Pregled strane štampe: SAD – KINA, kako se uspostavlja stanje hladnog rata

“Neophodno je intenzivirati pripreme za oružanu borbu, polako početi vojne pripreme za stvarnu borbu i poboljšati kapcitet naših vojnika u ispunjavanju njihovih misija”, izjavio je Si Điping pred oficirima u vreme zasedanja Narodne skupštine.

“Neke američke političke snage uzele su odnose između Kine i SAD kao taoca i guraju naše dve zemlje ka “novom hladnom ratu”. Taj opasni pokušaj da se unazadi točak istorije uništiće višedecenijsku kinesko-američku saradnju, suziće perspektive razvoja SAD i dovešće u opasnost stabilnost i svetski prosperitet”. Vang Ji, ministar spoljnih poslova Kine, ovim rečima je je u nedelju opisao napetost između Vašingtona i Pekinga.

Tekst preuzet iz časopisa L Opinion

Posle napetosti u domenu trgovine i ucenjivanja na tehnološkom planu, Kinezi i Amerikanci deluju kao da su odlučili da se sukobe na vojnom polju. 

“Od kada se pojavio korona-virus, SAD su intenzivirali svoju politiku sa ciljem da spreče Kinu u njenom napredovanju, tako da je strateški sukob između Kine i SAD ušao u visoko – rizičnu fazu”, potvrdio je sa svoje strane Vei Feng, ministar odbrane, dodajući “moramo da ojačamo našu borbenu spremnost, da se ne plašimo da uđemo u borbu, da budemo jaki na terenu i da upotrebimo borbu da bismo uspostavili stabilnost”.

Dijabolizacija. Sa obe strane Pacifika, zdravstvena kriza ubrzala je pogoršavanje situacije, naročito sa američke strane gde u godini predsedničkih izbora dijabolizacija Kine postaje lak izborni argument.

Posle „kineskog virusa“, Donald Trump pojačava svoju kampanju protiv „kineske pretnje“, kako bi okupio većinu protiv spoljnog neprijatelja, što mu omogućava da ostavi po strani mnoge od najgorih unutrašnjih pitanja, kao što su borba protiv siromaštva i nejednakost.

Kongres izveštava o kineskoj superiornosti u domenu hipersoničnih raketa i drugim oružanim sistemima što se koristi kako bi demokrate podržale povećanje troškova za nuklearno i konvencionalno oružje, usprkos očiglednoj potrebi da se državni novac usmeri na ekonomsku obnovu. I dok se Narodna skupština Kine priprema za usvajanje zakona o bezbednosti u Hong Kongu, demokrate se pridružuju republikancima, pozivajući na ustanovljavanje novih sankcije protiv kineskih čelnika.

Atmosfera podseća na drugu polovinu 20. veka kada su Amerikanci i Sovjeti održavali opasnost od izbijanja trećeg svetskog rata. "Sve veća upotreba privredne, političke i vojne moći koju je Komunistička partija Kine koristila da bi dobila podršku drugih zemalja, šteti vitalnim interesima Sjedinjenih Država i narušava suverenitet i dostojanstvo zemalja i pojedinaca u celom svietu“, može se pročitati u Strateškom pristupu SAD Narodnoj Republici Kini, koji je Bela kuća objavila 20. maja.

Stavljajući u prvi plan komunističku prijetnju, Trampova administracija pokušava ponovo da raspiri plamen hladnog rata, od koga su SAD imale koristi jer se završio raspadom sovjetskog bloka i raspadom SSSR-a. Pobeda SAD, najvećim delom, bila je posledica američke sposobnosti da Moskvu gurne u trku u naoružanju koja je upropastila ionako krhku sovjetsku privredu. 

Situacija sa Pekingom je drugačija jer Kina ne deluje kao da je odlučila da će za svoju vojsku trošiti „šta košta da košta“. Istina je da je Narodna Skupština Kine odobrila povećanje vojnog budžeta za 6,6%, što znači na 1.268 milijardi juana (163,4 milijarde evra). Još uvek smo daleko, međutim, od 738 milijardi dolara (672 milijarde evra) koje je američki Kongres izglasao prošlog decembra. I to je bila nedovoljna suma jer je Pentagon početkom aprila zatražio produženje od 20 milijardi dolara kako bi ojačao svoju prisutnost u indo-pacifičkom regionu. Sjedinjene Države došle su u situaciju u kojoj troše oko 250 milijardi dolara više nego što je iznosio prosečni vojni budžet u vreme hladnog rata.

Suluda trka. Ova luda žurba otkriva nedostatak bilo kakvog stvarnog strateškog razmišljanja u Vašingtonu, gde se broj nula na dnu obračuna budžeta za odbranu - smatra znakom moći. To je nesumnjivo bila istina u vreme sukoba između Istoka i Zapada, ali danas to više nije tako, jer se Sjedinjene Države sve više i više suočavaju s potrebom da svuku Petra kako bi obukli Pavla.

Poslednji izveštaj banke Goldman Saks o američkim ulaganjima u nauku, objavljen početkom maja, ističe da je federalna potrošnja na istraživanje i razvoj „na najnižoj razini u poslednjih šezdeset godina“. To, naravno, nije beznačajno kada se deo bitke za svetsku prevlast vodi na polju novih tehnologija.

U Kini, usprkos usporavanju privrednog rasta povezanog s kovid-19, istraživanje i razvoj ostaju prioritet s povećanjem budžeta od 3% u 2020. Tako smo videli da je Kina poslednjih nedelja ubrzala širenje svog 5G sistema dok je on u SAD praktično zaustavljen.

Mesec. Isto tako, prisutnost Donalda Trumpa tokom lansiranja prvog svemirskog leta SpaceX, preduzeća koje je osnovao Ilon Mask (Elon Musk), govori o slabljenju i to u oblasti u kojoj su svojevremeno uspeli da prestignu sovjetske pionire. Američki astronauti zakoračili su 1969. na Mjesec; pedeset godina kasnije, Kinezi uspevaju da istraže tamnu (skrivenu) stranu Meseca.

Kinezi radije razvijaju protivavionske rakete DF-26 jeftinije od trinaest američkih nosača aviona čije održavanje košta 6,5 miliona dolara dnevno. Kako bi izbegli da im se izgledi za razvoj smanje, kako je kineski ministar spoljnih poslova vešto izjavio, Amerikancima bi bez sumnje bilo korisno da preispitaju svoju strategije i da izmene svoje prioritete. Inače, moglo bi da se desi da ishod "novog hladnog rata" bude drugačiji od onog iz prošlog veka.