisanje. U skladu s tim, teret ekonomske krize obrušio se upravo na “malog čoveka”.

"I jare i pare"?

U Srbiji se zarade za isti posao i iste kvalifikacije drastično razlikuju u zavisnosti od grada, ali i firme u kojoj se radi. “Koverta” u Vladičinom Hanu 5,4 puta tanja od novobeogradskog proseka, objavljujuNovosti. Kada biste zamislili profil radnika koga sreća nije poslužila, on živi u Vladičinom Hanu, u firmi koja se bavi proizvodnjom odeće i kože. Bio on ekonomista, pravnik, službenih ili radnik, u februaru je zaradio - svega 7.416 dinara. Nasuprot njemu je jedan ekonomista koga je put doveo do Novog Beograda i uspešne banke. Samim tim što radi u toj opštini znači da prima 54.713 dinara. To što spada u delatnost - finansijsko posredovanje, otkriva da prima 79.967 dinara. Statistika kaže da je to prosečna plata, a primanja u ovoj struci idu i do 150.000 dinara. Građani Srbije, kada razmišljaju o idealnom zanimanju, ipak na prvo mesto ne stavljaju zaradu. Pre svega im je, izgleda, važna sigurnost. Istraživanja pokazuju da bi većina njih radila u državnim firmama, a tek bi 22,6 odsto građana pokrenulo sopstveni posao. Kao poslodavci, ubedljivo najnepopularniji su domaći privatnici. Platu bi od njih primalo svega 3,2 odsto anketiranih.

Potez bugarske vlade

Bugarski parlament je, na predlog vlade Bojka Borisova, po hitnom postupku usvojio paket od 60 mera, koje bi trebalo da olakšaju izlazak iz globalne ekonomske krize. U njemu su mere za efikasnije ubiranje poreza, pojačavanje finansijske discipline, podršku privredi, poboljšavanje standarda stanovništva i rast tražnje, smanjivanje nezaposlenosti i jačanje socijalne zaštite, javljaju Novosti.
Potez vlade je neočekivan, jer je Bugarska, po svim pokazateljima, jedna od “najjačih” u EU i globalna kriza ju je samo “okrznula”. Sofija ni u jednom trenutku nije zatražila pomoć MMF kao dobar deo članica EU, dok je njen neposredni sused Rumunija, doduše tri puta veći po površini i stanovništvu, na primer, tražio i dobio 20 milijardi evra! Bugarska vlada očekuje da će najveći priliv u budžet ostvariti takozvanim porezom na luksuz od 20 odsto vrednosti automobila jačih od 150 konjskih snaga, jahti, stanova većih od 250 kvadratnih metara, bankarske depozite veće od 50.000 evra. Uveden je i porez na dobitke u igrama na sreću. Država je odustala od ranije najavljenog povećanja PDV sa 20 na 22 odsto, ali i povećavanja izdvajanja iz zarada za državni zdravstveni fond. Radi očuvanja i rasta standarda, usvojeno je više rešenja za povećanje minimalne zarade već od 1. jula, rast nadoknade nezaposlenima od najmanje dve trećine nekadašnje plate i povećanje broja najsiromašnijih korisnika državnih kupona za nabavku hrane. Radnicima firmi koje su bankrotirale ili koji su radno nesposobni, jednokratna isplata povećava se sa 360 na 500 evra, a svi koji nisu zdravstveno osigurani, moraće da plaćaju osiguranje u skladu sa profitom od privatnih poslova i vrednosti imovine.

Proučavanje Jugoslavije

U njujorškom Univerzitetu Kolumbija, jednom iz Ajvi lige najprestižnijih obrazovnih ustanova ne samo Amerike, nego i sveta, održan je 26. i 27. marta dvodnevni skup posvećen upravo ovoj temi – šta je ostalo (ili postalo) od Jugoslavije. Zvanični naslov konferencije koja je ukupila oko 30 intelektualaca s prostora nekadašnje SFRJ, iz Amerike i iz Evrope, glasio je „Ex uno plures” – „iz jednog mnoštvo” na latinskom – a njena tema bila je „Postjugoslovenski kulturni prostori i Evropa”, objavljuje Politika. Nacionalističke oluje su prohujale, ostavile neprijatne uspomene i duboke ožiljke – ali šta je danas, kada je sve različito, ostalo ipak zajedničko? Da li se nastavlja međusobno razdvajanje započeto raspadom, ili su sve različitosti „potrošene”, pa se svi ponovo okreću sličnostima?

Spasavanje spasiteljke od zaborava

Za ime Oskara Šindlera, nemačkog industrijalca koji je od smrti sačuvao 1.200 Jevreja tokom Drugog svetskog rata, čuo je ceo svet. I Irena Sendler, spasiteljka 2.500 jevrejskih mališana iz varšavskog geta, dve godine zaredom bila je nominovana za Nobelovu nagradu za mir.Ali, za Dianu Budisavljević, rođenu Austrijanku koja je iz krvavih ustaških logora tokom NDH izbavila oko 12.000 bespomoćne dece - uglavnom srpske, sa Korduna, Kozare, iz hrvatskih i bosanskih sela - ne zna gotovo niko. Znaju istoričari, neki preživeli logoraši i njeni retki potomci.Jedan od njih, pisac Leonardo Rašica, praunuk Diane Budisavljević, javio se ovih dana Novostima iz Brazila, u želji da se o Dijani, njenom radu i deci koju je spasla sazna što više ljudi, dok prašina zaborava potpuno ne zatrpa i njeno herojsko delo, ali i zločin protiv koga je ustala.

Zaustavljen povratak na Kosmet

Posle proglašenja nezavisnosti Kosova, bukvalno je stao povratak raseljenih, izjavio je u šef Predstavništva Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice u Srbiji Eduardo Arboleda.

Prema njegovim rečima, ove godine 5,5 miliona dolara je usmereno na izgradnju kuća i druga trajna rešenja za probleme izbeglica u Srbiji, a oko 4,7 miliona dolara biće obezbeđeno za istu vrstu pomoći interno raseljenim licima sa Kosova, piše u Politici.

Geto u Orahovcu

Od 6.000 Srba u Orahovcu danas živi samo 380, smestili se u tesne sokake oko crkve, desetak godina žive kao u getu, tek nedavno uklonjena je bodljikava žica koja ih je štitila od Albanaca, piše uPolitici. Na trgu, u centru varoši, gde vesti prve stižu, uz samu ogradu crkve Uspenje presvete Bogorodice, četvoro Srba zagledanih u šake. „Već poodavno nikog nema, zaboravili nas izgleda svi. A mi, ovde kao u nekom rezervatu, osluškujemo hoće li se nas ko setiti. Nije, ko nekad, ali je teško. Mnogo teško”, govori vidno obradovan što nas vidi Zlatko Rašić, zaposlen u školi „Vuk Karadžić”, jedan od 380 preostalih Srba u ovom gradu.

Nagrada za dokumentarni film

Gran pri 57. Beogradskog festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma, koji je svečano zatvoren u Pozorištu na Terazijama u Beogradu, pripao je američkoj rediteljki Jun Suh za film "Grad granica" koji govori o pravima homoseksualaca u Jerusalimu.

Nagradu je u ime rediteljke Jun Suh primio izraelski političar Sar Natenel, koji se javno deklarisao kao homoseksualac, a koji je ipak uspeo da postane poslanik u gradskoj skupštini Jerusalima, objavljuje Politika.

Radio za dve crkve

Od oktobra prošle godine na istoj frekvenciji, 90,7 MHZ u blokovima od po četiri časa emituje se radio-program Katoličke biskupije „Radio Marija” i Pravoslavne crkvene opštine u Subotici „Slavoslovlje”. Ovo je u svetu jedinstven slučaj da se radio-programi dve hrišćanske crkve emituju na istoj frekvenciji po principu „podele vremena” (timesharing). Osim u Subotici, ista situacija je i u Somboru.

Čaba Kovač, zadužen za promociju i širenje mreže programa „Radio Marije”, objašnjava za Politiku da se na ideju o podeli frekvencije došlo kada su shvatili da će po planu RRA biti manje frekvencija za ovaj region. Zbog toga su se dve crkve dogovorile o zajedničkom nastupu, predale dokumentaciju i sada dele radio-talase na najbolji način, svedočeći o religijskom dijalogu, toleranciji i ideji ekumenizma na praktičnom nivou, piše u Politici.

Dijalog medju hrišćanima

Pravoslavna i Katolička crkva ove godine istog dana proslavljaju jedan od najčudesnijih događaja hrišćanstva – vaskrsenje Hristovo. Mnogo toga spaja i razdvaja Istočnu i Zapadnu hrišćansku crkvu, a o tome kakav je dijalog među njima i kako one sarađuju na ovim prostorima razgovarali smo s jerejem mr Aleksandrom Đakovcem, parohom hrama Rođenja Presvete Bogorodice u Zemunu, i fra Leopoldom Rohmesom, generalnim vikarom Beogradske nadbiskupije, objavljuje Politika.

Đakovac: "Papski primat različit na Zapadu i na Istoku." Rohmes: "Ako papa dođe biće to uspeh za sve nas."

Šojići su na sceni

Poznati glumac Milan Lane Gutović iz nedelje u nedelju drži publiku prikovanu uz male ekrane zahvaljujući liku Srećka Šojića, koga maestralno dočarava u humorističkoj seriji „Bela lađa“. U intervjuu zaBlic Gutović otkriva da Šojić karakterno podseća na domaće političare, ali da publika voli ovakav tip likova i objašnjava pojavu elegantnih baraba u Srbiji.


Gutović (foto: Blic)

"Kada bi na našoj sceni bio samo jedan Šojić, onda bi bilo moguće izgovoriti njegovo ime i prezime. Ali nije tako! Ne liči Šojić samo na jednog našeg političara, on liči na sve njih", kaže poznati glumac.

Počinju istrage "visoke korupcije"

Prve istrage, koje se odnose na korupciju, pokrenućemo u narednih mesec dana, a već sada su u toku pretkrivični postupci protiv pojedinih visokih funkcionera iz nekih javnih preduzeća i pravosuđa, kaže zaBlic specijalni tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević u čijoj je nadležnosti od janura i visoka korupcija. On navodi da će javnost biti upoznata o kojim se funkcionerima radi, kad bude podnet zahtev za sprovođenje istrage. Tužilac Radosavljević kaže da u borbi protiv organizovanog kriminala nema nedodirljivih i da to Specijalno tužilaštvo pokazuje u svakom postupku.

Nestao "kapetan Dragan"

Od kada je pre četiri i po godine otkriveno da se Dragan Vasiljković, poznatiji kao kapetan Dragan, koji je u Hrvatskoj optužen za ratne zločine, vratio u Australiju, čiji je državljanin, australijska policija nije preduzela nikakvu istragu o tim navodnim zločinima, piše sidnejski „Austrelijen”.

Australijski sud je u utorak odlučio da Vasiljković treba da bude izručen Hrvatskoj, ali je on nestao, prenosi Politika.

Ubistva kraj Morave

Na periferiji Ćuprije, na potezu poznatijem kao “Ada” na samo pedesetak metara od obale Velike Morave, pronađena su beživotna tela devetnaestogodišnje Biljane Obradović i dvadesetšestogodišnje Ivane Stojković, obe iz ćuprijskog sela Krušara, izjavili su istražni sudija Višeg suda u Jagodini Zoran Petrović i Miodrag Nastasijević, načelnik PS u Ćupriji, javljaju Novosti. Stravičan zločin, koji ne pamte ni najstariji Ćupričani, otkrio je oko 8.30 na Uskrs Života Dimitrijević, čija se vikendica nalazi stotinak metara od mesta dvostrukog ubistva. Kako je Dimitrijević naveo za Novosti, za volanom “honde sivik” sive boje jagodinskih saobraćajnih oznaka zatekao je, kako je i istraga utvrdila, Ivanu Stojković sa prostrelnom ranom na glavi, dok je telo nesrećne Biljane ugledao kako leži kraj otvorenih vrata automobila u lokvi krvi. Po svemu sudeći, za sada nepoznati ubica zverski je usmrtio devojke iz vatrenog oružja.

Tela Ivane Stojković (25) i Biljane Obradović (18) iz sela Krušar kod Ćuprije policija je pronašla juče u 8.30 časova na mestu Ada, iza vikenda naselja u blizini Kazneno-popravnog zavoda, piše uBlicu pod naslovom "Devojke ubijene u šumi".

"Misteriozno ubistvo dve najbolje drugarice iz Ćuprije: Streljane u šumi", naslov je u tabloiduAlo.

"Stalna propusnica" za Partizan?

Košarkaši Partizana su pobedom nad Makabijem, posle 12 godina čekanja, osvojili ulaznicu za fajnal-for. I bez obzira na učinak na završnom turniru u Gradu svetlosti od 7. do 9. maja, čelnici Evrolige bi mogli crno-belima da uruče specijalnu nagradu u vidu „A“ licence za najelitnije i najprestižnije klupsko košarkaško takmičenje na Starom kontinentu, objavljuju Novosti.
Ova licenca je nešto najprestižnije što jedan klub može da dobije i omogućava učešće u Evroligi bez obzira na plasman tima u domaćem takmičenju (jedini uslov je da ekipa ne ispadne iz lige). Tako Partizan narednih godina ne bi više morao da vodi brigu o bodovima iz Jadranske lige, Kupa Koraća i domaće Superlige (mada i po tom osnovu niko ne može da prestigne crno-bele barem u naredne tri godine).