PLATE MANJE NEGO PRE DVE GODINE

Revija u Bitolju makedonske dizajnerke Aleksandre Mitkovske

Prosečna plata je u februaru 2010. bila manja nego u septembru 2008. Bez sig­na­la je osta­lo vi­še od dve­sta hi­lja­da ko­ri­sni­ka srpskih mo­bil­nih mre­ža, ali i fik­sne te­le­fo­ni­je, na te­ri­to­ri­ji cen­tral­nog Ko­so­va, Me­to­hi­je i Ko­sov­skog Po­mo­ra­vlja. Vlast bi morala da zna da među više od milion građana koji su potpisali peticiju za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora nisu samo stranački simpatizeri.
Nastavljeno uništavanje telekomunikacione mreže na Kosmetu

Spe­ci­jal­na je­di­ni­ca Ko­sov­ske po­li­cij­ske slu­žbe „Ro­sa” i pred­stav­ni­ci Re­gu­la­tor­ne te­le­ko­mu­ni­ka­ci­o­ne agen­ci­je Ko­so­va na­sta­vi­li su i ju­če, dru­gi dan za­re­dom, is­klju­če­nje pre­daj­ni­ka mo­bil­ne te­le­fo­ni­je ope­ra­te­ra iz Sr­bi­je– Mo­bil­ne te­le­fo­ni­je Sr­bi­je, Te­le­no­ra i VIP-a. Bez sig­na­la je osta­lo vi­še od dve­sta hi­lja­da ko­ri­sni­ka ovih mo­bil­nih mre­ža, ali i fik­sne te­le­fo­ni­je, na te­ri­to­ri­ji cen­tral­nog Ko­so­va, Me­to­hi­je i Ko­sov­skog Po­mo­ra­vlja. Bez te­le­fon­skog sig­na­la ju­če su osta­li Sr­bi u Si­ri­nić­koj žu­pi, Pri­zre­nu, Ko­sov­skoj Ka­me­ni­ci, a za dva da­na de­mon­ti­ra­na je i uni­šte­na opre­ma sa 40 ba­znih sta­ni­ca. Ka­ko je za Po­li­ti­ku re­kao Ili­ja Iva­no­vić, pred­stav­nik Te­le­ko­ma za KiM, tre­nut­no su u funk­ci­ji sa­mo ba­zne sta­ni­ce na te­ri­to­ri­ji se­ver­nog Ko­so­va. Gotovo istovremeno sa uništavanjem baznih stanica srpskih operatera, na severu Kosova, u naselju Rudare, juče ujutru dignut je u vazduh i predajnik kosmetskog provajdera mobilne telefonije „Ipko”, čije usluge uglavnom koriste Albanci.

Posle akcije kidanja kablova i uklanjanja antena mobilnih operatera u petak, kada je oko 20.000 Srba iz centralnog dela pokrajine ostalo bez mobilne telefonije, od subote ujutru bez ovog vida komunikacije je i oko 40.000 Srba iz Kosovskog Pomoravlja, piše u Novostima. U opštinama Kosovska Kamenica i Štrpce, Srbi južno od Ibra u potpunosti su ostali bez telefonskih signala. Pored predajnika mobilne telefonije, u ovom delu pokrajine isključena je i fiksna telefonija, a u Štrpcu je demoliran i predajnik regionalne televizije Herc, koji emituje program na srpskom jeziku za oko 12.000 Srba na ovom području. Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da isključenja predajnika srpskih mobilnih operatera na Kosovu i Metohiji predstavljaju iskaz opasnih namera prištinskih vlasti. Portparol misije Evropske unije za vladavinu prava u pokrajini (Euleks) Irina Gudeljević izjavila da su u toku razgovori šefa Euleksa Iva de Kermabona i predstavnika privremenih kosmetskih institucija povodom uklanjanja predajnika mobilne telefonije.


Stub sa kojeg su samopraglašene kosovske institucije uklonile baznu
stanicu i predajnike mobilne telefonije

Ukoliko predstavnici kosovskih institucija pokušaju na severu Kosova da ugase signal srpskih operatera mobilne telefonije, postoji opasnost od sukoba, upozorio je juče Ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović, piše u Blicu. Udruženje novinara Srbije saopštilo je da su predstavnici Regulatorne agencije za telekomunikacije Kosova uništili emisionu tehniku mreže od pet srpskih radiostanica - Kosma. Kako se navodi u saopštenju UNS-a, oprema pet radio stanica koje emituju program na srpskom jeziku i koje poseduju sve dozvole za rad na Kosovu i Metohiji, nalazila se kod repetitora Beli kamen na Brezovici.Monteri su uz asistenciju policije presekli kablove na linkovima Kosme i uništili agregat čija je vrednost oko 10.000 evra, saopštava UNS. Dodaje se da je uništena i oprema za emitovanje programa televizije „Puls“ iz Šilova na predajniku koji su pre nekoliko meseci nepoznate osobe digle u vazduh.

"Novi početak" u Istanbulu

Pred­sed­nik Sr­bi­je Bo­ris Ta­dić po­ru­čio je iz Is­tan­bu­la, gde je uče­stvo­vao na tri­la­te­ral­nom sa­stan­ku s pred­sed­ni­kom Tur­ske Ab­du­la­hom Gu­lom i pred­se­da­va­ju­ćim Pred­sed­ni­štva BiH Ha­ri­som Si­laj­dži­ćem, da je za­jed­nič­ki in­te­res sve tri ze­mlje član­stvo u Evrop­skoj uni­ji, a da je is­tan­bul­ski sa­mit pred­sta­vlja „no­vi po­če­tak” u nji­ho­vim od­no­si­ma. Ta­dić, Gul i Si­laj­džić sa­gla­si­li su se da će na­sta­vi­ti da ra­de na iz­grad­nji mi­ra, pro­spe­ri­te­ta i sta­bil­no­sti na Bal­ka­nu.

„Iskre­na me­đu­sob­na po­dr­ška jed­nih dru­gi­ma is­kaz je za­jed­nič­ke vi­zi­je ko­joj smo pri­vr­že­ni i na či­jem ostva­re­nju će­mo na­sta­vi­ti za­jed­nič­ki da ra­di­mo”, re­kao je pred­sed­nik Ta­dić na kon­fe­ren­ci­ji za no­vi­na­re, do­da­ju­ći da je Be­o­grad do­pri­neo po­mi­re­nju, po­što­va­nju jed­na­kih pra­va, me­đu­sob­nom po­što­va­nju i bor­bi za prav­du, piše u Politici.


Pripreme za fotografisanje na Bosforu

Boris Tadić, Abdulah Gul i Haris Silajdžić potpisali u Istanbulu zajedničku deklaraciju. Regionalna politika zasnovana na osiguranju bezbednosti i političkom dijalogu, javljaju Novosti.

Manje plate nego pre dve godine

Životni standard građana Srbije strmoglavio se za poslednjih godinu i po dana. Dok su tokom 2008. godine iz meseca u mesec, makar oni zaposleni, iščekivali deblje koverte, 2009. i ove godine napustio ih je optimizam. Prosečna plata je u februaru 2010. bila manja nego u septembru 2008. Obračunato u evropskoj valuti, prosečni građanin Srbije je za ovih godinu i po dana „zaradio“ mesečni „minus“ od čak 103 evra, objavljuju Novosti.
Potrošačka korpa, međutim, nije išla u rikverc. U septembru 2008. prosečnoj plati je nedostajalo 93 dinara da podmiri podjednako prosečnu korpu za četvoročlanu porodicu.

Sramotna statistika o životu radničkih porodica

Već osam meseci Srba Stošić iz Vranja nije primio ni dinar u firmi u kojoj je proveo čitav radni vek, objavljuje Blic. Porodica živi od ženine penzije koja iznosi 20.000, a s tim parama treba izdržavati sina gimnazijalca i studenta u Beogradu. Zbog takve situacije Stošići kažu da se nisu odrekli samo hleba, mleka i lekova, a koliko dugo će moći da priušte i ovo, ne znaju. Životu dostojnom radničke porodice više se ni ne nadaju.

Čak 135.000 radničkih porodica se nalazi u ovoj situaciji. Iako su zaposleni, platu ne primaju. Njihove porodice gladuju, a vlast koja ih je često sumnjivim privatizacijama dovela do prosjačkog štapa tvrdi da muka svakog petnaestog radnika nije njihova briga. Blicu je rečeno u Ministarstvu finansija i Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja da za probleme ovih porodica nisu nadležni. Prava adresa je, tvrde, Ministarstvo za rad i socijalnu politiku u kojem već dve nedelje ne možemo dobiti odgovore koji se tiču potresne i sramotne statistike. Istina, ministar Rasim Ljajić ume da izađe u javnost s podacima od kojih se diže kosa na glavi, ali kada na red dođu konkretni planovi za spasavanje davljenika, oni se ili čuvaju od očiju javnosti, ili ih, što je verovatnije, nema.

Ko je potpisao?

Vlast bi morala da zna da među više od milion građana koji su potpisali peticiju za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora nisu samo stranački simpatizeri. Među njima je mnogo očajnih, koji ne uspevaju da spoje kraj s krajem i koje je loše ekonomsko i socijalno stanje u državi progutalo – složni su u oceni sagovornici Blica.

Milion građana nije mala brojka. U nju spada bar deo od 770.000 nezaposlenih, 135.000 ljudi koji rade a ne primaju plate i oko 700.000 koji žive ispod linije siromaštva…

Indonezija protiv nezavisnosti Kosmeta

Ukupni odnosi između Srbije i Indonezije su odlični, stalno napreduju na političkom, ekonomskom i planu kulture i tako će biti i ubuduće, ocenio je ambasador Indonezije u Srbiji Muhamed Abduh Dalimunte, objavljuje Politika.

U intervjuu za Tanjug na kraju troipogodišnjeg mandata u Srbiji, Dalimunte je istakao da je vlada njegove države u slučaju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije od početka smatrala da se radi o nepoštovanju međunarodnog prava.

Indonezija podržava poziciju Srbije koja želi da očuva vlastiti teritorijalni integritet i nastojanja Beograda da pronađe adekvatno rešenje za južnu pokrajinu.

Južni tok u Austriji

Fi­niš pred­sed­nič­ke iz­bor­ne kam­pa­nje u Austri­ji obe­le­žen je po­se­tom ru­skog pre­mi­je­ra Vla­di­mi­ra Pu­ti­na Be­ču i ra­ti­fi­ka­ci­jom me­đu­dr­žav­nog spo­ra­zu­ma o uče­šću alp­ske re­pu­bli­ke u pro­jek­tu ga­so­vo­da „Ju­žni tok“.


Sastanak austrijskog predsednika Hajnca Fišera i predsednika Vlade Rusije
Vladimira Putina u bečkoj palati Hofburg

Do­ku­men­tom je pred­vi­đe­na iz­grad­nja de­o­ni­ce ga­so­vo­da kroz Austri­ju, od­no­sno i utvr­đe­no pra­vo nje­go­vog ko­ri­šće­nja u pe­ri­o­du od tri de­ka­de. De­o­ni­ca će ima­ti go­di­šnji ka­pa­ci­tet od 63 mi­li­jar­de kub­nih me­ta­ra, što zna­či da će po­kri­ti oko 35 od­sto ru­skog iz­vo­za ga­sa u Evro­pu. U upo­tre­bu bi tre­ba­lo da bu­de pu­šte­na 2015. go­di­ne, a za­jed­no sa po­sto­je­ćom austrij­skom mre­žom ga­so­vo­da, u du­ži­ni od 25 hi­lja­da ki­lo­me­ta­ra, Austri­ja bi tre­ba­lo da po­sta­ne glav­na pe­tlja za tran­sport ru­skog ga­sa pre­ko ovog ga­so­vo­da u Ita­li­ju, Fran­cu­sku, Ne­mač­ku, Ma­đar­sku, Slo­ve­ni­ju i Hr­vat­sku.

Za­ni­mlji­ve su pro­ce­ne dva part­ne­ra o zna­ča­ju ugo­vo­ra. Austrij­ski zva­nič­ni­ci i čel­ni­ci ta­mo­šnje naft­ne kom­pa­ni­je „OMV“ po­ku­ša­li su da ot­klo­ne spe­ku­la­ci­je „o pre­gre­va­nju kon­ku­rent­skog re­le­ja“, s ob­zi­rom da je alp­ska dr­ža­va uče­snik i u kon­ku­rent­skom pro­jek­tu ga­so­vo­da „Na­bu­ko“. Nji­me bi tre­ba­lo da se do­pre­ma gas iz ka­spij­skog re­gi­o­na u Evro­pu, za­o­bi­la­ze­ći Ru­si­ju. „Dva ga­so­vo­da gra­de se za po­tre­be raz­li­či­tih ko­ri­sni­ka, pa ne­ma raz­lo­ga da se po­sta­vlja pi­ta­nje kon­ku­ren­ci­je“, ka­že se u Be­ču. Ru­si to vi­de dru­ga­či­je. „RIA no­vo­sti“ su, ju­če, uoči pot­pi­si­va­nja ugo­vo­ra pla­si­ra­le udar­nu vest: „za­dat je od­lu­ču­ju­ći uda­rac Na­bu­ku.“

Crnomorska flota zaustavlja NATO

Ostankom ruske crnomorske flote na Krimu praktično onemogućeno širenje zapadne alijanse na istok. Zatajile zapadne obaveštajne službe, „antiruska“ opcija u Ukrajini poražena, objavljuju Novosti. Ako uskoro ukrajinski parlament ratifikuje dogovor koji su u Harkovu potpisali predsednici Viktor Janukovič i Dmitrij Medvedev o produženju boravka ruske flote na Krimu za još najmanje 25 godina, Ukrajina neće moći da postane članica NATO još najmanje tri decenije. Da bi Alijansa primila neku zemlju, naime, uslov je i da na njenoj teritoriji nema tuđih vojnih baza.
Da su zatajile zapadne obaveštajne službe, vidi se iz izjava američke državne sekretarke Hilari Klinton i generalnog sekretara NATO Andersa Fog Rasmusena, koji su prvo rekli da Rusija ne može da sprečava zemlje da se pridružuju NATO, da bi kasnije ublažili svoje izjave.


Protest pristalica bivše premijerke Ukrajine Julije Timošenko (Yulia Tymoshenko),
ispred parlamenta u Kijevu, povodom potpisivanja vojnog sporazuma po kojem
ruska Crnomorska flota ostaje u Odesi narednih 25 godina

Srbija i MMF

Glavni cilj Misije MMF na pregovorima sa Vladom Srbije u maju biće dogovor o politici određivanja penzija i plata u javnom sektoru, najavljuju Novosti. Stalni predstavnik MMF u Srbiji Bogdan Lisovolik, međutim, dodaje da „ne bi bilo ispravno da se pre pregovora iznose bilo kakvi detalji u vezi sa pitanjima koja će biti razmatrana“.
Lisovolik je najavio da će najnovija prognoza MMF o rastu srpske privrede od dva odsto u ovoj godini i tri odsto u 2011. takođe „biti analizirana i ažurirana tokom posete misije MMF Srbiji narednog meseca“.

U Izveštaju o stanju svetske ekonomije, objavljenom prošle sedmice, MMF je procenio da će srpska privreda imati jednu od najviših stopa rasta u regionu.
Godišnja stopa inflacije u Srbiji, merena potrošačkim cenama, ove godine će, prema proceni MMF, iznositi 4,8 odsto, koliko bi trebalo da bude i u 2011. godini.

Skupština naprednjaka

Srpska napredna stranka održala je juče u beogradskom Centru „Sava" prvu izbornu skupštinu od svog osnivanja, na kojoj je, očekivano, za predsednika stranke izabran Tomislava Nikolića, a za njegovog zamenika Aleksandar Vučić, javlja Pres. Naprednjaci su iskoristili ovu priliku i da pokažu da su nasledili političku snagu koju je do rascepa imala Srpska radikalna stranka. Na izbornoj skupštini je, naime, prisustvovalo skoro četiri hiljade delegata iz cele Srbije, a na svečanom delu sednice naprednjacima su lično čestitali svi vodeći opozicioni političari u zemlji, kao i veliki broj stranih ambasadora, doduše uglavnom iz zemalja „trećeg sveta".


Skupština Srpske napredne stranke (SNS)

Koga je sve snimio Cvijan

"Vladimir Cvijan, bivši v. d. generalnog sekretara Predsedništva, snimao je mnoge ljude, između ostalih, direktorku Agencije za borbu protiv korupcije Zoranu Marković. Mogu da izrazim sumnju da je, pošto sam i sama vodila razgovor s njim, snimao i mene. Ako je to tako, javno ga pozivam da emituje snimak", kaže u razgovoru za Blic Snežana Malović, ministarska pravde.

"Taj čin snimanja predsednice Visokog saveta sudstva i Vrhovnog kasacionog suda, kao i svih drugih ljudi koji su se našli na udaru Cvijana, krajnje je nedopušten i neprimeren. Mogla bih da razumem da se pitalo za dopuštenje za snimanje i verujem da bi takva dozvola i usledila, jer mi nemamo potrebu ništa da krijemo. Ja ne znam šta će izneti, ali nemam nikakvu bojazan u pogledu toga."

Operacija za ministra

Srpski ministar zdravlja, profesor dr Tomica Milosavljević, zbog problema s kičmom tajno je operisan u četvrtak na neurohirurškom odeljenju čuvene klinike „Groshadern" u Minhenu. Ministar je na taj način pokazao kako nema nimalo poverenja u sektor koji vodi, jer se operacije diskus hernije rutinski obavljaju i na državnim i na privatnim klinikama u Srbiji, objavljuje Pres.

Da je ministar otputovao u Minhen i da je operisan nekoliko dana je držano u strogoj tajnosti. Ministar je čak dva dana pokušavao da ubedi uredništvo našeg lista kako se ambulantno leči u Beogradu, da bi juče ipak stigla potvrda Ministarstva zdravlja da je ministar operisan u Nemačkoj i da „savetima učestvuje u radu ministarstva"?!

Lekari sa kojima je juče kontaktirao Pres bili su šokirani ovakvim postupkom ministra.

Beznadje bez razloga i – sa razlogom

Predsednik je zatražio od novinara da ne šire atmosferu beznađa bez razloga. A šta kad imaju razlog, pita uvodničar Presa. Šta kad se probude u državi u kojoj petnaest muškaraca neće da se pokvasi dok se desetogodišnjak davi u Nišavi? Da li je to beznađe s razlogom? Ima li većeg beznađa? Džaba ti i putevi, i Evropa, i pare od MMF-a ili „Telekoma" ako iz ekonomske krize izađemo mentalno oboleli, makar i u stanovima od 156 kvadrata.

Predsednik je psiholog, pa bi makar to trebalo da zna. To je najvažniji plan za Srbiju 2020. godine. Za Srbiju u kojoj će svaki muškarac da uskoči u vodu kad se davi dete. Jer, šta se desilo tim ljudima na obali Nišave koji već nedelju dana nisu ni u zatvoru ni u nekoj mentalnoj ustanovi. Da, da... u zatvoru jer zakon kaže, ako niste znali, da ima da idete u zatvor ukoliko niste spasli dete, a mogli ste.

Putarine

Pu­ta­ri­ne u Sr­bi­ji spa­da­ju me­đu naj­sku­plje u re­gi­o­nu, iako na po­je­di­nim de­o­ni­ca­ma ne po­sto­ji pun pro­fil auto­pu­ta. Iz­u­ze­tak je Hr­vat­ska, u ko­joj je dru­ma­ri­na sku­plja, ali su i auto­pu­te­vi mno­go bo­lji. Od gra­ni­ce te ze­mlje do Za­gre­ba za 280 pre­đe­nih ki­lo­me­ta­ra pla­ća se 1.509 di­na­ra ili oko 15 evra, dok za 450 ki­lo­me­ta­ra od Hor­go­ša do Ni­ša pu­ta­ri­na sta­je 13,5 evra ili 1.300 di­na­ra. Kod nas ce­nu ko­ri­šće­nja dru­mo­va od­re­đu­je vla­da, a u okol­nim ze­mlja­ma kon­ce­si­o­na­ri, či­je su ce­ne, uglav­nom, ni­že od na­ših, piše u Politici.


(ilustracija: Politika)

Ne zna se kada će početi obnova "Gazele"

Ozbilj­ni­ji ra­do­vi na mo­stu „Ga­ze­la” u Be­o­gra­du ne­će po­če­ti pre pr­vog av­gu­sta jer, pre­ma re­či­ma iz­vo­đa­ča,ni­je za­vr­še­na na­bav­ka če­li­ka i dru­gog ma­te­ri­ja­la neo­p­hod­nogza po­če­tak po­sla. Na taj na­čin de­man­to­va­ne su in­for­ma­ci­je od pre me­sec i po da­na ka­da je na­ja­vlji­va­no da bi ob­no­vamo­gla da poč­ne sva­ki dan, re­kao je Dra­gan Đi­las, gra­do­na­čel­nik Be­o­gra­da, u in­ter­vjuu za Po­li­ti­ku.

On je na­gla­sio da će raz­go­vo­ri oko di­na­mi­ke ob­no­ve „Ga­ze­le” bi­ti za­vr­še­ni tek ka­da se na­đe re­še­nje pri­hva­tlji­vo za glav­ni grad. Naj­bo­lji sce­na­rio za pre­sto­ni­cu je, ka­že, da ra­do­vi ko­ji zah­te­va­ju za­tva­ra­nje „Ga­ze­le”poč­nu ka­da bu­de za­vr­šen most pre­ko Ade Ci­gan­li­je, ali sta­nje mo­sta zah­te­va da ra­do­vi poč­nu ra­ni­je.

Državne diplome

Prof. dr Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu, govori za Novosti o školarinama, privatnim fakultetima, zvanjima i reformi visokog obrazovanja: "Kadrove u zdravstvu, pravosuđu, kao i nastavnike školovaće samo država".

Država mora imati odgovornost za školovanje kadrova u zdravstvu i pravosuđu, kao i nastavnika. To, praktično, znači da će ovi stručnjaci ubuduće moći da se školuju samo na državnim fakultetima. U nekim zemljama to već postoji, jer je vrlo važno ko vas leči, ko vam sudi i ko uči vašu decu. Ovu novinu, koja je sadržana u predlogu izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju, najavljuje profesor Kovačević.

Šta će onda biti sa postojećim privatnim fakultetima iz ovih oblasti, pitao je novinar.
"I dalje će moći da školuju ove kadrove. Ali, ukoliko izmene budu prihvaćene, diplomci sa privatnih fakulteta ne bi mogli da rade, recimo, kao sudije ili tužioci, već bi se bavili nekim drugim pravničkim poslovima, mogli bi, recimo, da budu zaposleni kao pravnici u firmama."

Čekajući "veliki dogadjaj"

Naprednjaci od demokrata više mogu da odvuku kadrova nego birača. Birači DS i SNS-a su kao ulje i voda i tu nema mnogo preletanja. Oni su u mnogo lošijim odnosima nego vrhovi njihovih stranaka. Premda aktivnosti i retorika stranaka vlasti i opozicije u poslednje vreme prilično podsećaju na predizbornu kampanju, ili bar njen skori početak, politički analitičar i glavni urednik "Nove srpske političke misli" Đorđe Vukadinović smatra da smo još relativno daleko od novog izlaska na biračka mesta. On, međutim, ne poriče da je primetno opšte političko komešanje, čiji je krajnji epilog teško predvideti.

"Nazvao bih to atmosferom opšteg iščekivanja nečeg što niko ne zna šta je. Da li su to izbori ili neki novi politički lom, ali rekao bih da je čitava atmosfera u vlasti i opoziciji u znaku čekanja na neki veliki događaj", kaže Vukadinović u intervjuu Presu

Dovoljno izbora svuda po svetu

Posao nam je sada siguran samo kao biračima, vajkaju se građani širom sveta. Masovno gube radna mesta, krov nad glavom, uloge na berzama, a učestalo im se nude glasački listići. Izborna groznica je čak šira, a svakako istrajnija, od panike izazvane proglašenjem pandemije „svinjskog gripa” i blokade vazdušnog saobraćaja zbog erupcije islandskog vulkana. Trese raznim načinima, ritmovima i povodima ogromne prostore: od Kirgizije do Britanije, od Tajlanda do Belgije, pa i na razdaljinama između „anđeoskih imenjaka” Aranđelovca i Los Anđelesa.

Političke stranke su se razigrale kao da su pod velikim uticajem balkanskih i američkih strasti za parnicama. Jedna drugu optužuju za sve i svašta, podstičući masu da pomisli, kako su konstatovali mnogi posmatrači, da je važnije biti protiv nekog i nečeg nego za nekog i nešto. Takvo kretanje nagnalo je čitaoca madridskog „El paisa” da nedavno predloži promenu izbornog sistema, pa da se za svaku stranku štampaju po dva listića: prvi bi popunili birači koji zaista veruju u partijski program, a drugi oni koji ponuđeno doživljavaju kao manje zlo. Onda bi se videlo, kaže, da je rezultat proizišao ne samo iz podrške jednima nego i iz odbojnosti prema njima rivalskim kursevima, piše u uvodniku Politike.

Dan nauke – Teslin rodjendan

Već nekoliko godina radimo na proglašenju dana Nikole Tesle koji treba da bude svetski dan nauke, progresa i mira među svim nacijama sveta, kaže za Blic nedelje dr Ljubo Vujović, generalni sekretar njujorškog ogranka Memorijalnog udruženja „Tesla“.

"Ovu akciju smo pokrenuli 2002. godine sa sestrinskom organizacijom iz Australije koja se zove „Tesla forum“. Želja nam je da se Teslin rođendan, 10. jul, proglasi za dan nauke u celom svetu."

Posmatranje Sunca

Sun­ce ka­kvo ra­ni­je ni­smo vi­de­li, uz­bu­đe­no su ob­ja­vi­li na­uč­ni­ci, iako su tek pri­sti­gli pr­vi snim­ci. Na­ci­o­nal­na va­zdu­ho­plov­na i sve­mir­ska agen­ci­ja (NA­SA) oči­gled­no va­pi­je za po­dr­škom jav­no­sti ko­ja bi, ka­ko je to uobi­ča­je­no, uro­di­la ve­ćim nov­ča­nim ula­ga­nji­ma, piše u Politici.

Šta je to no­vo ot­kri­la ko­smič­ka ska­la­me­ri­ja neo­bič­nog ime­na – „osma­trač­ni­ca Sun­če­vog kre­ta­nja” (SDO) – po­sla­ta da na bez­bed­noj uda­lje­no­sti ob­le­će oko na­še zve­zde?

Su­vi­še je ra­no oce­nji­va­ti do­me­te po­du­hva­ta na­zva­nog „Ži­ve­ti sa zve­zdom”, ko­ji je ot­po­čeo 11. fe­bru­a­ra sla­njem le­te­li­ce iz Kejp Ka­na­ve­ra­la na vi­še­go­di­šnje sve­mir­sko pu­te­še­stvi­je (5–10 go­di­na). Glav­ni za­da­tak je­ste da se bo­lje pro­u­či ne­ras­ki­di­va ve­za ko­ja mi­li­jar­da­ma go­di­na po­ve­zu­je Sun­ce i Ze­mlju.

Veštaci

Šta povezuje likvidaciju novinarke Radislave–Dade Vujasinović i ubistvo gardista na Topčideru? Nalaz sudskih veštaka, piše u Blicu. I u jednom i u drugom slučaju sudski veštaci su „utvrdili“ da je reč o samoubistvu, a kasnije analize i veštačenja nezavisnih stručnjaka, isključili su mogućnost samoubistva. Slučajno ili ne, veštačenje je bilo povereno istim ljudima. Zajedno su radili obducent dr Branimir Aleksandrić, upravnik Instituta za sudsku medicinu i balističar Milan Kunjadić, bivši pripadnik MUP-a. njihovo mišljenje se čulo i u postupcima za ubistvo Željka Ražnatovića Arkana, kao i Zvonimira Plećića Pleće za koje se tereti Andrija Drašković. Valja podsetiti da je dr Aleksandrić radio i na slučaju ubistva premijera dr Zorana Đinđića.

Švercovali drogu sa Kosova

Po­li­ci­ja u No­vom Sa­du, u sa­rad­nji sa upra­vom kri­mi­na­li­stič­ke po­li­ci­je MUP-a i po­li­ci­jom u Ni­šu i Vra­nju, uhap­si­la je pe­to­ro čla­no­va or­ga­ni­zo­va­ne kri­mi­nal­ne gru­pe i pre­se­kla još je­dan la­nac tr­go­vi­ne nar­ko­ti­ci­ma. Li­še­ni su slo­bo­de Mi­lo­rad G. (38) i De­jan K. (31) iz Vr­ba­sa, Dar­ko K. (26) i Ni­ko­la D. (27) iz Bač­kog Jar­ka i Ba­škim I. (43) iz Ve­li­kog Tr­nov­ca u op­šti­ni Bu­ja­no­vac, sa­op­šti­la je ju­če Po­li­cij­ska upra­va u No­vom Sa­du.

Mi­lo­rad se te­re­ti da je na­ba­vljao he­ro­in od Ba­ški­ma, a za­tim or­ga­ni­zo­vao pro­da­ju dro­ge na pod­ruč­ju No­vog Sa­da, Su­bo­ti­ce, Vr­ba­sa, Ku­le i Te­me­ri­na. On je pre­kju­če, s De­ja­nom i Dar­kom, ot­pu­to­vao u Ve­li­ki Tr­no­vac, gde je Ba­ški­mu dao auto­mo­bil mar­ke „golf“ u za­me­nu za po­la ki­lo­gra­ma he­ro­i­na.

Dro­gu, sa­kri­ve­nu u ku­ti­ji kek­sa, no­sio je Dar­ko, ko­ji se auto­bu­som vra­ćao za Vr­bas. Po­li­ci­ja ga je uhap­si­la na auto­bu­skoj sta­ni­ci u tom gra­du, a Mi­lo­ra­da i De­ja­na na auto­pu­tu No­vi Sad – Su­bo­ti­ca, objavljuje Politika.

Partizan brani titulu u Zagrebu

U finalu NLB lige, Cibona će na svom parketu pokušati da sruši srpskog šampiona. Vujošević: "Želimo da trijumfujemo četvrti put uzastopno", objavljuju Novosti. Ostaje li Partizan apsolutni gospodar jadranskih prstenova, ili će Cibona u trofejnu klupsku salu uneti jedini pehar koji joj nedostaje u prebogatoj klupskoj istoriji, saznaćemo u nedelju (17.15 - TV Košava, TV Arena sport 1).

Teniserke - nerešeno

Danas u Beogradskoj areni pada odluka u doigravanju za Svetsku grupu Kupa federacije između naših i slovačkih teniserki. Meč Jankovićeve i Hantuhove (14 č) ne bi trebalo da se propusti, piše u Politici.


Susret Bojana Jovanovski - Danijela Hantuhova (Hantuchova) u plej-ofu
za opstanak u Svetskoj grupi FED kupa Srbija - Slovaèka, 0:2 (2-6, 2-6):
Bojana Jovanovski (Srbija)

Svako je imao pravo na potajnu nadu, ali iznenađenja se nisu desila. Favoriti su odneli pobede na šljaci u Beogradskoj areni. Posle prvog dana u doigravanju za Svetsku grupu Kupa federacije između naše i slovačke ženske teniske reprezentacije nerešeno je 1:1. Jelena Janković je bila uspešnija od Magdalene Ribarikove sa 7:6 (7:5), 6:3, a zatim je Danijela Hantuhova rutinski savladala Bojanu Jovanovski sa 6:2, 6:2.

Neizvesno odigravanje utakmice u Kuli

Ru­ko­vod­stvo Za­jed­ni­ce fud­bal­skih cuperligaša i fud­bal­skog klu­ba Cr­ve­na zve­zda ju­če su za­se­da­li na odvo­je­nim sa­stan­ci­ma po­vo­dom da­na­šnjeg go­sto­va­nja na­šeg naj­tro­fej­ni­jeg klu­ba u Ku­li i na­ja­va da na­vi­ja­či „cr­ve­no-be­lih” ne­će mo­ći da do­pu­tu­ju u taj grad. Tim po­vo­dom, ge­ne­ral­ni se­kre­tar Za­jed­ni­ce Mi­o­drag Jan­ko­vić raz­go­va­rao je i s pred­sed­ni­kom Fud­bal­skog sa­ve­za Sr­bi­je To­mi­sla­vom Ka­ra­dži­ćem. Po­če­tak utak­mi­ce u Ku­li Haj­duk – Cr­ve­na zve­zda pla­ni­ran je za 15 ča­so­va (TV, RTS).

Fud­ba­le­ri Cr­ve­ne zve­zde su ju­če po pod­ne ot­pu­to­va­li u No­vi Sad, gde će pre­no­ći­ti u ho­te­lu „Pre­zi­dent”, a po­tom se da­nas za­pu­ti­ti na „vru­će” go­sto­va­nje u Ku­li. Me­đu­tim, i da­lje je ne­iz­ve­sno da li će utak­mi­ca uop­šte bi­ti od­i­gra­na!

"Uko­li­ko na­šim na­vi­ja­či­ma ne bu­de bi­lo do­zvo­lje­no da slo­bod­no do­đu u Ku­lu, što bi bi­lo pro­tiv­za­ko­ni­to, ne­će­mo igra­ti pro­tiv Haj­du­ka", pre­neo je stav Cr­ve­ne zve­zde Mi­o­drag An­to­ni­je­vić, sa­vet­nik pred­sed­ni­ka za me­dij­ska pi­ta­nja, objavljuje Politika. Kar­te je, pre­ma in­for­ma­ci­ja­ma iz Cr­ve­ne zve­zde, na­vod­no ot­ku­pio kon­tro­verz­ni fi­nan­si­jer Haj­du­ka i do­ne­dav­ni pot­pred­sed­nik Za­jed­ni­ce Ni­ko­la Džom­ba, ko­ji je pre­kju­če ka­žnjen za­bra­nom oba­vlja­nja svih funk­ci­ja u fud­ba­lu u na­red­nih šest me­se­ci