LABUDOVA PESMA PREDSEDNIKA BUŠA

Zabrinjavajuća eskalacija nasilja u Keniji i Bušov govor o stanju nacije glavne su teme svetske štampe ovog utorka. Već više od nedelju dana aktuelna pronevera u Socijete ženeral banci dobija nove zaplete.

 

Kenija – zemlja u haosu

Kako prenosi britanski dnevni list Independent, poslednja četiri dana strašnog plemenskog nasilja u turističkom raju Naivaša dovela su do smrti najmanje 100 ljudi, dok je mnogo više bilo prinuđeno da napusti svoje domove. Izgleda da Kenija klizi prema građanskom ratu.

Sa jedne strane puta okupljeno je na stotine besnih muškaraca, naoružanih mačetama, palicama i metalnim šipkama. Sa druge strane, grupa očajnih porodica zbijenih zajedno. Razdvaja ih samo tanka linija od desetak policajaca koji stoje između lovca i njegovog plena.

"Oni su ubili naše ljude", rekao je Fransis Mbogo, smireno gestikulirajući mačem prema drugoj strani puta. "Sada ćemo mi učiniti isto. Mi samo hoćemo osvetu."

 

Ispaljeno je nekoliko pucnjeva upozorenja pošto je gomila željna krvi istupila napred.

Ova scena se odigrala juče u Kenijskom gradu Naivaša. Naoružanu bandu su činili pripadnici plemena Kikuju, a porodice u begu su iz plemena Luo i Luhjas. Slične scene su se ponavljale širom doline Rift, gde su različite grupe igrale različite uloge u poslednja četiri dana eskalacije stravičnog nasilja. Više od 100 ljudi je ubijeno a mnogo više je ostalo bez domova.

Kamioni natovareni izbeglicama plemena Kikuju iz severa doline Rift pristigli su u Naivašu prošle nedelje. Nedelje napada na pripadnike plemena Kikuju koji žive u drugim gradovima Kenije sada su podstakli osvetnički nagon među bandama. Jučerašnje nasilje dovelo je nemire izazvane izbornim rezultatima u ovu jezersku oblast, turistički raj Kenije.

U Naivaši su porodice okupljene na severu grada isterane iz svojih domova, a naoružana banda ne dopušta im da se vrate. "Ne želimo krvoproliće, želimo mir, ali oni moraju da odu. Ako ostanu mi ćemo rešiti problem. Nema povratka. Ovo je konačan plan", čulo se iz naoružane gomile.

Nemački turista i biznismen prebijeni su na smrt od strane pljačkaša blizu glavnog grada Mombase. Policija je izjavila da ovaj incident nema veze sa etničkim nasiljem koje razdire zemlju od izbora održanih prošlog meseca i u kojem je poginulo 800 ljudi, prenosi Independent.

 

 

Pre decembarskih izbora ovaj kraj je bio kosmopolitska mešavina raznih plemena. Ljudi iz cele Kenije su dolazili ovde da traže posao na farmama cveća koje se pružaju uz obalu. Više od trećine svog sečenog cveća prodatog u Evropi raste u Naivaši.

Više od 14 miliona Kenijaca je 27. decembra, u atmosferi nasilja i pritisaka, glasalo za novog predsednika, 210 poslanika i 2484 predstavnika u organima lokalnih vlasti.

Kenijski predsednik Mvai Kibaki osvojio je drugi petogodišnji mandat tesnom izbornom pobedom, koju predsednički kandidat opozicije Raila Odinga osporava, što je dovelo do nemira u zemlji.

 

Predsednik Mvai Kibaki pripada plemenu Kikuju, a suparnička plemena Luo i Kalendžin održavaju lidera opozicije Railu Odingu.

Odinga je prošle nedelje odbacio mogućnost da preuzme mesto premijera u vladi predsednika Kibakija. Kibaki i Odinga su, uz posredovanja bivšeg generalnog sekretara UN Kofija Anana razgovarali o pronalaženju rešenja za izlazak iz političke krize. "Nikada nisam rekao da razmišljam o preuzimanju premijerske funkcije pod Kibakijem", rekao je tada Odinga. Opozicioni lider smatra da postoje tri jedino prihvatljiva rešenja, a to su Kibakijeva ostavka, ponavljanje izbora ili podela vlasti koja bi dovela do ustavnih reformi i onda do novih izbora.

 

Vlada je optužila opozicione lidere da su odgovorni za genocid nad pripadnicima Kibakijevog plemena Kikuju, dok Odingin Narandžasti demokratski pokret tvrdi da policija ubija nedužne pristalice opozicije.

Nasilje koje besni u Keniji preti da odvrati investitore od najveće istočnoafričke ekonomske sile i naruši reputaciju Kenije, kao oaze relativne stabilnosti u nestabilnom i ratom zahvaćenom regionu , smatra Independent.

 

Poslednji Bušov govor o stanju nacije

Britanski list Guardian prenosi da je američki predsednik Džordž Buš održao jutros po srednjoevropskom vremenu govor o stanju nacije na zajedničkoj sednici oba doma Kongresa. Ovo je bio poslednji Bušov govor o stanju nacije uoči isteka njegovog drugog mandata.

Redovno januarsko obraćanje predsednika SAD članovima oba doma Kongresa ove godine je bilo posvećeno stanju američke ekonomije.

Buš je pokušao da potvrdi svoj primat u američkom političkom životu i pokaže posvećenost republikanskim principima. Ali, nemoguće je izbeći poređenje Buša od pre sedam godina, tek pristiglog iz Teksasa sa reputacijom ujedinitelja i vizijom o promenama, sa skromnim predlozima predsednika u najnovijem izveštaju. Tada se novoizabrani američki predsednik prvi put se obraćao Kongresu: "Na kraju će nas ceniti ne samo po onome što smo govorili i kako smo govorili, već po onome što smo uspeli da ostvarimo." Glavna tema njegovog govora i tada je bila ekonomija, piše Guardian.

 

Ostala je još 51 jedna nedelja njegovog predsedničkog mandata i ovaj govor je jedan od retkih trenutaka kada je Buš u centru medijske pažnje, s obzirom da je uglavnom u senci izborne trke za novog predsednika.

Ipak, Buš je i jutros morao da deli medijsku pažnju sa svojim potencijalnim naslednicima. Veče je počelo neugodnom scenom, kada je izgledalo da je Obama okrenuo leđa Klintonovoj kada je ova krenula da se rukuje sa njim.

Republikanski kandidat u trci za predsednika, Džon MekKejn, odlučio je da ostane na Floridi, gde vodi aktivnu kampanju uoči izuzetno važnih izbora u ovoj državi, i eventualno izbegne prelivanje Bušove nepopularnosti na sebe.

 

 

Mada se nekoliko puta osvrtao na poslednjih sedam godina, nije puno pričao o svojoj zaostavštini. Iako će verovatno ostati upamćen po ratu u Iraku, Buš je svoj osiromašen politički kapital upotrebio da smanji zabrinutost zbog stanja u ekonomiji, trenutno najvažnijem pitanju za većinu Amerikanaca.

"Na duge staze Amerikanci mogu biti uvereni u naš privredni rast. Ali, na kratkoročnom planu svi vidimo da se rast usporava. Prošle nedelje moja administracija postigla je sporazum sa predstavnicima Kongresa o robusnom paketu u cilju ekonomskog rasta koji uključuje poreske olakšice za građane i njihove porodice i podsticaje za poslovna ulaganja." Buš je pozvao Kongres da što pre donese stimulativni paket mera koji su zajedno izradili on i Demokratska partija, koja i ima većinu u ovom zakonodavnom telu. Ove stimulativne mere u iznosu od 150 milijardi američkih dolara treba da ublaže rastuću pretnju recesije putem poreskih olakšica za 117 miliona porodica.

 

Neizbežna tema u govoru predsednika Buša bila je i Irak. Iskoristio je priliku da podseti Amerikance na pozitivne posledice svoje odluke da tokom prošle godine pošalje dodatnih 27.000 vojnika u ovu ratom uništenu zemlju. Povećanje broja vojnika je donelo bezbednosna poboljšanja koja je malo ko očekivao, tvrdi Buš. Uspeh u Iraku je za Sjedinjene Države od suštinske važnosti, naglasio je. Ovo su reči američkog predsednika na dan kada je pet vojnika poginulo u bombaškom napadu u gradu Mosulu, konstatuje Guardian.

"Slobodni Irak će uskratiti utočište Al Kaidi. Slobodni Irak će milionima ljudi širom Bliskog istoka pokazati da je budućnost u slobodi moguća. Takav Irak biće prijatelj Amerike, partner u borbi protiv terorizma i izvor stabilnosti u jednom opasnom delu sveta. Suprotno tome, neuspeh u Iraku ohrabriće ekstremiste, ojačaće Iran, teroriste i bazu iz koje će pokretati nove napade na naše prijatelje, saveznike i na našu zemlju. Amerika će se suočiti sa onima koji ugrožavaju naše vojnike, nećemo napustiti naše saveznike u regionu i branićemo naše vitalne interese u Persijskom zalivu."

 

Američki predsednik je takođe najavio da će u Avganistan poslati tri hiljade marinaca i da će dve milijarde dolara biti izdvojene za razvoj ekološki čistijih izvora energije. Pozvao je i na uspostavljanje palestinske države, kao i na prikupljanje veće pomoći za borbu protiv side u Africi, prenosi Guardian.

 

Odgovornost Socijete ženeral banke za proneveru veka

Američki list New York Times i britanski Financial Times u današnjim izdanjima prenose dalji razvoj situacije vezane za najveću finansijsku proneveru ikad, u kojoj je francuska banka Socijete ženeral izgubila skoro 5 milijardi evra.

Kredibilitet menadžmenta ove banke je pod znakom pitanja pošto je Žerom Kervijel, broker koji je izvršio prevaru, rekao francuskim istražnim organima da su njegove malverzacije počele još 2005. godine. Socijete ženeral grupa je u svom izveštaju za javnost objavila da su fiktivne transakcije trajale od 2006, izveštava New York Times.  

 

Kervijel je otkrio i da je najmanje jedna od njegovih trgovina na Eurex tržištu derivata bila privukla pažnju u banci, ali da je odagnao sumnje prilažući falsifikovane dokumente. Postavlja se pitanje kako revizori ove banke nisu ništa otkrili ranije. Takođe raste i pritisak na izvršnog direktora banke Danijela Butona da se povuče. Buton je izjavio da je njegova ostavka, koju je ponudio prošle nedelje a upravni odbor odbio, i dalje na stolu.

 

"Kada dođe do događaja ovakve prirode, odgovorni ne mogu proći bez posledica", izjavio je francuski predsednik Nikolas Sarkozi. Ipak, francuski političari se snažno protive pokušajima inostranih banaka da preuzmu Socijete ženeral u ovakvoj situaciji. Francuska ima dugu tradiciju u zaštiti najvećih kompanija, ili "nacionalnih šampiona", od preuzimanja i bankrotstva.

Tokom devedesetih, Francuska je već, na račun svojih poreskih obveznika, izvukla jednu veliku banku iz krize, izdvojivši 20 milijardi dolara za tu akciju – to se u ovoj zemlji zove "ekonomski patriotizam".

 

 

Priče o mogućim ponudama za preuzimanje su se pojavile još prošlog ponedeljka, čim je banka javno objavila veliki gubitak koji joj je naneo samo jedan zaposleni. Među potencijalnim zainteresovanim bankama pominju se HSBC i Barkliz, prenosi New York Times.

Britanski list Financial Times navodi da je verovatnije rešenje da će Socijete ženeral ostati u francuskim rukama, putem spajanja sa nekom drugom bankom iz ove zemlje. BNP Paribas i Kredi Agrikol banka već kruže oko Socijete ženerala. Iz francuske Vlade demantuju da je ministar finansija već bio u kontaktu sa ove dve banke, ali priznaju da bi one najverovatnije imale najviše interesa i sredstava da kupe Socijete Ženeral.

 

Kervijel, koji je uhapšen u subotu, pušten je, posle ispitivanja dugog 48 sati, u ponedeljak. Tužilac je juče zatražio podizanje preliminarne optužnice protiv Kervijela za falsifikovanje, zloupotrebu poverenja i nedozvoljeni pristup kompjuterskom sistemu. U slučaju da bude proglašen krivim, mogao bi dobiti maksimalnu kaznu zatvora od sedam godina.

U Francuskoj, kako piše New York Times, pre podizanja zvanične optužnice, sudija mora da završi istragu. Tužilac je zatražio da Kervijel ostane u pritvoru, uz obrazloženje da strahuje da bi Kervijel mogao imati samoubilačke namere. Izgleda da je odbrana uspela da izdejstvuje da Kervijel bude pušten na slobodu, pod uslovom da preda pasoš.