NOVI ODNOSI U VLASTI I OPOZICIJI

Neke interesne grupe namerno stvaraju negativan publicitet o socijalistima. SNS i NS aktivno rade na formiranju koalicije. Vladika Artemije je simbol otpora Srbije prema nezakonitoj i nepravednoj politici zapadnih sila, koje predvode SAD.

Model Ralph-a Lauren-a na nedelji mode u Njujorku

Počelo rušenje?

Žarko Obradović, ministar prosvete, govori za Novosti o aferama koje se vezuju za SPS, odnosima u Vladi i svom boravku na Kubi: "Neki dušebrižnici, uplašeni našim rejtingom, primenjuju poznate metode prema SPS. Nismo dobijali novac od Šarića."

Imam utisak da neke interesne grupe namerno stvaraju negativan publicitet o socijalistima. Kao da su se uplašili rasta našeg rejtinga. Očigledno je da im smeta što nas sve više poštuju i u Srbiji i u Evropi. Ovako Žarko Obradović, ministar prosvete i zamenik predsednika SPS, vidi seriju incidenata, afera i spekulacija u koju su, direktno ili posredno, uključeni čelni ljudi njegove partije u tekstu koji Novosti objavljuju pod naslovom "Počeli su da nas ruše".

SNS i NS aktivno rade na formiranju koalicije sa kojom će izaći na naredne parlamentarne izbore, objavljuje Blic pod naslovom "Ilić prelazi kod Nikolića". Kako sada stvari stoje, DSS će po sopstvenom izboru ostati izvan ovog saveza, dok će buduća koalicija krenuti u zajedničke akcije već u ponedeljak - i to simbolično, na mestu na kojem je Velimir Ilić nedavno napadnut.

Nedelja mode u Madridu, kreacija, Sara Coleman

Banke nemilosrdne prema gradjanima

Zašto bankari građanima zaračunavaju daleko veće kamate nego privredi? Iako pojedinci revnosnije otplaćuju svoj dug, banke ih ucenjuju čak i trostruko većim nametom nego preduzeća, piše u Novostima. Tako se za kratkoročne pozajmice stanovništvu naplaćuju dvostruko, pa ponekad i trostruko veće kamatne stope nego firmama.
Na kraju prošle godine kratkoročne pozajmice u dinarima stanovništvu su odobravane uz prosečnu kamatnu stopu od čak 36 odsto, dok su se kratkoročne pozajmice u dinarima privredi odobravale uz prosečnu kamatnu stopu od 10 do 18 odsto. Jasno je da poslovne banke imaju znatno veće troškove pri plasmanima stanovništvu, ali ovakva razlika između kamatnih stopa sigurno ne može biti opravdana samo time. List, medjutim, ne objašnjava - zašto je onda to tako?

Kandidatkinje za Mis Filipina 2010.

Medjunarodna pomoć Sandžaku, bez zavere

Diplomatski kor u Beogradu formirao neformalnu grupu ”Prijatelji Sandžaka”. Samo razmenjujemo mišljenja i pomažemo, kažu u američkoj ambasadi. Omerović: "Nema zavere, tražimo rešenja za krizu", objavljuju Novosti pod naslovom "Bošnjački kokus na Dedinju".

Sandžaku je baš krenulo. Nakon što je uspeo da objedini svih šest opština u jedan region, pošlo mu je za rukom da na jednom mestu okupi strane diplomate akreditovane u Beogradu. Na ideju SAD formirana je neformalna grupa pod nazivom ”Prijatelji Sandžaka”, koja se povremeno sastaje i razmatra teme u vezi sa jugozapadom Srbije. Bošnjački političari tvrde da iza ove grupe nema nikakve zavere, osim želje da se pomogne ovom kraju.
Ataše za štampu ambasade SAD u Beogradu Brajan Stimler kaže, za Novosti, da je ova neformalna grupa osnovana pre tačno godinu dana:
”Prijatelje Sandžaka” čini desetak ambasada i međunarodnih organizacija i prvi put su se sastali u januaru 2009. godine, na inicijativu bivšeg ambasadora SAD u Srbiji Kamerona Mantera. Osnovna ideja grupe je razmena mišljenja o aktuelnim pitanjima u jugozapadnoj Srbiji i koordinacija pomoći međunarodne zajednice ovom regionu", objašnjava Stimler.

Zamrznuto priznavanje nezavisnosti Kosova

Ekspert u vašingtonskom Brukings institutu Igor Dančenko ocenjuje da nije preterano veliki broj zemalja koje su priznale Kosovo za protekle dve godine od kada je proglasilo nezavisnost i da Sjedinjene Države nisu postigle značajniji uspeh, posebno ne u nastojanju da Kosovo priznaju Ruska Federacija i Kina. Za dve godine od kada je Kosovo proglasilo nezavisnost, 65 od ukupno 192 zemlje-članice Ujedinjenih nacija priznalo je Kosovo. U ovom trenutku, međutim, čini se da je slika prilično „zamrznuta”, ocenio je Dančenko. Stanje stvari moglo bi se promeniti i kad bi Kosovo, odnosno, Srbija, bili primljeni u Evropsku uniju ili NATO, ocenio je on, objavljuje Politika.

Ne može se tražiti da Srbija prizna nezavisnost Kosova

Hanes Svoboda, austrijski poslanik u Evropskom parlamentu (EP), potpredsednik evropskih socijalista i izvestilac EP za Hrvatsku, smatra da „Evropska unija ne može tražiti od Srbije da prizna nezavisnost Kosova, jer je neke države EU takođe nisu priznale”. U izjavi za Politiku on je ocenio da „neko rešenje, ipak, treba da bude postignuto” pre ulaska Srbije u EU.

U prošlonedeljnom obraćanju poslanicima EP u Strazburu Svoboda je pored ostalog rekao da „niko ne zna formulu po kojoj Srbija iako ne prizna nezavisnost Kosova može ući u EU” i „da će to biti teška diplomatska formula, koju Srbija treba da pronađe”. On je tom prilikom objasnio da „EU ne želi da uvozi probleme već da izvozi stabilnost”.

„Mi treba da promovišemo ulazak Srbije u EU, ali istovremeno i da uključimo Kosovo u evrointegracije", rekao je Svoboda.

Sastanak predsednika Srbije Borisa Tadića sa senatorima Sjedinjenih Americkih
Država Džin Šahin i Džordžom Vojinovićem

Vladika Artemije je simbol

Džejmsu Džatrasu, profesionalnom američkom lobisti, za zastupanje srpskih interesa u Vašingtonu 2006. godine isplaćeno je 600.000 američkih dolara. „Što se tiče mog ugovora za lobiranje u ime vladike Artemija i srpskog naroda Kosova i Metohije, činjenicu da je njegovo preosveštenstvo to tražilo od mene, a ne od nekoga drugog, uvek ću smatrati za veliku čast”, kaže za Politiku Džatras.

Zašto tako žestoko podržavate vladiku Artemija? Pokrenuli ste čak i peticiju na Internetu, pitao je novinar Politike.

"Vladika Artemije je simbol otpora Srbije prema nezakonitoj i nepravednoj politici zapadnih sila, koje predvode SAD, da se Kosovo oduzme Srbiji. Mislim da ovaj očigledni napor da se on uništi može samo da ima katastrofalne posledice po Srbe sa Kosova i po Srbiju kao celinu", odgovorio je Džatras.

Mali privatni avion udario je u sedmospratnu zgradu u Ostinu, Teksas. Kako prenose
agencije, pilot je to namerno uradio, zapalivši pre poletanja svoju kuću

Odbegli kaludjer odneo dokumentaciju

Sveti arhijerejski Sinod Srpske pravoslavne crkve prikuplja dokumentaciju o poslovanju Eparhije raško-prizrenske. O odbeglom monahu u petak ili subotu raspravljaće i Sinod Grčke crkve, piše u Novostima. Problem je, međutim, što se sumnja da je većina važne dokumentacije, koja bi trebalo da dokaže gde se odlivao novac namenjen obnovi svetinja na KiM i narodnim kuhinjama, u koferu Simeona Vilovskog, koji je u Grčkoj. Vladika Grigorije kaže da od policije očekuje efikasnost kada je reč o odbeglom ocu Simeonu Vilovskom. Na pitanje - da li je Vilovski mogao istovremeno biti i klirik Grčke crkve i državljanin te države, naš sagovornik kaže:
"Da bi postao član druge crkve nadležan je Sinod, a Vilovski to dopuštenje nikada nije zatražio." Episkop Grigorije kaže i da se pretpostavlja da je Vilovski, uoči samog izbora patrijarha Irineja uz ”blagoslov” vladike Artemija, u Grčkoj ”pripremao teren” da postane član Grčke crkve i da se tamo nastani.

Međunarodna poternica protiv Simeona Vilovskog, najbližeg saradnika vladike Artemija, najverovatnije će biti raspisana početkom naredne nedelje, saznaje Blic. Vlasnik preduzeća "Rade neimar" i blizak saradnik Vilovskog Predrag Subotički prilikom saslušanja u policiji nije želeo da bilo šta kaže o spornim poslovima u Eparhiji raško-prizrenskoj.

Vilovski je Subotičkom isplatio i 412.000 evra iz Fonda za obnovu porušenih manastira i crkava, koje je Subotički potrošio za kupovinu kuće u Beogradu i na usluge američkih advokatskih kuća! Sve ovo stoji u izveštaju koji je nakon kontrole 10. februara napravila petočlana crkvena komisija predvođena mitropolitom Amfilohijem i vladikom Grigorijem, a u koji je Pres imao uvid. Crkva je na osnovu tog izveštaja, koji je prepun podataka o malverzacijama u Eparhiji raško-prizrenskoj, podnela krivične prijave protiv Vilovskog i Subotičkog. Iz izveštaja se vidi i da je većinu spornih transakcija odobravao vladika Artemije.

"Nagrada je izvesna"

Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu i bezbednosnu politiku Ketrin Ešton juče je boravila u jednodnevnoj poseti Srbiji tokom koje se sastala sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem i premijerom Mirkom Cvetkovićem, a učestvovaće i na sastanku predstavnika organizacija civilnog društva u Srbiji, piše u Blicu.
Visoka predstavnica poručila je da je saradnja Srbije sa Haškim tribunalom ključna za dalje integracije Srbije u EU. „Pozdravljamo aplikaciju Srbije za članstvo u EU, to je dug i težak put, ali na njegovom kraju nagrada je izvesna“, rekla je Ešton na sastanku sa predstavnicima nevladinog sektora u Srbiji.

Visoka predstavnica Evropske unije (EU) za spoljne poslove i politiku bezbednosti
Ketrin Ešton sa predstavnicima civilnog društva u Srbiji: Sonja Liht, baronica
Catherine Ashton, Ivo Vejvoda

Novi hrvatski predsednik

Ivo Josipović u četvrak je na Markovom trgu ispred Zagrebačke katedrale, držeći desnu ruku na Ustavu, položio pred članovima Ustavnog suda zakletvu, kao treći predsednik Hrvatske od proglašavanja nezavisnosti 1991. godine, objavljuju Novosti.
U prvom govoru sa mesta šefa države, Josipović je obećao da će biti “predsednik svih hrvatskih građana”, dodajući da su “domovinski rat i hrvatski antifašizam dva stuba hrvatske državnosti”. Najavio je da će “prioritet njegove spoljne politike biti saradnja sa susedima”. Josipović je još rekao da je “Hrvatska ostvarila državu, ali da još traži pravo i pravednost”. Došlo je vreme, rekao je, da se Hrvatska, ali i svaki njen građanin preispita zbog prošlosti.
Zbog prisustva predsednika samoporoglašene države Kosovo Fatmira Sejdijua, uprkos očekivanjima Zagreba, ohrabrivanjima samog Josipovića, pa i diskretnom diplomatskom lobiranju, inauguraciji nije prisustvovao predsednik Srbije Boris Tadić, niti bilo koji zvaničnik naše zemlje, piše u Novostima..

U novog šefa države, sa biografijom pravnog stručnjaka i kompozitora koja iskače iz političkih klišea, velike nade polažu građani Hrvatske, ali i susedi, piše u Blicu. Od njega se mnogo očekuje i u Srbiji, s kojom Hrvatska ima niz nerešenih problema, dodatno produbljenih neodmerenim izjavama, koje je pred kraj mandata davao Stjepan Mesić, bivši predsednik Hrvatske.

Rat za informacije

Mesec dana posle saopštenja „Gugla” da je njegov kompjuterski sistem bio meta napada hakera iz Kine, u Vašingtonu je podignuta nova uzbuna, posle saopštenja da je u koordiniranom globalnom napadu provaljeno u računarske mreže 2.411 kompanija i vladinih agencija ne samo u SAD, nego širom sveta, javlja Politika. Do ovog otkrića došao je jedan inženjer firme „Netvitnes” (NetWitness), koja se bavi zaštitom kompjuterskih sistema, prilikom postavljanja programa za odbranu od hakera kod jednog od klijenata. O tome je objavljen i „beli papir” koji je dostupan na sajtu http://www.netwitness.com.

Prema tom dokumentu, hakeri su pokazali „dubinsko poznavanje Interneta i načina na koji pojedinci koriste kompjutere”. Koristili su, naime, metod protiv koga su nemoćni antivirusni odbrambeni sistemi koji se najčešće instaliraju da bi sprečili da u korporativnu računarsku mrežu spolja ulaze špijunski programi. Najčešće je korišćena elektronska pošta, zamaskirana kao da dolazi od poznatog pošiljaoca. Njeno otvaranje od strane nekog neopreznog zaposlenog u firmi, a pogotovo otvaranje „prikačenog” dodatka („atačmenta”) aktivira skriveni program koji potom uljezima otvara vrata za ulazak na centralni kompjuter („server”), odakle se preuzima kontrola nad celom mrežom.

Prema onome što su utvrdili inžinjeri „Netvitnesa”, napad je počeo iz Nemačke, ali je potom uključeno još dvadesetak komandno-kontrolnih centara širom sveta.

Umalo presretnut novi tovar kokaina

Srpska policija je nedavno umalo presekla još jedan tovar kokaina u Italiji, saznaje Politika iz izvora u MUP-u Srbije. Prema saznanjima ovog lista, policija Srbije dostavila je podatke italijanskim vlastima da se na prekookeanskom brodu koji je uplovio u jednu italijansku luku nalazi velika pošiljka kokaina.

Međutim, kapetan broda je uspeo da pozove advokata, neposredno pre početka pretresa, a ovaj je nabavio sudski nalog o zabrani pretresa. Brod je kasnije isplovio iz luke, posle čega je izgubljen sa radara tamošnjih službi bezbednosti. Italijanska policija u saradnji sa tamošnjim tužilaštvom, kako saznajemo, vodi istragu o tome kako je moglo da se desi da se u tako kratkom roku pribavi sudski nalog za zabranu pretresa.

Jeftinije meso, propast stočarstva

Svinjsko meso od danas će u pojedinim trgovinskim lancima dobiti novecene niže oko 8,5 odsto, objavljuje Politika. Pojevtinjenja najavljuju i manji trgovci, dok klaničari objašnjavaju da je na to uticao pad cena žive vage svinja, koje klizaju još od sredine januara.

"Cena žive vage u stalnom je padu. Prošle godine u ovo vreme tovljenici na farmama koštali su oko 150 dinara, a sada je ta cena znatno niža. Mesnatije svinje koštaju oko 110 dinara po kilogramu, a svinjsko meso nešto nižeg kvaliteta može da se nabavi i za manje od 100 dinara", objašnjava Momir Jovanović, vlasnik i direktor firme „Zimes”.

Jovanović nije mogao da prognozira do kada će trajati trend pojevtinjenja svinjskog mesa, ali je upozorio da će biti rizično ukoliko cene i dalje budu padale ispod 100 dinara. U tom slučaju, ističe on, mnogi uzgajivači neće imati interesa da posluju. Situacija na tržištu mesa i u domaćem stočarstvu nije toliko posledica povećane proizvodnje koliko umanjene tražnje zbog pada kupovne moći stanovništva, konstatovali su učesnici na sednici Grupacije klanične industrije u Privrednoj komori Srbije.

Nestaju sela

Država nema sveobuhvatnu strategiju za razvoj sela iako skoro 50.000 ljudi godišnje sa seoskih područja pobegne u gradove, piše u Presu. Stručnjaci kažu da u srpskim selima postoji više od 200.000 napuštenih kuća, a ako se ništa ne promeni u narednih 15 godina, više od 700 sela potpuno će nestati!

"Život u selima postaje sve teži jer nemate škole, ambulante, a negde čak ni struju! Predviđa se da će u narednih 15 godina prestati da postoji 700 sela jer neće imati nijednog stanovnika u njima", kaže predsednik Društva agrarnih ekonomista Miladin Ševarlić

Korejanci u Rači

Iz Rače će se već od juna izvoziti auto-kablovi za „Hjundai“ i „Kiju“, otkriva u intervjuu Blicu Lukas Nam, predstavnik južnokorejske kompanije „Jura“ koja u martu preuzima fabriku „Zastava elektro“. U aprilu počinje obuka radnika, a kompanija će već u junu zaposliti 1.000 ljudi. Na pitanje kako su i zbog čega u kriznoj godini izabrali Srbiju za investiranje, Lukas nam odgovara:

"U najužem izboru su, pored Srbije, bile i Ukrajina, Rumunija i Slovačka. Vaša zemlja je pobedila zbog već raspoložive infrastrukture, kao i veoma proaktivnih predstavnika države, odnosno Ministarstva ekonomije. Ovde smo naišli na najbolje uslove, i u smislu brzine realizacije i u smislu poreskog, carinskog sistema. Srbija ima odličan geografski položaj, a nama je izuzetno bitno da svoje kupce snabdevamo na vreme. Vrlo pozitivno sam iznenađen gostoprimstvom i razvijenošću vaše zemlje."

BIP bez budućnosti?

Nekadašnjem gigantu u proizvodnji piva, Beogradskoj industriji piva, preti stečaj. Posle ovonedeljnog raskida ugovora o privatizaciji sa vlasnikom na čije su malverzacije radnici upozoravali godinama, nema dogovora o daljoj sudbini ove firme, piše u Blicu. Udruženje manjinskih akcionara BIP-a traži pomoć od države, a juče su se sastali sa predstavnicima Ministarstva ekonomije. Sa ovog razgovora utisci su potpuno različiti.
Šta će biti sa penzijama?

Reforma penzijskog sistema i dalje najteža tačka u pregovorima sa MMF. Do kraja februara nacrt novog zakona o penzijskom sistemu mora da uđe u skupštinsku proceduru Za usklađivanje penzionog sistema u narednim godinama figurira više modela, piše u Novostima. Pitanje indeksacije penzija od naredne godine mora se definisati u narednih nekoliko dana - konstatuje izvor Novosti blizak pregovoračima treće revizija stendbaj aranžmana. Na stolu su i dalje razne varijante, od kojih je, ipak, realizaciji najbliža ona o kojoj je dogovoreno prilikom novembarskih pregovora sa Fondom. Ona predviđa da se penzije od aprila 2010. godine, na svakih šest meseci, usklađuju sa rastom troškova na malo. Ova varijanta važila bi u slučaju da Srbija ostvari privredni rast ispod četiri odsto BDP. Ukoliko našoj, nacionalnoj ekonomiji “krene”, penzije bi mogle dopunski da se povećaju, bar za vrednost od dva odsto rasta BDP.

Boračke penzije

Ni vreme ni propisi ne brišu podele i razlike kada su u pitanju priznanja i privilegije boraca iz Drugog svetskog rata, piše u Politici. Tako je bar u Kraljevu, uprkos uredbi Vlade Srbije, iz juna 2005. godine, kojom su izjednačena prava učesnika borbe protiv fašizma i okupatora. Ništa ne vredi ni to što su se četnici i partizani ovde ratne 1941. godine borili zajedno, ni što su u okupirani grad ušli tenkom koji je vozila mešovita posada... Bivši partizani redovno dobijaju boračke penzije, ali ni posle pet godina od sticanja tog prava, niko još nije postao četnik – penzioner.

Jedan broj bivših pripadnika Ravnogorskog pokreta to izjednačenje smatra dovoljnom „naknadom” i rehabilitacijom, pa ništa više nisu ni tražili. Međutim, u nadležnoj gradskoj službi za boračka pitanja u Kraljevu, od stupanja na snagu pomenutih propisa, dvadesetak „ravnogoraca” je podnelo zahteve za mesečnu boračku nadoknadu.

Kako su potrošeni krediti

Kontrolom start-ap kredita odobrenih u 2007. godini utvrđene su zloupotrebe državnog novca, pa su protiv 46 korisnika podnete krivične prijave. To su mahom ljudi koji su dobili povoljne zajmove za pokretanje sopstvenog biznisa, a novac trošili na sve i svašta, pa ga čak i davali na zajam sa zelenaškom kamatom. Za dve nedelje počinje kontrola 2.276 odobrenih kredita za pokretanje biznisa u 2008. godini, saznaje Blic.

"Nerealna priča" bivšeg premijera

Bivši premijer Zoran Živković ustvrdio je juče, reagujući na tekst u Presu, da mu je država poklonila više od milion evra za podizanje vinograda i pokretanje proizvodnje vina. Živković je, naime, u pisanom saopštenju koje je dostavio agencijama napisao da je 47 hektara vinograda u Krčedinu zasadio od nepovratne subvencije koje mu je Ministarstvo poljoprivrede dalo 2007! Zoran Živković, konkretno, tvrdi da je državna subvencija pokrila čak 95 odsto troškova sadnje vinograda, što znači da je Živkoviću država poklonila bezmalo 1,3 miliona evra!?! I to nije sve. Živković tvrdi i da mu je državni Fond za razvoj dao kredit za kupovinu opreme za proizvodnju vina i izgradnju objekata! Međutim, juče su iz Fonda za razvoj kategorično demantovali tvrdnje bivšeg premijera, a iz Ministarstva poljoprivrede nam je stigao nezvaničan demanti! Takođe, brojni stručnjaci sa kojima smo razgovarali kažu da „Živkovićeva priča" nije realna.

Počinje 38. Fest

Projekcijom ruskog filma „Morfijum” Alekseja Balabanova večeras u 19 sati u Velikoj dvorani „Sava centra” počinje 38. Fest, beogradski filmski festival koji će publici ponuditi više od 60 premijernih dela proglasiće otvorenim glumac, producent i reditelj Ljubiša – Smoki Samardžić, javlja Politika.

Samo prekršajne prijave za ministre

Posle polugodišnjeg „češljanja“ nenamenskog trošenja budžetskog novca u 2008. godini, Državna revizorska institucija u četvrtak je podigla 19 prekršajnih prijava za nezakonito trošenje novca. Na spisku su sedmorica sadašnjih i četvorica bivših ministara. Uz članove Vlade, na udaru predsednika DRI Radoslava Sretenovića našlo se i četvoro direktora raznih državnih uprava i troje sekretara ministarstava i jedan državni sekretar, objavljuju Novosti. Tri meseca od objavljivanja revizorskog izveštaja, Sretenović je podneo prekršajne prijave, iako je više puta najavio da će biti mesta i za krivično gonjenje. Zaprećene kazne su do 50.000 dinara.

"Najveća kazna za ministre 50.000 dinara", naslov je u Blicu.

Platani razdora

Posle prvog oborenog stabla u Bulevaru kralja Aleksandra, seča odložena do ponedeljka. Čeka se dogovor grada i Odbora za zaštitu životne sredine. Isečeno drvo trulo, javljaju Novosti. Trulo stablo je isečeno na levoj strani ulice, preko puta restorana "Lipov lad", kako bi se građani uverili u kojoj meri je bolest zahvatila drvo. Unutrašnjost stabla koje je isečeno bilo je trulo i primetno je da se njegov rok trajanja bližio kraju. Već oko sedam časova ujutru, opremljena motornim testerama, ekipa "Zelenila" bila je u najdužem bulevaru u Beogradu, ispred broja 385. Uprkos najavama građana da će čak i "svojim telima" braniti drvored, masovniji protest je izostao. Radnike je, ipak, pratilo nekoliko policijaca.

Protest protiv seče platana u Bulevaru kralja Aleksandra

Članovi skupštinskog odbora su zatražili da gradske vlasti dostave kompletnu dokumentaciju o seči drvoreda, kao i o rekonstrukciji Bulevara kralja Aleksandra, kako bi javnost bila upoznata o svemu.

Prodaja imovine od kriminala

Darko Šarić, osumnjičen za šverc velike količine droge, prodao je u utorak svoju imovinu u Žabljaku, vrednu 200.000 evra, piše podgorički list „Dan”. Transakciju Šarićeve imovine obavio je njegov branilac Josif Mićković, koji je, kako je preneo dnevnik, rekao da „tu ništa nema sporno”, prenosi Politika.

List objavljuje objašnjenje Mićkovića da je Osnovni sud u Žabljaku „bez ikakvih problema” doneo rešenje o promeni vlasništva Šarićevih nekretnina jer, kako je navedeno, da je bilo nešto sporno kupoprodaja ne bi bila moguća.

I dok Darko Šarić, za kojim tragaju i Interpol i srpska policija, prodaje svoje nepokretnosti u Crnoj Gori, u Slovačkoj je utvrđeno da je pasoš dobio legalno, na osnovu braka sa Slovakinjom, javljaju tamošnji mediji.

Lucia Garajova iz slovačke policije objašnjava kako je Darko Šarić postao njihov državljanin: Šarić se sa slovačkom državljankom, preko koje je dobio državljanstvo te zemlje, kasnije razveo. Traže se dokazi da se narkobosu oduzme pasoš, piše u Novostima.

Vrtić „Štrumfovi” u Šilerovoj ulici 87 u Zemunu vlasništvo je Lane Popović od koje je u finansijskoj istrazi protiv Darka Šarića oduzet stan od 76 kvadrata u Ulici španskih boraca u Beogradu. Popovićeva je navedena kao „povezano lice”, a kako saznaje Blic, ona je u dugogodišnjoj ljubavnoj vezi sa Darkom Šarićem.