MINISTARSTVO PROTIV SUDIJA

Prvi osnovni sud u Beogradu odbacio je juče optužnicu protiv šestorice navijača Patrizana i oslobodio ih odgovornosti za ugrožavanje sigurnosti novinarke Brankice Stanković, zbog skandiranja na fudbalskoj utakmici Partizan-Šahtjor, 16. decembra prošle godine. Odlukom suda navijači su pušteni iz pritvora, u kome su bili od dana kada se dogodio incident. Ubistvo i samoubistvo u državnom automobilu u Novom Beogradu. Žrtve Milan Medojević i Predrag Novaković. Uzrok nevraćeni dug?

Odbačena optužnica za pretnje Brankici Stanković

Prvi osnovni sud u Beogradu odbacio je juče optužnicu kojom su se šestorica navijača „Partizana“ teretila za ugrožavanje sigurnosti novinarke B92 Brankice Stanković. Sud je, naime, ocenio da pevanje stihova „Opasna si kao zmija, proći ćeš kao Ćuruvija” ne predstavlja kvalifikovanu i ozbiljnu pretnju koja bi ugrozila bezbednost Stankovićeve već, eventualno, uvredu na javnom skupu koja se goni po privatnoj tužbi, piše Politika. Odlukom suda optuženi su pušteni iz pritvora. Sudija Jelena Milinović je po donošenju ovakve odluke, prema nezvaničnim informacijama, javno prokomentarisala da optuženi „nije ni trebalo da budu u pritvoru”. Njena konstatacija, međutim, nije ušla u zapisnik sa pretresa, ali je na nju odreagovao zamenik prvog javnog tužioca. On je, kako saznajemo, o ovoj izjavi sudije napisao službenu belešku. Optužnica Prvog osnovnog tužilaštva teretila je Gorana Klještana, Aleksandra Perišića, Milana Gudovića, Dragana Đurđevića, Nemanju Odalovića i Nemanju Bogdanovića, da su 16. decembra prošle godine, na stadionu FK „Partizan”, za vreme međunarodne utakmice Partizan – Šahtjor, novinarki B92 skandirali „Opasna si kao zmija, proći ćeš kao Ćuruvija”, čime su ugrozili njenu bezbednost.

Šestorica navijača Partizana, koji su optuženi zbog ugrožavanja sigurnosti Brankice Stanković, autorke emisije „Insajder“ na TV B92 na fudbalskoj utakmici Partizan-Šahtjor prošlog decembra, juče su pušteni iz pritvora nakon što je sudsko veće na glavnom pretresu odbacilo optužnicu, oslobodilo ih odgovornosti i novinarku uputilo na privatnu krivičnu tužbu. - Ministarstvo pravde podnelo je inicijativu Visokom savetu sudstva da preispita rad sudskog veća koje je postupalo u tom predmetu - izjavio je za Blic državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen. On je naveo da po novom zakonu, Visoki savet ima pravo izricanja sankcija sudijama koji ne postupaju po zakonu ili nisu dovoljno stručni. - U ovom slučaju videćemo o čemu se radi. Očekujemo da Visoki savet po našem predlogu postupi na narednoj sednici, a u skladu sa dokazima koje priloži tužilaštvo. Visoko savet kao krajnju meru sankcija može da izrekne i razrešenje sudija - rekao je Homen i naveo da pravo da zatraži preispitivanja rada sudija, po novom zakonu, ima i svaki građanin.

Sudsko veće, kojim je predsedavala Jelena Milinović, oslobodilo je optužene Gorana Klještana, Aleksandra Perišića, Milana Gudovića, Dragana Đurđevića, Nemanju Odalovića i Nemanju Bogdanovića, koji su od decembra bili u pritvoru. On su na stadionu Partizana pretili Brankici Stanković posle emitovanja emisije „Insajder" u kojoj su prvi put objavljene fotografije i policijski dosijei vođa navijačkih grupa, prenosi Pres.

Povodom ove sudske odluke, juče je reagovalo Ministarstvo pravde Srbije, koje je najvilo da će pokrenuti inicijativu za razrešenje sudija koji su doneli ovakvu odluku u ovom procesu. Navijači fudbalskog kluba „Partizan“ na utakmici su vređali novinarku B92 i uputili joj pretnje smrću, skandirajući sa tribina „Opasna si kao zmija, proći ćeš kao Ćuruvija“. Sve je bilo praćeno šutiranjem, udaranjem u glavu i probadanjem plastične lutke, koja je predstavljala Stankovićevu. Optužnica Prvog osnovnog javnog tužilaštva je odbačena kao podneta od neovlašenog tužioca, jer prema stavu sudskog veća, u radnjama optuženih za koje se terete nema elemenata krvičnih dela ugrožavanje sigurnosti i nasilničkog ponašanja, već eventualno krivičnog dela uvrede, piše u Danasu.

Ubistvo i samoubistvo u automobilu Vlade

U vozilu Vlade Srbije "audi A8" (BG 12-11), na parkingu ispred zgrade u Bulevaru Arsenija Čarnojevića 124 u Novom Beogradu, u četvrtak posle 14 sati pronađena su tela državnih službenika Milana Medojevića (59) i Predraga Novakovića (53), saznaje Politika. Policija pretpostavlja da je reč o ubistvu i samoubistvu. Nezvanično saznajemo da su slučajni prolaznici ugledali beživotna tela i o tome obavestili policiju. Ubrzo je blokiran ceo kraj. - Obojica su bili krvavi i nepomično su sedeli klonulih glava na prednjim sedištima vozila - opisuje jezivu sliku jedna od stanarki okolnih zgrada. - Suvozač je, čak, bio naslonjen na drugog muškarca. Na lice mesta, pored uviđajne ekipe, došli su i čelnici srpske policije. U prvom momentu se nije znalo šta se dogodilo, niti ko su žrtve. Vrlo brzo je napravljena rekonstrukcija tragedije.

Predrag Novaković (53), vozač državnog sekretara za dijasporu, i Milan Medojević (59), bivši zamenik načelnika Odeljenja za zajedničke poslove u Vladi SRJ, pronađeni su mrtvi juče oko 14.45 časova u „audiju a6” beogradskih registracija 12-11 ispred zgrade u Bulevaru Arsenija Čarnojevića 124 na Novom Beogradu. Policija je kod Novakovića pronašla pištolj u ruci zbog čega se pretpostavlja da je reč o ubistvu i samoubistvu. Direktor policije Milorad Veljović izjavio je da je, prema do sada prikupljenim podacima, Novaković došao do pomenute adrese i pozvao telefonom Medojevića da siđe iz stana u kom živi. – Pretpostavlja se da su, kada je Medojević seo u automobili, poveli raspravu posle čega je Novaković izvadio pištolj i ubio Medojevića, a potom izvršio samoubistvo – objasnio je Veljović, prenosi Politika.

Beživotna tela Predraga Novakovića (53) i Milana Medojevića (59), zaposlenih u Upravi za zajedničke poslove Vlade Srbije, pronađena su juče u vladinom „audiju A6”, registracije BG 12-11, saznaje Blic. Stanarka zgrade na Bulevaru Arsenija Čarnojevića 124 ispred koje je „audi” bio parkiran, pronašla ih je malo posle 14 sati. Prema prvim rezultatima istrage, Novaković koji je sedeo na mestu vozača, pucao je u svog prijatelja, pa u sebe iz pištolja za koji je imao dozvolu.

Tela dvojice muškaraca u „audiju A6" (BG 12-11), koji je bio parkiran ispred zgrade u Bulevaru Arsenija Čarnojevića 124 na Novom Beogradu, prva je videla jedna od stanarki, prenose Pres I Danas.

Cvijan pod istragom?

Istraga o slučaju neovlašćenog snimanja predsednice Vrhovnog suda Nate Mesarović je pokrenuta i osnovano se sumnja da je snimak napravio Vladimir Cvijan, član SNS, kaže za Blic izvor blizak Tužilaštvu. Istragom će biti utvrđeni i motivi snimanja Nate Mesarović, a prema navodima posebna pažnja će biti usmerena na ispitivanje da li ima elemenata krivičnog dela špijunaže, za koje je zaprećena kazna zatvora od tri do 15 godina. Kako sumnjaju u Tužilaštvu, snimak je napravio Cvijan svojim mobilnim telefonom. Naš sagovornik kaže da je reč o prvorazrednom skandalu jer je predsednica Vrhovnog suda institucija u rangu predsednika države i predsednika skupštine. Takođe, upravo je predsednica Vrhovnog suda jedina ovlašćena osoba koja daje saglasnost za prisluškivanje kada se vode krivične istrage, dodaje naš sagovornik.

Sve sudije u Srbiji imaju kompakt disk sa više od hiljadu strana dokumentacije kojom se dokazuje da je prilikom reizbora u pravosuđu bilo ozbiljnih nepravilnosti. Taj disk se kao atomski požar proširio Srbijom, a postao je dostupan sudijama zahvaljujući velikoj hrabrosti jedne članice Visokog saveta sudstva, piše u Danasu. Reč je o dokumentima o rezultatima rada sudija koje je VSS koristio prilikom odlučivanja o tome ko će biti, a ko neće biti sudija. To su rezultati falsifikovani u odnosu na one zavedene u zvaničnim listinzima sudova, kako bi na reizboru prošli oni koji su podobni. Veliki broj sudija ovih dana piše krivične prijave s ovim dokazom o falsifikovanju rezultata - ističe u razgovoru za Danas pravnik Vladimir Cvijan, doskorašnji v. d. generalnog sekretara u Kabinetu predsednika Republike i odnedavno član opozicione Srpske napredne stranke.

Nikad brže ka Evropi

Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić poručio je u Orašcu da Vlada Srbije, i u ovim teškim okolnostima, želi zemlju da izvede na put koji će svim građanima omogućiti bolji život nego u prošlosti. Jeremić je na predizbornom skupu pozvao građane Aranđelovca da glasaju za listu Demokratske stranke na vanrednim lokalnim izborima u tom gradu, u nedelju, 25. aprila, istakavši da Vlada Srbije neće odustati od svojih prioriteta. "Nikada brže nismo išli ka Evropi, nikada se uspešnije nismo borili za nešto što smo svi mislili da je već otpisano, a to je naše Kosovo, niko nikada nije mogao da očekuje da ćemo biti uspešni kao što smo bili do sada i nikada ova zemlja nije bila važna za mir i stabilnost, ne samo na njenoj teritoriji već i na teritoriji celog Balkana", istakao je šef srpske diplomatije. Ministar je ocenio da je situacija u Srbiji teška, ali je dodao da situacija nije bolja ni u svetu, prenosi Politika.

MMF: Rast Srbije među višim u regionu

Međunarodni monetarni fond (MMF) ovogodišnji rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije procenjuje na dva odsto, što je veća stopa od prognozirane za većinu zemalja u okruženju. Rast srpskog BDP-a biće, međutim, manji od prosečnog u regionu centralne i istočne Evrope koji se prognozira na 2,8 odsto, pokazuju podaci iz novog izveštaja MMF-a objavljenog pred prolećni sastanak tog kreditora i Svetske banke, prenosi Politika. Rast BDP-a na nivou srpskog ove godine će imati Makedonija, Albanija će ubeležiti nešto veći, od 2,3 odsto, BDP Bosne i Hercegovine porašće pola a Hrvatske samo petinu procenta, dok će Crna Gora imati pad od 1,7 odsto. Na nivou centralne i istočne Evrope najveći rast BDP-a ove godine Fond očekuje u Turskoj, od 5,2 odsto, a najveći pad u Letoniji, za četiri procenta. Rast BDP-a Srbije u idućoj godini MMF prognozira na tri procenta a u 2015. godini kreditor očekuje rast od pet odsto. Zemljama centralne i istočne Evrope Fond za narednu godinu prognozira rast BDP-a od 3,4 odsto a za 2015. godinu od četiri odsto. Ovogodišnju inflaciju u Srbiji globalni kreditor procenjuje na šest odsto, nakon 6,6 odsto u prethodnoj godini, a u 2011. očekuje četiri i po procenta.

Rast srpskog BDP-a biće, međutim, manji od prosečnog u regionu centralne i istočne Evrope koji se prognozira na 2,8 odsto, pokazuju podaci iz novog izveštaja MMF-a objavljenog pred prolećni sastanak tog kreditora i Svetske banke. Rast BDP-a na nivou srpskog ove godine će imati Makedonija, Albanija će ubeležiti nešto veći, od 2,3 odsto, BDP Bosne i Hercegovine porašće pola, a Hrvatske samo petinu procenta, dok će Crna Gora imati pad od 1,7 odsto. Na nivou centralne i istočne Evrope najveći rast BDP-a ove godine Fond očekuje u Turskoj, od 5,2 odsto, a najveći pad u Letoniji, za četiri procenta, piše u Blicu.

Širi se spisak nezaposlenih

Posao na tržištu rada čeka 760.000 ljudi. Ekonomska kriza je spisak nezaposlenih od marta 2009. godine do danas produžila za 20.000 imena. Ovu bi statistiku, ipak, trebalo gledati uslovno, jer ima mnogo onih koji su samo formalno na evidenciji, a rade neprijavljeni - kaže, za Novosti, Dejan Jovanović, novi direktor Nacionalne službe za zapošljavanje. Kao najveći problem na tržištu rada Jovanović izdvaja strukturu nezaposlenih: najviše je onih koji nemaju ni srednju školu, čak 265.000. Drugi problem je što posao čeka i mnogo mladih, s manje od 30 godina. Među 220.000 osoba ima mnogo onih koji se još školuju, ali se vode na evidenciji. Kako vi možete da pomognete?- Nacionalna služba za zapošljavanje pomaže pri tom procesu kroz obezbeđivanje dovoljnog broja kvalifikovanih radnika. Mi praktično posredujemo u tom ciklusu. Tako, na primer, kompanija ”Jura” traži 1.000 radnika, a Rača je mala sredina i pitanje je da li će u njoj biti dovoljno kvalifikovanih radnika. Zato ćemo im mi pomoći da osposobe dodatni kadar kroz programe obuka, prekvalifikacija...

Za kuma nema rampe

Prag Skupštine mogu preći svi građani, osim onih za kojima je raspisana poternica. Iako je Odbor za bezbednost skrenuo pažnju da se vrši stroga kontrola ljudi koji ulaze u instituciju, što je protumačeno kao zabrana poslanicima da dovode privatno obezbeđenje, kako saznajemo, nema zakonske osnove da bilo ko od ”čuvara”, ma kakvu prošlost imali, ostane ispred zdanja. Praktično, parlamentarci za telohranitelje, mogu reći da su njihovi gosti, pišu Novosti. Poslenici vlasti su se uskomešali, jer su nekoliko puta u Skupštini videli Srđana Adžemovića, kojeg je policija svrstavala u ”zvezdarski klan”. Tvrde da je on u obezbeđenju lidera NS Velimira Ilića.
- Nije mi Adžem obezbeđenje, nego kum - kaže nam Ilić. - Sačeka me na ulazu u Beograd, ponekad me i vozi. Tukao se kad je bio mlad, ali nisam našao da ima ikakve kriminalne radnje. Ne mogu da raskinem dugogodišnje kumstvo naših porodica jer se on ne sviđa vladajućoj koaliciji. Ilić tvrdi da mu ”kum ponekad svrati u Skupštinu na kafu, ali kao i svaki drugi građanin, ostavi ličnu kartu na ulazu”. Od MUP je, kaže, tražio obezbeđenje, ali odgovor nije dobio. Od svih poslanika samo lider LDP Čedomir Jovanović ima obezbeđenje MUP.

Policija servis građana

Zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić poručio je danas u Orašcu da policija mora da bude servis građana i države, da nema nikakve veze sa politikom koja je, kao i političke partije svuda, a država je samo jedna. Dačić je posle otvaranja Policijskog odeljenja u tom mestu kazao i da je želja da policija bude narodna i da radi za narod. "Želimo da naša policija bude narodna, da radi za narod. Ona nema nikakve veze sa poltiikom i mora da bude servis u službi građana i države, jer politike i političkih partija je svuda - i na glolbanom i na lokalnom nivou, a država je samo jedna", naveo je on. Policijsko odeljenje u Orašcu biće deo policijske stanice u Aranđelovcu u okviru Policijske uprave u Kragujevcu. "Naše ministarstvo unutrašnjih poslova ne može uspešno da obavlja svoje zadatke ukoliko ne uživa poverenje građana, a to poverenje možemo uživati samo ako imamo dobre rezultate u radu i ukoliko im se što više približimo", rekao je Dačić, a prenosi Politika. On je podsetio da MUP već godinama primenjuje projekat sa predstavnicima međunarodne zajednice koji se zove "Policiija u lokalnoj zajednici" s namerom da policija bude deo života lokalne zajednice.

Vladika Artemije vlasnik privatnog računa

Vladika Artemije poseduje lične bankarske račune, a jedan od njih je u Vojvođanskoj banci, saznaje Blic. Sinod je u skladu sa svojim ovlašćenjima tražio od vladike izveštaj o ličnim računima međutim, episkop je odbio da pruži na uvid bilo kakvu dokumentaciju. Sumnja da vladika Artemije poseduje privatne račune prvi put je izneta javno na Saboru još u vreme patrijarha Pavla. Tada je vladika zagrebačko-ljubljanski Jovan rekao da ima indicija da episkop poseduje privatne račune. Na Saboru je konstatovano da bi vladika raško-prizrenski trebalo da se izjasni o tome – da pruži dokaze za ili protiv ovakve tvrdnje. Tokom istrage Komisije Sinoda koja traje poslednjih nekoliko meseci, kada je utvrđeno da su pronevereni humanitarni fondovi na Kosovu i Metohiji, od vladike je iznova zatraženo da „položi“ i privatne bankarske račune.

Nećemo ponovo vratiti vize

Prilikom nedavnog susreta sa premijerom Srbije Mirkom Cvetkovićem u Briselu, njegov belgijskih kolega Iv Leterm izjavio je da snažno podržava evropske integracije Srbije i naglasio da će njegova zemlja, koja uskoro preuzima predsedavanje EU, imati konkretnu priliku da to i pokaže. U ekskluzivnom intervjuu za Novosti, datom dan uoči odluke belgijske vlade da podnese ostavku posle sukoba oko jezika između dve jezičke zajednice u zemlji, Leterm govori o procesu evropskih integracija Srbije, ali i o problemu koji se isprečio između Beograda i Brisela - lažnim azilantima. Je li pronađeno konačno rešenje za problem lažnih azilanata? - Jasno je da je masovni priliv azilanata bio zasnovan na potpuno lažnim glasinama koje su se širile, prema kojima će kandidati za izbeglice koji se pojave u Belgiji dobiti stanove, posao i značajne sume novca. Bila je, dakle, neophodna informativna kampanja da bi se opovrgle ove glasine i potencijalni kandidati za izbeglice odvratili od dolaska u Belgiju. Naš pristup je istovremeno bio preventivan i humanitaran. Organizovali smo, u dostojanstvenoj atmosferi, njihov povratak u zemlje porekla. Od početka marta situacija je ”pod kontrolom”, kako se to kod vas kaže.

Vlast se sprema za izbore

Aleksandar Vučić, zamenik predsednika Srpske napredne stranke, smatra da na skupštini neće biti nekih iznenađenja, novih imena na visokim funkcijama, budući da se „zna ko je šta radio u stranci u prethodnom periodu”. U razgovoru za Politiku on negira da je zahtev DSS-a za skupštinsku raspravu o ministru Dinkiću deo sinhronizovane akcije opozicije u cilju obaranja vlade i ocenjuje da se vlast sprema za vanredne izbore krajem marta sledeće godine. „Ja se nadam da će biti ranije”, kaže Vučić.

Nema ko da kroti Južnu Moravu

Ništa se ne događa slučajno. Ovo je najviše puta izrečen komentar poslednjih dana nakon najnovijih poplava na jugu Srbije. Isto se čulo više puta, a posebno krajem ove zime, kada su takođe nanete katastrofalne štete u poplavljenim područjima izlivanjem Južne Morave, Moravice (Sokobanjske) i Toplice. Najkraće rečeno, na jugu Srbije postoji, ali ne potpuno odgovarajući, sistem zaštite gradova i mesta i, naravno, stanovništva od poplava, piše Politika. Pre skoro pola veka, u proleće 1961. godine, Južna Morava se poslednji put izlila i opustošila ceo niški kraj i područje južne Srbije. Kasnije, početkom osamdesetih, velikih poplava bilo je i u topličkom kraju. Da li je nešto posle tih katastrofa i koliko preduzeto? U velikom vodoprivrednom centru „Morava“ u Nišu, koji je u sklopu republičkog Javnog vodoprivrednog preduzeća „Srbijavode“, najnoviju situaciju sa plavljenjem velikog područja, sa štetom koja još nije procenjena, ali je sigurno katastrofalna, direktor centra Svetlana Živković za Politiku je objasnila sledećim rečima: – Na jugu Srbije postoji urađen sistem zaštite i odbrane velikog broja mesta od poplava, koji i danas odlično funkcioniše. Problem su mesta koja nisu obuhvaćena sistemom zaštite i gde je vrlo malo preduzeto pored većih vodotokova. Poseban problem je tok reke Toplice, nizvodno od Prokuplja, za koji postoji veliki broj odličnih projekata za zaštitu i odbranu, ali koji ne mogu da se realizuju zbog nerešenih pravno-imovinskih odnosa sa vlasnicima zemljišta pored reke. Neophodno je regulisati te imovinske odnose, ali lokalne samouprave to ne mogu same. Niti imaju mogućnost ugovaranja otkupa od vlasnika, niti sredstva za te namene.

11 godina od bombardovanja RTS-a

Noćas u 2 sata i šest minuta navršilo se 11 godina od pogibije 16 radnika Radio-televizije Srbije, koji su poginuli u 23. aprila 1999. godine, kada je NATO bombardovao RTS sa dva razorna projektila. Porodice, kolege i prijatelji poginulih zapalili su sveće i položili cveće kod spomenika "Zašto" u Aberdarevoj ulici. "Našu braću i sestre ubili su oni koji su bacili bombe, ali na smrt su ih osudili oni koji su ih stavili na tačno određeno mesto u određeno vreme", rekao je generalni direktor RTS-a Aleksandar Tijanić povodom godišnjice pogibije kolega, piše u Blicu.

„Zoki“ kontroliše isporuke kokaina

Kokain zaplenjen u Urugvaju bio je izuzetne čistoće (od 74 do 97 odsto), piše u optužnici protiv grupe Darka Šarića, prvooptuženog za šverc ukupno 2,4 tone kokaina, zaplenjenog u dve akcije. Optužnica je podignuta pre nekoliko dana, a Politika prenosi njene najzanimljivije delove. U optužnici se precizira da je Darko Šarić u vreme zaplene kokaina u Urugvaju boravio u Švajcarskoj, odakle je telefonom bio u kontaktu s drugim članovima grupe i kontrolisao isporuku rekordne isporuke droge u Evropu. Optužnica Specijalnog tužilaštva tek treba da se potvrdi ili opovrgne u predstojećem sudskom procesu. Interesantno je da u ličnim podacima Darka Šarića piše da je on čak šest puta bio osuđivan presudama Opštinskog suda u Pljevljima zbog pet različitih krivičnih dela. Prvi put je osuđen kao maloletnik 1988, kada mu je izrečena vaspitna mera pojačanog nadzora roditelja. Sledeći put je osuđen 1992. na uslovnu kaznu, treći put je 1994. osuđen na kaznu od četiri godine zatvora. Izgleda da tu kaznu nije odležao do kraja, pošto je već 1996. ponovo osuđen na kaznu od četiri meseca zatvora. Već dve godine kasnije, 3. septembra 1998. je osuđen na kaznu od dva meseca, a već posle tri meseca, 31. decembra iste godine, osuđen je na kaznu od tri meseca zatvora.