POTVRDJENO SAKRIVANJE PODATAKA O RADIJACIJI NA KOSMETU

Opet (nejasno) o prodaji Telekoma

Mada je Boris Tadić, predsednik Srbije u utorak izjavio kako nije "veliki pristalica prodaje ni EPS-a, ni Telekoma", Politika danas objavljuje da su "predstavnici Dojče telekoma pokazali interesovanje za tender za savetnika za model prodaje metodom inicijalne javne ponude, ali i za eventualni drugi model prodaje akcija Telekoma Srbije", što je za ovaj list rekao Branko Radujko, generalni direktor Telekoma Srbija.

A na pitanja o prodaji „Telekoma”, sagovornik Politike odgovara da "većinski vlasnik, a to je u ovom slučaju država Srbija, mora da ponudi odgovor na to".

Tako i dalje nikome nije jasno da li je srpski telekom na prodaju ili nije, mada je to samo jedna od krupnih nejasnoća u Srbiji.

Dinar se oporavlja?

Dinar je će danas ojačati prema evru za 0,96 odsto i zvanični srednji kurs biće 92,8270 dinara za evro, objavila je Narodna banka Srbije koja juče nije intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu, javlja Politika.

Evro će danas vredeti oko 90 para manje nego juče, kada je zvanični srednji kurs bio 93,7285 dinara za evro. Od početka godine NBS je na međubankarskom tržištu intervenisala sa ukupno 414,3 miliona evra da bi sprečila prevelike dnevne oscilacije kursa dinara. Dinar je ove godine najslabiji bio 28. januara, kada je kurs bio 96,34 dinara za evro, a najjači je bio prvog radnog dana u godini, 5. januara, kada je srednji kurs bio 89,54 dinara za evro.

Proslava bez učešća vlasti

Najveća privatna kompanija u Srbiji u sredu svečano obeležila 18 godina uspešnog rada. Ukupan promet u ovoj godini 3,4 milijarde evra, novih 5.000 radnih mesta, izveštavaju Novosti sa proslave Delta Holdinga.

Na svečanosti povodom "punoletstva", kojoj su prisustvovali vodeći srpski privrednici, ali ne i predstavnici vlasti ili diplomatskog kora (jer nisu ni pozvani), Miroslav Mišković, predsednik "Delta Holdinga" je naglasio da će kompanija u ovoj godini investirati 360 miliona evra.

"Naš godišnji promet biće jednak bruto društvenom proizvodu, koji ostvaruju neke zemlje u okruženju, poput Crne Gore, Albanije ili Makedonije", istakao je predsednik Delte, koji gotovo da i ne govori za javnost sem u ovakvim prilikama, piše u Novostima.

Premijer očekuje stabilizovanje dinara

"Kada smo ušli u program sa Međunarodnim monetarnim fondom prihvatili smo politiku klizajućeg kursa i utvrdili koji nivo deviznih rezervi moramo da čuvamo. Prema tome, rezerve ćemo trošiti samo za odbranu kursa od velikih dnevnih oscilacija. Očekujemo da će dinar biti stabilan, ali ne kao posledica našeg bezrezervnog ulaganja velikih sredstava jer niti te pare imamo niti to možemo da uradimo. Prema mojoj proceni, kurs polako ulazi u neki ravnotežni nivo i ubuduće može doći do određenih pomeranja, ali ne više tako dramatičnih kao u prethodna tri meseca kada je dinar izgubio oko 25 odsto vrednosti. Ovo je model koji je bolji nego fiksni kurs jer bi u tom slučaju moralo da dođe do velikog smanjenja plata", kaže premijer Srbije Mirko Cvetkoviću intervjuu koji će Danas objaviti u vikend izdanju.

Prema njegovim rečima, Vlada Srbije bi na današnjoj sednici trebalo da usvoji dokument kojim se obezbeđuju sredstva za socijalni program za radnike Jat ervejza, kao i za osposobljavanje flote. Premijer Cvetković kaže da je za isplatu otpremnina potrebno oko 5,3 miliona evra.

Premijer je najavio i da će na današnjoj sednici Vlade biti usvojen program mera za podsticanje ulaganja u razvoj putne infrastrukture, pre svega u završetak izgradnje Koridora 10, u iznosu od 473 miliona evra.

Slede masovna otpuštanja?

Više od 200.000 radnika do kraja godine moglo bi da ostane bez posla. O ovom poražavajućem podatku do koga je Blic došao za sada niko ne želi da govori javno, a najcrnje prognoze govore da bi broj mogao da bude i mnogo veći.
Pretpostavlja se da će ovolikom broju otpuštanja doprineti činjenica da ove godine ističu mnogi ugovori o privatizaciji. Naime, kako je predviđeno zakonom, nakon dve godine od kupovine preduzeća na aukciji, poslodavac stiče pravo da otpusti višak zaposlenih, dok je u slučaju tendera taj rok pet godina.

Promeniti "ofanzivni jezik"

Na plenarnom zasedanju Evropskog parlamenta u Strazburu juče je otvorena rasprava o Kosovu i Metohiji, posle koje se očekuje usvajanje rezolucije, javlja Danas.

U predlogu rezolicije se, između ostalog, objašnjava da je 27 država članica EU imenovalo specijalnog predstavnika Unije za Kosovo koji je istovremeno i specijalni međunarodni predstavnik na Kosovu. U okviru dužnosti specijalnog predstavnika da „nagleda punu primenu Ahtisarijevog plana, EU nudi podršku i savete u vezi s političkim procesom na Kosovu“. U uvodu predloga rezolucije ističe se da je zasnovana ne samo na Povelji UN, rezolucijama SB UN, odlukama EU i Kontakt grupe, nego i na Ahtisarijevom planu na kome su bazirani Ustav Kosova i kosovski zakoni.

Pojedini srpski mediji ističu da je tekst predloga rezolucije, čiji je autor Jost Lagendijk, izaslanik EP za Kosovo i poslanik holandske koalicije Zelenih i Evropske slobodne alijanske, pretrpeo značajne izmene kojima je ublažen ton prema Beogradu. Lagendijk je, navodno, prihvatio amandmane poslaničke grupe Evropske socijalističke partije koji su „ofanzivni jezik prema Srbiji promenili u vrlo pozitivan“, tvrde u Strazburu. Pred jučerašnju prenarnu raspravu o Kosovu spekulisalo se da se šef evropskih socijalista za jugoistočnu Evropu Hanes Svoboda, koji se smatra najzaslužnijim za „ublažavanje“ rezolucije, dogovorio sa Doris Pak da ENP ne stavlja amandmane na konsolidovani tekst, kako bi se izbeglo njeno eventulano neizglasavanje.

Vojnopolitički savez kao odgovor Severnoatlanskoj alijansi

Na samitu u Moskvi potpisana odluka o stvaranju „Kolektivnih snaga operativnog reagovanja“ koje u regionu treba da pariraju Severnoatlantskoj alijansi, javlja Politika. Države članice ODKB (Organizacija dogovora o kolektivnoj bezbednosti) potpisale su danas na vanrednom zasedanju u Moskvi odluku o formiranju Kolektivnih snaga operativnog reagovanja (KSOR), objavio je ruski predsednik Medvedev nakon zasedanja. Prema njegovim rečima, vojska KSOR-a biće dislocirana na teritoriji Rusije i činiće je ozbiljne, dobro obučene snage, koje će biti pod jednom komandom. Rusija će učestvovati sa jednom brigadom i jednom divizijom, što samo po sebi govori o ozbiljnosti snaga.

ODKB je vojno-politički savez koji su 1992. osnovale Jermenija, Belorusija, Kazahstan, Kirgizija, Rusija, Tadžikistan i Uzbekistan. Od 2004. godine ODKB ima status posmatrača u Ujedinjenim nacijama.

Rukovodstvo Kirgizije javno je poručilo Americi da mora da se seli iz avio-baze “Manas”, dvadesetak kilometara od Biškeka glavnog grada te male, centralnoazijske države, piše u Novostima. Posle pregovora sa predsednikom Rusije Dmitrijem Medvedevom u Moskvi, kirgiski predsednik Kurmanbek Bakijev je saopštio da američki vojnici i njihovi avioni moraju da napuste zemlju. Odluka je tim interesantnija, što novi predsednik Barak Obama namerava da poveća vojne akcije u Avganistanu.

Amerikanci su otvorili bazu uz aerodrom “Manas” 2001. godine. U njoj je transportna avijacija i oko 1.500 vojnika. Baza se koristila za prebacivanje koalicionih snaga u Avganistan.

Sakrivanje podataka o radijaciji posle bombardovanja Jugoslavije

Britanski fizičar i radiolog dr Kit Baverstok, bivši direktor Službe za radiološku zaštitu u evropskoj kancelariji Svetske zdravstvene organizacije, upozorio je javnost da u stručnim krugovima postoje jake indicije da municija sa osiromašenim uranijumom (OU) izaziva rak i promene genetskog materijala. On smatra da su njegovi ključni nalazi izostavljeni iz izveštaja o opsežnom istraživanju koje je zbog tvrdnji o štetnosti OU u januaru 2001. na Kosovu i Metohiji sproveo četvoročlani tim SZO, što je potvrdio u intervjuu za Politiku.

"Izveštaj Svetske zdravstvene organizacije o dejstvu OU na zdravlje nije potpun", kaže dr Kit Baverstok čije tvrdnje SZO nije prihvatila.

Na pitanje zašto je SZO sakrila te podatke, Baverstok odgovora: "Ne znam. Mislim da se politički razlozi ne mogu isključiti."

Knjiga „Svet po K.“, u kojoj svetski mediji vide giljotinu nad glavom šefa MIP-a Francuske Bernara Kušnera, promovisana je juče u Parizu, nudeći, pre svega domaćoj javnosti, raskrinkanu pozadinu Kušnerovog međunarodnog angažmana, piše u Glasu javnosti.

Autor, novinar Pjer Pean, govori o „cinizmu Kušnerove doktrine koja je dostigla vrhunac u njegovom angažovanju u ratovima u bivšoj Jugoslaviji, u zalaganju za NATO bombardovanje i za invaziju Iraka 2003. godine, iza koje stoji svrstavanje uz američke interese“.

Nema čuda sa Evropskom unijom

Prvi zamenik češkog ministra spoljnih poslova Tomaš Pojar rekao je danas u Beogradu da je Češka kao predsedavajuća EU, podržava pridruživanje zemalja Zapadnog Balkana Uniji, ali da u tom procesu ne treba očekivati „čuda”, izveštava Politika.

„Neće biti čudesnih rešenja u narednih nekoliko meseci, tokom češkog predsedavanja”, rekao je Pojar i dodao da se nada da će napredak ipak biti ostvaren. On je ocenio da Srbija i druge zemlje regiona imaju vrlo visoka očekivanja od procesa pridruživanja i da ih ne treba dodatno podstrekivati, ponovivši da ne treba očekivati čuda.

Koji su Srbi neprijatelji?

Kako se zaoštrava sukob Hrvatske sa Slovenijom oko nerešenih graničnih pitanja i slovenačko blokiranje hrvatskih pregovora o pristupanju EU, službeni Zagreb se sve više trudi da pokaže svoje „evropsko lice”. U saborskoj polemici o „domovinskom ratu” izneti stavovi kakvi se dosad nisu čuli na ovako visokom mestu, izveštava dopisnik Politike iz Zagreba.

Funkcioner SDP-a Davorko Vidović je ukazao kako danas u Hrvatskoj – naročito mladi ljudi – ne samo što ne znaju ko su bili hrvatski heroji u proteklom ratu nego „ne znaju ni ko su bili naši neprijatelji”.

"Mladi smatraju", objasnio je Vidović, "da su naši neprijatelji bili Srbi a to nije tačno, jer mi se nismo borili protiv srpskog naroda nego protiv onih koji su zastupali velikosrpsku fašističku ideologiju. Poistovećivanje celog naroda s onima koji su takvu ideologiju zastupali nije pošteno prema onim građanima Hrvatske srpske nacionalnosti koji daju doprinos svojim gradovima i Hrvatskoj u celini”, napomenuo je Davorko Vidović.

Da li će saradjivati DSS i SNS?

Vojislav Koštunica, predsednik DSS, govori za Novosti o pozivu Nikolića, greškama vlasti, Kosovu, Vojvodini: "Sarađivaćemo koliko nam se politike podudaraju. Jedini izlaz su izbori."

Vanredni parlamentarni izbori nisu realni, a ponuda Tomislava Nikolića, lidera Srpske napredne stranke, Vojislavu Koštunici da stvore predizbornu koaliciju, namenjena je više medijskoj promociji i pokušaju pronalaženja političkog mesta, nego što predstavlja ozbiljnu nameru obaranja Vlade, zaključak je političkih i analitičara javnog mnjenja koje je Danas tim povodom kontaktirao

Predizborna koalicija Srpske napredne stranke i Demokratske stranke Srbije, kako sada stvari stoje, nije moguća, tvrdi Blic. Bez izgleda je i savez ovih stranaka sa srpskim radikalima. Iako svaka od ove tri partije želi pobedu nad vladajućom koalicijom, njih od tog cilja ne dele samo izborni rezultati, već i činjenica da svaki od lidera SNS, DSS i SRS želi upravo za sebe mesto prvog čoveka desnog bloka.
Upravo u ovom svetlu, promovisanja sebe kao najisturenijeg igrača bloka tumači se i poslednji u nizu poziva lidera srpskih naprednjaka Tomislava Nikolića upućen šefu DSS Vojislavu Koštunici da je spreman na zajedničku izbornu listu, smatra Blic.

Potencijal za izdržavanje krize

Kako svetska ekonomska kriza i finansijski potresi mogu da utiču na troškove za zdravstvenu zaštitu, kakve posledice mogu da imaju po zdravlje ljudi i kako zdravstveni sistemi mogu da se održe u takvim uslovima, bila je tema nedavnih konsultacija na visokom nivou u sedištu Svetske zdravstvene organizacije u Ženevi. Tom sastanku je prisustvovao i ministar zdravlja, profesor dr Tomica Milosavljević.

"Imamo potencijala da svetsku krizu izdržimo zahvaljujući sistemu zdravstvenog osiguranja baziranom na principu solidarnosti", kaže ministar zdravlja u intervjuu za Politiku.

Neobaveštena ministarka

"Ne znam da se sprema moja smena, niti strahujem od nje", izjavila je za Novosti ministarka omladine i sporta Snežana Samardžić-Marković, komentarišući saznanja ovoga lista da bi uskoro mogla da ode sa te funkcije.

"Upravo mi je Dinkić u sredu ujutro javio da je pročitao tekst, ali da su to netačni signali", kaže ministarka za sport.

Potraga za ubicama Dade, Ćuruvije i gardista

Tužilaštvo smatra da se u nerazjašnjenim slučajevima smrti novinarke Bratislave Dade Vujasinović i dvojice gardista na Topčideru, najverovatnije radi o ubistvima, izjavio je večeras republički tužilac Slobodan Radovanović.

Tužilaštvo je već dalo nalog policiji da traga za ubicom Vujasinovićeve, koja je usmrćena aprila 1994. u svom stanu u Beogradu, dok će se u vezi sa gardistima nastradalim u kasarni na Topčiredu 2004. godine ubrzo izjasniti, kazao je Radovanović gostujući u emisiji „Poligraf” Televizije B92 a prenosi Politika.

Što se tiče ubistva novinara Slavka Ćuruvije, 11. aprila 1999. godine, Radovanović je kazao da je iza tog ubistva stajala Služba državne bezbednosti.

Ana najavljuje pobedu

Teniserka Ana Ivanović izjavila je danas da je uverena u pobedu nad Japanom u prvom kolu Svetske B grupe FED kupa, pod uslovom da ekipa Srbije odigra najbolje što može, prenosi Politika.

„Japanke mogu da budu opasne ako uđu u ritam, igraju brzo i rano napadaju lopticu. Ipak, mislim da samo moramo da igramo našu igru, poštujemo protivnice i prilazimo im ozbiljno. Ako budemo igrale najbolje što mozemo, imaćeemo velike šanse da dobijemo ovaj duel”, rekla je Ivanovićeva posle jučerašnjeg treninga u Areni.

Novosti i Sport sa Anom Ivanović, izveštavaju sa snimanja dokumentarnog filma o njoj za TV kanal HBO.

"Fizički sam zaista spremnija nego ikad, samo moram da budem i agresivna kao nekad", kaže Ana.

Povratak Jelene Dokić

Jelena Dokić, australijska teniserka srpskog porekla, oporavljena od teške dvogodišnje depresije u koju je zapala posle svađa sa ocem i odlaska od kuće, vratila se na teren u trenutku kad su svi mislili kako se njena sportska karijera zauvek ugasila i sjajnom igrom u Melburnu došla do četvrtfinala jednog od najvažnijih turnira na svetu, pokazujući kako njena magija s reketom još nije izgubljena. Jeleni je suđeno da bude junak velikih priča - lepih ili ružnih, srećnih ili nesrećnih, ali uvek neponovljivih - a ona ima samo dvadeset pet godina.
Priča počinje 1991, kada je kao devetogodišnja devojčica sa porodicom pobegla iz ratom zapaljenog Osijeka ponevši stvari u jednoj kesi, ali nije zaboravila reket, piše u Blicu.