NEPOZNAT BROJ NVO I KOLIKO NOVCA DOBIJAJU

Malo je poznato da je najveći donator civilnog društva u Srbiji upravo država. Od 2003. do 2006. na različite vidove državne pomoći potrošeno je oko 2,5 milijardi evra, a koliko je ta pomoć bila svrsishodna, kako je i kome dodeljivana, o tome se ne zna gotovo ništa. Srbija ima jedanaest aerodroma sa asfaltnim – betonskim pistama, ali redovan saobraćaj odvija se samo preko Beograda

Zakon o nevladinim organizacijama

Zašto pojedine nevladine organizacije čak i u krizi pokušavaju da nanesu štetu svojoj državi i narodu. Niko u državi ne zna tačan broj NVO, niti koliko se novca iz svetskih fondova slije u ovaj sektor, piše u Novostima. Imidž stranih plaćenika i domaćih izdajnika ostao im je još iz Miloševićevih vremena, a misterije oko finansiranja i „antisrpsko“ angažovanje samo su ga učvrstile. Zakon o udruženjima trebalo bi, konačno, da uvede red u civilni sektor, ali na njega čekamo bezmalo devet godina. Skoro svakog puta kada je „baksuzni“ zakon trebalo da dođe pred poslanike - pala je vlada. I to dva puta. Poslednji put povučen je pred usvajanje budžeta i ponovo vraćen odborima.

Procene su da u Srbiji postoji oko 30.000 NVO, ali tek svaka deseta je ono što nazivamo klasičnim nevladinim organizacijama.

"Malo je poznato da je najveći donator civilnog društva u Srbiji upravo država. Svake godine država izdvaja sredstva u okviru budžetske linije 481. U 2006. godini bila su to 42 miliona evra. Ne postoji nijedan drugi donator koji je izdvojio makar i četiri miliona evra. U 2007. godini država je dala 62 miliona evra. Ali i te iznose teško je proceniti, jer se ne zna koliko novca kome odlazi. Najmanji deo završi u onome što se naziva „ostale NVO“. Najveći deo ode političkim partijama, verskim organizacijama, sportskim društvima", kaže Jasna Filipović iz Centra za razvoj neprofitnog sektora.

Kome pomaže država

Od 2003. do 2006. na različite vidove državne pomoći potrošeno je oko 2,5 milijardi evra, a koliko je ta pomoć bila svrsishodna, kako je i kome dodeljivana, o tome se ne zna gotovo ništa. Izveštaj o državnoj pomoći za 2006, poslednji te vrste, usvojen je novembra 2008, a kome je i koliko država pomagala tokom 2007. i 2008, još nije poznato. Nešto više o tome saznaćemo, možda, kada bude usvojen zakon o kontroli državne pomoći koji se nalazi u skupštinskoj proceduri i čija primena treba da počne 1. septembra, najavljuje Blic.

Nepotrebni vanredni izbori

"Srbiji u ovom trenutku nisu potrebni vanredni parlamentarni izbori jer je suočena s posledicama svetske ekonomske krize, a insistiranje na njima od strane nekih opozicionih partija je znak političke nezrelosti i neodgovornosti", rekao je na jučerašnjoj sednici Glavnog odbora Demokratske stranke, predsednik Srbije i lider DS-a Boris Tadić. Izbori, kako je istakao u govoru koji je trajao oko pedeset minuta, sami po sebi nisu rešenje i u stabilnim državama održavaju se u redovnim četvorogodišnjim ciklusima čemu i Srbija treba da teži, objavljuje Politika. Ideja regionalizacije ne znači stvaranje regija koje bi ličile na Vojvodinu i Kosovo, rekao je predsednik DS-a na sednici Glavnog odbora.

Novosti javljaju da je predsednik Srbije Boris Tadić na Glavnom odboru DS poručio: Državi nisu potrebni izbori. Srbiju niko neće ucenjivati priznavanjem Kosova. Ustav nije sveto pismo. Kraj ove ili početak sledeće godine je realan rok za ukidanje viza. Kriminal i korupcija će biti slomljeni.

Srbija se nalazi u središtu borbe protiv organizavanog kriminala i mi ćemo ovu borbu sprovesti do kraja. Kriminal i korupcija u Srbiji biće slomljeni jer ćemo u protivnom izgubiti legitimitet predstavnika naroda, rekao je predsednik Srbije Boris Tadić u 50 minuta dugom govoru na sednici Glavnog odbora Demokratske stranke, prenosi Blic. Govoreći o korupciji, Tadić je istakao da „niko nije zaštićen ni u jednoj stranci” i ocenio da su sve stranke u Srbiji duboko u korupciji, ali i neke druge profesije i drugi delovi društva.

Koliko će koštati most

Pad cene čelika od oko 50 odsto trebalo bi da pojeftini gradnju mosta preko Ade Ciganlije za oko 30 miliona evra i za toliko smanji ceh koji će platiti Beograđani. Sve zavisi od ugovora koji je potpisala gradska vlast sa stranim firmama. U Direkciji za građevinsko zemljište i izgradnju nisu mogli jasno da nam odgovore na pitanje da li su interesi Beograđana zaštićeni, objavljuje Blic. List podseća da je svojevremeno cena mosta narasla sa 90 na 118,6 miliona evra, sa obrazloženjem Direkcije da je čelik poskupeo za 52 odsto.

Aerodromi bez aviona

Srbija ima jedanaest aerodroma sa asfaltnim – betonskim pistama, ali redovan saobraćaj odvija se samo preko Beograda, objavljuje Politika.

(ilustracija: Politika)

Nedavna vest da su gradske vlasti Kragujevca izdvojile 22.000 dolara kao učešće u izradi ekonomsko-saobraćajne studije o opravdanosti konverzije vojnog aerodroma„Lađevci” u vazdušnu luku mešovite, vojno-civilne namene ustalasala je strasti u Šumadiji.

Dok su lokalne vlasti u Čačku, Kraljevu i Gornjem Milanovcu, takođe uključene u taj projekat vredan 178.000 dolara (američka organizacija „US Aid” obezbediće 80.000 dolara), pozdravljale odluku o podršci Kragujevca, mogli su se čuti i komentari da je to čisto bacanje para. Budući da Niš ne može da obezbedi redovan avio-saobraćaj, a Užice, Novi Pazar i Sombor, koji takođe imaju perspektivne aerodrome, ali već godinama ne mogu da ih aktiviraju i iskoriste, šta je to što garantuje isplativost ulaganja više miliona evra u „Lađevce”. Tamo, inače, treba produžiti i proširiti pistu i rulne staze, izgraditi stajanku, kontrolni toranj i objekte za putnike, carinu i policiju.

Najesen novi izveštaj o NIS-u

"Za tri nedelje biće poznato koji revizor će još jednom „pročešljati“ poslovanje Naftne industrije Srbije, a do 30. septembra novi izveštaj treba da bude spreman za sednicu Skupštine akcionara", potvrdio je juče za Novosti, Nikola Martinović, član Upravnog odobra NIS.
Na preksinoćnoj senici UO koja je trajala skoro do ponoći, srpski deo UO nije prihvatio izveštaj KMPG po kojem je NIS u prošloj godini zabeležio gubitak od čak osam milijardi dinara. Nikola Martinović, kaže da izveštaj KMPG nije mogao biti prihvaćen, jer nije popisana sva imovina.

Nešto novo u odnosima sa Amerikom?

Srpski državni vrh sa Bajdenom i Sarkozijem ušao u novu eru odnosa sa velikim silama. Poseta potpredsednika Amerike pomerila blokadu Srbije na putu ka EU, objavljuju Novosti. Samo deset dana napravilo je razliku u odnosima Srbije sa najvećom silom sveta, SAD, i s jednom od ključnih zemalja Evropske unije, Francuskom. Drugim rečima - Srbija, preko Bele kuće, može i do Brisela, piše u ovom listu.

Po rečima Predraga Simića, profesora međunarodnih odnosa na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, Amerikanci su nam „odškrinuli“ vrata.
"Sada treba veoma oprezno da krenemo kroz njih, jer ta prilika neće trajati dugo, a Srbija je još u opasnoj zoni „dežurnih krivaca“ u regionu", navodi Simić. "Upozoravajuće je iskustvo iz devedesetih godina, kada svoju priliku režim Slobodana Miloševića nije iskoristio posle Dejtonskog sporazuma."

Da li je rano reći da su Srbija i Amerika u novoj etapi odnosa, pitaju Novosti.

Susret predsednika Češke, njegove supruge i poglavara Rimokatoli?ke crkve,
Vaclava Klausa, Livije Klausove i pape Benedikta XVI, u Vatikanu; planirano je da
Benedikt XVI (82), od 26-28. septembra, poseti češke gradove Brno i Staru Boleslav

Novi beskućnici

Velika ekonomska kriza uspela je da u Americi pretvori obične građane u beskućnike, javljaju Novosti. Novi beskućnici spavaju u kolima, skloništima, šatorima ili na trotoarima. U zemlji gde se živi među zidovima kupljenim bančinim novcem za hipotekarni kredit, recesija je iskovala ime za ove ljude: „novi beskućnici“. Oni se ne uklapaju u stereotipe. Šišaju se i briju, održavaju higijenu, neki uopšte ne piju alkohol. Doskora su radili uobičajene poslove i bili jednu platu udaljeni od bankrotstva. Plata jednom nije došla. Od tada su na ulici.
Kada su prošle godine u Sjedinjenim Državama počeli da rastu gradovi šatora, nacionalni mediji su držali kamere dalje od njih. Kako se kriza širila, širila se i američka verzija „karton sitija“. Prema poslednjim podacima Nacionalne alijanse za kraj beskućništva, oko 672.000 ljudi u SAD svake noći nemaju krov nad glavom. Gde žive „novi beskućnici“? Dok imaju nešto para, po motelima, ako imaju kola - noću obaraju sedišta, spavaju pod šatorima, u posebnim skloništima ili, jednostavno, na trotoarima.

Lokalni izbori na Kosmetu – u oktobru

Lokalni izbori koje prištinske vlasti organizuju samostalno, bez Unmika, već su podelili kosovske Srbe, jer ne postoji jedinstven stav o tome da li na njima treba učestvovati, piše u Politici. Za sada, ni Vlada Srbije ni Ministarstvo za KiM nemaju stav o tome, a dok se ne izda preporuka, odnosno obavezujuće uputstvo za kosovske Srbe, kako je to bivalo na svim prethodnim izborima, kosovski Srbi će se opredeljivati prema stranačkoj pripadnosti i stavu njihovih „centrala”.

Predsednik Kosova Fatmir Sejdiu nastavlja konsultacije s predstavnicima političkih partija o lokalnim izborima, a do sredine nedelje će biti završene konsultacije sa predstavnicima svih političkih partija i tada će Sejdiu izaći sa konkretnim predlogom o datumu održavanja opštinskih izbora, najverovatnije u drugoj polovini oktobra.

Kome (ne)dati srpski pasoš

Zamenik premijera Srbije i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je za Fonet a prenosi Politika, da se po pitanju ukidanja viza za putovanja u zemlje Evropske unije, sa predstavnicima Evropske komisije i zemalja članica, razgovara kako da se reše „tehnička pitanja koja mogu da bace senku” na sve ono što je pređeno „mapama puta”.

„Nije sporna mapa puta, nego neka druga pitanja koja nisu ni bila predviđena mapom puta, zato što Evropska komisija ne želi da vizna liberalizacija važi za neke kojima oni ne bi dali viznu liberalizaciju, a koji eventualno mogu do nje doći raznim dvojnim državljanstvima ili dvostrukim pasošima”, rekao je Dačić.

Kako do letovališta u Turskoj

Direktorat civilnog vazduhoplovstva zatražio je od turskih vazduhoplovnih vlasti da do sutra odluče da li će „Jat ervejzu” dati dozvolu za čarter letove. Iako je srpski avioprevoznik u četvrtak dobio dozvolu, ona je samo nakon jednog dana ponovo ukinuta, piše u Blicu. Zbog ovakvih previranja srpskih i turskih avioprevoznika i vazduhoplovnih vlasti, stradaju samo turisti. Tako je agencija „Kontiki” bila primorana da pomeri aranžman za danas, a trebalo je da putnici po programu još juče odlete u Tursku. U agenciji „Jolly travel” su rekli da će tek od sutra znati na koji način će se putnici prevoziti. Dok u agenciji „Big blue”, koja takođe ima aranžmane u Turskoj, kažu da će se putnici prevoziti redovnom linijom do Istanbula. Iz ovog grada putnike će do letovališta prevoziti turske aviokompanije.

Zaostajanje Srbije u nauci i obrazovanju

"Strahovito je dugo vremena prošlo - nekoliko decenija - a da se u Srbiji nije otvorio nijedan moderan fakultet ključnih, naučnih oblasti, da se nije izgradila nijedna moderna laboratorija, pa čak ni savremena biblioteka. Mi smo kulturno veoma zaostali i nema naznaka da se to istinski želi promeniti" kaže Vigor Majić, direktor Istraživačkog centra Petnica, komentarišući loš odnos društva prema nauci.

Srbija ja na samom začelju Evrope po količini sredstava koje izdvaja za razvoj nauke, ali isto tako i po naučnim dostignućima. Dok druge zemlje sveta i posebno EU izdvajaju dva do tri odsto bruto nacionalnog dohotka u ove svrhe, Srbija s teškoćama daje tek 0,26 odsto, objavljuje Blic. To je potvrdio i sam ministar za nauku Božidar Đelić, dodajući da nam, ukoliko se stvari uskoro ne promene – preti gori i veći odliv mozgova nego u Miloševićevom režimu. I dok se Srbija odriče sopstvene naučne elite i čini sve da im onemogući rad u domovini, druge zemlje sveta se otimaju za stručnjake.

Varvarinske žrtve bombardovanja

I ove godine, na dan bombardovanja mosta na Velikoj Moravi u Vrvarinu, kao i svih prethodnih godina, održan je pomen NATO žrtvama, javlja Politka. Veliki skup počeo je u podne, kao sećanje na tragediju koja se dogodila tačno pre deset godina, u 13,05, a potom i pet minuta kasnije. Na varvarinskom mostu, u paklu bombi i gvozdenih gelera, živote su izgubili: Sanja Milenković, Ratibor Simonović, Milan Savić, Stojan Ristić, Vojkan Stanković, Tola Apostolović, Milivoje Ćirić, Ružica Simonović, Dragoslav Terzić i Zoran Marinković.

Sećanju na teško vreme i tugu, koju su izazvali NATO bombarderi, usred bela dana, na Svetu trojicu – vašar u Varvarinu, prisustvovali su brojni građani i gosti. Predsednik Opštine Varvarin i otac ubijene Sanje Milenković je u ime porodica žrtava i građana Opštine Varvarin zahvalio svima koji su došli na pomen NATO žrtvama.

Maloletnici bez zaštite

U Srbiji je zakonska granica za stupanje u seksualni odnos 14 godina. Država ćuti, a Savet Evrope i stručnjaci apeluju da se zbog iskorišćavanja maloletnika granica pomeri na 16 godina, objavljuje Pres.

"Aktuelni zakon, koji je iz četrdesetih godina, odgovara jedino makroima i trgovcima decom, koji to iskorišćavaju. Tako neko ko ima 14 godina i sedam dana i prostituiše se, ako izjavi da to čini svesno, onaj sa kim je imao odnos uopšte ne odgovara pred zakonom", objašnjava Sonja Kecmanović iz „Beosuporta", nevladine organizacije koja se bavi zaštitom dece od seksualnog iskorišćavanja i trgovine, i još 2004. je Skupštini Srbije podnela inicijativu sa 30.000 potpisa da se granica stupanja u seksualne odnose sa 14 podigne na 16 godina, kao i da najveća razlika između deteta i partnera bude pet godina. Ona dodaje da su dva puta slali zahtev komisiji koja se bavi izmenama zakona pri Ministarstvu pravde da se postojeći zakon promeni. Nisu dobili čak ni odgovor.

Istraga o (ne)lečenju bebe

Četvrto opštinsko javno tužilaštvo u Beogradu zatražiće sutra od nadležne inspekcije Ministarstva zdravlja izveštaj o slučaju šesnaestomesečne N. T., kojoj se zbog kasnog otkrivanja meningitisa pala u komu – saznaje Blic.
Devojčica je u Dečjoj bolnici u Tiršovoj priključena na aparate za održavanje vitalnih funkcija, mašina diše umesto nje, bubrezi su prestali da rade i stalno je pod antibiotskom terapijom. Lekari kažu da devojčica bukvalno vegetira i da su prognoze veoma loše.

Opet Čović

"Želim da uvedem drugačiji pristup u rešavanju problema, potrebna su nam jasna rešenja za probleme Kosova, BiH, ulaska u EU i jasan odgovor na pitanje kako će Srbija da izgleda kroz pet, 10 i 15 godina. Zbog toga sam se vratio u politiku", kaže za Pres

predsednik Socijaldemokratske partije (SDP) Nebojša Čović, koji je posle dve i po godine pauze, odlučio da se vrati u politiku. Povukao se posle poraza na izborima na kojima je učestvovao sa PUPS-om, sada članicom vladajuće koalicije.

"Srbija se generalno nalazi, da me pogrešno ne shvatite, u ambijentu u kome je drugorazredni ljudski kvalitet isplivao u prve redove, dok su se kvalitetni ljudi povukli. Jeste teško, ali ne toliko da je kriza nereševa", smatra Čović

Posebno batinanje

Ekipa Presa provela je 48 sati u Duhovno-rehabilitacionom centru „Crna Reka", gde štićenici i monasi strepe šta će biti sa svima njima ako se Centar zatvori.

(foto: Pres)

Snimak batinanja štićenika u Duhovno-rehabilitacionom centru „Crna Reka" u Ribarićima, kao nikada ranije, izazvao ogromnu pažnju javnosti. Skoro se i ne pamti kada se država osetila toliko prozvanom i odgovornom. I dosad je bilo monstruoznih zločina, uličnih prebijanja i usmrćivanja, seksualnog zlostavljanja i porodičnog nasilja, ali niti je ko oštro reagovao, niti je koga zbog toga „bolela glava". Ovo batinanje je, po svemu sudeći, nešto posebno, nešto zbog čega su reagovali i nadležni ministri i republički tužilac, psiholozi i psihijatri, mediji i analitičari, naposletku, i sam Sinod Srpske pravoslavne crkve. Dežurne narikače iz raznih nevladnih organizacija, one koje zapevaju kada kod se nešto dogodi, a posebno kada se za to plati, i sada su bile deo dekora, ali bolje da ih ne pominjemo..., piše u ovom tabloidu, pod naslovom "Reci ne lopati".

Šta se zaista događa u Duhovno-rehabilitacionom centru u Crnoj Reci? Da li je zaista reč o savremenom konc-logoru, kako ga neki nazvaše, ili je reč o poslednjoj nadi sve većeg broja neuspešno lečenih narkomana, pitanja su na koja pokušava da odgovore novinari Presa u opširnoj reportaži "sa lica mesta".

Život posle alkohola

U Beču je gostovao poznati pisac, dramaturg i scenarista Per Ulov Enkvist koji je predstavio svoj novi roman „Drugi život”, nedavno objavljen i na nemačkom jeziku. Za ovo autobiografsko delo jesenas mu je uručena ugledna švedska književna nagrada „Avgust”, nazvana po A. Strindbergu. Enkvist je svetsku slavu postigao preko noći svojim pozorišnim komadom „Noć tribada” (1975).

"Nisam imao potrebu da se ispovedim, to je nešto što čovek radi u crkvi kada od sveštenika traži oproštaj svojih greha", kaže Enkvist za Politiku. "Bio sam po raznoraznim klinikama u Danskoj, Švedskoj i na Islandu. Ne preterujem kada kažem da se ne sećam trinaest godina svog života. Bio sam toliko blokiran alkoholom. Od 1991. nisam popio ni kap alkohola i „pero” je ponovo krenulo da klizi po papiru."

Kockanje jače od heroinske zavisnosti

Patološko kockanje je najbržerastuća bolest mentalnog zdravlja u svetu. Zavisnost od kockanja je u rangu zavisnosti od droga, a zavisnost od pojedinih kockarskih igara, upozoravaju stručnjaci, jača je od heroinske zavisnosti. Patološko kockanje nije samo bolest pojedinca, već i njegove porodice koja trpi psihičko, ali i ekonomsko nasilje, kaže bivši notorni kockar Dejan Stanković.

Statistika pokazuje da u Srbiji svaki četvrti mladić od 15 do 25 godina svakodnevno posećuje sportske kladionice, a jedna od svakih pet osoba koje pokažu interesovanje za kockanje postaje patološki kockar, piše u Politici.

Uhapšen saradnik Joce Amsterdama

Policija je u subotu u Beogradu uhapsila Milenka Kuzmanovića, koji se dovodi u vezu sa ubistvom vlasnika hrvatskog nedeljnika „Nacional“ Iva Pukanića. Njegovo privođenje usledilo je pošto su prikupljeni novi dokazi u istrazi ranije uhapšenog Sretena Jocića, zvanog Joca Amsterdam, osumnjičenog za organizovanje zločina u Zagrebu, objavljuju Novosti. Kuzmanović je, u prisustvu advokata i zamenika specijalnog tužioca, saslušan u beogradskoj policiji, posle čega mu je određeno zadržavanje od 48 sati. Uhapšeni je, kako se sumnja, bio i jedan od od saradnika nedavno uhapšenog Sretena Jocića.

Ovog Beograđanina, Krsmanovića, Hrvati su ranije hapsili, nedugo posle ubistva Pukanića, kada je sa Slobodanom Đurovićem, Jocićevim kumom, krenuo da iz Hrvatske „izvuče“ Roberta Matanića. Tog Zagrepčanina, hrvatsko odeljenje za borbu protiv organizovanog kriminala (USKOK) tereti za direktno učešće u likvidaciji novinara. Posle 55 dana provednih u hrvatskom pritvoru, zbog nedostatka dokaza, Kuzmanović je pušten na slobodu.