PANIKA NA ISTOKU!
(pregled naslovnih strana u stranoj štampi)
Uprkos izjavama vladajuće administracije u Srbiji, istočnoevropske finansije su u teškom stanju - Zapad organizuje samit da bi spasio svoje banke na Istoku, Barak Obama krenuo u opsežne reforme koje treba da plate najbogatiji, službenica koja je 2003. godine tvrdila da je Stanford prevarantska piramida osudjena da plati kaznu zbog vredjanja, raste pritisak na britanskog premijera Brauna da otvori istragu o britanskom učešću u mučenju zatvorenika CIA...
Panika u Istočnoj Evropi! Brojni zapadni listovi ovako najavljuju predstojeći vanredni samit država EU zakazan za nedelju na inicijativu češkog prededništva. Na dnevnom redu: rasprava o planu za finansijsku pomoć Istočnoj Evropi. Hitno treba tražiti rešenja, upozorava The Irish Times jer recesija može da proizvede dodatne proteste u regionu, da uveća političku nestabilnost i učini potrebnim nove planove o pomoći. Christian Science Monitor zaključuje da tekuća kriza najviše pogadja srednju klasu koja je imala ključnu ulogu u ekonomskoj obnovi poslednjih 20 godina. The Economist piše da pada vrednost valutama u zemljama regiona, deficiti su sve veći i sve je rizičnije davanje deviznih kredita. Forbes se pita da li će EU znati da bude solidarna ili će doći do podele na Istok i Zapad. Čitalac sa Istoka može da primeti da je ovo pitanje donekle veštačko jer Zapad mora da pomogne Istoku kako bi spasao svoje banke koje su se "do grla" angažovale u regionu. Ostaviti ih na cedilu značilo bi upropastiti Austriju na prvom mestu. Neophodno je dakle pomoći istočnim državama da finansijski potpuno ne potonu kako bi mogle da vraćaju silne kredite sa promenljivim kamatama... Dakle, pomoć Istoku iz sopstvenog interesa.
The Washington Post izveštava da sa budžetom od 3600 milijardi dolara Barak Obama menja prioritete SAD: velike investicije u zdravstveno osiguranje za sve gradjane, energetska nezavisnost i obrazovanje. Ove reforme biće finansirane iz povećanja taksi naftnoj industriji i investicionim fondovima. Obamin budžet počiva na rekordnom deficitu od 1750 milijardi dolara u 2009. godini. Koristi od toga treba da imaju milioni siromašnih - oni koji trpe zbog Bušove administracije čija je vladavina prošla u znaku najveće neodgovornosti, kako je rekao Obama. Njegova administracija ima za ambiciju da do 2013. godine prepolovi državni deficit... Obama izmedju ostalog predvidja smanjivanje poljoprivrednih subvencija i povećanje poreza najbogatijima.
Financial Times otkriva da je SEC - nadležno telo za regulaciju američkih tržišta - dobio informaciju o Stanfordovim prevarama još 2003. godine, ali da uprkos upozorenju nije reagovao. Jedna bivša službenica firme pre šest godina ukazala je na sudu da je reč prevarantskom sistemu “Ponzi” ali je Stanford oštro demantovao i bivša službenica osudjena je da plati kaznu od 107.782 dolara. SEC se brani tvrdeći da je počeo istragu o Stanfordu još 2005. godine - dakle četiri godine pre otkrivanja afere Stanford.
Nemačke vlasti pokušavaju da spasu Opel. Kolateralna šteta prilikom propasti Dženeral Motorsa, nemački Opel je u opasnosti zajedno sa 25 000 zaposlenih. Wall Street Journal prenosi da pritisak na vladu raste i postavlja se pitanje da li država treba da udje u vlasništvo Opela.
Španski El Pais piše o knjizi trojice bivših zatočenika grupe Fark u Kolumbiji: "Ingrid manipulaba a los secuestrados" koji su više godina u džungli proveli sa Ingrid Betankur. Kao što naslov kaže, navodno je Betankurova manipulisala drugim zatočenicima, bila arogantna i mislila samo na sebe. Očigledno sve je bilo jako komplikovano: izmedju ostalog sve ovo nije smetalo jednom američkom zatočeniku da se zaljubi u Ingrid.
"Ingrid vilified by fellow hostages", prenosi britanski The Guardian delove iz knjige nekadašnjih zatočenika koji čak navode da su neki čuvari bili simpatičniji od Ingrid. Primer koji navode: dešavalo se da Ingrid u više navrata odbije da pozajmi svoje knjige ili radio. Optužuju je da se čak desilo da ukrade hranu od drugih zatvorenika. Za sada Ingrid ćuti.
The Times piše da raste pritisak na Gordona Brauna da otvori nezavisnu istragu o tome da li je Velika Britanija učestvovala u mučenju zatvorenika bespravno kidnapovanih i zatvorenih u ime borbe protiv terorizma. Ministar odbrane Džon Haton priznao je, uprkos prethodnim demantijima, da su britanske snage bespravno izručile CIA dvojicu osumnjičenih za terorizam. Oni su uhapšeni u Iraku 2004. godine, posle čega su ih Amerikanci prebacili u Avganistan.
Švajcarski dnevnik Le Temps prenosi opsežno istraživanje jednog profesora iz Lozane koje je pokazalo da se glasači opredeljuju za političke kandidate na isti na čin na koji to čine deca: biraju one koji "bolje izgledaju". Profesor Džon Antoniakis je početkom 2007. godine pokazivao ispitanicima fotografije 114 kandidata za francusku Skupštinu. Fotografije su stavljane pred 684 ispitanika uvek u parovima: budući pobednik i njegov konkurent. Rezultati stvarnih izbora pokazali su da je 70 odsto, ispitanika koji napravili izbor samo na osnovu “prvog pogleda”, pogodilo ko je dobitnik i ko je gubitnik. U junu 2008. godine istraživači su nastavili ispitivanje u obliku igre u kojoj su učestvovala deca stara od 6 do 13 godina. I njima su pokazivane fotografije kandidata na isti način kao i odraslima. Rezultat: 70 odsto dece takodje je pogodilo rezulate budućih predsedničkih izbora u SAD. Pogodili su da će Obama pobediti Hilari Klinton, a zatim Džona Mekejna. Zaključak studije je da se birači u ogromnoj većini odlučuju za svog kandidata instiktivno, a ne racionalno.
