PROSLAVA USKRSA

Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju Vaskrs, najveći i najradosniji hrišćanski praznik. Bez rešenog pitanja korupcije Srbija neće moći da postane članica EU i sve više će zaostajati za drugim zemljama u privlačenju stranih investitora. Politička korupcija je, možda, najsnažniji uzrok kvarenja društva.

Ponoćna uskršnja liturgija u Hramu Svetog Save koju je služio vladika Amfilohije

Proslava Uskrsa

Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju Vaskrs, najveći i najradosniji hrišćanski praznik. U svim pravoslavnim hramovima u Srbiji, prema pisanju dopisnika Politike i kako javljaju agencije, proslava je počela ponoćnom arhijerejskom liturgijom i pričešćem vernika, jer je početak vaskršnjeg slavlja i kraj sedmonedeljnog Velikog i Časnog posta.

Liturgijama u svim hramovima Srpske pravoslavne crkve, čitanjem poslanice patrijarha Pavla i arhijereja, i uz tradicionalno obojena jaja u hrišćanskim domovima, obeležen je u nedelju najradosniji hrišćanski praznik - Vaskrs. Širom Srbije, Crne Gore, Republike Srpske, i u susednim zemljama, pravoslavni vernici su crkvenim obredima i s radošću u krugu porodice obeležili sećanje na dan Hristovog vaskrsenja, javljaju Novosti.

Povoljni krediti na račun deviznih rezervi

Na nedavno održanom sastanku guvernera Narodne banke Srbije Radovana Jelašića sa predstavnicima banaka koje posluju u Srbiji dogovoreno je da se subvencionisani krediti za likvidnost preduzeća finansiraju na račun smanjenja deviznih rezervi, saznaje Blic u Vladi. Tako bi se iznos kredita uvećao, dok bi kamate bile niže, a tek nakon toga usledio bi najavljivani proces međusobnog prebijanja dugova.
Cilj ovakvog sistema jeste da ona preduzeća koja su još kreditno sposobna podignu kredite i tako pokriju rupe na računima, dok bi nakon toga one firme koje imaju trajnije i veće probleme sa likvidnošću trebalo bi da uđu u proces multilateralne kompenzacije.
Država je još početkom godine obezbedila subvenciju za povoljnije kredite za likvidnost, a bankama je do sada podneto zahteva za 525 miliona evra subvencionisanih kredita za likvidnost. Od toga je odobreno 190 miliona evra.

Ekonomisti tvrde će u problem nelikvidnosti upadati sve više domaćih kompanija i da se problem neće rešiti kompenzacijom. Njima će jednostavno i dalje faliti svežeg novca.

"Naša privreda se zaista nalazi u vrlo teškoj situaciji. Kompenzacija je u tom smislu dobra stvar, ali ne i dovoljna. Vlada je bila preokupirana deficitom u budžetu, a malo je pažnje poklanjala poljoprivredi i industriji, što je trebalo da radi", kaže ekonomista Mlađen Kovačević.

Ledenica teška oko 15 kilograma pala je s neba u dvorište domaćinstva Mašić
u selu Donja Trepča, kod Čačka, u subotu oko 15.30 časova

Problem sa korupcijom

Bez rešenog pitanja korupcije Srbija neće moći da postane članica EU i sve više će zaostajati za drugim zemljama u privlačenju stranih investitora. Uprkos visokoj ceni koju država plaća, vladajuća politička elita uporno odbija da promeni Zakon o finansiranju stranaka koji im omogućava da sakriju svoje finansijere i da svoj odnos sa biznismenima i tajkunima nekažnjeno razvijaju na poznatom principu „daj mi - dam ti“.
Sve glasnije se spekuliše i sumnja da su veliki biznismeni u Srbiji uspeli da višestruko uvećaju svoje bogatstvo upravo zahvaljujući tome što su im se stranke za finansijsku pomoć oduživale dajući im, mimo tendera i zakona, najatraktivnije zemljište ili mogućnost da neku javnu imovinu kupe ispod svake cene. Utoliko je veoma značajna izjava koju je Ivica Dačić, ministar policije i zamenik premijera, dao juče u intervjuu Tanjugu.
- Potrebno je promeniti Zakon o finansiranju političkih stranaka, jer tu postoji puno demagogije, rekao je Dačić a prenosi Blic.

Problem finansiranja stranaka

Politička korupcija je, možda, najsnažniji uzrok kvarenja društva. Bilo kao direktni podsticaj, bilo kao loš primer. Njome se narušava princip ravnopravnosti i jednakih šansi. Iz toga sledi da se zapostavlja i niz drugih vrednosti, kao što su: znanje, nepristrasnost, moralni obziri, lični integritet, nezavisnost. Naše iskustvo govori da se neke stranke uveliko bave naplatom uticaja i distribucijom moći. Manje je važno da li ih to uvodi u programsku bezličnost, a od njih stvara žalosne azile ambicioznih i osrednjih. Mnogo je važnije to što takve postaju izvori zloupotreba u sve tri grane vlasti. Zato će pitanje finansiranja stranaka za Agenciju biti posebno važno, kaže za Politiku Slobodan Beljanski, član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije.

Ceremonijalno otvaranje letnje sezone u Skadarliji

Štednja u Skupštini Srbije

Koliko god zvučalo neverovatno i iako je teško da će to izazvati sažaljenje domaće javnosti, najveći gubitnik u godini štednje mogao bi biti parlament. Posle drugog kruga kresanja javnih rashoda, onog decembarskog pri izradi originalnog budžeta i ovog aprilskog, spakovanog u rebalans, fond Narodne skupštine sa četiri milijarde dinara za 2008. godinu, u 2009. će biti sveden na 1,6 milijardi dinara, piše u Politici.

Vraćanje nacionalizovane imovine

Srbija je jedna od malobrojnih bivših socijalističkih država u kojima nije obavljena denacionalizacija. Minulih godina govorilo se o raznim modelima zakona po kojima bi trebalo obaviti restituciju, nedavno je još jednom najavljeno donošenje zakona koji bi trebalo da reši ovaj složeni problem. Tim povodom sagovornici Politike su Mile Antić, iz nevladine organizacije Mreža za restituciju, i Slobodan Ilić, državni sekretar u Ministarstvu finansija.

Medjunarodni spor zbog novinarke

Iran je saopštio da američka novinarka iranskog porekla Roksana Saberi, koja je osuđena zbog špijunaže za SAD, ima pravo da uloži žalbu na presudu i poručio Vašingtonu da treba da poštuje odluke iranskog suda.

Američki predsednik Barak Obama izrazio je juče uverenje da novinarka nije bila umešana ni u kakvu špijunažu i pozvao Teheran da je oslobodi, podsetio je Rojters a prenosi Politika.

Potraga za mestom na beloj listi

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izjavio je, uoči posete Briselu, da očekuje da Srbija do kraja godine uđe na belu šengensku listu i naveo da ima razloga za optimizam u vezi sa mišljenjem Međunarodnog suda pravde o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova, jer se veliki broj zemalja uključio u ovaj proces, javlja Politika.

„Očekujemo stavljanje Srbije na belu šengen listu tokom 2009. godine, ali moramo da budemo aktivni, agilni, da podsećamo evropske zvaničnike na važnost tog događaja. To je glavni razlog mog puta u Brisel”, rekao je Jeremić u razgovoru za televiziju B92.

Prava Srba u susednim zemljama

Dvostruki aršini važeće je, izgleda, merilo za narode na Balkanu, objavljuju Novosti. Neka osnovna prava i dalje su pusta želja srpske zajednice u pojedinim susednim zemljama, dok njihovi sunarodnici sa naše strane granice imaju sve bolji status. Ako se za Srbe u Srbiji često navodi kako će svi jednog dana završiti ispod šljive, za Srbe u neposrednom okruženju postoji pretnja da će, ako se ovako nastavi, svi stati ispod jednog bonsaija.
Srbi u Bosni i Hercegovini imaju svoj entitet i priznati su kao konstitutivan narod. Sunarodnicima u Hrvatskoj Tuđmanova vlast oduzela je taj status, a zatim ih, većinu, proterala. Kosmetskim Albancima silom je sklepana država (na teritoriji Srbije), Albanci u Preševu, Bujanovcu i Medveđi stalno traže veću autonomiju, a Srbi u Albaniji, dve decenije posle Envera Hodže, još nemaju pravo ni na - sopstveno prezime!

Euleks nije nadležan za "plan od šest tačaka"

Iv de Kermabon, šef Euleksa na Kosmetu, govori za Novosti o radu ove misije, planu od šest tačaka i ponašanju pravosudnih organa: "Procesuiraćemo one slučajeve etnički motivisanih zločina za koje imamo dokaze. Plan od šest tačaka nije u našoj nadležnosti, jer je u pitanju dogovor između Srbije i UN. Mi radimo u oblastima na rekonfiguraciji misije i na raportiranju kod generalnog sekretara UN, odnosno mi smo pod Rezolucijom 1244."

Vraćanje kredita

Milena N. dve godine redovno, tačno u dan, svakog meseca uplaćuje ratu za kola. Prošlog meseca firma je kasnila sa isplatom zarade, a narednih pet dana, službenica banke jednom dnevno je zvala raspitujući se kada će da uplati svoj dug, stalno joj ponavljajući da banka ima načina da namiri svoje potraživanje. Agonija i pozivi su prestali kada je plata legla na račun, a tako i rata banci, objavljuje Blic, pod najavom "Šta se dešava kad kasnite sa otplatom kredita".
Nekada revnosne u telefoniranju i vrbovanju novih klijenata, ali i starih - da se još zaduže, danas banke svoje pozive usmeravaju na dužnike koje kasne u otplati rata - dan, dva, tri. Da ih podsete da plate dug. Milosti prema dužnicima nema, i zato stalno treba imati na umu da kredit neće biti otpisan, niti zaboravljen, piše u ovom listu.

Problem sa novim pasošima

Ivica Dačić govori za Novosti, o problemima sa novim putnim ispravama: "Reč je o nesporazumima između onih koji su izrađivali te putne isprave. Policija će istražiti kako su potpisani ugovori. Napravljena je odmah velika greška zato što je u Zakonu o putnim ispravama napisano da pasoše izrađuje Zavod za izradu novčanica, jer MUP nema uvida u komercijalne ugovore koji se tamo sklapaju", tvrdi ministar policije Ivica Dačić.

"Izdato je oko 430.000 novih pasoša i do sada nije bilo problema za naše građane. Oni će moći nesmetano da putuju, jer ćemo sve države da obavestimo da je po jednom specimenu urađena jedna, a po drugom druga serija pasoša. Naše kolege u inostranstvu znaće da nije reč o falsifikovanim dokumentima", kaže Dačić.

Problemi na Dedinju

Podstanari u dedinjskim vilama počeli su da se žale, baš glasno. Toliko da su i druženja u diplomatskom klubu postala mesto gde se sve češće govori o lošim iskustvima sa vlasnicima luksuznih kuća, objavljuje Politika. Mnogi imaju slične probleme. Tako je u jednoj kući, koja je stavljena na „crnu listu” napravljenu u ambasadi, grejanje urađeno tako da stranac plaća cisternu nafte i za svoje i za gazdine vruće radijatore. Jer, svi se greju iz istog kotla, vlasnik stanuje u prizemlju, a reklamacije nisu moguće. Otkaz jeste, u svako doba.

"Kirija za kuću koja je nešto lošije uređena iznosi 2.500 evra i to je naš slučaj trenutno, pri tom gazda ne plaća nikav porez. Naši poznanici plaćaju 3.500-4.000 evra za stanovanje u luksuznijim kućama", ističe nezadovoljni dedinjski podstanar.

Iskustva iz drugih zemalja govore sasvim drugačije. Na Zapadu bi nepoštovanje ugovora, maltretiranje stanara podrazumevalo kontramere, sigurno izgubljene sporove, a posle drugog puta gazda bi mogao da se pozdravi sa bilo kakvim načinom rentiranja i zaradom od takvog posla, piše u ovom listu.

Ajvar na evropskom tržištu

Tradicionalni proizvod domaće kuhinje s juga Srbije uz pomoć Italijana ide u Evropu. Prvi proizvod sa sertifikatom za međunarosno tržište. Projekat vredan 70.000 evra vode privredne komore Leskovca i Sijene, javljaju Novosti. Zadatak leskovačke komore je da organizuje proizvođače paprike i ajvara, dok će Italijani pružiti svu tehničku podršku za dobijanje dozvola za nastupanje na probirljivom stranom tržištu. Italijani, poznati po istančanom ukusu kada je hrana u pitanju, ne kriju da su oduševljeni ovim tradicionalnim južnjačkim specijalitetom.

"Moja preporuka je da se pažnja posveti kvalitetu, a ne toliko kvantitetu. Ajvar je, po mom mišljenju, idealan kao namaz uz prepečen hleb, jer dobijamo novi ukus naših već poznatih “brusketa” - kažu Vitorio Galvani, predsednik Privredne komore Sijene, i Bruno Frateli, direktor sertifikacione kompanije “Ikaro” iz Kortone, i dodaju da će “leskovački ajvara” biti prvi proizvod iz Srbije koji će sertifikovati i, samim tim, pripremiti za plasman na zahtevno evropsko tržište.

Nekontrolisana hrana

U Srbiji, od njive do trpeze, ne postoji ustanova koja može da garantuje da jedemo zdravo voće i povrće. Osim preteranog “hranjenja” voća hemikalijama, veliki rizik predstavlja i zagađeno zemljište, objavljuju Novosti pod naslovom "Prekrsti se pa zagrizi".

Obnova Hilandara

Srpska duhovna svetinja manastir Hilandar, pet godina posle požara, vri od gostiju i neimara. Obnovljena tri konaka, vladičanska kelija, a započeti obimni radovi na Velikom konaku iz 1816. Za celokupnu obnovu potrebno oko 30 miliona evra, piše u Novostima. Ono što je izvesno jeste da će obnova potrajati, kako je ranije procenjeno, najmanje do 2014. godine.

Blage sudske kazne?

U Srbiji su sudije i dalje blagonaklone prema kriminalcima, čak i prema onima koji počine najteža krivična dela. Prema podacima državnog tužilaštva, u 50 odsto slučajeva sudovi izriču kazne ispod zakonskog minimuma, iako se na ovaj problem ukazuje već nekoliko godina.
"Za izricanje blagih kazni ima nekoliko razloga. Da tako više ne bi bilo, zakonodavac mora da pooštri kaznenu politiku i suzi raspon kazni, zatim država mora i da obezbedi veće zatvorske kapacitete, jer su zatvori sada na granici pucanja. Sudovi bi morali već sada da određuju kazne za pojedina dela bliže maksimumu kazne", kaže za Blic Goran Ilić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu.
Da se izriču male kazne za teška krivična dela konstatovano je u više analiza. Poslednju je saopštio v.d. glavnog državnog tužioca Slobodan Radovanović, a pre njega to je utvrdilo Ministarstvo pravde. Do istih podataka došao je i Institut za uporedno pravo došao još pre dve godine. U svim analizama posebno uznemirujući podaci su da su silovatelji i ubice prošli sa blagim kaznama.

Pogibija u Nišu

U subotu ujutru, samo nekoliko minuta posle četiri sata, na Bulevaru Nemanjićau Nišu, u teškoj saobraćajnoj nesreći poginulo je četvoro mladih, javlja Politika. Kako su saopštili policija i istražni organi Opštinskog suda u Nišu, koji su obavili uviđaj, nesreća se dogodila kada je Nikola Stojanović (21), iz Niša, koji je upravljao putničkim automobilom marke „mazda 323”, niških registarskih oznaka, izgubio kontrolu nad vozilom u krivini saobraćajnice, sleteo s kolovoza i svom silinom udario u drvo na trotoaru.

U poslednjih desetak dana na ulicama u Nišu poginulo je sedmoro mladih, dok je desetak teže i lakše povređeno.

Uspeh i poraz u finalu Monte Karla

Srpski teniser Nenad Zimonjić i Kanađanin Danijel Nestor osvojili su titulu prvaka na turniru Masters serije u Monte Karlu, pošto su u finalu pobedili prve nosioce braću Boba i Majka Brajana iz SAD sa 2:0 (6:4, 6:1). Turnir u Monte Karlu igrao se za nagradni fond od 2.750.000 evra, a Zimonjiću i Nestoru je pripalo 166.500 evra i 1.000 bodova na ATP rang listi dublova, javlja Politika.

Na meču Novak ?oković - Rafael Nadal u finalu Monte Carlo Tennis Masters turnira
u Monte Karlu

Iako je odigrao najbolji meč u sezoni, Đoković nije uspeo da iznenadi Nadala u finalu Monte Karlai, javljaju Novosti.