ODOBRENA VOJNA INTERVENCIJA PROTIV LIBIJE

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija glasao je u četvrtak pred ponoć u korist upotrebe sile u Libiji protiv snaga pukovnika Moamera Gadafia, čime je otvoren put za napade iz vazduha u toj zemlji. Radioaktivnost u krugu od 30 kilometara oko nuklearnog postrojenja Fukušima Daići znatno povećala, a na nekim mestima čak drastično. Drastično povećanje smrtnosti od karcinoma, na 100.000 stanovnika u Srbiji. Nema proizvoda koji, u poređenju sa prošlom godinom, nema mnogo višu cenu: duplo više potrebno je dati za hleb, mleko, jogurt, ulje, brašno, jaja, jabuke…


Okumamachi - posledice havarije na nuklearnoj elektrani Fukušima posle
katastrofalnog zemljotresa u Japanu

Pretnja napadom na Libiju

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio je u četvrtak uveče rezoluciju kojom se uvodi zona zabrane leta nad Libijom i odobrava upotreba "svih neophodnih mera" da bi se zaštitili civili od napada trupa Moamera Gadafija, javljaju Novosti pod naslovom "Savet bezbednosti podržao akciju protiv libije". Na kratkoj sednici Saveta bezbednosti, za rezoluciju je glasalo 10 članica, a pet je bilo uzdržano, dok niko nije glasao protiv.

Za usvajanje rezolucije bilo je neophodno devet glasova, kao i da nijedna stalna članica Saveta bezbednosti ne bude protiv. Među onima koji su glasali za rezoluciju, bili su SAD, Britanija i Francuska, dok su među uzdržanima bili Rusija, Kina i Nemačka. Italija otvara vazdušne baze, Vašington se priprema, piše u Novostima. Još dok se Savet bezbednosti UN spremao da razmotri rezoluciju, iz francuskih diplomatskih krugova je saopšteno da bi vojna intervencija mogla da usledi odmah po usvajanju rezolucije u četvrtak veče.

"Vojna intervencija mogla bi da započne u časovima po usvajanju rezolucije", rekao je neimenovani diplomata Agenciji Frans pres. Prema rečima drugog izvora, udari na vojne ciljeve u Libiji mogli bi da započnu tokom noći ili sutradan, u petak, piše u ovom listu.

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija glasao je u četvrtak pred ponoć u korist upotrebe sile u Libiji protiv snaga pukovnika Moamera Gadafia, čime je otvoren put za napade iz vazduha u toj zemlji, objavljuje Blic. Suzan Rajs, ambasador SAD u UN, rekla je da su SAD "na strani libijskog naroda i njegove težnje za ljudskim pravima".

Libijski lider Muamer el Gadafi promenio je taktiku i više ne planira slanje vojske na pobunjeničko uporište u Bengazi, izvestio je posle ponoći Si-En-En (CNN). Dopisnik američke mreže kazao je da ga je kontaktirao Saif el-Islam, jedan od Gadafijevih sinova, koji mu je rekao da vojska neće biti poslata u Bengazi, preneo je AFP, navodi Blic.

"Od trenutka kada rezolucija bude donesena, vojna akcija moguća je u roku od jednog sata", potvrdio je francuski diplomata koji je želeo da ostane anoniman, prenosi Danas.
"Ti napadi mogu biti pokrenuti u operaciji na čijem će čelu biti Francuska, Velika Britanija, Katar i Ujedinjeni Arapski Emirati", rekao je anonimni izvor. "Tripartitni samit o Libiji između Evropske unije, Afričke unije i Arapske lige mogao bi biti održan u subotu u Parizu", navodi isti izvor.

Libijsko ministarstvo odbrane upozorilo je da će bezbednosne snage te zemlje gađati strane vojne i civilne ciljeve na Sredozemnom moru, ukoliko bude izvršena spoljna vojna intervencija protiv Libije, prenosi Politika. SAD, Velika Britanija i Francuska pozvale su ranije juče Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija da podrže vojnu akciju u cilju zaustavljanja ofanzive libijskog lidera Moamera Gadafija protiv pobunjenika.

Nemački ministar spoljnih poslova Gvido Vestervele izjavio je da bi uvođenje zone zabranjenog leta moglo da dovede do rata.

„Ne želimo, niti možemo da zauzmemo stranu u građanskom ratu” u Libiji, rekao je Vestervele. Uzdržanost oko usvajanja rezolucije pokazale su i Rusija i Kina, a satanak SB UN najavljen je za četvrtak uveče po srednjoevropskom vremenu.

U međuvremenu, snage libijskog lidera Moamera Gadafija počele su juče da bombarduju grad Bengazi, pobunjeničko uporište na istoku Libije i drugi po veličini grad u zemlji.

U Tripoliju se ceo dan proslavlja ulazak vladinih snaga u grad Misuratu, javlja reporter Politike iz Libije u tekstu pod naslovom "Rat se primiče kraju". Po trgovima i ulicama krstare automobili sa mladićima koji mašu libijskim zastavama, urlaju i trube kao da je Libija postala svetski prvak u fudbalu. Zbog dolaska u Tripoli specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN i zbog sednice Saveta bezbednosti oko „zone zabranjenog letenja”, posebno je bilo bučno pred zgradom u kojoj je kancelarija UN, vrlo blizu ambasade Srbije. Rafali su odjekivali kao da je bojno polje u centru Tripolija.

Tripoliju se sada žuri da završi ovaj građanski rat i zbog sednice Saveta bezbednosti UN u Njujorku. Iako „zona zabranjenog letenja” u vojnom kontekstu situacije sada teško da može bitnije da pomogne pobunjenicima. Telefonske linije između Bengazija i ostalog dela zemlje su u prekidu. Ovaj rat se približio kraju, piše izveštač Politike.

Visok nivo radijacije?

Novi električni kabl stigao je do elektrane Fukušima i omogućio da se stvore uslovi za obnavljanje sistema hlađenja, piše u Blicu. Vojni helikopteri prethodno ceo dan bacali morsku vodu na reaktore u pokušaju da ih ohlade i spreče topljenje nuklearnog goriva i eksplozije koje bi izazvale smrtonosnu radioaktivnost.

Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) saopštila je juče posle podne u Beču da je situacija oko nuklearnog postrojenja Fukušima-Daići i dalje veoma ozbiljna, ali da se nije značajno pogoršala od srede, prenose Novosti. Ekspert IAEA Grehem Endrus je na konferenciji za štampu koje se u sedištu UN u Beču održavaju svakodnevno od početka dramatičnih događaja u japanskoj nuklearki, naglasio da se situacija nije značajno pogoršala od srede, ali da ne želi da spekuliše da li će se pogoršati. Endrus, je međutim, istakao da je radioaktivnost u krugu od 30 kilometara oko nuklearnog postrojenja Fukušima Daići znatno povećala, a na nekim mestima čak drastično, piše u Novostima.

Američki zvaničnici su prvi put izneli procene o opasnostima iz oštećene nuklearne centrale u Fukušimi koje su dramatičnije od japanskih, javlja Politika.

„Nivo radijacije” je ekstremno visok, ocenio je pred Kongresom glavni američki nuklearni regulator Gregori Jacko. Iz ovoga su proistekli i različiti saveti za evakuaciju: američki bezbednosni pojas je 80 kilometara izvan problematičnih reaktora, dok je japanska preporuka 20.

U isto vreme najavljeno je i slanje aviona za evakuisanje američkih državljana iz ugroženih područja Japana, uz procene da će radioaktivni oblak do obala Kalifornije stići u petak po podne, ali da neće doneti ozbiljnije opasnosti, pošto će njegovo radioaktivno dejstvo na putu preko Pacifika radikalno oslabiti.

Srbija ugrožena od nuklearki u okruženju

Nuklearne elektrane u okruženju Srbije već imale havarije koje su brzo otklonjene. Reaktori u Mađarskoj i Bugarskoj opasniji su od ostalih u regionu, objavljuju Novosti. Kada bi se u bilo kojoj od nuklearki u regionu dogodila havarija, Srbija bi bila ugrožena koliko i države u kojima se one nalaze. U komšiluku imamo četiri nuklearke sa sedam reaktora. Najbliži su nam „Kozloduj“ u Bugarskoj, „Krško“ u Sloveniji, „Černe vode“ u Rumuniji i „Pakš“ u Mađarskoj. Do sada nijedna od njih nije imala veliku havariju, ali je manjih akcidenata bilo.

Srbija je trenutno potpuno bezbedna od radijacije iz Japana, ocenio je u četvrtak meteorolog Nedeljko Todorović. On kaže da je planeta jedinstvena i da nijedan njen kutak nije apsolutno zaštićen. Ali, i pod pretpostavkom da svi reaktori oštećene nuklearne elektrane u Japanu eksplodiraju, trebalo bi dosta vremena za dolazak radioaktivnih čestica kod nas.


(ilustracija: Novosti)

Veća smrtnost od karcinoma

Drastično povećanje smrtnosti od karcinoma, na 100.000 stanovnika u Srbiji, za godinu oboli novih 400-500. Mortalitet porastao za 2,7 odsto godišnje, piše u Novostima. Rak je u Srbiji za samo godinu dana, prema poslednjim podacima Nacionalnog registra za 2009. godinu ”pokosio” 21.000 ljudi! To je, na godišnjem nivou, čak 3.500 smrti više nego osam godina ranije kada je od različitih vrsta karcinoma umrlo oko 17.500 obolelih!

"Prema učestalosti obolevanja ne razlikujemo se od najrazvijenijih evropskih zemalja", kaže profesor dr Slobodan Čikarić, predsednik Društva Srbije za borbu protiv raka. "Kod nas se broj obolelih povećava za 1,3 odsto godišnje, a u zemljama EU za jedan do dva odsto. Ali, kada govorimo o mortalitetu pre, nažalost, možemo da se poredimo sa Azijom, pa čak i Afrikom, nego sa EU."

SNS u milosti Evropske unije?

EU na sledećim izborima neće tražiti favorita između stranaka koje su opredeljene za evropske integracije, piše u Politici pod naslovom "Nikolić: Nismo dobili direktive u Briselu". Uverili smo zvaničnike Evropske unije da Srpska napredna stranka ostaje čvrsto na putu evropskih integracija i da želi da pomogne građanima i Srbiji da što pre postane članica EU. Mislim da smo uverili autoritete u EU da i promena vlasti donosi Srbiji ostanak na putu ka EU i da je nezamislivo u Srbiji da bilo koja vlast može da odustane od evropskih integracija, izjavio je juče u Briselu Tomislav Nikolić, lider SNS-a posle sastanka sa Štefanom Fileom, evropskim komesarom za proširenje.

„EU se izjašnjavala između stranaka koje su za to da Srbija bude u EU i onih koje su protiv toga”, ali mislim da ne treba da očekujemo da će se na bilo koji način umešati u izbore opredeljujući se za jednu od proevropskih partija". Izjavio je Nikolić.

Na pitanje Politike da li je bilo reči o predstojećem mitingu koji je SNS najavio za 17. april, Nikolić je odgovorio: „Ne, mi smo razgovarali o veličanstvenom mitingu koji je održan 5. februara i o tome da ćemo biti prinuđeni da održimo najavljeni miting, jer smo se tako dogovorili sa građanima Srbije, ali da možemo da odustanemo od mitinga samo ukoliko vlast ispuni uslov – raspisivanje vanrednih izbora do kraja ove godine."

Bitan je uticaj

Da li je raspoloženje EU za dalje proširenje još ”mlako”, pitao je novinar Novosti Božidara Djelića, potpredsednika za evropske integricije Vlade Srbije.

"U momentu kada Evropi gori kuća, i kad je prioritet očuvanje evra i same evropske ideje, ne treba da nas iznenađuje što imaju manje pažnje i vremena da se bave pitanjem proširenja. Bitno je da su u Briselu svesni da, ukoliko nisu oni najuticajniji na Balkanu, neko drugi će biti."

Čuju se zamerke da se Evropa ponekad previše meša u stvari koje se tiču unutrašnje politike, a poslednji je slučaj novog ministra zdravlja Zorana Stankovića, bilo je sledeće pitanje.

"Odabir ministara i struktura Vlade su suverene odluke Srbije, i tu se Evropa ni za šta ne pita. Jedan od problema u percepciji EU kod građana jeste da je ona počela da se meša i tamo gde joj nije mesto. U interesu i same Evrope i odbrane evropske ideje je da zna gde treba da stane, a sigurno ne sme da nam se meša u izbor ministara", rekao je Djelić.

Nasilje nad pravom

Najava mog saslušanja je nasilje nad pravom, a na to nasilje neću odgovarati nasiljem, verujem i da se u ovom slučaju radi o jednom velikom pritisku spolja, kaže Vojislav Koštunica, lider Demokratske stranke Srbije u razgovoru za Pres. Za predsednika DSS Vojislava Koštunicu najavljeni poziv za saslušanje u vezi sa političkom pozadinom ubistva premijera Zorana Đinđića predstavlja montirani politički proces i nasilje nad pravom. Međutim, i pored toga Koštunica ne daje konkretan odgovor na pitanje da li će se odazvati najavljenom pitanju specijalnog tužioca.

Vaš odgovor razumem kao da se nećete odazvati pozivu, rekao je novinar.

"Tumačite na način na koji sam vam objasnio. Neću biti saučesnik u tome i naravno da na nasilje neću odgovoriti nasiljem", odgovorio je Koštunica.

Kad je tužilac već najavio da će vas saslušati, zašto niste otišli kod njega, rekli sve što znate i stavili tačku, bilo je sledeće pitanje.

"To sam i učinio, ali na drugačiji način. Odmah sam se obratio javnosti, pa i tužiocu, i rekao sve što znam u vezi sa protestom "crvenih beretki" i političkom pozadinom ubistva premijera", kazao je Koštunica.

"Pozivam vlast da otvoreno saopšti da će tužilaštvo proganjati svakog ko se bori za Kosovo i Metohiju i da će proganjati svakog ko kritikuje EU i da će proganjati svakog ko je protiv ulaska u NATO. Verujem da se i u ovom slučaju zaista radi o jednom velikom pritisku spolja! Aktuelna vlast u Srbiji sve manje i manje postaje tvorac politike i sve manje utiče na politiku. Uticaj Vašingtona i Brisela jeste veliki, ali njemu se moglo suprotstaviti bez konfrontacije. Međutim, ulazilo se u čitav lanac nepotrebnih ustupaka, katkad i u sitnim stvarima. To je jedna vrsta "cik-cak politike". Prvo verbalno jednu stvar dovodimo u pitanje, a onda na nju pristajemo, kao u slučaju Rezoluciju o Kosovu u UN."

Putin na Zvezdinom stadionu?

Ruski premijer Vladimir Putin provešće najmanje četiri sata u Beogradu i za to vreme srešće se za najvišim srpskim zvaničnicima u Palati Srbija, posetiće Narodnu skupštinu, održaće predavanje na nekom od fakulteta, a nije isključeno i da obiđe Hram svetog Save.

Ovo je radni plan protokola posete visokog gosta iz Kremlja, koji 23. marta stiže u zvaničnu posetu Srbiji. Predsednik ruske vlade trebalo bi svojim specijalnim ”iljušinom” da doleti u našu prestonicu iz Ljubljane, koja je takođe stanica na njegovoj mini-turneji.

Fudbaleri Crvene zvezde i ruskog šampiona Zenita iz Sankt Peterburga odigraće prijateljsku utakmicu u kombinovanim sastavima 23. marta u Beogradu, objavljuje Politika. Kako je saopšteno sa "Marakane", ova utakmica deo je potpisanog sporazuma o saradnji dva kluba, a posledica je činjenice da je ruska kompanija "Gasprom" vlasnik Zenita i generalni sponzor Crvene zvezde. Istog dana u poseti Beogradu biće i ruski premijer Vladimir Putin, inače veliki navijač Zenita, pa se u Crvenoj zvezdi nadaju da bi on mogao da bude specijalni gost na fudbalskom meču.

Prethodnica ruskog premijera Vladimira Putina, sastavljena od šezdesetak članova njegovog kabineta i bezbednjaka, već nekoliko dana „češlja“ državne institucije koje će on obići tokom posete Beogradu, 23. marta, objavljuje tabloid Alo.

Veliko poskupljenje hrane

Za poslednjih godinu dana u Srbiji osnovni troškovi života značajno premašili prihode. Duplo više potrebno je dati za hleb, mleko, jogurt, ulje, brašno, jaja, jabuke, objavljuju Novosti, pod naslovom "Cene pobedile kupce". Nevolja je utoliko veća što je uglavnom reč o proizvodima na kojima je nemoguće štedeti. U Srbiji nema proizvoda koji u poređenju sa prošlom godinom nema mnogo višu cenu. Najveći skok cena zabeležen je kod šećera i ulja - rast od 80 do 94 odsto, brašna 63, hleba 45, mleka i jaja po 42, odnosno 41 odsto... Na tržištu „divljaju“ cene čak i domaćeg povrća i voća, koga imamo na pretek. Krompir i jabuke poskupeli su za više od 100 odsto i dostižu cenu od 120 dinara za kilogram.

Ovoliki rast cena, kažu stručnjaci, posledica je povećanog izvoza do koga je došlo usled globalnog poskupljenja hrane, ali i trgovačkih i proizvođačkih monopola. Od jula prošle godine do danas, došlo je ne samo kod nas, nego i u celom svetu do nezapamćenog skoka cena osnovnih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda.

Čemu služi zabrana izvoza žita

Uredba o tromesečnoj zabrani izvoza pšenice i brašna zakasnila je jer niti će bitnije uticati na cenu, niti sprečiti uvoz najmanje 350.000 do 400.000 tona žita, pošto je već sada jasno da do ovogodišnje žetve ne možemo „da se dobacimo“ sa sadašnjim zalihama. Uredbom će, izgleda najviše biti pogođeni mlinari, koji imaju višegodišnje ugovore o izvozu brašna u zemlje CEFTA regiona, jer osim izgubljenih prihoda, preti opasnost da budu istisnuti sa tih tržišta, objavljuje Danas.

U Žitovojvodini, koja okuplja najveće industrijske mlinove kažu za Danas da su šokirani uredbom i da su već juče tražili hitan sastanak sa novim resornim ministrom Dušanom Petrovićem. Spekuliše se da je država pre donošenja uredbe postigla dil sa velikim izvoznicima pšenice, ali ne i sa mlinarima, kojima preti status najvećih gubitnika zbog primene te mere.

Penzije obezbedjene

Spekulacije da bi 1,6 miliona penzionera moglo ostati bez svojih prinadležnosti zbog navodnog bankrota Fonda PIO rezultat su zle namere, tvrdi dr Jovan Krkobabić, potpredsednik vlade.

Penzije će u 2011. godini biti isplaćivane redovno, dva puta mesečno, kako je to utvrđeno zakonom. Biće i usklađivane tri puta s platama u javnom sektoru, što je takođe utvrđeno zakonom, a budžetom Srbije sredstva za penzije su u potpunosti obezbeđena, potvrdio je juče za Politiku Krkobabić.

SANU zanemela

U Srp­skoj aka­de­mi­ji na­u­ka i umet­no­sti odr­ža­na je kon­fe­ren­ci­ja na ko­joj je gru­pa čla­no­va SA­NU pred­lo­ži­la, kan­di­da­te za čla­no­ve Iz­vr­šnog od­bo­ra Aka­de­mi­je. Za pred­sed­ni­ka se po­no­vo pred­la­že aka­de­mik Ni­ko­la Haj­din, izveštava Politika.

Ru­ko­vod­stvo SA­NU, od­no­sno rad Iz­vr­šnog od­bo­ra, ve­o­ma oštrim re­či­ma kri­ti­ko­vao je aka­de­mik Va­si­li­je Kre­stić. U pro­te­klih ne­ko­li­ko go­di­na, re­kao je Kre­stić, u jav­no­sti se mo­gu ču­ti oce­ne da je SA­NU za­ne­me­la, da je sa­mu se­be iz dru­štva iz­op­šti­la, da je svo­jim neo­d­go­vor­nim od­no­som pre­ma ključ­nim pro­ble­mi­ma dr­ža­ve i na­ro­da, po­ka­za­la da, iako je naj­vi­ša na­uč­na i umet­nič­ka usta­no­va u dr­ža­vi, ni ne po­ku­ša­va da uti­če na ne­ke do­ga­đa­je o ko­ji­ma bi mo­ra­la da se ogla­si. Ka­da je to ta­ko, mo­ra se po­sta­vi­ti pi­ta­nje ko je, za­što i na ko­ji na­čin uti­cao na to da SA­NU za­ne­mi, da se mar­gi­na­li­zu­je, da iz­gu­bi do­sto­jan­stvo i ugled, da se pre­tvo­ri u tra­ban­ta dnev­ne po­li­ti­ke. Od­go­vor­nost sno­si Iz­vr­šni od­bor Pred­sed­ni­štva SA­NU sa pred­sed­ni­kom na če­lu, ko­ji je po po­lo­ža­ju ključ­ni čo­vek Aka­de­mi­je.

Kre­stić je pod­se­tio na Haj­di­no­vu iz­ja­vu ko­ju je dao u in­ter­vjuu ka­da je pre osam go­di­na iza­bran za pred­sed­ni­ka. No­vo­i­za­bra­ni pred­sed­nik je ta­da re­kao „da Aka­de­mi­ju ho­će da oči­sti od ono­ga što na­ša jav­nost zo­ve me­da­ko­vi­ćev­šti­nom. Od ono­ga što, u njoj i dru­štvu, op­sta­je kao kan­cer i pred­sta­vlja si­no­nim za­ku­li­snog po­li­tič­kog me­še­ta­re­nja i na­ci­o­nal­ne usko­gru­do­sti”. A ne­dav­no, u jed­nom dru­gom in­ter­vjuu, Haj­din se po­hva­lio da je iz SA­NU pro­te­rao po­li­ti­ku. Kre­stić se pi­ta ko­ju je to po­li­ti­ku Haj­din pro­te­rao, a u ko­ju je Aka­de­mi­ju uvu­kao. Haj­din je, ka­že Kre­stić, pro­te­rao sva­ku srp­sku po­li­ti­ku, a to se vi­di i iz či­nje­ni­ce da pred­sed­nik ni­je do­zvo­lio odr­ža­va­nje na­uč­nog sku­pa: „Ve­li­ka Sr­bi­ja – isti­ne, za­blu­de, zlo­u­po­tre­be”.


Štand Srbije na sajmu knjiga u Lajpcigu, koji je otvorren u četvrtak

Sedma godišnjica pogroma na Kosovu

Sedam godina od albanskog nasilja na KiM, kada je iz domova proterano više od 4.000 ljudi, obeleženo parastosom u Prištini, protestnim skupom u Gračanici, cvećem na spomeniku Belog anđela u Kosovskoj Mitorvici, piše u Novostima. U četvrtak je navršeno sedam godina od velikog albanskog nasilja na Kosovu i Metohiji kada su se na meti našli Srbi, njihova imovina, spomenici kulture i svetinje Srpske pravoslavne crkve, a iz domova proterano više od 4.000 ljudi. Ubijeno je 19 osoba - od toga osam Srba i 11 Albanaca, dok se još dvoje Srba još vode kao nestali. Za samo dva dana povređene su 954 osobe, među njima 143 srpske nacionalnosti i desetine pripadnika međunarodnih snaga koji su se sukobili s Albancima štiteći Srbe i njihovu imovinu od napada. Uništena su i 72 vozila UN. Proterano je 4.012 Srba, etnički očišćeno šest gradova i devet sela, a porušeno je, zapaljeno ili teško oštećeno 935 srpskih kuća i 10 društvenih objekata - škole, domovi zdravlja, pošte. Srušenoje, zapaljeno ili teško oštećeno 35 verskih objekata, među kojima 18 spomenika kulture. Do temelja su srušeni i manastir Devič kod Srbice i konaci manastira Svetih Arhangela kod Prizrena; u Prizrenu su izgorele i crkve Bogorodice Ljeviške iz 14. i Svetog Đorđa iz 16. veka na čijem je svodu ispisana preteća poruka:"Smrt Srbima". Uništena je Prizrenska bogoslovija, episkopsko sedište u Prizrenu, oskrnavljena srpska groblja, pri čemu nisu pošteđene ni grobnice Svetog Joanikija Devičkog u manastiru Devič kod Srbice i cara Dušana u manastiru Svetog Arhangela u Prizrenu. U crkvama je nestalo ili oštećeno više od 10.000 vrednih freski, ikona, putira, odeždi i drugih crkvenih relikvija, kao i knjige krštenih, venčanih i umrlih koje svedoče o vekovnom postojanju Srba na KiM.


Prizren - arhivska fotografija (mart 2004) crkve Bogorodice Ljeviške, oštećene u
najvećem etničkom sukobu na Kosovu i Metohiji od dolaska međunarodnih snaga,
u kojima je ubijeno 19 osoba, a uništeno ili oštećeno 35 pravoslavnih crkava i manastira

Bio je to drugi veliki pogrom koji su Albanci počinili u miru otkako je, posle bombardovanja NATO, nad pokrajinom uspostavljen protektorat UN . U junu 1999. godine, u prisustvu međunarodnih snaga, izgnano je više od četvrt miliona Srba, Roma i drugih nealbanca.

Povod za pogrom pre sedam godina bila je kampanja albanskih medija u kojoj su lokalni Srbi optuženi da su psima naterali preko reke Ibar šest albanskih dečaka iz sela Čabar kod Zubin potoka i tako trojicu oterali u smrt. Istraga UNMIK policije utvrdila je da su albanske optužbe lažne, a portparol međunarodne policije Neridž Sing izjavio je tada da su ''preživeli dečaci posle tragedije bili pod jakim pritiskom albanskih novinara i političara da optuže Srbe iz susednog sela."

Opominjući da ni posle sedam godina od pogroma, odnosno više od deset godina od dolaska međunarodne zajednice, Srbi na Kosmetu nemaju institucionalnu zaštitu i da su im ugrožena osnovna ljudska prava, Dragan Velić, predstavnik SNV KiM kaže da je „minimalan povratak raseljenih najbolji pokazatelj situacije na Kosmetu“.

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić održao je govor na Viton Koledžu u Čikagu. Jeremić je istakao da je Kosovo "zenica našeg oka" i naš Jerusalim, da "secesija neće uspeti", ali i da "ne postoji alternativa kompromisnom rešenju, do kojeg se može doći samo pregovorima

"Umesto da pokušaju da zaustave nasilje, neki albanski pripadnici KPS-a su mu se priključili. "To je bilo unapred planirano" izjavio je portparol UNMIK-a. S tim se saglasio i Human Rights Watch, koji je u svom izveštaju iz jula 2004. godine naveo da je 'mnoštvo Albanaca sa surovošču i efikasnošću čistilo teritoriju Kosova od svih preostalih tragova srpskog prisustva'", rekao je, pored ostalog, Jeremić u svom govoru u Čikagu povodom sedme godišnjice pogroma na Kosovu, prenosi Pres.

Traže odlaganje plaćanja kazne

Kompanija Salford, u čijem sastavu posluju Imlek i Subotička mlekara, zatražila je od Komisije za zaštitu konkurencije da im odloži plaćanje kazne u iznosu od 306 miliona dinara koja im je nedavno razrezana zbog zloupotrebe dominantnog položaja na tržištu sirovog mleka, saznaje Danas. Salford je isto tražio i od Vrhovnog kasacionog suda pred kojim je pokrenut postupak protiv odluke Komisije.

Iznos kojim je kažnjen Salford, jedni smatraju astronomskim zbog nominalnog iznosa, a drugi sasvim umerenim, zbog toga što je Komisija po zakonu mogla da odredi i daleko veći iznos. Generalni direktor Imleka Slobodan Petrović kaže za naš list da je odlaganje traženo kako „država ne bi imala probleme i morala da plaća za nastalu štetu“, ako Vrhovni kasacioni sud donese presudu u korist Salforda, a mogućnost odlaganja predviđena je i zakonom.

"Jafa" se povukla iz Slovenije i Hrvatske

Kompanija „Jafa” iz Crvenke odlučila je da povuče sve svoje proizvode, pakovane u kartonsku ambalažu, sa tržišta Slovenije i Hrvatske, saopštila je juče ta kompanija, prenosi Politika.. U međuvremenu će kutije, za koje je slovenački Institut za zdravstvenu sigurnost utvrdio da sadrže štetne materije koje mogu prodreti u keks, biti poslate u laboratorije u Italiji, Nemačkoj i Francuskoj. Tek po dobijanju rezultata analize, što se očekuje za oko dve nedelje, „jafa keks”, „mančmelou” i ostali proizvodi ove fabrike mogli bi ponovo da se nađu na rafovima slovenačkih i hrvatskih prodavnica.

Ovo je usledilo pošto je pre tri nedelje popularni „jafa keks” povučen iz slovenačkih prodavnica po nalogu Državnog zdravstvenog inspektorata Slovenije. Zabrana je doneta na osnovu nalaza laboratorije Instituta za zdravstvenu sigurnost prema kojoj ambalaža keksa sadrži materije koje zbog lake isparljivosti mogu proći kroz celofan.

Galenika na meti medija

Nastavlja se demoliranje u medijima Galenike, jedine fabrike lekova u državnom vlasništvu koja je preostala u Srbiji. Posle Danasa (sreda) i Politike (četvrtak) sada i Pres, pod naslovom "Haos u Galenici: Očerupali fabriku lekova", objavljuje kako je: "Nesavesno poslovanje aktuelnog menadžmenta dovelo do toga da najveća srpska farmaceutska kompanija, koja je 2008. imala profit 6,5 miliona evra, za dve godine napravi minus od najmanje 20 miliona evra."

Uhapšena u Americi za ratne zločine u Bosni

Američka policija je u utorak uhapsila 51-godišnju Azru Bašić koja je optužena za ratne zločine počinjene nad civilima tokom sukoba u BiH, objavljuju Novosti. Kako prenose američki mediji Bašićeva, koja živi u gradu Stentonu u američkoj državi Kentaki, tereti se za mučenje i ubistva Srba od aprila do juna 1992. godine u Derventi. Zvaničnici BiH povodom ovoga odmah su reagovali i poručili da žele da ona bude isporučena radi sudskog procesa.

Portparol američke policije Loren Karl potvrdila je da je Bašićeva uhapšena u utorak, 15. marta. U dokumentima predatim Okružnom sudu u Leksingtonu navedeni su zastrašujući detalji o mučenju i ubistvu koje je Bašićeva počinila kao pripadnik vojne brigade u hrvatskoj vojsci.

Sprovodi se saslušavanje o političkoj pozadini ubistva prenijera

Specijalno tužilaštvo u najstrožoj tajnosti sprovodi pretkrivični postupak o pobuni JSO, odnosno o političkoj pozadini ubistva premijera Zorana Đinđića. Zvaničnih informacija o najavljenim saslušanjima za sada nema, ali se u dobro obaveštenim izvorima moglo čuti da se pred zamenikom tužioca i inspektorima među prvima saslušavaju svedoci saradnici Ljubiša Buha, Dejan Milenković i Miladin Suvajdžić. Buha, Milenković i Suvajdžić tvrde da je pobunu JSO organizovao Milorad Ulemek sa Dušanom Spasojevićem, objavljuje Politika.

Sretko Kalinić (37) zvani Zver tvrdi da nema veze sa ubistvom srpskog premijera Zorana Đinđića, za koje je u odsustvu osuđen na 30 godina zatvora, saznaje Alo. Kalinić je prema presudi u atentatu bio vatrena podrška u Gepratovoj ulici, a trebalo je da puca ukoliko bi neko napao neposrednog ubicu Zvezdana Jovanovića, Aleksandra Simovića i Ninoslava - Nina Konstantinovića. Kako saznaje ovaj tabloid, Kalinić više ne želi da sarađuje s našim istražnim organima, koji su ga o zločinima ispitivali prošle godine u Zagrebu.

Ubijen zbog trgovine fudbalerima?

Novosti objavljuju detalje iz optužnice protiv Luke Bojovića za ubistvo Branka Jevtovića Jorge. Jorgina bivša, a sadašnja Čumetova supruga Ivana svedočila o Lukinim pretnjama. Branku Jevtoviću, zvanom Jorga, određene osobe dugovale su veliku sumu novca od prodaje fudbalera. Svaki put kad bi tražio nazad svoje pare stizale su mu pretnje i upozorenja, piše u ovom listu pod naslovom "Jorga glavom platio fudbalere".