NA SPISKU PORESKIH DUŽNIKA I POKOJNICI

Spisak najvećih poreskih dužnika postaje sve smešniji – niko ne zna ko je Novica Sretena Jovanović iz Leskovca koji navodno duguje 308 miliona dinara neplaćenog poreza, a Laza Krvopić iz Žablja umro je pre 10 godina. Milorad Dodik uručio orden RS na lenti predsedniku Srbije Borisu Tadiću, a Dodiku je ruski ambasador u Bosni i Hercegovini Aleksandar Bocan Harčenko uručio orden Družbe, kojim ga je odlikovao predsednik Rusije Dmitrij Medvedev. Zvanična Priština ne može da zabrani srpskim državnicima da posećuju Kosovo i Metohiju. Marko Jakšić, predsednik SZO AP KiM, kaže da je „jadna kandidatura za članstvo u EU koju referendum Srba na severu može da odloži“. Ukoliko se nekadašnji šef Udbe Jovo Kapičić, kako je najavio, vrati u Crnu Goru iz "nedemokratske" Srbije, suočiće se sa još jednom tužbom za ratne zločine koju namerava da podnese Mira Mandić, za ubistvo svog oca i još petoro ljudi 1947. godine. Novogodišnje čestitke poslate SMS-om, popularni „deseterci” prožeti najlepšim željama koji za vreme praznika kruže među prijateljima i poznanicima, mogu da vas koštaju trostruko skuplje ako ih kucate ćiriličnim pismom. Prema podacima Narodne banke Srbije za prvih devet meseci prošle godine, čak deset banaka, od ukupno 33 koliko ih ima, zabeležilo je gubitak.


Tokio: tradicionalna novogodišnja ceremonija Kagami-Biraki u prestonici Japana

Poreska uprava optužuje “nevine” i - mrtve

Tačnost objavljenog spiska Poreske uprave najpre je demantovao Grad Beograd, koji tvrdi da ne duguje 1,8 milijardi dinara, pišu Novosti. Poreska uprava ni u ponedeljak nije odgonetnula da li je prestonica u pravu, jer se slučaj još proverava. I "Srbijašume", koje se duže za 700 miliona dinara, tvrde da redovno izmiruju svoje poreske obaveze. Kažu da su poreznici njima pripisali dugovanja ugašenih omladinskih zadruga, a da su "Srbijašume" obaveze prema zadrugama redovno plaćale. U podatak Poreske uprave da im je dužan oko 62 milijarde dinara ne veruje ni Radisav Rodić, osnivač dnevnih listova "Kurir" i "Glas javnosti". Na spisku velikih dužnika za porez nalazi se i ime Laze Krvopića iz Žablja, koji je u 87. godini umro pre nešto više od deset godina. Njegova porodica najavljuje i tužbe protiv odgovornih.

Radomir Živanić, vlasnik kompanije „Verano”, tvrdi da njegova firma nijedan dinar ne duguje državi za porez. Na spisku se našao, kako je rekao, greškom. Prilikom kupovine Robnih kuća „Beograd”, navodno, propustom poreznika, obračunat mu je porez na prenos apsolutnih prava. „Tada sam kupio firmu, a ne nekretnine”, objasnio je Živanić. On nije jedini koji je ovih dana negodovao da mu na listi 100 najvećih dužnika nije mesto. Poreski obveznici, koji tvrde da nemaju neplaćena potraživanja, treba uz dokaz da se jave filijali Poreske uprave i potvrde da su izmirili svoje obaveze prema državi, poručio im je juče dr Dragutin Radosavljević, direktor te uprave. On je pozvao sve one koji su se u protekla dva dana iznenadili što su im se imena našla na spisku dužnika da poreznicima dostave dokaz da greše, da bi ih skinuti sa liste, navodi se u Politici.

Država nema mehanizam da naplati 20 miljardi dinara koliko aktivna preduzeća duguju za poreze i doprinose. Opet, Novica Sretena Jovanović iz Leskovca sa 308 miliona dinara neplaćenog poreza je, prema spisku Poreske uprave Srbije, najveći dužnik među fizičkim licima. “Dva dana se međusobno preslišavamo kako bismo otkrili o kome je reč, ali nam ne polazi za rukom. Kada uključimo kompjutere videćemo ko je u pitanju, mada mislim da je reč o grešci, jer bi tako veliki dužnik bio poznat makar među našim službenicima” - kaže za Blic jedan od nadležnih u Poreskoj upravi u Leskovcu.


Beograd - protestni skup zaposlenih u Poreskoj upravi Srbije sa temom,
nezadovoljstvo zaposlenih poslovnom politikom direktora i predstavnika
Ministarstva finansija Srbije: predsednik Jedinstvene sindikalne organizacije
Poreske uprave Srbije Milan Dumić

Tadića odlikovao Dodik, Dodika odlikovao Medvedev

Služenjem liturgije i slavskim obredom u hramu Hrista Spasitelja u Banjaluci, ceremonijom na kojoj je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik uručio ordene RS na lenti, pre svih predsedniku Srbije Borisu Tadiću i svečanom akademijom „Republika Srpska - glas koji se čuje“ juče su u Banjaluci obeleženi 20. godišnjica osnivanja RS i njena krsna slava. Dodiku je ruski ambasador u Bosni i Hercegovini Aleksandar Bocan Harčenko uručio orden Družbe, kojim ga je odlikovao predsednik Rusije Dmitrij Medvedev, piše Danas.

Predsednik Srbije Boris Tadić rekao je da je osnivanje Republike Srpske bio istorijski dan za sve koji su nastojali da se okončaju ratni sukobi na prostoru bivše Jugoslavije i u samoj BiH i podsetio da je 9. januara 1992. osnovana Republika Srpska kao politički odgovor srpskog naroda na odluku o nezavisnosti BiH od SFRJ, koju su tada izglasali muslimanski i hrvatski poslanici, pišu Novosti.

Proslavljeni srpski režiser Emir Kusturica rekao je u besedi na svečanoj akademiji da narod koji ima velike umetnike ima i veliku slobodu. “Ivo Andrić, veliki pisac, stoji na bilbordima u Republici Srpskoj i vidi se da mu Srpska dobro stoji” - poručio je Kusturica, navodi Pres.


Banjaluka - obeležavanje dana, krsne slave i 20. godišnjice Republike Srpske:
Milorad Dodik, Aleksandar Karađorđević, Aleksandar Džombić, Nikola Špirić,
Igor Radojičić

Zabrana ulaska, politički marketing Prištine

Zvanična Priština ne može da zabrani srpskim državnicima da posećuju Kosovo i Metohiju. To je stav Beograda povodom medijskih poruka Hajredina Kućija, zamenika kosovskog premijera Hašima Tačija, da predsednik Srbije Boris Tadić, posle posete Visokim Dečanima i ”političkih govora”, tamo više nije dobrodošao. Kućijevu provokaciju srpski zvaničnici tumače kao politički marketing Prištine za unutrašnju upotrebu i traženje alibija za ekstremiste koji su kamenovali kolonu sa srpskim predsednikom, pišu Novosti. Poslednje incidente i poruke koji stižu sa KiM, zvanični Beograd vidi i kao namerno dizanje tenzije u očekivanju nastavka dijaloga i uoči odluke Evropskog saveta o statusu kandidata za Srbiju.

Jakšić: Jadna nam kandidatura

Marko Jakšić, predsednik SZO AP KiM, kaže da je „jadna kandidatura za članstvo u EU koju referendum Srba na severu može da odloži“. “Kada bi Srbi prihvatili institucije takozvane države Kosovo, to ne bi odložilo kandidaturu. To su smešne, čudne konotacije i shvatanje. Ako mi treba da dobijemo status kandidata, a da pri tom žrtvujemo Kosovo, to znači da se Srbija odriče dela svoje teritorije. Što se nas Srba sa severa KiM tiče, nama je draže da Srbija ne uđe u EU, nego da žrtvujemo južnu srpsku pokrajinu” – rekao je za Pravdu Jakšić.


Zimbabve: snimak skoka australijanke Erin Langvorti iznad Viktorijinih vodopada
u Zimbabveu. Langvorti je preživela pada sa visine od 111 metara kada je pukao
konopac tokom bandži skoka.

Kostreš: Pajtić da bude agresivniji prema Beogradu

Ligi socijaldemokrata Vojvodine u političkom smislu odgovara kada u interesu vojvođanske autonomije završava ono što ne može vlada Bojana Pajtića, ali to vodi devastiranju vojvođanskih institucija. Zato je predsednik LSV Nenad Čanak i kritikovao premijera Vojvodine. Pajtić bi morao biti mnogo agresivniji u odnosima sa republičkom vladom, jer se na taj način može postići mnogo više za Pokrajinu. Naše poruke nisu „strelice“ usmerene protiv DS, čak ni protiv Pajtića, nego protiv indiferentnog stava vojvođanske vlade u odnosu prema republičkim organima vlasti, kaže za Danas Bojan Kostreš, zamenik predsednika LSV.

Plaćamo poslanike i kad im istekne mandat

Narodni poslanici su se dosetili kako da nastave da pljačkaju državnu kasu i posle izbora, odnosno kada odu sa te funkcije, piše Pres. Naime, čak 200 poslanika zasnovalo je radni odnos u parlamentu, čime su stekli uslov da šest meseci posle prestanka mandata primaju zarade, a za te namene iz budžeta je izdvojeno oko dva miliona evra. To je rekordan broj poslanika sa radnom knjižicom u Skupštini Srbije od uvođenja višestranačkog sistema.

Propusti srpske diplomatije

Nedavna izjava Edite Tahiri, šefice prištinskog pregovaračkog tima u dijalogu sa Beogradom, da je Srbija slab faktor u diplomatiji, još jednom je otvorila temu o slabostima srpske diplomatije. U svetlu toga, sagovornici Pravde istakli su da je naša diplomatska aktivnost, koliko god ostvarivala i dobre rezultate, imala i mnoge propuste. Ognjen Pribićević, nekadašnji ambasador Srbije u Nemačkoj, kaže da je propust naše diplomatije to što Srbija nema nijednog ključnog saveznika u najbitnijim pitanjima.


Susret predsednika Venecuele i Irana u Karakasu:
Hugo Chavez, Mahmoud Ahmadinejad

Novi pravilnik o duplim funkcijama političara

Narodni poslanik može istovremeno biti i opštinski ili gradski odbornik bez saglasnosti Agencije za borbu protiv korupcije, s tim što je dužan da agenciji dostavi pismeno obaveštenje o izboru na javnu funkciju odbornika u roku od 15 dana od dana potvrđivanja mandata. A ako, kao odbornik, bude predložen i izabran na funkciju predsednika ili zamenika predsednika skupštine jedinice lokalne samouprave, za tu funkciju mora tražiti saglasnost agencije, po postupku iz člana 28. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije. Ovo se, pored ostalog, kako piše Politika, navodi u Pravilniku o utvrđivanju javnih funkcija, poslova i delatnosti koje funkcioneri mogu da obavljaju bez saglasnosti agencije, koji je na kraju prošle godine donela direktorka Zorana Marković, a koji će stupiti na snagu po objavljivanju u „Službenom glasniku”.

Kapičića čeka tužba u Crnoj Gori

Ukoliko se nekadašnji šef Udbe Jovo Kapičić, kako je najavio, vrati u Crnu Goru iz "nedemokratske" Srbije, suočiće se sa još jednom tužbom za ratne zločine koju namerava da podnese Mira Mandić, za ubistvo svog oca i još petoro ljudi 1947. godine. Kako je rekla za Novosti, ona je u Srbiji već podnela krivičnu prijavu protiv Kapičića pre više od godinu dana, ali ona još nije procesuirana.

“Kapičić lično je, kao tadašnji ministar unutrašnjih poslova, naredio da se ubije šest ljudi na vrhu Vratlo, na planini Sinjajevini u februaru 1947. godine, a jedan od ubijenih je bio moj otac, predratni sudija Vojnog suda Kraljevine Jugoslavije Miljan Mandić. On je za vreme rata bio komandant kolašinske brigade Jugoslovenske vojske u otadžbini” - priča Mandićeva. Ona se poziva i na knjigu "Goli otoci" u kojoj je Kapičić priznao da je lično bio na planini Sinjajevini u vreme kada se dogodio zločin.

Zlatica Broz: Država nas zaobilazi

Od ostavštine mog dede ne tražim ništa. Dovoljne su mi lepe uspomene na dedeka, ali to ne znači da država može da ignoriše naša prava - kaže za Novosti Zlatica Broz, povodom sudskog ročišta o nasledstvu imovine njenog dede Josipa Broza Tita. Ćerka njegovog sina Žarka ističe nezadovoljstvo ponašanjem srpske države i javnosti prema Titu i Brozovima. “Država nas zaobilazi. Ne dobijamo čak ni službene informacije o tome šta se nalazi na spisku zaostavštine, o tome šta mi možemo da delimo, o ročištima... Sve informacije čujemo iz medija, a tu je puno insinuacija o dedi i o Brozovima” - ogorčena je Zlatica Broz.

Ćirilični SMS može biti skuplji

Novogodišnje čestitke poslate SMS-om, popularni „deseterci” prožeti najlepšim željama koji za vreme praznika kruže među prijateljima i poznanicima, mogu da vas koštaju trostruko skuplje ako ih kucate ćiriličnim pismom ili ukoliko umesto latiničnih s, dj ili c koristite š, đ ili č, piše Politika Tekstualni SMS, čija standardna dužina iznosi 160 karaktera, napisan „specijalnim” slovima može zahtevati slanje čak tri SMS-a. Iako izgleda kao da operateri mobilne telefonije imaju dodatnu korist od ovakvog načina pisanja poruka, oni ističu da nemaju nikakav uticaj na računanje „težine” određenih slovnih znakova. Svejedno je kojeg operatera izaberete, situacija je ista u „Telenoru”, „Telekomu” i „Vipu”, tvrde predstavnici ovih kompanija.

Banke ne očekuju boljitak u Srbiji

Bankarski sektor možda jeste najstabilniji u Srbiji, kako se to često ističe, ali mu i pored toga predstoji vrlo teška godina. Prema rečima samih bankara, najveći problem predstavlja rast problematičnih, odnosno praktično nenaplativih kredita i nimalo ružičasta slika u Evropskoj uniji, zbog čega se ne očekuje nikakav boljitak ni u našoj zemlji, piše Danas. Za razliku od 2011. kada je veći broj jačih banaka u Srbiji izvršio dokapitalizaciju, za 2012. takvih planova nema, jer se ne očekuje bilo kakav rast kreditne tražnje zbog kojeg bi bankama bio potreban dodatni novac. Samo nekoliko banaka planira širenje mreže ekspozitura, a sve manji kolač znači da će neke morati i da napuste „igralište“, bilo povlačenjem iz Srbije ili verovatnije, spajanjem sa nekom jačom bankom. Prema podacima Narodne banke Srbije za prvih devet meseci prošle godine, čak deset banaka, od ukupno 33 koliko ih ima, zabeležilo je gubitak.

Šešelju bolje, čeka operaciju

Rekao mi je da mu je zdravlje bilo jako kritično, ali da je sada malo bolje. Uradili su mu koronografiju i sada čeka intervenciju na srčanim arterijama. Ovo je u ponedeljak za Novosti ispričala Jadranka Šešelj, supruga lidera radikala i haškog optuženika Vojislava Šešelja, samo deset minuta pošto joj se javio prvi put otkako je u petak iznenada prebačen u bolnicu. U međuvremenu, Haški tribunal je saopštio da je Šešeljevo stanje "stabilno, i da trenutno nema nikakvih naznaka da mu je život ugrožen". Međunarodni standardi nalažu da, kako je navedeno, informacije o zdravlju budu poverljive, osim ako se optuženi decidirano i u pisanoj formi saglasi sa njihovim obelodanjivanjem. On je to odbio da uradi.

Opet bura u EI Niš

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja ukinulo je 16. decembra minule godine subvencije Holdingu EI. Više se neće isplaćivati po četiri miliona dinara mesečne finansijske pomoći ovom kolektivu koji se nalazi u postupku restruktuiranja. Ovom odlukom stvorena je „afera” Holdinga EI, koja je u poslednjih dvadesetak dana nametnula dobro poznate i brojne dileme – od onih da li je sve slučajno što se događa oko ovog kolektiva u restruktuiranju, do toga kakve su i kolike podele u vrhu srpske vlasti, piše Politika. Iako se očekivalo da će se zbog novogodišnjih i božićnih praznika tenzije iz druge polovine decembra smanjiti, to se nije dogodilo. Već juče, prvog radnog dana posle praznovanja ponovo je otvorena Pandorina kutija. U EI javno prozivaju Ministarstvo ekonomije, ukazujući na brojne „nelogičnosti” poslednje odluke.

Švajcarci uzeli decu Samardžićima

Srpska porodica Samardžić već mesec dana preživljava pravu agoniju u Švajcarskoj pošto im je decu, Aleksandru (6) i Marka (4), 7. decembra odvela Služba za starateljstvo nad maloletnicima, uz pomoć policije. Od tada Slađana (35) i Aleksandar (39) mališane nisu videli, niti se sa njima čuli. “Dan pre toga deca su šetala sa suprugom Sent Galenom, gradom u kom živimo još od 1991. godine. Sutradan su već bila u tuđem odelu. U njemu su i danas, a prošlo je više od mesec dana. Videli smo ih samo na slikama, oslabila su, ubledela, imaju ogromne podočnjake od plakanja, iako ranije nikada nisu plakala...” Ovo za Pres priča Aleksandar Samardžić (39), državljanin Srbije, (kao i supruga i dvoje dece) iz Čokešine kod Loznice. Objašnjava da su im decu uzeli na pravdi boga, zato što su ćerku odbili da pošalju u specijalnu školu, jer je potpuno zdrava. O ovom slučaju na naslovnoj strani piše i današnji Blic.

Veseli praznici napunili Sigurnu kuću

Između vesele novogodišnje noći i najvećeg hrišćanskog praznika četiri žene i šestoro male dece primljeno je u sigurnu žensku kuću u Beogradu, koja 24 je časa dnevno otvorena za „izbeglice“ iz toplog porodičnog gnezda. Ilustrativni dokaz teze da praznici nisu prilika samo za razmenu poklona već i teških reči i pretnji ubistvom, predstavljaju i najnovije „stanovnice” sigurne ženske kuće, koje su u Beograd došle u prvim danima ove godine, i to iz Vršca, Valjeva i Kučeva, piše Politika. Jedna od njih stigla je sa petomesečnom bebom u naručju jer ju je suprug izbacio u ledenu januarsku noć sa pretnjom da će je ubiti ako ikada više pređe prag njegove kuće. Sa njim je u nekadašnjem porodičnom domu ostalo dvoje dece koje majka zbog straha nije uspela da povede sa sobom. Vesna Stanojević, koordinator Savetovališta protiv nasilja u porodici, koje već 16 godina nosi veliki deo institucionalne nebrige prema žrtvama nasilja, kaže da nakon višednevnih praznika uvek dolazi do povećanog priliva žena i dece u sigurnu žensku kuću.

Novi komadi Duška Kovačevića

Novi komad “Kumovi” (tekst i režija Dušan Kovačević) premijerno će krajem meseca biti odigran na sceni Zvezdara teatra, a da po svemu pripada prepoznatljivom piščevom rukopisu, sugeriše podnaslov - “komedija svakodnevne tragedije”. I dok je ovde reč o kamernoj drami, primerenoj mestu na kome se izvodi, velika ansambl predstava po Kovačevićevom tekstu (specijalno pisanom za nacionalni teatar) planirana je u Narodnom pozorištu tokom naredne sezone. Radni naslov nimalo optimističan: “Rekvijem”.

“Zaboravljamo jednu činjenicu koja važi kroz celokupnu istoriju: zemlja koja je izgubila rat ne postavlja uslove. Da ne pričamo i da se ne vraćamo ko je to od koga smo izgubili. A to su oni koji i danas odlučuju o našoj sudbini i koji nam se, naravno, svete. Bojim se da je to osveta ne samo zbog Prvog i Drugog svetskog rata, nego da se proteže u nedogled. U jednom komadu davno sam napisao rečenicu, a moj lik je izgovorio: “Nemci izgubiše rat, mi ćemo nastradati.” I eto vam te iste priče od 1914, pa 1941, pa 1999. godine. Danas je na Kosovu komandant snaga koji održavaju takozvani mir - Nemac. A mi smo sve što smo imali, ispucali za Novu godinu” - kaže slavni dramski pisac za Novosti.

O fenomenu Prleta i Tihog

Prvi put sam gledao „Otpisane“ u prvom razredu osnovne. Nisam to video kao neku politiku, jer nijedan film ne shvatam kao politiku. Nego su mi Prle i Tihi bili junaci kao što su Rambo i Čak Noris. Posle sam stotinu puta odgledao sve epizode i „Otpisanih“ i „Povratka otpisanih“, znam ih napamet, i tako sam rešio da snimim svoje „Otpisane“ - priča za Danas Stefan Miletić iz sela Marenovo kod Varvarina. Ovaj dvadesetjednogodišnjak, naime, snimio je osamnaestominutnu epizodu „Otpisani na naš način“ koju je za mesec dana na Jutjubu videlo 9.000 ljudi. Emitovana je i na kruševačkoj televiziji „Plus“, a prilog o ovom originalnom poduhvatu seoskih entuzijasta prikazan je i na RTS, u emisiji „Ovo je Srbija“. Fenomen televizijskog serijala „Otpisani“ tako se nastavio 35 godina posle emitovanja prve epizode serije koja je opisivala borbu partizanskih ilegalaca u okupiranom Beogradu tokom Drugog svetskog rata. Serija koja sadrži 26 epizoda u dva serijala, reprizirana je samo na državnoj televiziji devet puta.


Cirih - učesnici svečanosti proglašenja najboljih u fudbalu u 2011. godini, medju
kojima je i Nemanja Vidić (sredina u drugom redu)

Petnaestogodišnjaci će imati uvid u karton

Dete koje je napunilo 15 godina, koje je sposobno za rasuđivanje i samostalno donošenje odluka, ima pravo da na svoj zahtev obavi uvid u svoju medicinsku dokumentaciju, kao i pravo na poverljivost tih podataka. Izmenama Zakona o zdravstvenoj zaštiti i osiguranju, kako navodi Politika, privatnost i poverljivost ovih podataka može da bude narušena u slučaju ako je adolescentu ugrožen život ili ako je odlučivanje deteta protivno njegovom najboljem interesu, kada je roditeljski pristanak neophodan.

Krivična prijava zbog ubistva majke

Policija je u ponedeljak protiv Save Todorovića (31) iz Jagodine, podnela krivičnu prijavu zbog sumnje da je ubio svoju majku Mirjanu (60) i odsekao joj glavu. Osumnjičeni je istražnom sudiji Višeg suda u Jagodini Zoranu Petroviću, koji ga je posetio u KBC Kragujevac, rekao da u ovom trenutku nije sposoban i nije u mogućnosti da da izjavu. Obdukcijom je utvrđeno da je smrt Mirjane Todorović nastupila od prvog uboda nožem u grudni koš, pišu Novosti.

Melburn istorijski za srpski tenis

Od idućeg ponedeljka u Melburnu će se ispisivati još jedna stranica za istoriju srpskog, ali i svetskog tenisa. Australija slavi veliki jubilej, 100. otvoreni šampionat kontinenta u tenisu, a Srbija će se – među zemljama sa daleko dužom i slavnijom tradicijom u belom sportu – predstaviti u nikad jačem izdanju. Ne samo što Novak Đoković započinje grend-slem sezonu na mestu prvog tenisera sveta i branioca pehara na Otvorenom prvenstvu Australije, piše Politika, već se i mnogo drugog za nas događa po prvi put. Srbija prvi put ima petoro nosilaca u glavnom žrebu jednog grend-slem turnira. Po trojicu u muškoj konkurenciji imaju i četiri velesile, SAD, Španija, Argentina i Francuska, ali ne i više od jedne teniserke na istaknutim pozicijama. Na drugoj strani, Rusija dominira u ženskoj konkurenciji sa čak šest nosilaca, ali ova velika nacija nema ni jednog među prvih 30 tenisera.