NOVA VLADA, STARI PROBLEMI

Premijer Mirko Cvetković će danas izaći sa novim programom mera za poboljšanje života građana ali za godinu dana, koliko je otprilike ostalo do novih izbora, aktuelna vlada realno može da poveća plate za 1.020 dinara, penzije za 660, a socijalnu pomoć za 180 dinara. Japan proglasio vanredno stanje u još jednoj nuklearnoj centrali zbog povećanog nivoa radijacije a proradio je i vulkan Šinmoedake na jugozapadu Japana. Libijske snage bezbednosti "nastavljaju da čiste zemlju" od pobunjenika. Srbija odbila učešće u Baltimoru na skupu političkih lidera i poslovnih ljudi, zbog istovremeno upućenog poziva i Kosovu.

Zagreb - antivladin protest i marš nekoliko hiljada ljudi od centralnog trga do
Vlade Hrvatske 12. marta

Nova vlada - stari problemi

Srbija u ponedeljak dobija novu vladu. Čitanjem ekspozea premijera Mirka Cvetkovića i polaganjem zakletve ministara u Narodnoj skupštini biće konačno stavljen pečat na rekonstrukciju kabineta, koji će ubuduće imati 17 resora i 21 člana, najavljuju Novosti.

Ovakav raspored priželjkuju u vladajućem taboru, a i predsednica parlamenta Slavica Đukić-Dejanović u nedelju nam je potvrdila da je realno da do ponedeljka po podne bude promovisan novi ministarski tim.

"Sasvim sigurno je Demokratska stranka imala rešenje za situaciju da je G17 plus posle razrešenja Mlađana Dinkića napustila Vladu i prešla u opoziciju. Uoči razrešenja ministra za ekonomiju situacija je bila takva da Vlada nije funkcionisala jedinstveno i dolazilo je, ne samo do različitih odluka, već i različitih mišljenja u pojedinim pitanjima", kaže Dragoljub Mićunović u razgovoru za Blic pod naslovom "Dobro ćemo da razmislimo o novom savezu sa G17 plus". Mićunović dodaje da je neophopdno da u funkcionisanju nove, rekonstruisane vlade i parlament da podršku Vladi da svako "soliranje" pojedinih ministara i stranaka bude odmah oštro sankcionisano.

"Premijer je nešto pobrkao! On traži disciplinovanje Vlade i njenih tela, ne pozivajući njene članove na odgovornost, već uvodeći im zabranu za iznošenje kritika u javnosti i prikrivanje stvarnosti", kaže za Blic Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije. Ona kaže da umesto da se bave problemom siromaštva, nezaposlenosti, i Vlada i Parlament, „mi slušamo mantre premijera o rekonstrukciji vlade“.

"Zabrana za ministre da iznose kritike te Vlade u javnost i članova vladinih tela je uvođenje u jednoumlje. Mi na takvo disciplinovanje ne pristajemo! Tražimo da premijer i Parlament pozivaju na odgovornost nadležne za posao koji im je dodeljen a ne obavljaju ga", kaže Baraćeva.

"Sigurno je da su građani Srbije dosta razočarani svojim životnim standardom i DS je toga svesna. To razočarenje dolazi, pre svega, od toga što su građani želeli da žive boljim životom, a očekivali su da se dese i bolje stvari u državi i društvu. Jedan deo krivice se može pripisati nedovoljnoj efikasnosti DS, kao i ostatku vlasti. Međutim, za drugi deo su odgovorne okolnosti koje niko nije mogao da predvidi, a to je svetska ekonomska kriza.

Predstoji nam još godinu dana da uradimo mnogo toga i verujem da će se i u ekonomskom smislu stvari popraviti", ocenjuje u razgovoru za Danas Dragoljub Mićunović, predsednik političkog saveta DS i skupštinskog Odbora za inostrane poslove.

Za godinu dana, koliko je otprilike ostalo do novih izbora, aktuelna vlada realno može da poveća plate za 1.020 dinara, penzije za 660, a socijalnu pomoć za 180 dinara, piše u Blicu sa nadnaslovom "Vlada zakasnila sa brigom za građane". Broj ljudi koji je ostao bez posla bi mogla da smanji sa 400.000 na 394.000, i sve to imajući u vidu da Vlada i MMF ove godine očekuju privredni rast od tri odsto i da nova radna mesta zavise od proizvodnje koja lagano zaustavlja pad. Rast zarada i zaposlenosti bi mogao da bude i manji ukoliko dinar ponovo nastavi da slabi i ako inflacija izmakne kontroli. Premijer Mirko Cvetković će danas izaći sa novim programom mera za poboljšanje života građana.

Japanu najteže od Drugog svetskog rata

Broj žrtava razornog zemljotresa i cunamija, koji su u petak pogodili severoistok i istok Japana, verovatno će premašiti 10.000, dok se kriza nastavlja u elektrani „Fukušima Daiči“, gde su zbog nestanka struje posle zemljotresa i cunamija u tri reaktora prestali da rade sistemi za hlađenje.


Okumamachi - nuklearna elektrana Fukušima Daići (Fukushima Daiichi Nuclear
Power Plant), u kojoj se 12. marta dogodila eksplozija, posle katastrofalnog zemljotresa

Lokalne vlasti ukazuju da ne mogu da uspostave kontakt s desetinama hiljada ljudi, ali da ne gube nadu da još ima preživelih, objavljuje Politika. Zemljotres i cunami izazvali najtežu nacionalnu krizu od Drugog svetskog rata, ocenio premijer Naoto Kan. Šteta od ovog razornog zemljotresa iznosiće između 14,5 i 34,6 milijardi dolara.

Nuklearna agencija Ujedinjenih nacija saopštila je da je Japan proglasio vanredno stanje u još jednoj nuklearnoj centrali zbog povećanog nivoa radijacije. Reč je o nukelarki u Onagavi, koja se nalazi u blizini grada Išinomakija u pokrajini Mijagi, koja je teško pogođena zemljotresom, piše u Novostima. Međunarodna agencija za atomsku energiju saopštila je da japanski stručnjaci u ovom trenutku proveravaju zbog čega je u Onagavi došlo do povećane radijacije, jer su sva tri reaktora pod kontrolom.

Oko 590.000 ljudi evakuisano je u Japanu tokom poslednja tri dana, posle razornog zemljotresa i cunamija koji su pogodili tu zemlju, saopštila je danas Kancelarija Ujedinjenih nacija za koordinaciju humanitarnih poslova (OCHA), prenosi isti list.

Vulkan Šinmoedake proradio je juče na jugozapadu Japana, posle dve nedelje mirovanja, izbacujući pepeo i stene do četiri kilometara uvis, saopštili su lokalni zvaničnici. Vulkan visok 1.421 metar, na planinskom vencu Kirišima, proradio je u januaru, posle 52 godine zatišja. Poslednja veća aktivnost, pre sadašnje, registrovana je 1. marta, preneo je AFP, objavljuje Blic. Razorni zemljotres koji je u petak pogodio Japan pomerio je japanska ostrva za dva i po metra, izbacio planetu Zemlju iz njene ose za 10 centimetara i pokrenuo cunami, dodaje ovaj list.


Minamisanriku, grad potpuno uništen zemljotresom i cunamijem

Treća misija EU povodom srpskog upitnika

Danas u Beograd stiže i treća ekspertska misija Evropske komisije koja će u toku ove sedmice proveravati odgovore na Upitnik EK, koje je Srbija uručila Briselu 31. januara ove godine. Ova nova grupa evropskih stručnjaka baviće se odgovorima koji se odnose na stanje ljudskih prava, prava manjina, položaj izbeglica, interno raseljenih lica, kontrolu granice, migracije i azil. Kako Politika saznaje, nakon ove treće misije, dolazi i četvrta ekspertska grupa, od 11. do 15. aprila. Ona će tada „pod lupu” staviti odgovore Srbije u vezi sa carinom i porezima.


Revija na tradicionalnoj Nedelji mode u Mumbaju (Lakme Fashion
Week Summer/Resort 2011): kolekcija - Siddhartha Tytler

Zagreb protiv istraga za ratne zločine

Napredak u odnosima Srbije i Hrvatske mogao bi da ostane kratkog daha. Premijer Jadranka Kosor okupila je ministre policije i pravosuđa, potpredsednika Sabora, zatim državnog tužioca i troje profesora krivičnog prava kako bi našli način da izvrše pritisak na Srbiju da prestane da procesuira hrvatske državljane, piše u Novostima.

Hrvatski državni vrh se, naime, bori protiv srpskog Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine, koji je donet još 2003. godine. Na meti je i Sporazum o saradnji u progonu učinilaca ratnih zločina, koji su potpisale ove dve zemlje, tri godine kasnije, u - Zagrebu.

Zagreb je ”iznerviralo” hapšenje hrvatskog ”zenge” Tihomira Purde, a zatim, nešto kasnije, uzimanje izjave od Vesne Bosanac. Hrvatska inicijativa bi možda i bila razumljiva da srpsko tužilaštvo za ratne zločine nije tražilo, prema Sporazumu, da se Vesna Bosanac sasluša kako bi se predmet zatvorio ili ustupio hrvatskom tužilaštvu. I da zakon nije pisan pod budnim okom OEBS, Haškog tribunala, nevladinog sektora u Srbiji, eminentnih pravnih eksperata, profesora prava...

Revija na tradicionalnoj Nedelji mode u Mumbaju: kolekcija - Shantanu and Nikhil

Mesto za Politiku

Vlada u Tripoliju čvrsto drži pozicije u strateški važnom gradu Ras Lanufu, a da zapravo u tom mestu i nije bilo nekih jakih borbi, niti ima velikih šteta na objektima. To su činjenice u koje sam se lično uverio bez obzira na to šta javljaju tv stanice Al Džazira i Al Arabija. No, da bi se i zapadni novinari uverili u pravo stanje na terenu, Pres-centar u Tripoliju organizovao je specijalni put u Ras Lanuf. Svi zainteresovani nisu mogli da krenu s obzirom na broj mesta u avionu, tako da je napravljen izbor samo najznačajnijih svetskih medija: „Njujork tajms“, „Tajm“, „Mond“,„Štern“, nekoliko italijanskih medija, državna ruska televizija i, naravno, „Politika“, javlja specijalni izveštač ovog lista iz Libije.

„Kada smo mogli da pomognemo nove demokratske vlasti u Srbiji u jesen 2000. godine, kada je naš lider pukovnik Gadafi, preko ambasade u Beogradu, poslao novim vlastima milion dolara radi stabilizacije vaše demokratije, šta je onda jedno mesto u avionu za izveštača Politike“, smešeći se, odagnao je sve moje brige Ibn Sajed iz Pres-centra, napisao je reporter Politike.

Libijske snage bezbednosti "nastavljaju da čiste zemlju" od pobunjenika, izjavio je u nedelju portparol vojske pukovnik Milad Husein, dok vojska nastavlja da napreduje ka pobunjeničkom uporištu Bengaziju, pošto je zauzela strateški važan grad Bregu.

"Naši napadi primorali su teroriste na bekstvo. Oslobodili smo Zaviju, Ukajlu, Ras Lanuf i Bregu, a vojska sada napreduje da oslobodi i ostatak zemlje", rekao je Husein na konferenciji za novinare, prenose Novosti izveštaje agencija.

Razočarani Amerikanac

Vlada federalne države Merilend u ime savezne administracije SAD organizovaće 23. i 24. marta u Baltimoru samit političkih lidera i poslovnih ljudi država Zapadnog Balkana sa sadašnjim i potencijalnim partnerima iz vodeće ekonomske sile sveta (Boeing, Lockhead Martin, Cusco i McCormick, pored mnogih drugih). Prema najavi organizatora, na toj konferenciji, prvoj te vrste, pojaviće se gotovo svi pozvani lideri iz regiona - Pahor iz Slovenije, Josipović i Kosorova (Hrvatska), Izetbegović (BiH), Vujanović (Crna Gora), Gruevski (Makedonija), Tači (Kosovo) i Topi (Albanija).

U Baltimoru, međutim, neće biti najviših predstavnika Srbije, Tadića niti Cvetkovića, a veoma je neizvesno koliko će - među najavljenih nekoliko stotina učesnika, zbog kojih se i organizuje ova konferencija - tu uopšte biti prisutni i poslovni ljudi iz Srbije, objavljuje Danas.

"Na konferenciju su pozvane sve države iz južnog regiona centralne Evrope. Nedavno smo saznali da je Srbija odbila učešće zbog istovremeno upućenog poziva i Kosovu. To nas razočarava ne kao političko pitanje, već kao ekonomsko pitanje u vreme kad SAD - kao što je potpredsednik Bajden naglasio prilikom posete Beogradu, 2009. godine - nastoje da izgrade ekonomske i poslovne veze sa Srbijom. Pogrešna je poruka koja se šalje iz Beograda bojkotom te konferencije, kao i odvraćanjem srpskih biznismena od učešća u njenom radu, zajedno sa više stotina biznismena i investitora iz SAD i Zapadnog Balkana. Tim bojkotom politika se stavlja iznad ekonomije i umanjuje se ono na šta se gledalo kao na iskren napor Beograda i Vašingtona da se među nama izgrade bolji ekonomski odnosi", izjavio je tim povodom Tomas Kantrimen, zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD - inače organizator i izvođač glavnih radova Obamine administracije u kreiranju i realizaciji američke politike na nekadašnjem jugo-prostoru.

St Johann/Tirol - takmičenje drvoseča Stihl Timbersports Champions Trophy u
austrijskom Tirolu: Robert Ebner (SAD)

Islam i Nemačka

Evropskom unijom se u poslednje vreme kao požar širi islamofobija, a vesti o najezdi imigranata iz severne Afrike, uglavnom muslimanske veroispovesti, kao benzin raspiruju netrpeljivost. Uprkos tome što zajednica evropskih naroda počiva na konceptu verskih sloboda, uvažavanja različitosti i zabrane diskriminacije, nedeljama čelni političari vodećih država Evropske unije sve više u debati o islamofobiji, rasplamsavaju antiislamska i antiimigrantska osećanja, objavljuje Politika.

Nedavno imenovani ministar unutrašnjih poslova Nemačke Hans-Peter Fridrih iznenadio je javnost stavom da „islam ne pripada Nemačkoj” te da „iako muslimanima treba dozvoliti da žive u Nemačkoj, muslimanski imigranti moraju da budu svesni zapadnohrišćanskih korena Nemačke” i da je učenje nemačkog „prvo i najvažnije”.

Prošle srede je debatu dodatno raspirio Horst Zehofer, lider vladajuće Hrišćansko socijalne unije u Bavarskoj, ključni partner u vladi kancelarke Angele Merkel. Zehofer je žestoko napao istupe Erdogana i Tursku za kršenje ljudskih prava, upozorivši Ankaru da se ne meša u debatu koja se u Nemačkoj vodi oko integracije imigranata.

„Zemlja koja toliko ne poštuje ljudska prava žena kao što to radi Turska, koja na svojoj teritoriji otežava život hrišćana, pa od takvog premijera nam ne trebaju lekicje kako da postupamo prema verskim manjinama u našim zemljama”, rekao je Zehofer i dodao da oni koji žele da ostanu u Nemačkoj moraju da budu spremni da prihvate nemačke vrednosti. Svojom izjavom Zehofer je samo dolio ulje na vatru u debati kako integrisati četiri miliona muslimana, ističući jaz u nemačko-turskim odnosima. Doduše, on je prošlog oktobra u jednom intervjuu bio i radikalniji, zatraživši je od nemačkih vlasti da se ubuduće zaustavi doseljavanje ljudi „iz drugih kulturnih sredina”, misleći pre svega na muslimane iz Turske i arapskih zemalja. Ipak, analitičari procenjuju da ovakvim izjavama vodeći ljudi konzevativnog bloka, koji predvodi Angela Merkel, zapravo žele da osvoje više glasova na izborima u dva važna nemačka regiona, koji se održavaju ovog meseca.

Protest u novosadskoj luci

Za­po­sle­ni u Lu­ci „No­vi Sad“ već dru­gu ne­de­lju štraj­ku­ju zbog od­lu­ke no­vog Uprav­nog od­bo­ra da se for­mi­ra „kćer­ka fir­ma“ pod na­zi­vom „No­va Lu­ka No­vi Sad“, na ko­ju bi bi­la pre­ba­če­na sva ne­po­kret­na imo­vi­na i ko­ja bi ka­sni­je bi­la pri­va­ti­zo­va­na, objavljuje Pravda. Mo­gu­ći ku­pac lu­ke bi­la bi, kao se ne­zva­nič­no sa­zna­je, fran­cu­ska kom­pa­ni­ja „CFNR“, a za­po­sle­ni ovo po­ve­zu­ju sa iz­ja­vom ko­ju je pre ne­ko­li­ko me­se­ci dao ta­da­šnji mi­ni­star eko­no­mi­je i re­gi­o­nal­nog raz­vo­ja Mla­đan Din­kić, ko­ji je ta­da na­veo da po­sto­ji in­te­re­so­va­nje jed­ne fran­cu­ske fir­me da „in­ve­sti­ra u Lu­ku ‘No­vi Sad’, ko­ja je li­der u luč­kom bi­zni­su“. Din­kić ta­da ni­je ka­zao da će Lu­ka „No­vi Sad“ bi­ti pri­va­ti­zo­va­na, već da bi Fran­cu­zi iz­naj­mi­li je­dan deo lu­ke i in­ve­sti­ra­li u sa­rad­nji sa gra­dom, Po­kra­ji­nom i Re­pu­bli­kom, pa bi „lu­ka osta­la u do­ma­ćem vla­sni­štvu“.

"Ne mo­že­mo da ve­ru­je­mo da je Vla­da Sr­bi­je sa­gla­sna sa od­lu­kom Uprav­nog od­bo­ra da no­vo­o­sno­va­no pred­u­ze­će „No­va lu­ka No­vi Sad“ pre­u­zme ka­pi­tal do­sa­da­šnje lu­ke i od­mah bu­de po­nu­đe­na na pro­da­ju. Pre mi­slim da se ra­di o za­ku­li­snim igra­ma, a da je Mi­ni­star­stvo za eko­no­mi­ju sa Agen­ci­jom za pri­va­ti­za­ci­ju po­ku­ša­lo da is­ko­ri­sti tre­nut­nu kri­zu Vla­de, i lu­ku otu­đi po vi­še­stru­ko ni­žoj vred­no­sti", iz­ja­vio je Mi­len­ko Mi­li­vo­je­vić, di­rek­tor Lu­ke „No­vi Sad“, je­dan od 102 štraj­ka­ča.

Zanimljivi Tito

Prva kompletna Titova biografija beogradskog novinara i publiciste Pere Simića ušla je u red najtiražnijih istoriografskih knjiga jednog srpskog autora. Samo u Beogradu i u Zagrebu objavljena je u 27.000 primeraka, a sa izdanjima na slovenačkom i makedonskom jeziku, uz upravo objavljeno treće srpsko izdanje („Službeni glasnik”) njen tiraž je za nešto više od godinu dana dostigao 58.500 primeraka, piše u Politici.

Iako i danas vladaju kontroverze oko karaktera Titovog političkog nasleđa, Simić kaže da nije očekivao toliko interesovanje publike za njegove knjige o doživotnom predsedniku bivše Jugoslavije.

Na konstataciju da su tome svakako doprinele stotine novih činjenica o Titu saopštene u sedam izdanja njegove knjige u državama bivše Jugoslavije, Simić dodaje pretpostavku da su tome u prilog išle i „oskudice koje nam je doneo liberalni kapitalizam”, od koga su „više očekivali čak i Slovenci, a kamoli drugi narodi bivše Jugoslavije”.

Možda je, ipak, najvažniji treći razlog.

"Ako nije neskromno", kaže Simić, "u oblikovanju Titove biografije najviše sam imao na umu Borhesovu misao da je najvažnija uloga knjige da podstakne čoveka da misli.

I dodaje da je samo tim putem mogao da ostvari svoj osnovni cilj da knjigu čitaju i oni koji Titu pripisuju vrline koje nije imao i oni koji ga optužuju i za ono za šta on nije kriv."

Tajni nemački izveštaj o trgovini ljudskim organima

Ka­da je po­sle se­ri­je aten­ta­ta na is­tak­nu­te po­li­ti­ča­re Ko­so­va, isto­vre­me­no i ku­mo­ve ko­sov­ske ma­fi­je, u Pri­šti­ni raz­ot­kri­ven spe­ci­jal­ni agent BND-a, iz­ve­sni Ro­bert Z, ne­mač­ka oba­ve­štaj­na slu­žba je pro­me­ni­la tak­ti­ku. Sa­sta­vljen je naj­de­talj­ni­ji ika­da sro­če­ni re­fe­rat o ko­sov­skoj ma­fi­ji i do­sta­vljen Ber­li­nu 2005. go­di­ne. U tom re­fe­ra­tu je po pr­vi put spo­me­nu­ta i tr­go­vi­na ljud­skim or­ga­ni­ma. Ak­ci­ja ko­ju su agen­ti spro­ve­li ima­la je ši­fro­va­no ime „Me­dved“, objavljuje Pravda.

Agen­ti su us­pe­li na Ko­so­vu da do­đu do sve­do­ka tr­go­vi­ne or­ga­ni­ma. Ta­ko u svo­jim iz­ve­šta­ji­ma, iz­me­đu osta­log, na­vo­de i sle­de­će: „Po sve­do­če­nji­ma ko­je smo do­bi­li, po­sto­je ja­ke in­di­ci­je da su to­kom kre­ta­nja kroz pro­la­zna me­sta bar ne­ki od za­ro­blje­ni­ka po­sta­ja­li sve­sni sud­bi­ne ko­ja ih če­ka. U za­tvor­skim objek­ti­ma, gde su mo­gli da ču­ju dru­ge sa­pat­ni­ke, kao i u to­ku tran­spor­ta, si­gur­no su sazna­li da ih ček sko­ri kraj. Po­je­din­ci su nam sve­do­či­li da su ne­ki od za­ro­blje­ni­ka pre­kli­nja­li svo­je ot­mi­ča­re da ih po­šte­de i da ne bu­du isec­ka­ni na ko­ma­de“.

Istraga u Fondu PIO

Inspektori Kriminalističke policije za privredni kriminal danima intenzivno češljaju dokumentaciju i uzimaju iskaze u Fondu PIO zbog sumnje da su tamo u prethodne tri godine počinjene mnogobrojne malverzacije, ekskluzivno saznaje Pres.

Pod lupom su najviše dotacije od oko dva miliona evra, dodeljivane udruženjima penzionera i poslodavaca i sindikatima, čiji predstavnici sede u Upravnom odboru Fonda PIO, o čemu je Pres pisao prethodnih dana u više navrata, a na njih je ukazala i budžetska inspekcija.

Gde je Šarić

Prema saznanjima srpske policije i bezbednosnih službi, Darko Šarić pobegao je nedavno iz Crne Gore u Švajcarsku. Šarić sada pokušava da se prebaci u neku od zemalja Južne Amerike, objavljuje Pres.

Italijanski pisac i publicista Roberto Savijano tvrdi da crnogorska vlada neće dozvoliti da narkobos Darko Šarić, kojeg potražuje srpski Interpol, bude izručen, ni pod pretnjom međunarodnih sankcija, zbog profita koji ostvaruje njegovim nelegalnim poslovima.

Savijano je rekao da je Šarić izuzetno „poznat po brojkama“ koje je stekao prodajom, da je dugo prisutan na narkotržištu i da ima tajne veze s ljudima koji su na vlasti u Crnoj Gori, prenose agencije a objavljuju Novosti.

Ubica nudi ispovest

Miloš Simović, doskorašnji begunac i pripadnik „zemunskog klana“, ponudio je svoja saznanja o pobuni Jedinice za specijalne operacije novembra 2001. godine. Kako Novosti saznaju, on je kao „operativac“ Dušana Spasojevića koordinirao „aktivnosti“, pa tako zna i imena umešanih. Ipak, Simović sada priča mnoge „priče“, želeći da za sebe izdejstvuje manju kaznu. Ostaje da se vidi koliko će mu sud verovati. Na istu temu pričao je i Sretko Kalinić, koji je gotovo „u paketu“ uhapšen sa Simovićem juna prošle godine. Ipak, njegovom iskazu, osim u određenim delovima, poklonjena je, kako navodi izvor Novosti, manja pažnja nego Simovićevom.