OBRAČUN MAFIJE NA DEDINJU

Policija pretpostavlja da su ubistvo na beogradskom Dedinju izvršili profesionalci i sumnja da je ubistvo naručeno iz Crne Gore. Dramatično pala potrošnja svih vrsta hrane u našoj zemlji. Ceo svet je ubeđen da se ovde uskoro menja vlast.

Kreacija španske dizajnerke Estrella Archs na nedelji mode u Parizu

Pala potrošnja hrane u Srbiji

Dramatično pala potrošnja svih vrsta hrane u našoj zemlji. Manje se jedu ne samo hleb, nego i meso, mleko, ulje, šećer... U Beogradu povećana potrošnja hleba, u ostalom delu Srbije je smanjena, objavljuju Novosti pod naslovom "Srbija drži dijetu".Najnoviji podaci Zavoda za statistiku pokazuju da je u Srbiji u prošloj godini (u odnosu na 2007) potrošnja osnovnih namirnica opala i do 16 odsto. Razlog je, mada detaljnih istraživanja nema, opšti pad standarda. Građani štede, čak i na hrani, što se dešava samo u zaista teškim situacijama.

"Uskoro promena vlasti"

Tomislav Nikolić, lider Srpske napredne stranke, o svojoj diplomatskoj aktivnosti, odnosima sa DS i šansama opozicije: "Ne približavamo se demokratama. Uskoro idem u Vašington i Peking. Ostaju dogovoreni principi sa DSS", govori Nikolić za Novosti pod naslovom "Utirem put za pobedu".

"Nije tačno da se približavamo DS. Ne idem njihovim stopama, već utirem put za potpuno novi nastup Srbije posle naše pobede. Ceo svet je ubeđen da se ovde uskoro menja vlast" kaže Nikolić.

Stav Francuske – odavno je poznat

Francuski ministar inostranih poslova Bernar Kušner izjavio je, posle razgovora sa šefom srpske diplomatije Vukom Jeremićem, da je stav Francuske da „sve zemlje Balkana treba da postanu članice Evropske unije”, prenosi Politika.

Izjave ministara spoljnih poslova Srbije i Francuske, posle razgovora u Parizu:
Bernar Kušner, Vuk Jeremić

„Ostaju prepreke (za to), ali naš politički stav je veoma jasan”, kazao je on, dodavši da je to i francuski predsednik Nikola Sarkozi „takođe jasno” rekao srpskom predsedniku Borisu Tadiću. Kušner je podsetio da će Lisabonski ugovor koji će uskoro stupiti na snagu zahtevati jedinstven stav za priključenje novih zemalja članica.

„Ali, prema nama, to je jasno, Srbija treba da bude članica EU”, istakao je Kušner.

Oslobodjen optužbe za ratni zločin

Petočlano Sudsko veće Euleksa pri Vrhovnom sudu Kosova, kojem je predsedavao sudija Norbert Koster, u žalbenom postupku, oslobodilo je Miroslava Vučkovića, zvanog Mose, iz sela Suvi Do kod Kosovske Mitrovice, kojeg je optužnica teretila za krivično delo ratnog zločina. Veće Euleksa saopštilo je presudu posle žalbe advokata Bogdana Vladisavljevića i Mira Delevića, koji su u poslednjem trećem ponovljenom postupku odbacili sve navode međunarodnog javnog tužioca koji je Vučkovića teretio za ratni zločin počinjen od marta do maja 1999. godine, u rejonu opštine Kosovska Mitrovica i Zvečan, a za koje je u trećem postupku osuđen na osam godina zatvora.

Miroslava Vučkovića je 23. avgusta 1999. godine uhapsila specijalna jedinica Unmik-policije i u pritvorskoj jedinici u severnom delu Kosovske Mitrovice proveo je pet godina.

"Protiv Vučkovića optužnica je pet puta menjana, u smislu prekvalifikovanja dela iz genocida u ratni zločin i sužavanja činjeničnog stanja koje tereti optuženog. Euleks ga je oslobodio zbog nedokazanosti dela", kaže za Politiku Bogdan Vladisavljević i navodi da je u ovom maratonskom, desetogodišnjem procesu, saslušano više od 70 svedoka.

Sastanak o Bosni

Lideri iz BiH počeli sastanak sa Džejmsom Stajnbergom i Karlom Biltom. Teme: zatvaranje Kancelarije visokog predstavnika i približavanje EU i NATO, piše u Novostima. Politički lideri iz BiH svečanom večerom, u četvrtak veče su započeli dvodnevni sastanak u vojnoj bazi EUFOR-a u Butmiru pokraj Sarajeva. Iako je u bošnjačkim političkim krugovima ovaj sastanak pompezno najavljivan kao novi Dejton, od toga neće biti ništa. Na sastanku će biti i evropski komesar za proširenje Oli Ren.

Predsednik SDS Mladen Bosić kaže za “Novosti” da je u pismima minisrima spoljnih poslova Srbije i Rusije izrazio zabrinutost što su Srbija i Rusija, iako su garanti Dejtonskog mirovnog sporazuma, isključene iz međunarodne konferencije u Butmiru.
Bivši predsednik RS i lider Demokratske partije Dragan Čavić smatra da će butmirski sastanak “više biti korak unazad, nego što će doprineti rešenju političke krize u BiH”.

Nemačka "nobelovka" iz Rumunije

Najveća nagrada za književnost pripala Herti Miler, nemačkoj spisateljici rođenoj u Rumuniji. "Presudno iskustvo u mom životu bilo je vreme pod diktaturom u Rumuniji", prenose Novosti reči dobitnice.

Nemački pisac Herta Miler dolazi na konferenciju za novinare
u Berlinu pošto je dobila Nobelovu nagradu za književnost za 2009.

Nobelov komitet Švedske kraljevske akademije juče je saopštio da je Herta Miler, nemačka književnica i pesnikinja rumunskog porekla, dobitnica Nobelove nagrade za književnost za 2008. godinu, za svoje celokupno književno delo koje „bogatom poezijom i iskrenom prozom opisuje svet obespravljenih”, javlja Politika. Milerova je, tako, postala jedna od 12 žena dobitnica ovog prestižnog priznanja za literaturu koje je ustanovljeno davne 1901. godine.

Herta Miler rođena je u Rumuniji 1953. Studirala je nemačku i rumunsku književnost, a radila kao prevodilac u fabrici mašina sve dok nije ostala bez posla zato što je odbila je da bde doušnik Čaušeskuove tajne službe „Sicuritate”. Herta Miler sa suprugom Ričardom Vagnerom, piscem, 1987. (dve godine pre pada surovog režima), preselila se u Berlin gde i danas živi. Autorka koja se više od dvadeset godina u svojim knjigama („Pasoš”, „Deca Čaušeskog”, „Sastanak”, „Zemlja zelenih šljiva” – na srpskom je davno objavljeno svega nekoliko njenih priča u časopisu „Polja”) i esejima konstantno vraćala temama potlačenosti i ugnjetavanja, egzilu i progonu, svojim stavovima i delom i dalje je nastavila da demonstrira nezavisnost od bilo kakve vrste dogme, odnosila se ona na Crkvu, državu ili javno mnjenje. Nije se libila da kritikuje ni netoleranciju, korupciju i fašizam zemlje u kojoj trenutno živi.

"EU na pragu nove ere"

Havijer Solana, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost, piše za Danas pod naslovom "Položili smo ispit na Balkanu".

"Ova godina smatra se prelomnom kada je reč o ulozi koju Evropska unija treba da odigra u svetu. U proteklih deset godina, od pokretanja Evropske bezbednosne i odbrambene politike (ESDP), EU je postala igrač koji obezbeđuje globalnu sigurnost, što je izazvalo prave promene u životima ljudi širom sveta. Istovremeno, nalazimo se na pragu nove ere kada će Lisabonski ugovor stupiti na snagu i predstavljati novi podsticaj za stupanje u akcije", piše Solana.

Srbija napredovala, ocenjuje Evropska komisja

Evropska komisija je u Nacrtu godišnjeg izveštaja konstatovala da je Srbija napredovala u evroinegracijama, javlja Politika. EK je u ovom dokumentu istakla i manji broj zamerki nego u svojim prethodnim izveštajima i one se odnose na neodgovarajuću primenu zakona, nedovoljnu podršku delovanju nezavisnih i regulacionih tela, neefikasnost u rešavanju sudskih sporova, kao i na zakonske manjkavosti u borbi protiv korupcije.

U nacrtu izveštaja navedeno je da se u Srbiji „pravo na okupljanje uglavnom poštuje”, ali da je „povorka ponosa u Beogradu otkazana posle pretnji ekstremista nasiljem organizatorima i učesnicima”. U dokumentu takođe pišeda su uprkos činjenici da je Zakon o zabrani diskriminacije usvojen, Romi, invalidi i LGBT osobe izloženi diskriminaciji. Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije EK je ocenila kao nedovoljno dobar, jer ne omogućava adekvatnu kontrolu finansiranja političkih partija i ne sprečava efikasno sukob interesa. Opšta ocena EK jeste da je „Srbija postigla napredak u borbi protiv korupcije, ali je ona i dalje rasprostranjena i predstavlja ozbiljan problem”.

Srbija i NATO – važno ili nevažno?

Da li se Srbija izborom prvog ambasadora u Severnoatlantskom paktu priprema za ulazak u NATO? Opozicija tvrdi da je misija predvorje za članstvo, piše u Novostima. Otvaranjem svoje prve misije pri NATO do kraja ove godine, Srbija će institucionalizovati svoj odnos sa tim savezom, ali to ne prejudicira njen angažman u vojno-političkim organizacijama, niti ga treba tumačiti kao nekakav ”signal” - rekli su Novostima izvori u Vladi.

Bugarski vojnici napreduju tokom vežbe sa američkom vojskom u bazi u Novom Selu
istočno od Sofije koja predstavlja centar za obuku

Pitanje odnosa Srbije prema NATO-u još nije na vrhu liste državnih prioriteta, ali uprkos tome stranke često i rado ukrste koplja zbog njega, objavljuje Politika. Čak i stranke u okviru vladajuće koalicije nemaju iste stavove o mogućnosti ulaska Srbije u Severnoatlantski savez.

Analitičari su saglasni da je pitanje odnosa sa NATO-om daleko od prioriteta za Srbiju i da nema nekog posebnog razloga da se zbog njega diže velika prašina. Đorđe Vukadinović, urednik „Nove srpske političke misli”, kaže da mu nije jasno zašto sad neko, bez obzira na to da li je za ulazak u NATO ili protiv toga, otvara ovu temu, „osim ako nema nameru da dodatno destabilizuje ionako rovitu političku situaciju u Srbiji”.

On smatra da je jasno da iz istorijskih, ali i iz aktuelnih političkih razloga, Srbija ne može da traži rešenje svojih bezbednosnih problema u okviru NATO-a. Dodaje da nije u pitanju samo bombardovanje iz 1999. godine, već i stav vodećih zemalja NATO koje su priznale nezavisnost Kosova, kao i angažman zemalja NATO-a prilikom raspada Jugoslavije, a potom i u Bosni.

"DSS je progurala tu rezoluciju o vojnoj neutralnosti, a sadašnja vlast nema hrabrosti da kaže da je priča o vojnoj neutralnosti besmislena. Jer da biste vojno zaista bili neutralni morate to da ugradite i u svoje zakone, ali i da tražite da druge zemlje priznaju vašu neutralnost. A šta ako, recimo, neka od zemalja kao uslov da bi priznala našu vojnu neutralnost zatraži da se odreknemo vojne industrije i ukinemo vojsku", kaže Zoran Dragišić, profesor Fakulteta za bezbednost.

Trubački koncert za Medvedeva?

U čast ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva koji dolazi u posetu Srbiji 20. oktobra na beogradskom Trgu Republike, prema nezvaničnim informacijama do kojih je došla Politika, biće priređen koncert sto truba. Za ovaj muzički događaj koji će finansirati nekoliko velikih firmi biće izdvojeno oko 130.000 evra.

Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev, u pratnji ministra odbrane Anatolija Serdjukova,
razgledava novu uniformu ruske armije, u kasrani na periferiji Moskve

Da li će se predsednik Rusije tokom posete, osim sa državnim zvaničnicima Srbije, sresti i sa građanima Beograda, konačnu reč daće bezbednosne službe posle procene koliko je takav potez siguran po ruskog predsednika. Za sada je, kako saznajemo iz diplomatskih izvora, najizvesnije da će se obratiti prisutnima u Sava centru na svečanoj akademiji posvećenoj 65. godišnjici oslobođenja Beograda. Planirano je da se ovom skupu obrati i predsednik Srbije Boris Tadić.

Propis o medijima vraćen poslanicima

Sednica Narodne skupštine Srbije u četvrtak

Ustavni sud zatražio mišljenje Skupštine o izmenama Zakona o javnom informisanju, objavljuju Novosti. Za odgovor poslanicima je ostavljen rok od 30 dana. Zaštitnik građana traži blaže kazne. I ako odgovor ne stigne, Sud će nastaviti postupak. Sudija izvestilac Vesna Ilić-Prelić je rekla da je ovo prioritetan predmet za sud, na šta ukazuje i to da je referat iznet na sednicu 15 dana otkako je podneta prva inicijativa za ocenu ustavnosti, odnosno osam dana od druge inicijative. Predsednik Zakonodavnog odbora Vlatko Ratković izjavio je u četvrtak da će u zakonskom roku USS biti dostavljeno mišljenje o izmenama i dopunama Zakona o informisanju.

Ubistvo rafalima

Branislav - Brano Šaranović (66) iz Budve, vlasnik kazina u hotelu „Slavija“, ubijen je u četvrtak pola sata posle ponoći na raskrsnici ulica Neznanog junaka i Veljka Lukića Kurjaka na Dedinju. Dvojica napadača na skuterima ispalila su više od 20 hitaca u Šaranovića dok je izlazio iz svog automobila, a zatim su pobegli. Kako Blic saznaje, ubice su napravile zasedu i čekale da se Šaranović u svom BMW-u, crnogorskih registarskih tablica, približi zgradi u Ulici Veljka Lukića Kurjaka 16 u kojoj ima stan. Kad je Šaranović parkirao automobil i krenuo ka stanu, napadači sa kacigama na glavama prišli su mu i počeli da pucaju.

Biznismen Branislav Brana Šaranović (66), za koga se pominje da je suvlasnik nekoliko kockarnica u Beogradu, ubijen je u četvrtak oko ponoći, javljaju Novosti pod naslovom "Rafali u kralje kocke". Ko je i zašto želeo smrt Branislava Šaranovića zasad nije poznato. Rođen u Danilovgradu, svojevremeno je u vlasništvu imao i čuveni kazino na Slaviji. Iako se pričalo da je gazda kazina "Partizan" u Ulici dr Milutina Ivkovića 2 na Autokomandi, taj lokal se vodi na njegovog brata.
Za Šaranovića, iako uvek u senci prijatelja, javnost je prvi put čula 1991. godine, kada je u popodnevnim časovima ranjen u nogu. Dok se Milenko Mandić Manda spremao da poseti Željka Ražnatovića Arkana u zagrebačkom zatvoru, u kazinu "Slavija" opalio je pištolj. Kasnije se ispostavilo da je oružje bilo u rukama Mandića (ubijen u hotelu "Interkontinetal" 15. januara 2000. godine sa Arkanom i pukovnikom Draganom Garićem). Ime suvlasnika beogradskih kazina pojavilo se u medijima i zbog Željka Maksimovića Make. Tog 17. marta 1995. godine kod njega se sklonio prijatelj Željko Maksimović Maka, koji je prethodno u ulici Svetozara Markovića 81, hicima iz pištolja ubio policajca, piše u Novostima.

Napadači su ispalili više od 20 metaka, od kojih je čak 13 pogodilo Šaranovića, i zatim su motorom pobegli ka Banjici, piše u Politici. Šaranović je crnogorski državljanin, poreklom iz Danilovgrada. Njegov rođeni brat je Slobo Šaranović, vlasnik kazina „Partizan” u Beogradu. Ubijeni Šaranović je, kako saznajemo, u Beogradu boravio nekoliko dana nedeljno, jer drži slot aparate u hotelu „Slavija”. Pored toga, imao je stan u Budvi, gde je živeo tokom boravka u Crnoj Gori. Iz Crne Gore je došao dva dana pre ubistva, avionom. Automobil je uvek ostavljao u garaži hotela „Slavija”. Jedan od mogućih motiva zločina je, prema još nepotvrđenim informacijama, obračun crnogorskih kriminalnih grupa. Budući da je Šaranović bio blizak sa režimom u Crnoj Gori, policija pretpostavlja da je reč o naručenom, politički motivisanom, ubistvu jednog od suprotstavljenih klanova.

Upućeni tvrde da je likvidacija Šaranovića, jedna od najkrupnijih u poslednjih nekoliko godina i da balkansko podzemlje preuzimaju „novi likovi”, objavljuje Politika.

Prema saznanjima Presa, Šaranović je ubijen u okviru obračuna unutar crnogorske mafije. Policija pretpostavlja da su ubistvo izvršili profesionalci. Policija sumnja da je ubistvo naručeno iz Crne Gore, a pretpostavlja se da su likvidatori došli iz te države ili da su deo crnogorskog kriminalnog miljea iz Beograda. Šaranović je pominjan kao jedan od najuticajnijih ljudi u političkom i privrednom životu Crne Gore, pa se istražuje i politička pozadina ubistva.

Težak oblik gripa u Kraljevu

Četrdesetšestogodišnja Kraljevčanka je smeštena na odeljenje Infektivne klinike Kliničkog centra u Kragujevcu nakon što je potvrđeno da boluje od težeg oblika novog gripa.
"Reč je o težem obliku infekcije virusom H1N1 sa komplikacijama na respiratornim organima i pacijentkinja je priključena na aparate za disanje", rekao je dr Zoran Todorović, naglašavajući da su preduzete sve neophodne mare kako za pacijentkinju, tako i za osoblje klinike. On je podsetio da se na tom odeljenju tokom leta lečilo šest osoba od tog virusa, da su se svi oporavili, ali i da je ovo prvi teži slučaj.

"U ovom trenutku još ne možemo govoriti o ishodu lečenja pacijentkinje", kazao je Todorović.

U Srbiji je registrovan prvi težak slučaj obolevanja od novog virusa gripa A/H1N1! Zaražena B. Đ. (46) iz okoline Kraljeva smeštena je u karantin na Infektivnoj klinici Kliničkog centra u Kragujevcu, prenosi Pres. Pacijentkinja ima tešku upalu pluća sa komplikacijama, priključena je na aparate za disanje, a lekari kažu da je u životnoj opasnosti!

Zaplena imovine Stanku Subotiću?

Specijalno tužilaštvo za borbu protiv organizovanog kriminala pripremilo je zahtev za privremeno oduzimanje imovine Stanku Subotiću, saznaje Pres. Na osnovu ovog zahteva pravosudni organi mogli bi već sledeće nedelja da zaplene imovinu Subotiću, kome se u Specijalnom sudu sudi kao organizatoru „duvanske mafije"

Imovina Subotića već je blokirana na osnovu Krivičnog zakona, ali će privremena plenidba biti naređena i po novom Zakonu o oduzimanju imovine stečene organizovanim kriminalom. Sagovornik Pressa ističe da je Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal naredilo finansijsku istragu koju sprovodi posebna jedinica MUP-a Srbije.

Dokić štrajkuje gladju

Damir Dokić, koji je osuđen na 15 meseci zatvora zbog pretnji koje je telefonom uputio australijskoj ambasadorki u Srbiji, započeo je danas štrajk glađu u zatvoru u Sremskoj Mitrovici i podneo zahtev za prebačaj u samicu, revoltiran "pristrasnim postupanjem suda u njegovom slučaju", piše u Blicu.
Dokićev branilac Bosiljka Đukić izjavila je Tanjugu da Dokić neće više da uzima hranu, vodu i lekove, jer smatra da je "suicid jedini način da mu se ukine pritvor, pošto zbog opstrukcije suda i pristrasnog vođenja postuka pravda za njega i dalje neće biti dostupna".

Napadnut lekar hitne pomoći

Lekar novosadskog Zavoda za hitnu medicinsku pomoć dr Endre Sič povređen je kada ga je rano jutros u centru grada napao mladić u alkoholisanom stanju, objavljuje Blic.
Povređeni lekar, kome je konstatovan prelom ruke, istakao je da je policija stigla odmah po pozivu i uhvatila napadača, napomenuvši da iako članovi medicinskih timova izbegavaju da uđu u bilo kakve konflikte s pacijentima, to neretko nije način da se spreče incidenti.

Uhapšeni bombaši

Pripadnici MUP-a Srbije, u saradnji sa tužilaštvom, uhapsili su danas pet osoba koje se dovode u vezu sa bacanjem bombe na zgradu Televizije Pink, rekao je Tanjugu ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić. Prilikom hapšenja kod njih je pronađeno oružje u ilegalnom posedu, dodao je ministar.

Advokat pretio sudiji

Velimiru Lazoviću, sudiji Okružnog suda, koji je osudio Uroša Mišića, navijača Crvene zvezde, za pokušaj ubistva žandarma, jedan beogradski advokat je nedavno pripretio da „pazi kako sudi, jer neće biti reizabran“, saznaje Blic.
Izvor blizak istrazi potvrdio je ovom listu ono u čemu su se u javnosti do sada iznosile samo sumnje - da je bilo ozbiljnih pritisaka na sudiju koji je Mišića u, kasnije poništenom, prvostepenom postupku osudio na deset godina zatvora zbog pokušaja ubistva žandarma Nebojše Trajkovića.