NOVI ZAJMOVI SRBIJI

Tri međunarodne banke obezbediće u naredne dve godine ukupno 24,5 milijardi evra istočnoj Evropi, a deo ovog kolača pripašće i Srbiji. Industrijska proizvodnja u Srbiji u januaru 2009. godine bila je manja za 17,1 odsto nego u istom mesecu prošle godine. U Vladi Srbije tvrde da haška presuda neće uticati na odluku MSP o nezavisnosti Kosova, neki stručnjaci ipak tvrde suprotno.

Revija modela Armanija u Milanu, kolekcija jesen-zima 2009.

Cene rastu, proizvodnja pada

Republički zavod za statistiku saopštio je da su cene na malo roba i usluga u februaru porasle za 2,3 odsto u odnosu na januar. Cene roba više su za dva odsto, dok su cene usluga povećane za 3,1 odsto, kaže se u saopštenju koje prenosi Politika.

Navodi se da su troškovi života u februaru, u odnosu na januar, veći za 1,3 odsto.

Industrijska proizvodnja u Srbiji u januaru 2009. godine bila je manja za 17,1 odsto nego u istom mesecu prošle godine, a za 25 odsto manja u odnosu na prosek 2008. godine.

Još zajmova (Srbiji)

Tri međunarodne banke obezbediće u naredne dve godine ukupno 24,5 milijardi evra istočnoj Evropi, a deo ovog kolača pripašće i Srbiji, objavljuje Blic. Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), Evropska investiciona banka (EIB) i Svetska banka izdvojile su približno iste iznose kako bi se sanirale posledice krize u regionu označenom kao „trusno područje”. Prema prvim reakcijama, nadležni u Srbiji oberučke će prihvatiti svaki novi kredit, jer ponuda da se pomogne malim i srednjim preduzećima ili finansiranje duga se ne odbija.

Goran Radosavljević, savetnik za finansije potpredsednika Vlade Božidara Đelića, u izjavi za Blic kaže da mi od ove tri banke, prema dosadašnjim pregovorima, treba da povučemo oko 1,5 milijardi evra. On ističe da Srbija ima još prostora da se zaduži i iskoristi sredstva, koja su u visini od tri do četiri milijarde evra.

Presude za osudu

Sve novine reaguju na poslednje presude Haškog tribunala.

U procesu protiv bivšeg državnog vrha Srbije i SRJ, haške sudije verovale samo albanskim svedocima koje je dovelo tužilaštvo. Odbrana: Naši argumenti nisu uvaženi. Uskoro žalbe, javljaju Novosti pod naslovom "Lažna svedočenja ispisala presudu".

Haško tužilaštvo je i u ovom slučaju pokazalo da „prvo optužuje, pa onda prikuplja dokaze”. Inače, ova primedba nije iz nekakvog „antihaškog lobija”, već je tu konstataciju davno izrekao nemački sudija u Haškom tribunalu Volfgang Šomburg, koji je, pored toga, još otvoreno zamerao tužilaštvu da se preterano bavi politikom, kao i da se pritvor često neosnovano određuje i predugo traje. Izrečene kazne uklapaju se u dosadašnju kaznenu politiku tribunala, ali samo kada se radi o Srbima. Ne treba zaboraviti prvo, apsurdno malu kaznu izrečenu Naseru Oriću, a potom i njegovo konačno oslobađanje, kao ni skandalozan postupak koji se vodio u vezi sa Ramušem Haradinajem, koji ne samo što je oslobođen, već mu je tokom postupka dopušteno da se na slobodi bavi politikom, jer „tako doprinosi miru na Kosovu” (a tokom postupka su neki svedoci optužbe definitivno „umireni”), objavljuje Politika.

Oslobađajuća presuda Haškog tribunala bivšem predsedniku Milanu Milutinoviću, ili uopšte neće uticati na mišljenje Međunarodnog suda pravde, ili će čak olakšati položaj Srbije pred MSP-om, uprkos stavu najvećeg dela stručne javnosti - stav je Dušana Janjića iz Foruma za etničke odnose, objavljuje Danas.

Ako se ispostavi da svi veruju da je postojao plan za iseljenje Albanaca onda će njihov zahtev i pravo za samoopredeljenje u očima sudija MSP-a biti jači od insistiranja Srbije, upozorava stručnjak za međunarodno pravo iz Beograda Vojin Dimitrijević, piše u istom listu.

U Vladi Srbije tvrde da haška presuda neće uticati na odluku MSP o nezavisnosti Kosova, neki stručnjaci ipak tvrde suprotno, javlja Pres.

Šok, neverica, nepravda i poneka suza. To su bile prve reakcije Nikole Šainovića, Nebojše Pavkovića, Milana Lukića i Vladimira Lazarevića, koji su u Haškom tribunalu u četvrtak posle podne osuđeni na čak 96 godina robije! Prema rečima advokata, ali i porodica osuđenih Srba, niko do njih nije očekivao ovakvu presudu, piše u Presu.

Bivši načelnik Generalštaba Nebojša Pavković, kada je čuo presudu od 22 godine zatvora, nije krio razočarenje!

"Ovo je sramota! Bolje da sam se ubio kao Vlajko Stojiljković nego što sam ovo doživeo", govorio je Pavković sa suzama u očima, objavljuje ovaj tabloid.

Presuda Sudskog veća Haškog tribunala da na vek robije osudi petoricu nekada visokih srpskih zvaničnika ima za cilj da se opravda NATO agresija na Srbiju 1999. godine, jedinstveni je zaključak sagovornika Glasa javnosti.

Povratak bivšeg predsednika

Bivši predsednik Srbije Milan Milutinović vratio se u petak uveče u Beograd iz Haga, gde je oslobođen optužbi za ratne zločine. On je rekao da je umoran i da su mu osećanja pomešana i na novinarsku molbu nije želeo da prokomentariše presude ostalim srpskim političkim, vojnim i policijskim zvaničnicima za zločine na Kosovu. „Ne bih se u to upuštao, gnjavio bih vas, a ništa pametno vam ne bih rekao“, kazao je Milutinović a prenosi Danas.

Bivšeg predsednika Srbije Milana Milutinovića u povratku iz ćelije Sheveningena nije dočekao niko od lidera SPS-a, nije došao niko iz Kancelarije za saradnju sa Haškim tribunalom, koji su ga ispratili u Sheveningen, a nije se pojavio ni njegov naslednik na mestu predsednika Srbije Boris Tadić, objavljuje Alo.

Milan Milutinović, po srpskim zakonima (Zakon o predsedniku) imaće pravo na privilegije koje imaju i ostali bivši predsednici republike. Milutinović će, ako bude tražio, imati pravo na obezbeđenje, diplomatski pasoš, korišćenje kancelarije bivšeg predsednika, savetnika i sekretara onoliko dugo koliko mu je trajao mandat – u ovom slučaju četiri godine, piše u Politici. Milutinović ima pravo i na korišćenje službenog vozila sa vozačem, ali samo u prilikama kada nastupa kao bivši predsednik.

Regioni Srbije

Sve su brojniji zahtevi za decentralizacijom vlasti u Srbiji. Ukoliko u martu u Skupštini prođe zakon, zemlja će biti podeljena na sedam regiona, objavljuju Novosti. Prema zamisli Ministarstva ekonomije, koje je predlagač zakona, Srbija bi bila podeljena na regione - Vojvodina, Beograd, zapadni, istočni, centralni, južni i Kosovo i Metohija.

Međutim, većina partija za sada je prilično uzdržana u podršci ovom zakonu. Iako se svi slažu da je neophodna decentralizacija Srbije, predstavnici i pozicije i opozicije iznose niz zamerki na predviđena zakonska rešenja.

"Kilava deca"

"U drugoj polovini marta otvorićemo 11 novih gradilišta na putnom i železničkom Koridoru 10, i na tim poslovima će biti angažovano 50.000 ljudi", najavio je u razgovoru za Novosti Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu.

"Da samo ja organizujem posao, zabrujale bi mašine za svega sedam dana na svih 11 tačaka. Narodski rečeno - mnogo babica, kilava deca! Sada bi mnogi u Vladi da se bave projektima i Koridorom 10, jer je to, valjda, popularno", priča Mrkonjić.

Poruka Merkelove

Nemačka kancelarka Angela Merkel pozvala je političare zapadnog Balkana da prevaziđu međusobne razmirice u korist bolje budućnosti svojih naroda i evropske integracije regiona. Zapadni Balkan je prepun otvorenih bilateralnih sporova koja škode dobrosusedskim odnosima i narušavaju stabilnost regiona, ocenila je Merkelova i kao primer navela odnose Srbije i Kosova, podele u Bosni i Hercegovini, grčko- makedonski spor oko imena i hrvatsko-slovenački problem oko razgraničenja. Nećemo nikoga ostaviti na cedilu zbog toga, ali od svih strana očekujemo ustupke, poručila je ona a prenosi Politika.

Govoreći o Kosovu, Merkelova je rekla da međunarodna zajednica tek uslovno može da pomogne u uspostavljanju funkcionalne države.

„Nijedna zemlja ne može drugoj državi spolja da nametne dobru konstrukciju”, dodala je ona "ali i da Srbija mora prihvatiti postojeće prilike".

Obama kao Robin Hud?

Pažnja, pažnja: na delu je pokušaj korenite promene Amerike. Ovakvi pokliči se danas ovde šire i sa oduševljenjem i sa ogorčenjem, a povod im je budžetski predlog novog predsednika Baraka Obame kojim se preporučuje zaokret: smanjivanje 30 godina duge privilegovanosti pet procenata najimućnijih sunarodnika a olakšavanje naraslog tereta masama, javlja Politika.

Birali ste predsednika a dobili ste Robina Huda, koji oduzima bogatima a deli siromašnima, i lidera koji bi da od naše zemlje napravi evropsku socijaldemokratiju, upozoravaju ovdašnji konzervativni krugovi, koristeći pomenuta poređenja kao „simbole akcije za podrivanja američkog sistema”.

Klinton plaćen za Kosovo

Poziv koji je kosovskoj delegaciji uputila državna sekretarka SAD Hilari Klinton usledio je nakon što je prištinska vlast angažovala njenog supruga i bivšeg predsednika SAD Bila Klintona da za velike pare promoviše Kosovo u svetu, javlja Kurir. Naime, predsednik i premijer Kosova Fatmir Sejdiju i Hašim Tači prva su dvojica političara sa ovih prostora koje je Klintonova ugostila u Vašingtonu. To je sasvim očekivano, imajući u vidu da je početkom godine kosovska vlada platila 5,7 miliona evra svetski poznatoj kompaniji „Sači i Sači“ da reklamira Kosovo, i da su u tu kampanju uključeni i albanski prijatelji iz inostranstva.

Prema najavama Prištine, zadatak Klintona, nekadašnjeg Ahtisarijevog pomoćnika Alberta Roana i člana pregovaračke trojke Kontakt grupe Volfganga Išingera biće da politički promovišu region koji je stecište narkomafije, korupcije i kriminalnih klanova.

Savetnik Sejdijua Džavid Bećiri kaže za Kurir da poseta delegacije Kosova državnoj sekretarki nema nikakve veze s tim što će njen muž biti promoter Kosova i za to biti debelo nagrađen, objavljuje ovaj tabloid.

"Ne znam kada će Bil Klinton i ostali početi da rade na promovisanju, niti koliko će para za to dobiti", kaže Bećiri.

Premijer preuzeo slučaj Kovačević

Premijer Mirko Cvetković preuzeo je odgovornost za slučaj Miladina Kovačevića i oformio radnu grupu koja će naredne nedelje početi drugi krug pregovora sa američkom administracijom, saznaje Blic.
"Cilj pregovora je da obezbedimo bolji odnos sa Amerikom. Problem nije u milion dolara ili 60 miliona dolara koje možemo da od njih dobijemo, već i u činjenici da Srbija namerava da podigne kredit kod MMF, a stav Amerike u takvim situacijama je odlučujući, pa je sada cela stvar dobila novu dimenziju", tvrdi izvor Blica iz Vlade Srbije.
Sagovornik ovoga lista navodi i da je odlučeno da Cvetković jedini govori o slučaju Kovačević.

Pred godišnjicu bombardovanja

Uskoro će biti deset godina kako su NATO snage napale Srbiju. Jedan deo naše javnosti, a naročito onaj koji se hvali time da je „druga Srbija“, nastojaće da zabašuri ovu sramnu godišnjicu (sramnu po njihove vašingtonske i briselske prijatelje, naravno). Drugom delu javnosti, onom „proevropskom, ali patriotskom“, biće pomalo neprijatno. Nešto će morati da se kaže, ali oni neće tačno znati šta. Ali onaj treći deo srpske javnosti, koji je navikao da misli svojom glavom i koji se ne boji da voli svoju zemlju, trebalo bi da zapamti bar tri stvari: dobro držanje naše vojske, teroristički karakter NATO bombardovanja i sramno ponašanje zapadnih medija, prenosi Glas javnosti tekst Slododana Antonića.

Srbija je te 1999. godine ratovala sa najmoćnijom državom sveta i njenim brojnim saveznicima. Srbiju su napale: SAD, Britanija, Francuska, Nemačka, Kanada, Italija, Španija, Belgija, Holandija, Danska, Turska, Norveška, Portugalija, Island, Grčka, Luksemburg, Poljska, Češka i Mađarska. Ovim zemljama - napadačima pomagale su i pridružene zemlje NATO, zemlje saučesnice: Rumunija, Bugarska, Makedonija, Albanija, Hrvatska, Slovenija, Bosna i Hercegovina i Slovačka. Zemlje koje su nas neposredno napadale bile su 228 puta veće od Srbije, imale su 67 puta brojnije stanovništvo i bile su 518 puta bogatije.

Sukob Palme i socijalista

Novosti saznaju da je sukob na relaciji Dragan Marković Palma - ministri Žarko Obradović i Petar Škundrić zamrznut, ali samo na dva meseca.

Kako sada stvari stoje, rad ministara sa liste SPS - Obradovića i Škundrića - neće ocenjivati samo predsednik Vlade Mirko Cvetković, nego i lider Jedinstvene Srbije. Posle toga, doneće odluku da li će ponoviti zahteve za njihovu smenu. Ili će povući svoja

tri mandata i srušiti vladajuću većinu.

"Ja sam dobrim delom ovu Vladu napravio, omogućio im da budu ministri i neću da ćutim ako je nešto loše. Ja imam i kola i kuću, ne treba mi ništa."

Zaveštanje ljudskih organa

Broj građana Srbije koji su u slučaju moždane smrti spremni da zaveštaju svoje organe svakim danom je sve veći. To potvrđuje i činjenica da osim u Beogradu, broj vlasnika donorskih kartica raste i u Novom Sadu i na jugu Srbije. Ali i pored toga, naša zemlja je po broju kadaveričnih transplantacija (uzimanje organa od osoba koje su doživele moždanu smrt) i dalje poslednja u Evropi, objavljuje Blic.

Ostavka

Upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu, Predrag Ejdus, danas je podneo neopozivu ostavku na to mesto, koju je Ministarstvo kulture Srbije prihvatilo, saopšteno je danas iz Ministarstva kulture, prenosi Politika.

Ministarstvo kulture na sastanku sa čelnim ljudima nacionalnog teatra, pre tri dana "pružilo je svu podršku delovanju i razvoju Narodnog pozorišta", a dva dana kasnije istu "podršku" pružilo je i neopozivoj ostavci upravnika Predraga Ejdusa. O genezi problema i razlozima zašto se odlučio na ovaj čin, Ejdus će razgovarati sa novinarima u utorak, na konferenciji koja se priprema tim povodom. Novosti saznaju i sadržaj ostavke koju je ministru kulture Nebojši Bradiću uputio dosadašnji upravnik:

"Naš odnos ulazi u fazu dubokog nerazumevanja koje prevazilazi moje mogućnosti dalje saradnje s vama. Stojim vam i dalje na dispoziciji dok se ne nađe bolje kadrovsko rešenje za ovako značajnu funkciju".

Partijska kirija

Ukoliko se usvoji predlog gradonačelnika Novog Sada Igora Pavličića, političke stranke koje su zastupljene u gradskom parlamentu ubuduće će morati da plaćaju zakup poslovnog prostora u ovom gradu i neće moći da ga koriste besplatno, što je do sada bio slučaj. Usvajanjem tog predloga novosadske parlamentarne stranke izjednačile bi se u statusu sa političkim strankama koje zakupljuju poslovni prostor od grada Beograda. To znači da će i jedni i drugi kancelarije zakupljivati po cenama koje su duplo niže od tržišnih. Zakup poslovnog prostora u Beogradu od Agencije za poslovni prostor, za političke stranke u centru grada (u takozvanoj ekstra zoni, po klasifikaciji Agencije) košta 632,90 dinara, dok je cena na slobodnom tržištu za istu lokaciju (i to posle pada vrednosti na tržištu nekretnina) oko 15 evra, odnosno između 1.350 i 1.400 dinara po kvadratu, objavljuje Politika.

Iznajmljivanje državnih, gradskih ili opštinskih prostorija političkim strankama po povoljnijim cenama nije redak slučaj u svetu. Kako je objasnio Đorđe Vuković, programski direktor Cesida, suština je u poštovanju zakona.

Nedavnom odlukom Vrhovnog suda Srbije, Srpska radikalna stranka dužna je da napusti prostorije Magistrata u Zemunu u kome je trenutno smeštena Centralna otadžbinska uprava. Radikali su ovu zgradu koja je pod zaštitom države još 1998. godine iznajmili na 30 godina po ceni, kako prenose mediji, od 1,57 dinara za kvadrat.

Avion bez točka

Avion Montenegroerlajnza na liniji Podgorica-Rim jutros je morao da se posle poletanja vrati na podgorički aerodrom u Golubovcima jer mu je otpao točak glavnog stajnog trapa i delovi drugog, saopštila je portparol kompanije Danijela Ivanović a prenosi Politika.

Ona je na konferenciji za novinare rekla da je avion tipa „Foker 100”, nakon poletanja vraćen na podgorički aerodrom usled tehničkih razloga, gde je normalno i bezbedno sleteo. Nezvanično mediji saznaju da je avion kružio i ispustio gorivo u Skadarsko jezero, nakon čega je sleteo na pistu na trup, pri čemu niko nije povređen.

Imovina kriminalaca

Od sutra počinje da se primenjuje tri godine najavljivani Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela. Prvi na udaru „zemunski klan”, najavljuje Politika.

Na udaru države naći će se ne samo nezakonito stečena imovina, već i sav posed okrivljenog koji nije u srazmeri sa prihodima i čije poreklo ne može da dokaže. To znači da bi Milorad Ulemek Legija, braća Aleksandar i Miloš Simović, Stanko Subotić Cane, Goran Kljajević, Sekula Pijevčević, Mihalj Kertes i mnogi drugi optuženici već od ove sedmice mogli da očekuju pozive za ročišta na kojima će dokazivati poreklo svega što poseduju, piše u Blicu.

U istragu o kriminalno stečenom bogatstvu osoba koje se pred srpskim sudovima terete za organizovani kriminal biće uključeni predstavnici MUP, Deviznog inspektorata carine, poreske inspekcije, Uprave za sprečavanje pranja novca, ali i 107 finansijsko-obaveštajnih službi stranih država.

"Imamo načine da utvrdimo sve tragove sumnjivih novčanih transakcija u inostranstvu, da taj novac stavimo pod meru blokade, ali i da ustanovimo koliko se tog novca vratilo u Srbiju i legalizovalo", kaže za Blic izvor iz vrha MUP Srbije.

Šverc droge iz Albanije

U velikoj policijskoj operaciji „Golub” službenici Uprave crnogorske policije uhapsili su juče u ranim jutarnjim časovima 25 osoba, među njima i pripadnike policije, za koje se sumnja da su, preko teritorije Crne Gore, krijumčarili skank iz Albanije za Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku i zemlje Zapadne Evrope.

Jedan od visokih funkcionera policije Crne Gore za Politiku je kazao kako je to samo „prva stranica iz Bele knjige kriminala u Crnoj Gori”, te da je to „daleko od krupnih zverki i onih koji im već decenijama čuvaju leđa”.

Policija je mesecima pratila članove nekoliko kriminalnih grupa koji su dosad prošvercovali 2,5 tona skanka. Prema saopštenju policijskih eksperata za drogu, skank, koji je modifikovani oblik obične marihuane, počeo je u protekle dve godine da se proizvodi i u Albaniji. Osušeni cvet se u posebnim mini-fabrikama oko Skadra pakuje u džakove ili presuje u kvadratne ili pravougaone paketiće, a potom se na različite načine šalje ka Crnoj Gori – kažu policijski eksperti. Kilogram skanka u Albaniji košta od 550 do 650 evra, ali ta cena je duplo viša ukoliko se tovar sa drogom prebaci do granice sa BiH.

Djoković u finalu

Novak Đoković se plasirao u finale turnira u Dubaiju posle pobede nad Francuzom Simonom (3:6, 7:5, 7:5). Za prvu titulu ove godine, a 12. u karijeri, naš igrač boriće se u subotu protiv Davida Ferera, piše u Novostima.

Razornim udarcem na kraju okršaja sa Žilom Simonom, Novak Đoković poručio je da mu je dosta polufinalnih poraza u 2009. Najbolji srpski teniser plasirao se u finale turnira u Dubaiju (tvrda podloga, nagradni fond 2.233.000 dolara), posle skoro tri sata nadmudrivanja sa opasnim Francuzom.

Opet fudbalski derbi
Partizan i Crvena zvezda danas u Humskoj igraju meč koji bi mogao da odluči šampiona, ali i da potpuno zakomplikuje situaciju na tabeli. „Večiti rivali" ulaze u meč sa različitim motivima, ali sa istim ciljem - da pobede, najavljuje Pres.

Pred 135. derbi, u oba tabora najavljuju da ih interesuje samo pobeda. Crno-beli bi trijumfom praktično obezbedili titulu, a crveno-beli bi sa tri boda ostali u trci za trofej.www.alo