PRETRES KUĆE RATKA MLADIĆA

Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević rekao je da je policijski pretres kuće haškog optuženika Ratka Mladića u Beogradu „deo redovnih aktivnosti Akcionog tima usmerenih na nalaženje i presecanje finansijskih tokova”. Narkogang predvođen Darkom Šarićem uveliko se sprema da uzvrati "udarac" srpskoj policiji. Kako saznajemo, došlo se do ozbiljnih operativnih podataka da je ova kriminalna grupa kao glavne krivce za svoj sunovrat označila Rodoljuba Milovića, Ivicu Petrovića i Bogdana Pušića.


Nedelja mode u Londonu (London Fashion Week): kolekcija - Burberry Prorsum

Sumnjiva putovanja Mladićevog sina

Policija je juče pretresla porodične kuće Ratka Mladića na Banovom brdu i zaplenila više pokretnih stvari i 14,5 hiljada evra. Komšija koji je bio svedok pretresa izjavio je da je policija pretresla i četiri susedna stana, a u jednom od njih otkriveno je 60.000 evra, piše Politika. Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević kaže da je u pitanju presecanje finansijske podrške Ratku Mladiću i da se traže dokazi i dokumentacija. U MUP-u kažu da su i ranije imali slične akcije.

“Cilj akcije je presecanje finansijskih tokova i podrške haškom optuženiku Ratku Mladiću, eventualno pronalažanje dokaza u tom pravcu i dokumentacije koja je interesantna za nas”, kazao je Vukčević. On je, međutim, odbio da precizira da li je i šta u pretresu kuće otkriveno. “Ne bih davao bilo kakvu izjavu u tom pravcu, ali u svakom slučaju mi smo započeli pretres i očekujemo da će biti uspešno završen, očekujemo određene rezultate”, kazao je Vukčević. Prilaz Mladićevoj kući u beogradskom naselju Banovo brdo blokiralo je nekoliko desetina pripadnika specijalnih jedinica policije, a u blizini su bile i brojne novinarske ekipe. Komšije kažu da je u Mladićevoj kući njegov sin Darko koji se preksinoć vratio s puta, pa to može biti razlog zbog kojeg je ova akcija preduzeta.

Pretresom Mladićeve kuće zaplenjeno je 14.000 evra, CD-ovi, video kasete od kojih jedna, evidentirana kao „Govori”, datira iz 1991. godine, stari rokovnici. U susednom stanu doktora Jovana Hadži Đokića zaplenjeno je oružje i 73.000 evra za koje se sumnja da su namenjeni skrivanju najtraženijeg haškog optuženika. Prema rečima Vladimira Vukčevića, tužioca za ratne zločine, cilj akcije nije bilo hapšenje Mladića, već otkrivanje i presecanje finansijske mreže pomagača u koju je, kako se sumnja, uključen i Hadži Đokić. Sadržaj zaplenjenih dokumenata još nije poznat, tako da se ne zna da li skrivaju značajne informacije o kretanju Mladića. Spekulacije da je njegovo poslednje odredište Rusija, započele su juče nakon što je otkriveno da njegov sin Darko često tamo boravi. Poslednji put Darko se iz Rusije vratio pre tri nedelje. Akcija je počela u 6.30 sati kada je pedesetak specijalaca naoružanih „heklerima” opkolilo porodičnu kuću Ratka Mladića, a zatim se rasporedilo po okolnim ulicama, blokirajući svaki prilaz kući bivšeg vođe VRS. Za vreme pretresa zaustavljani su i pretresani svi stanari ulice, prenosi Blic.

Pripadnici Žandarmerije obezbedjuju okolne ulice tokom pretresa ku?e haškog
optuženika Ratka Mladića

Pripadnici Žandarmerije i Odeljenja za ratne zločine MUP-a Srbije su u stanu dr Hadži Đokića pronašli 78.850 švajcarskih franaka i 7.340 američkih dolara, jednu vazdušnu pušku i pištolj za koji ne postoji dozvola. Tokom ovog pretresa policija je u stanu Ratka Mladića zaplenila i 14.450 evra od supruge i sina odbeglog generala, donosi Pres.

Prema rečima advokata porodice Ratka Mladića, Miloša Šaljića, policija nije imala mnogo toga da odnese. On je izjavio da je u porodičnoj kući haškog begunca policija zaplenila oko 14.000 evra. Od Mladićevog sina Darka oduzeto 12.000 evra, a od supruge Bose Mladić dve hiljade evra. Šaljić je rekao da je rad istražnih organa bio adekvatan, dok je upad specijalnih jedinica policije ocenio kao nekorektan, jer je u kući bila samo Mladićeva supruga koja se zbog toga veoma potresla. Sem Mladićeve kuće, pretresena su i susedna tri stana i u jednom je pronađeno navodno oko 60 hiljada evra. Prema nezvaničnim informacijama, ova suma je je oduzeta od poznatog beogradskog urologa Jovana Hadži-Đokića, nekadašnjeg načelnika Kliničkog centra i, tokom devedesetih, visokog funkcionera Jugoslovenske levice. Međutim, Hadži-Đokić je izjavio jednom dnevnom listu da je u njegovom stanu, koji je upravo prodao, pronađeno oružje za koje ima urednu dozvolu, ali ne i novac. Interesantno je da se sinoć, nakon šestomesečnog odsustva, u Beograd vratio Darko Mladić. Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević rekao je za Danas da je reč o redovnim aktivnostima Akcionog tima u sklopu sprovođenja Akcionog plana za saradnju sa Haškim sudom i da je cilj akcije sprečavanje finansijske podrške ovom haškom optuženiku i prikupljanje dokumentacije. On dodaje da su aktivnost na potrazi za haškim beguncima kontinuirane, ali da su nekad vidljive, a nekad ne.

MMF demantovao ministre

Sa delegacijom MMF-a postigli smo dogovor da će rast penzija od aprila 2011. godine biti usklađen sa rastom zarada u javnom sektoru. Taj period biće oročen na 18 meseci. To će biti tako i niko taj dogovor ne može dovesti u pitanje, garantovao je juče potpredsednik vlade Jovan Krkobabić. Te njegove navode potvrdili su i vicepremijer Mlađan Dinkić, pa i ministarka finansija Diana Dragutinović, ali je Albert Jeger, šef delegacije iz Vašingtona, posle samo nekoliko minuta na samoj konferenciji za novinare u vladi – demantovao naše zvaničnike, rekavši da o tome nije postignut dogovor, prenosi Politika. Visoki predstavnik MMF-a istakao je da je dogovor o trećoj reviziji stendbaj aranžmana postignut, i to će Srbiji omogućiti da povuče 350 miliona evra zajma koji je namenjen podršci deviznim rezervama.

“Postignut je napredak u strukturnim reformama, naročito penzionog sistema. Tokom pregovora vlada je predložila alternativno rešenje koje podrazumeva usklađivanje penzija sa zaradama. To će zavisiti od toga da li će rast zarada biti umeren kako bi se smanjilo ukupno učešće zarada u bruto domaćem proizvodu. Zato smo konačan dogovor o ovom pitanju odložili za maj, kada ćemo sledeći put doći u Beograd”, kazao je Jeger.


Konferencija za novinare u Vladi Srbije, posle završetka pregovora Misije medjunarodnog
monetarnog fonda (MMF) i zvaničnika Srbije o trećoj reviziji stend baj aranžmana:
Albert Jeger, Diana Dragutinović, Mladjan Dinkić, Jovan Krkobabić, Radovan Jelašić

Ček da prati plate

Oko dve ključne teme koje se tiču reforme penzijskog sistema konačno je postignut dogovor, pa će se u novom zakonu naći i nova formula usklađivanja penzija, a dogovoreno je i da sadašnji radnici sve kasnije odlaze u penziju.

“Međunarodni monetarni fond je odustao od prvobitnog predloga iz radne verzije zakona koji je naišao na veliki otpor (budućih) penzionera, jer je podrazumevao da će penzije rasti samo ako BDP pređe četiri odsto”, objašnjava dr Rajko Kosanović iz Radne grupe za reformu PIO. “U novom predlogu, koji su prihvatili i stručnjaci MMf, stoji da će se penzije u celoj 2011. i do oktobra 2012. godine usklađivati sa kretanjem zarada, a posle na osnovu kretanja troškova života. Ovaj prvi deo nagodbe je dobar, ali drugi nije baš pravičan, jer podrazumeva smanjivanje primanja”, prenose Novosti. “Zato mi insistiramo da se unese i dodatna, zaštitna odredba, prema kojoj bi se penzije morale vanredno uvećati ukoliko padnu ispod 60 odsto prosečne republičke zarade. Ova stavka, međutim, još nije uneta u finalnu verziju zakona, koja se očekuje već u petak, ali članovi radne grupe smatraju da je to gotovo izvesno. Ionako Vlada prognozira i obećava da će penzije u narednom periodu, kada se odmrznu, iznositi 70 odsto zarade, pa ne vidimo zašto onda to ne bismo i uneli u zakon” dodaje Kosanović. “Tako će dokazati da misle ozbiljno ono što govore, a ujedno će i obezbediti minimalnu sigurnost penzionerima.”

Nedelja mode u MAdridu, kolekcija, Juana Martin

Život naš nasušni

Prema računici Blica troškovi za struju prosečne beogradske četvoročlane porodice koji žive u stanu od oko 50 kvadrata od 1. aprila iznosiće oko 3.850 dinara, prosečan telefonski račun će sa poskupljenjem pretplate od 1. aprila iznositi oko 2.660, a račun za grejanje i komunalne usluge prema očekivanom poskupljenju iznosiće oko 6.000 dinara. Pretplatnici SBB račun za kablovsku televiziju od 1. marta plaćaće 820 dinara, što znači da će za ove dažbine biti potrebno izdvojiti ukupno 13.530 dinara. Ako se uzme da je, prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna plata iznosila 36.789 dinara, jasno je da će na ove usluge građani izdvajati skoro trećinu svojih primanja. A to će se svakako odraziti na ionako oslabljenu kupovnu moć, zbog čega mnogi sa zebnjom iščekuju nove cenovnike hrane i ostalih životnih potrepština. Milena Radulović, direktor marketinga trgovinskih lanaca „Jabuka“ i „SOS marketa“, kaže da je za procene koliko će cene hrane biti korigovane još rano, ali da bi prva poskupljenja po starom dobrom običaju najpre trebalo očekivati kod uvozne robe, a potom i kod domaćih proizvoda. - Međutim, kako ide letnji period moguće je da će se poskupljenje energenata, na cene hrane odraziti krajem godine. Prema mom mišljenju, korekcija, ako je i bude, ne bi trebalo da bude veća od pet do 10 odsto jer je kupovna moć građana jako oslabljena. O tome, uostalom, svedoči i podatak da veliki broj banaka građanima izdaje čekove ne bi li uz odloženo plaćanje kako-tako preživeli tekući mesec, ali i činjenica da potrošači sve češće kupuju na akcijama ili se odlučuju za artikle privatnih robnih marki. A to znači da ukoliko žele da održe proizvodnju i prodaju, uprkos novim nametima od strane države, i proizvođači i trgovci treba da porazmisle o svojim maržama - kaže Radulovićeva.

Uzde niko ne zateže

Dinar iz dana u dan beleži najnižu vrednost prema evru, otkada je ova valuta uvedena na našim prostorima. Pre sedam godina evro je vredeo 60 dinara, a sada nepunih 100 dinara. Privrednici i građani su veoma zabrinuti, dok su u Vladi Srbije sigurni da se, i pored rasta evra, cene neće povećavati, prenose Novosti. - Odnos dinara i evra se formira na međubankarskom deviznom tržištu i dnevna pomeranja ne ugrožavaju planirani nivo inflacije za ovu godinu od šest odsto, plus-minus dva odsto - kažu u centralnoj banci. Nikola Fabris, profesor Ekonomskog fakultata u Beogradu je mišljenja da je slabljenje kursa dinara prema evru neizbežno u uslovima kada Srbija ima visok platno-bilansni i budžetski deficit, inflaciju višu nego u zemljama Evropske monetarne unije i nisku konkurentnost privrede. Kurs dinara, kako ocenjuje Fabris, će se postepeno stabilizovati na nivou od oko 100 dinara, plus-minus dinar-dva. Bez obzira na to što je sto dinara psihološka granica, ministar trgovine Slobodan Milosavljević smatra da ove promene kursa evra ne bi trebalo da dovedu do rasta cena. - To nisu oscilacije koje bi trebalo da dovedu do poskupljenja - smatra Milosavljević. - U svakom slučaju, to nije dobra vest i moramo da hitno učinimo određene stvari kako bi se to zaustavilo. Prema rečima Gorana Nikolića, ekonomiste, trenutno grube procene ukazuju da i kurs od 105 dinara za evro ne bi doveo inflaciju preko 8 odsto, što je gornji cilj NBS. Čini se, kako kaže Nikolić, da i MMF ne bi imao ništa protiv ovoga, naprotiv.

Vrednost domaće valute iz dana u dan sve više pada, a danas je zvaničan srednji kurs dostigao novi rekord od 99,35 dinara za jedan evro. Analitičari ističu da će se ovakav trend nastaviti i procenjuju da evro već za 20 dana može da dostigne vrednost od 105 dinara, ukoliko Narodna banka ne počne sa ozbiljnim intervencijama na deviznom tržištu. Dinar je danas oslabio za 21 paru u odnosu na evro, a centralna banka nije juče pokušala da ga „spasava" intervencijama na međubankarskom tržištu. Banke su juče evro prodavale za čak 101,61 dinar, dok je u menjačnicama kurs bio malo povoljniji, oko 99,7 dinara, piše u Presu.

Svečano obeležavanje Dana branilaca otažbine u Moskvi

Moguća zabrana rada

Partije koje ne budu podnosile izveštaje o izvorima prihoda mogle bi da se suoče i sa zabranom rada! To je jedna od ključnih opcija koju će najverovatnije da sadrži novi zakon o finansiranju političkih stranaka, prenose Novosti. Državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen otkrio nam je u utorak da će se spektar zakonskih mera protiv ”grešnih” partija kretati od prekršajne i krivične odgovornosti (individualna, odnosi se na nadležno lice) do mere zabrane obavljanja delatnosti, koja bi bila kolektivna.Homen kaže da je ideja da se zakon usvoji pre novih izbora i očekuje da bi u Skupštini mogao da se nađe već u oktobru. Napominje i da postoji mogućnost da se velikim strankama ne dozvoli da istovremeno dobijaju novac i od biznismena i iz budžeta. Partije različito vide ovu ideju. Jedni tvrde da se time sužavaju političke slobode, dok drugi smatraju da pretnja ”katancem” može da uvede red. - Trebalo bi taksativno nabrojati u kojim slučajevima bi delo imalo za posledicu zabranu stranke - kaže Željko Ivanji (G 17 plus).
Portparol SPS Đorđe Milićević napominje da njegova partija podržava uvođenje reda, ali da ”generalno nisu za zabranjivanje rada stranaka”.

Poslanici traže da im se veruje na reč

O predlogu amandmana „Transparentnosti Srbija“ kojim se traži ograničenje prava poslanika na imunitet u slučajevima kada se protiv njih vodi postupak zbog zloupotrebe službene dužnosti ili korupcije, a za koja se može izreći zatvorska kazna u trajanju od tri ili više godina, po svemu sudeći, Skupština neće ni raspravljati. Predsednik Administrativnog odbora i poslanik DS Nenad Konstantinović kaže za Blic da je takav amandman neprihvatljiv jer nije u saglasnosti sa Ustavom. - U normiranju smo ograničeni ustavnom odredbom koja kaže da poslaniku može biti ukinut imunitet samo ako je zatečen u izvršenju krivičnog dela za koji je zaprećena kazna veća od pet godina zatvora. Mi ne možemo derogirati Ustav - tvrdi Vlatko Ratković, predsednik Zakonodavnog odbora i poslanik DS.

Spomen ploča u Madridu

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić na madridskom groblju Fuenkaral otkrio je spomen-ploču srpskim i jugoslovenskim borcima poginulim u španskom građanskom ratu i istakao da se ovim činom izražava duboko poštovanja prema njihovim idealima i snovima o slobodi i pravednijem svetu. Jeremić je istakao da je ideja odbrane španske republike - "kao simbola slobode, progresa i demokratije, naspram aveti fašizma koji se širio iz srca Evrope - bila inspiracija milionima ljudi širom sveta", saopšteno je iz Ministarstva spoljnih poslova Srbije. On je rekao da je na zidu na kome je otkrivanja spomen-ploča ispisan deo istorije Španije i sveta u turbulentnom vremenu koje je tokom 30-ih i 40-tih godina prošlog veka tragično obeležilo živote ljudi i naroda, prenosi Blic.

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić danas je na groblju Fuenkaral
u Madridu otkrio spomen ploču jugoslovenskim borcima poginulim u Španskom
gradjanskom ratu

Crkvene pare – strogo čuvana tajna

Ministarstvo vera izdvojilo je prošle godine oko 501.734.677 dinara za različite programe i projekte Srpske pravoslavne crkve, odnosno više od 88 odsto od ukupnog budžeta predviđenog za finansiranje programa i pomoć svim tradicionalnim crkvama i verskim zajednicama. Dodatna računica kaže da je iz javnih prihoda za SPC izdvojeno 66,92 dinara po stanovniku. U Ministarstvu vera objašnjavaju da se budžetska sredstva odobravaju za određene programe i projekte, a ne za pojedinačne crkve i verske zajednice, kao i da crkva koja ima najveći broj vernika, SPC, dobija i najviše sredstava. SPC tako sa oko 15 odsto učestvuje u projektima kao što su Visoko teološko obrazovanje, Pomoć sveštenicima, monasima i verskim službenicima u pograničnim i ekonomski nerazvijenim područjima ili Pomoć za gradnju, održavanje i hitne sanacije i rekonstrukciju hramova u nerazvijenim područjima. Dva projekta u kojima učestvuje samo SPC su Zaštita verskog, kulturnog i nacionalnog identiteta, prošle godine za taj projekat obezbeđeno je 138.000.000 dinara, i Pomoć sveštenstvu i monaštvu na Kosovu i Metohiji, za šta je izdvojeno 50.000.000 dinara, donosi Politika. „Jasno naznačena ugovorna klauzula da će se prekinuti uplate ili tražiti povraćaj uplaćenih sredstava u slučaju nenamenskog trošenja ili neblagovremenog podnošenja izveštaja, primorava korisnike dotacije da izvršavaju preuzete obaveze. Svi ugovori sadrže klauzulu o neophodnosti dostavljanja precizne pisane dokumentacije o načinu utroška dotacije primljene od Ministarstva vera”, navodi se u odgovoru ovog ministarstva na pitanja Politike.

Štrajk na pariskom aerodromu Orli

Šarićev gang preti ubistvima

Narkogang predvođen Darkom Šarićem uveliko se sprema da uzvrati "udarac" srpskoj policiji. Kako saznajemo, došlo se do ozbiljnih operativnih podataka da je ova kriminalna grupa kao glavne krivce za svoj sunovrat označila Rodoljuba Milovića, Ivicu Petrovića i Bogdana Pušića. O ovim imenima, kao o "ucenjenim glavama" uveliko se priča i u srpskom podzemlju. Reč je o visokim službenicima MUP Srbije i Bezbednosno-informativne agencije. Rukovodstvo policije je odmah reagovalo i, od utorka ujutro, dodatno su pojačane mere bezbednosti za trojicu ugroženih operativaca. Interesantno je da narkoklan poseduje tačne informacije o učešću ove trojice u istrazi "Balkanskog ratnika". Nezvanično se čuje da su Šarići i članovi pomenute kriminalne grupe imali precizne podatke o toku akcije oko zaplene više tona kokaina, samoj istrazi, kao i o pripremljenim "klopkama" na pariskom i bečkom aerodromu, prenose Novosti. Sve to upućuje na činjenicu da Šarići imaju tesne veze sa pojedincima u samom MUP Srbije, ali i drugim državnim organima. Policijska istraga protiv njih se vodi više od godinu dana. I to, kako u Srbiji tako i Italiji. Krajem 2009. i posle zaplene blizu tri tone kokaina uključili su se naše Specijalno tužilaštvo za borbu protiv organizovanog kriminala, kao i argentinsko i brazilsko pravosuđe. Za Darkom Šarićem, koji je označen kao jedan od glavnih vođa narkoklana, raspisana je i poternica preko Nacionalnog biroa Interpola u Beogradu. Iako je crnogorska policija više puta demantovala, sva saznanja govore da se begunac krije baš tamo.

Radi se o osobi, saznaje Blic, koja je po poslovima sa kokainom godinama poznata našoj, ali i svetskim policijama. U javnosti ime ove osobe se odavno povezuje sa prodajom droge, bliskim vezama sa ranijim strukturama Državne bezbednosti, dovođena je u vezu sa nekoliko ubistava, ali i sa osobama koje su još devedesetih godina pod kontrolom imale razgranatu švercersku mrežu na relaciji Italija - Crna Gora. Srpska policija pretpostavlja da je upravo on Šariću obezbedio italijansko dilersko tržište zahvaljujući vezama sa vođama tamošnje mafije. - Ovaj narko-bos nikada nije hapšen zbog droge, iako su policijska saznanja ukazivala na to da na njegovo ime iz Južne Amerike stiže velika količina kokaina. Droga je za njega stizala do Crne Gore, odakle je prebacivana u Italiju. Na toj relaciji utvrđene su i njegove bliske veze sa vođama crnogorske, ali i italijanske mafije, koje postoje i danas - kaže naš izvor. Italijanski državni tužilac Pjetro Graso u intervjuu podgoričkim „Vijestima” izjavio je da je moćna kriminalna grupa sa Balkana preuzela transport droge iz Italije u Crnu Goru od kalabrijske mafije, koja kontroliše šverc kokaina u celoj Evropi.

Nemar poplavio pola Srbije

Velike poplave koje ovih dana „dave“ Srbiju, nažalost, tipičan su šablon za našu zemlju. Za poplavljene kuće u Zaječaru i drugim gradovima, osim nepovoljnih prirodnih uslova, nastalih zbog visokog snežnog pokrivača u slivovima i pojave novih padavina, krive su i opštine, jer su tolerisale „divlju“ gradnju i nisu održavale rečna korita, piše u Novostima. Deo krivice snosi i država, koja nedovoljno ulaže u sistematsku odbranu od voda. Uz ovakvu oštru opomenu, profesor dr Ratko Ristić sa Šumarskog fakulteta u Beogradu objašnjava da je - uprkos činjenici da su bujične poplave ubedljivo najčešća elementarna nepogoda u Srbiji - retko koja opština donela plan o erozionim područjima i odbrani od poplava, iako su to po Zakonu o vodama sve bile dužne da učine još pre bezmalo deset godina! - Tek oko 25 planova je doneseno - navodi dr Ristić. - Veliki broj objekata nikao je nelegalno, naročito u potencijalnim plavnim područjima. Onda se dogodi da, kao u Zaječaru, vidimo veliki efekat potpunog urbanističkog haosa. Mnogi opštinari daju dozvolu za gradnju jer u njima, prema rečima profesora Ristića, ne rade dovoljno kvalifikovani ljudi. Ali, ima mnogo i „kratkovidosti“: - Ne razmišlja se dugoročno, svi unapred gledaju samo četiri godine, koliko im traje mandat. Morala bi i Republika da bude efikasnija, da se studiozno radi na sistematskom uređenju slivova u brdsko-planinskim područjima. Pogrešno je da se oslanjamo samo na MUP, jer njihove ekipe mogu da rade samo na ublaživanju štete.

Posledice poplava, Santo Antonio, u blizini grada Funchal, na ostrvu Madeira, Portugal

Mnogo odugovlačenja sa NIS- om

Naftna industrija Srbije zvanično je, posle godinu dana otkako je „Gaspromnjeft” preuzeo 51 odsto te kompanije, postala vlasnik 37 objekata – 24 pumpe, tri objekta za proizvodnju, preradu i transport nafte, parkinga, motela u Adaševcima i sedam pomoćnih zgrada. Zaključak o početku prenosa ovog dela imovine donela je vlada na poslednjoj sednici prošlog četvrtka, saznaje „Politika”. S obzirom na to da je ovih 37 objekata „kap u moru” u odnosu na 10.000 nepokretnosti koje bi s Republičke direkcije za imovinu trebalo da pređu u vlasništvo NIS-a i to do 1. juna ove godine, kada bi akcije te kompanije trebalo da se nađu na berzi, a kompanija postane otvoreno akcionarsko društvo, vlada bi, kaže naš izvor upućen u imovinskopravne odnose, morala da ubrza taj posao. Pravni status imovine NIS-a je izuzetno komplikovan, jer je samo 40 odsto nekretnina registrovano u javnim knjigama Republike Srbije i to tako da ta kompanija ima pravo korišćenja, dok pravo na imovinu pripada i dalje državi Srbiji, prenosi Politika.

Telekom ćuti o poskupljenju

Telefonska pretplata poskupeće od 1. aprila za sto odsto, a kablovska SBB od 1. marta za oko deset procenata. Poskupljenje kablovske televizije građani će nekako preboleti, sudeći po izjavama mnogih koji su nam se juče javili. Jer, bez 75 TV kanala se može, ali udvostručena telefonska pretplata primljena je s gorčinom. Pogotovu što je dupliranje pretplate došlo samo mesec daba posle odluke Vlade Srbije (21. januara) daprihvati ponudu kompanije „Telenor” za dobijanje nove licence, piše Politika. Građani su očekivali, kao što im je i najavljivano, da će konkurencija novog igrača smanjiti tarife u fiksnoj telefoniji. Republička agencija za telekomunikacije (Ratel) odobrila je u ponedeljak Telekomu „Srbija” poskupljenje mesečne telefonske pretplate za fiksnu telefoniju, sa 230 dinara na 458 dinara, a kablovskom operateru SBB povećanje cene usluge kablovske televizije sa 745 dinara na 820 dinara sa PDV-om. Doduše, pri odlučivanju su uzeti u obzir i socijalni momenat, Memorandum o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2010. godinu i potreba za obezbeđivanjem sredstava neophodnih za ulaganje u dalji razvoj telekomunikacija, izjavio je predsednik Upravnog odbora Ratela Jovan Radunović.

Protest članova levičarskog sindikata PAME ispred zgrade Berze (Athens Stock Market) u Atini

Hladno za „neplatiše“

Radijatori u stanovima velikih dužnika za grejanje biće hladni, jer je isključenje neplatiša sa sistema daljinskog grejanja počelo, tvrde u "Beogradskim elektranama". Prema podacima "Infostana", neplaćene račune za grejanje ima 50.880 Beograđana, od čega je oko 6.000 višegodišnjih neplatiša. Pre nego što su "Elektrane" započele sa tužbama, ukupan dug domaćinstava i privrede za grejanje bio je oko pet milijardi dinara. Najveći dužnik iz kategorije poslovnog prostora je preduzeće IMT, sa glavnim dugom od 84.052.180,47 dinara, pišu Novosti.
Kako kažu u "Elektranama", među najvećim neplatišama su i preduzeće Teleoptik "Žiroskopi", "Beostan", "Industrija obuće Beograd", "Kompanija robne kuće Beograd", "Stankom", "Mostogradnja", Izdavačko preduzeće "Prosveta" i "Simpo". Fakulteti, škole, vrtići, sportski centri i druge ustanove redovno izmiruju obaveze prema ovom preduzeću. - Najpre smo počeli sa isključivanjem milionskih dužnika - kažu u "Elektranama". - Reč je o potrošačima koji grejanje nisu plaćali godinama unazad, pa čak i više od decenije. Čekali smo toplije vreme da bi smo krenuli sa isključivanjem. Petar Vasiljević, direktor dispečerskog centra u "Elektranama", nije u utorak hteo da nam objasni na koji način pojedinačno isključuju neplatiše, a da pri tom bez grejanja ne ostanu ostali korisnici po vertikali. "Beogradske elektrane" su pre dve nedelje poslale opomene svim korisnicima koji neredovno izmiruju obaveze za uslugu daljinskog grejanja.

Fantomske firme ojadile Srbiju

U Srbiji je od 2003. godine, sudeći po prijavama koje je podnela poreska policija, utajeno oko 850 miliona evra. Od 9.271 krivične prijave koje je za ovo delo poreska policija podnela od 2003, samo 206 prijava je finalizovano zatvorskom kaznom, od kojih je najveća kazna od šest godina zbog utaje pedeset miliona dinara poreza. Dobro upućeni sagovornici Blica tvrde da je ukupan utajen porez bar četiri, ako ne i pet puta veći od onoga što se otkrije, stoga bi se moglo zaključiti da je u proteklih sedam godina državi ukradeno najmanje tri milijarde evra. Poređenja radi, ovogodišnji projektovani deficit budžeta je nešto više od milijardu evra. Nikola Altiparmakov, fiskalni savetnik USAID, kaže za Blic da je vrlo teško baratati procenama o tome koliko se zaista utaji poreza u odnosu na ono što poreska policija otkrije.
- Moglo bi se pretpostaviti iz podataka o sivoj ekonomiji da je ono što se otkrije tek 20 odsto ukupnog utajenog poreza - navodi Altipamarkov. Među najčešćim načinima jeste upravo osnivanje fantomskih firmi, koje, kako kaže odlično upućeni izvor Blica, „traže povraćaj lažno iskazanog PDV i spadaju u red organizovanog finansijskog kriminala”. Malverzacije se, kako kaže, svode na izbegavanje plaćanja poreza na dodatu vrednost ili, još gore, direktno uzimanje iz budžeta na ime povraćaja poreza. Mešetarenjem se uglavnom bave srodnici: „Otac proda sinu opremu i fakturiše PDV. Cilj je da onaj kome se roba prodaje ne plati ništa, a da onaj koji je prodao traži povraćaj PDV. To je samo jedan primer i to nisu fantomske firme”, objašnjava naš izvor.

Zabraniti proslavu “Oluje”

Srbija je u kontratužbi protiv Hrvatske zatražila od Međunarodnog suda pravde u Hagu da se Hrvatskoj zabrani obeležavanje dva državna praznika kojima se slavi vojno-policijska akcija „Oluja“. Poslanici hrvatskog Sabora juče su zahtev ocenili kao „glupost“ i smatraju da ga treba ignorisati. Proslava 5. avgusta, kada je pre petnaest godina iz Krajine i područja Hrvatske pod zaštitom UN proterano oko 220.000 Srba, ubijeno oko 2.000, a za njima spaljene njihove kuće i imovina, odavno iritira ne samo prognane i njihove porodice. Dan kada Srbi pale sveće i obilaze groblja u Hrvatskoj se obeležava i slavi kao Dan pobede i domovinske zahvalnosti i kao Dan hrvatskih branitelja. Zahtev da Hrvatska prestane da slavi ovaj dan odavno je javno izrečen, ali se nedavno našao i kao zvaničan tužbeni zahtev u kontratužbi Srbije pred Međunarodnim sudom pravde. Šef srpskog pravnog tima Saša Obradović pre dva dana je to izneo u javnost. - Naša glavna optužba tiče se genocida nad Srbima tokom akcije „Oluja“, odnosno namera da se taj genocid počini. Sledstveno tome tražimo da se sudi onima koji su ga počinili i planirali, da se plati odšteta za svu štetu i da se omogući bezbedan povratak izbeglicama i osigura njihov miran život. Kao sporedni tužbeni zahtev tražimo da se izmeni Zakon o blagdanima, spomenicima i neradnim danima tako što će se ukinuti dva praznika kojima Hrvatska slavi 5. avgust, dan kada je počinjen veliki zločin nad Srbima. Ako neko hoće da uđe u EU, on mora da poštuje ustaljene osnovne standarde, u suprotnom ne zaslužuje da bude primljen. Naš zahtev da se ti praznici ukinu je simboličan, mi izbeglice ništa nećemo dobiti time - kaže za Blic Savo Štrbac, član srpskog pravnog tima i predsednik „Veritasa“.

Brokeri za kafanskim stolom

Bez ikakvog poziva ili oglašavanja preko lokalnih ili nekih drugih medija, jedan broj kafana u najužem centru Valjeva, sa prvim večernjim satima, dobija ulogu neke vrste berzanskih kuća. Po sistemu obaveštavanja od uva do uva, odnosno od čoveka do čoveka, ljudi dolaze i strpljivo čekaju u redu kako bi sa zastupnikom neimenovane brokerske kuće iz Beograda završili neophodne „formalnosti“ za otkup besplatnih akcija, za šta im se garantuje suma od 1.000 evra. U proteklih mesec dana ovaj mamac „progutalo“ je oko 2.500 građana sa područja Valjeva i drugih opština iz Kolubarskog okruga, prenosi Politika. Od čoveka koji je zastupnik brokerske kuće iz Beograda, sa imenom Aca, koji je inače zaposlen u tehničkoj službi železničke sekcije u Valjevu kao pregledač vagona, saznali smo da on vrši prijavu upisa, odnosno evidentiranje nosilaca prava na besplatne akcije, i to sve preuzima u obliku fotokopija. Prikupljene dokumente potom prosleđuje brokerskoj kući na obradu odakle im posle određenog roka na kućnu adresu dolazi na popunu obrazac predugovora koji se vraća za Beograd. Na kraju predstavnik brokerske kuće u Valjevo dolazi sa ugovorom i uz prethodnu isplatu 1.000 evra ugovor overavaju u sudu. Ljubazni pregledač železničkih vagona posebno naglašava da se radi o sumi koja se isplaćuje za paket besplatnih akcija (NIS, EPS i Jat) bez obzira na to koliko je njih do sada privatizovano. Inače, cela procedura od podnošenja dokumenata u nekoj od valjevskih kafana do isplate keša od 1.000 evra traje najduže do 40 dana. Tokom ovog postupka od klijenata, odnosno nosilaca prava na besplatne akcije srpskih javnih preduzeća ne traže se nikakve uplate za manipulativne troškove izuzev 10 odsto koje brokerska kuća uzima po realizaciji isplate.