KRUPNI KAPITALISTI I NAJVEĆI SINDIKAT
(pregled najvažnijih tema na naslovnima stranama srpske štampe)
Fotografija američke svemirske agencije NASA Medjunarodne svemirske stanice
u orbiti oko Zemlje
Savez samostalnih sindikata Srbije i najveći domaći privrednici spremni da pokrenu socijalni pakt. Penzije će pratiti plate u javnom sektoru. Grčki narod zna da je finansijska i celokupna ekonomska situacija zemlje teža nego ikada do sada, ali radnici smatraju da mere vlade nisu poštene
Sporazum sa MMF o uskladjivanju penzija
Jovan Krkobabić, potpredsednik Vlade, pod naslovom "Izbegli smo katastrofu", govori za Novosti o pregovorima sa MMF i reformi penzijskog sistema: Penzije se usklađuju sa platama u javnom sektoru. Starosna granica neće se menjati. Do 2020. godine ovakvim sistemom će biti ušteđeno oko 65 milijardi dinara.
"Izborili smo se da se od aprila iduće godine penzije u Srbiji usklađuju sa platama u javnom sektoru i tako smo sprečili katastrofu za 1,6 miliona penzionera." Potpredsednik Vlade Jovan Krkobabić kaže za Novosti da je to bila i ključna tačka oko koje su se lomila koplja tokom razgovora sa predstavnicima MMF.
"Okosnica složenih, teških i na momente beznadežnih pregovora koji su završeni sporazumom bila je reforma penzijsko-invalidskog sistema. Predstavili smo elemente naše reforme i predstavnici MMF su rekli da je ona urađena iznad svih njihovih očekivanja. Spor je nastao samo oko usklađivanja penzija. MMF je insistirao na usklađivanju sa troškovima života, što sam odmah odbacio. Predložio sam da se penzije usklade sa zaradama, a to je za njih bilo neprihvatljivo. Kroz teške razgovore postigli smo kompromis da se penzije indeksiraju sa zaradama samo u javnom sektoru, i to 18 meseci od aprila 2011. Posle toga da započne usklađivanje visine penzija po novom modelu", kaže Krkobabić.
"Predlog o usklađivanju penzija sa rastom plata u javnom sektoru je predlog Vlade prema kojem smo skeptični. Možda ima samo jedna zemlja koja je to pokušala i odustala. Takva indekasacija trajala bi godinu i po dana i nisam siguran da je to jasno rečeno na konferenciji za novinare. Aranžman MMF i Srbije biće završen značajno pre aprila 2012. i dogovor je da se nakon tog datuma usklađivanje penzija obavlja samo prema rastu cena na malo i ostane na tome dok izdaci za penzije u budžetu ne padnu na 10 odsto BDP. Vlasti Srbije su predložile da se penzije najpre godinu dana usklađuju sa rastom plata u javnom sektoru, a potom samo sa rastom cena na malo. Drugi deo predloga prihvatamo dok ćemo o prvom morati da razgovaramo u maju. Ako bi to prihvatili onda bi sve oči bile uprte u plate u javnom sektoru. Kada bi ih povećali za samo jedan odsto to bi koštalo sedam milijardi dinara. Zato smo rekli da na takav predlog možemo da pristanemo samo ako dobijemo razumne garancije da se plate u javnom sektoru neće otrgnuti kontroli. U suprotnom, to bi ugrozilo ceo budžet", kaže u razgovoru za Danas, pod naslovom "Penzije neće dramatično padati", šef misije Međunarodnog monetarnog fonda za Srbiju Albert Jeger nakon završetka treće revizije stend-baj aranžmana.
Kolekcija: Angelo Marani, Milan Fashion Week, zima 2010/2011
Mir sa krupnim kapitalistima?
Savez samostalnih sindikata Srbije i najveći domaći privrednici spremni da pokrenu socijalni pakt. Od države očekuju stabilan evro, kredite ka proizvodnji, stimulisanje potrošnje, piše u Novostima. Zahtev da se sastanu i da sačine zajedničku strategiju sindikalci i poslodavci u sredu su poslali premijeru Mirku Cvetkoviću i predsedniku Borisu Tadiću. Dok vlast širi optimizam i nagoveštava lagan izlazak iz krize, privrednici, i to oni najveći u Srbiji, otpočinjanjem ovog iznenadnog razgovara sa sindikatima, poručuju da je kriza pritisla sa svih strana.
"Dogovorili smo se o jedinstvenoj strategiji, jer mora da bude postignut konsenzus Vlade, vlasnika kapitala i sindikata - rekao je jedan od članova Poslovnog kluba “Privrednik” koji je prisustvovao razgovorima. Iz kluba “Privrednik” sastanku su prisustvovali predsednik “Delta holdinga” Miroslav Mišković, Miodrag Babić iz “Hemofarma”, vlasnik “MK grupe” Miodrag Kostić, direktor “Ist pointa” Zoran Drakulić, direktor ITM-a Toplica Spasojević, direktor “Metalca” iz Gornjeg Milanovca Dragoljub Vukadinović i Milan Beko, vlasnik kompanije “Laderna”. Ispred Saveza samostalnih sindikata Srbije bili su predsednik Ljubisav Orbović, potpredsednici Veća Dragan Zarubica, Vlada Andrić i drugi sindikalni funkcioneri, prenose Novosti.
To što je Savez samostalnih sindikata Srbije pre dva dana potpisao mir sa krupnim kapitalistima, članovima kluba Privrednik, kod mnogih je izazvalo nemir piše u Politici. „Svaka ptica svome jatu leti”, komentarisao je juče Branislav Čanak, predsednik konkurentskog sindikata Nezavisnost, dogovor u Šekspirovoj ulici o zajedničkom nastupu biznismena i predstavnika radnika za rešavanje najvažnijih ekonomskih problema, objavljuje Politika.
"Našli su se, šta drugo da kažem. Jedni su se obogatili u vreme Miloševića, drugi su bili lojalni vlasti, prirodno je da sad budu na istoj strani", ironičan je sagovornik ovog lista. "Uostalom, kako sindikati mogu da postignu dogovor sa firmama u kojima sindikalno organizovanje ne postoji. Odakle Miroslavu Miškoviću sindikat", začuđen je se Branislav Čanak.
Generalni štrajk u Grčkoj
Grčka se izolovala od celog sveta! Nema vazdušnog i pomorskog saobraćaja, vozova, autobusa... Nema informativnih emisija na radiju i TV, nema agencijskih vesti, bolnice rade smanjenim kapacitetom, škole su zatvorene, javne i državne ustanove, takođe... Dvadesetčetvoročasovni generalni štrajk, koji su pokrenule dve najveće sindikalne organizacije u zemlji, obuhvatio je između dva i tri miliona zaposlenih u privatnom i javnom sektoru, objavljuje Politika.
„Grčki narod zna da je finansijska i celokupna ekonomska situacija zemlje teža nego ikada do sada, ali radnici smatraju da mere vlade nisu poštene. Na ulice i, uopšte, na štrajk izlazimo jer zahtevamo da se teret problema i restriktivnih mera ravnomerno podeli, da zaposleni i penzioneri ne budu jedini koji će platiti cenu krize koju nisu stvorili”, kaže Janis Panagopulos, prvi čovek GSEE, sindikata privatnog sektora.
Putin opomenuo bogataše
Premijer Vladimir Putin javno je u sredu upozorio najbogatije ljude Rusije na njihovu dužnost da ispunjavaju poslovne obaveze i ne svađaju se s državom. Posebno je pomenuo neke od najbogatijih Rusa: Mihaila Prohorova, vlasnika “Oneksim grupe” i Vladimira Potanjina, vlasnika “Noriljskog nikla”.
Prvi put, Prohorov i Potanjin su predmet javne “prozivke”. Oni, poput već omrznutog milijardera i člana “Jeljcinove porodice” Olega Deripaske, lako kupuju državne kompanije, ali kasnije u njih ne investiraju u skladu s kupoprodajnim ugovorima. Drugim rečima, “iscede” ih kao limun i zatim im te firme više nisu potrebne...
"Dajte da se ne svađamo, vi svoje obaveze morate ispunjavati". poručio je pred TV kamerama Putin, na skupu s energetičarima u Hakasiji, u Sibiru, prenose Novosti.
Nova nuklearka u Rusiji
Ruski premijer Vladimir Putin potpisao je odluku o izgradnji „Baltičke atomske centrale” u Kalinjingradskoj oblasti, koja bi, kako javljaju ruski mediji, mogla biti prvi ruski projekat nuklearke u čijoj realizaciji će učestvovati privatni, pa i strani investotiri, objavljuje Politika. Ceremonija plaganja kamena temeljca nove atomske centrale planirana je za sutra, izjavili su za agenciju Interfaks predstavnici ruske državne korporacije za atomsku energiju „Rosatom”.
Fijat zatvara fabrike
Italijanski FIAT je odlučio da, zbog pada prodaje, na dve nedelje zatvori sve svoje fabrike u zemlji i oko 30.000 radnika pošalje na prinudni odmor, ali se to ne odnosi na Kragujevac, objavljuje Blic. Portparol torinskog giganta Ričard Gadezeli je za BBC rekao da zatvaranje fabrika u Italiji nema nikakve veze sa eventualnim sličnim potezima u Kragujevcu.
"Ne postoji veza između pogona u Italiji i onog u Srbiji ili bilo koje druge fabrike u svetu", rekao je on, ali je dodao da on ne može predvideti šta će biti u budućnosti, pa ne zna ni šta će biti sa proizvodnjom u Kragujevcu. Kao bitnu stavku Gadezeli je naveo to što su proizvodni kapaciteti u Kragujevcu trenutno mali i što se u Srbiji proizvode automobili namenjeni jedino domaćem tržištu, dok se u Italiji prave automobili za celu Evropu.
Protest ambasade Srbije u Zagrebu
Izjava predsednika Hrvatske Iva Josipovića u intervjuu „Jutarnjem listu“, da je razlog zbog kojeg Boris Tadić nije došao na njegovu inauguraciju „iracionalan“, predstavlja svojevrsni diplomatski incident, ali zvanični Beograd nema nameru da na njega ozbiljnije reaguje.
Ambasada Srbije u Zagrebu uputila je zvaničan protest zbog ove Josipovićeve izjave i „to je sve što ćemo zasad uraditi“, rečeno je tabloidu Alo u Ministarstvu spoljnih poslova. Ni predsednik Tadić neće reagovati na Josipovićevu izjavu da vuče „iracionalne“ poteze u svojoj politici, objavljuje ovaj tabloid pod naslovom "Ivo uvredio Tadićev zdrav razum!"
Poziv u Sloveniju
Međunarodna konferencija o Zapadnom Balkanu, koja će krajem marta biti održana na Brdu kod Kranja, a na koju smo pozvali sve lidere zemalja u regionu, uključujući i Kosovo, biće značajna prilika da se obnovi i potvrdi posvećenost Evropske unije u cilju daljeg proširenja. Vreme održavanja konferencije je, takođe, važno u pogledu stvaranja novih tela EU, koja su predviđena Lisabonskim sporazumom.
Slovenija se, kao suorganizator konferencije, svakako nada najboljem mogućem odzivu pozvanih predstavnika država regiona - ocenjuje Danilo Tirk, predsednik Republike Slovenije, u izjavi za Danas. Tirk nije želeo da odgovori na pitanje o eventualnom izostanku Srbije sa tog skupa, zakazanog za 20. mart, zbog prisustva kosovskih zvaničnika, i ponovio nadu da će sve zemlje regiona biti prisutne na konferenciji.
Kako je Danasu rečeno u kabinetu predsednika Kosova Fatmira Sejdijua, predstavnici vlasti u Prištini će svakako otputovati na skup u Sloveniji, ali da još nije odlučeno da li će to biti on, premijer Hašim Tači ili neki drugi predstavnik kosovskih vlasti.
Srbija ne sme da propušta ovakve skupove i da se krije iza ćoška, smatra Vladimir Pavićević. EU je ona koja može da postavlja uslove, a ne Beograd, smatra Jelena Milić, objavljuje Danas.
Pojačani pritisci na Srbiju zbog Kosmeta
"Od Španije smo dobili čvrstu podršku da nastavimo sa principijelnim stavom kada je reč o našoj politici prema Kosovu i učešću na regionalnim skupovima. Mi nećemo sprečavati učešće Kosova na ovim skupovima i nećemo odbijati da u njima učestvujemo ako se budu poštovala ranije utvrđena pravila o načinu na koji Kosovo može biti predstavljeno", kaže za Blic Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova Srbije, na kraju svoje posete Madridu. Pritisci na Srbiju i testiranje njenih stavova prema Kosovu, uključujući i stav da li je spremna da, pod pretnjom samoizolacije, odustane od dosadašnjeg demonstrativnog napuštanja svih skupova na kojima se predstavnici prištinske vlasti pojavljuju pod punom funkcijom, pojačavaju se pred očekivanje skorog mišljenja Međunarodnog suda pravde. U diplomatskim krugovima bliskim Srbiji kažu za Blic da se očekuje mišljenje povoljno po Srbiju.
Dolazi nekadašnji francuski lobista za nezavisno Kosovo
Ministar spoljnih poslova Francuske Bernar Kušner dolazi u ponedeljak u jednodnevnu posetu Beogradu, tokom koje će razgovarati s najvišim srpskim zvaničnicima, saznaje Danas iz diplomatskih izvora u Parizu. Kušner će imati odvojene sastanke s predsednikom Srbije Borisom Tadićem, šefom diplomatije Vukom Jeremićem i potpredsednikom Vlade Božidarom Đelićem, a izrazio je i želju da obiđe grob ubijenog premijera Zorana Đinđića, potvrdilo je Danasu više dobro obaveštenih sagovornika. Među predviđenim temama razgovora su potencijalna poseta Beogradu francuskog predsednika Nikole Sarkozija, srpska kandidatura za članstvo u EU, situacija u vezi s Kosovom i najavljeni sporazum o strateškom partnerstvu dve zemlje.
Barska pruga, Gazela
Na pruzi Beograd - Bar, između železničkih stanica Stapari i Sušica, danas u 14.30 sati iskliznuo je jedan vagon brzog voza koji je iz Beograda za Crnu Goru krenuo u 10.10 sati, a niko od putnika nije povređen, saopštile su Želežnice Srbije. Iskliznuo je prvi vagon do lokomotive, sa jednom svojom osovinom, javlja Politika.
Bord direktora Evropske banke za obnovu i razvoj na jučerašnjem sastanku odlučio je da odobri isplatu kredita za finansiranje pristupnih puteva mostu „Gazela” i obilaznice oko Beograda na delu od Batajnice do Dobanovaca, saopštila je juče ta finansijska institucija, prenosi Politika. EBRD podseća da je finansiranje odlagala zbog određenog broja nerešenih pitanja u vezi sa preseljenjem romskih porodica koje su živele ispod „Gazele”.
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) odobrila je isplatu kredita za obilaznicu oko Beograda i rekonstrukciju mosta Gazela, piše i u Presu. Ukupno 160 miliona evra treba da bude uplaćeno u sledećih nekoliko dana, a radovi na Gazeli, po rečima direktora JP „Putevi Srbije" Zorana Drobnjaka, počeće već 8. marta.
Intolerancija na hranu
Kada je dobila spisak namirnica koje može da konzumira u narednih tri meseca naša čitateljka je prvi put posumnjala u test intolerancije na hranu, objavljuje Politika. Da li je odricanje od pomorandži, pilećeg mesa, ribe, mlečnih proizvoda, gotovo svih vrsta povrća pa još i soli i bibera može dovesti do bolje linije?
Šta je test intolerancije na hranu i da li baš svaka osoba može da mu se podvrgne. Na internet forumima sve više je stranica na kojima se mogu pročitati različita iskustva ljudi. Neki su imali pozitivne rezultate, drugi nisu beležili nikakve promene, a veliki broj ljudi je i dalje nedovoljno informisan o ovoj metodi, njenoj naučnoj potvrdi i mogućem uticaju često restriktivne ishrane na zdravlje.
Više besplatnih lekova
Vlada Srbije trebalo bi u četvrtak da usvoji izmene pozitivne liste lekova koji se izdaju o trošku osiguranja i, ako prihvati predlog Republičkog zavoda zadravstveno osiguranje, na recept će se ubuduće izdavati 250 oblika, doza i pakovanja lekova više nego dosad. A, istovremeno će se izdaci za lekove smanjiti za 80 miliona dinara mesečno, piše u Novostima.
Mnogi lekovi, koje plaća RZZO, pojeftinili su izmenom kriterijuma za stavljanje leka na pozitivnu listu, preko koje se i ostvaruje najveći promet medikamenata. U nekim slučajevima su sami proizvođači ponudili nižu cenu, a u drugim je cene "oborila" konkurencija.
Nedelja mode u Milanu: kolekcija - Susanna Cornet
Banke koriste rast evra na štetu gradjana
U bankama evropska nacionalna valuta stigla skoro do 102 dinara, veliki rasponi između kupovnog i prodajnog kursa. Mnogo banaka zaračunava rate kredita po svom prodajnom kursu, piše u Novostima. Otkako je vrednost evra počela intenzivno da raste, bankari su napravili razliku od čak četiri dinara između kupovnog i prodajnog kursa, a već više od nedelju dana evro prodaju po ceni većoj od 100, pa i više od 101 dinar. NBS od banaka traži da prilikom odobravanja kredita “vezanog” za stranu valutu naglase po kom kursu će biti isplaćen zajam, kako će se obračunavati rate i na koji dan, odnosno, da li po zvaničnom srednjem, kupovnom ili prodajnom kursu same banke.
"NBS je trebalo da propiše da se rate obračunavaju po zvaničnom srednjem kursu kako bi korisnici kredita bili zaštićeni", smatra Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. "Trenutno je na deviznom tržištu situacija takva da se banke visokim rasponima između prodajnog i kupovnog kursa štite. Ali, neke to koriste da zarade prilikom naplate kredita."
Pad dinara se ne zaustavlja, srednji kurs danas 99,52, u bankama evro košta 101,8, a na beogradskim ulicama dileri juče 100 evra plaćali 10.000 dinara, javlja Pres.
Poslovanje u Hramu Svetog Save
Revizija poslovanja koja se sprovodi u Hramu Svetog Save na Vračaru je redovna i nije ništa neuobičajeno da se ona obavlja, rekao je za Politiku episkop zahumsko-hercegovački Grigorije, inače i član Svetog arhijerejskog sinoda. Vladika Grigorije ističe da se izveštaj priprema za sednicu Sinoda i da još ne može da govori o njegovom sadržaju budući da komisija još radi na tome.
Povodom napisa da se proveravaju navodne nepravilnosti u finansijskom poslovanju u vezi sa gradnjom hrama na Vračaru, prof. dr Vojislav Milovanović, protoneimar Spomen-hrama Svetog Save, ističe da je to poslovanje vrlo otvoreno, a da je procedura strogo utvrđena. On naglašava i da treba razdvojiti poslove gradnje od parohijskog poslovanja hrama, koje podleže eparhijskoj proveri, kao i da su u delu javnosti te dve stvari pomešane. Tako se desilo i da su neke navodne zloupotrebe, koje su se nezvanično pripisivale bivšem starešini hrama protojereju Luki Novakoviću, koji je nedavno smenjen i sa mesta direktora kancelarije Patrijaršijskog upravnog odbora, dovedene u vezu sa gradnjom Hrama. Otac Luka objašnjava za ovaj list da kao starešina Hrama nije bio zadužen za radove koji se na njemu izvode i da, samim tim, nije mogao da ima nikakvu mogućnost da raspolaže sredstvima namenjenim u te svrhe.
Bogataši ne plaćaju račune?
Isključenje grejanja neredovnim platišama, u sredu umalo da se završi tragično. Radnika "Beogradskih elektrana" i novinarsku ekipu jedne beogradske agencije, napala je ćerka vlasnika velelepne kuće na Dedinju, kada su pokušali da im isključe grejanje za koje duguju čak milion dinara, piše u Novostima. Policijska patrola Savskog venca privela je napadača.
Ispred vile u elitnom delu Beograda, "opkoljene" teškom kovanom ogradom, parkiran nov džip - "mercedes". Slika kao ispred domova holivudskih zvezda. U Ulicu Vile Raviojle na Dedinju, novinari, međutim, nisu došli zbog luksuza i glamura, već zbog duga za komunalije.
"Vlasnik objekta u Ulici Vile Raviojle na Dedinju već duži vremenski period ne plaća račune Sistema objedinjene naplate i prema informacijama JKP "Infostan" duguje čak dva miliona dinara", kažu u "Beogradskim elektranama". "Od ove sume, za uslugu daljinskog grejanja imaju minus od oko milion dinara."
Kada je videla majstore "Elektrana" ispred svog doma, ćerka vlasnika je izašla i napala ekipu za isključenje, a novinarima je polomila kameru. Po pravilu, najbogatiji Beograđani, najveći su dužnici za komunalne obaveze, objavljuju Novosti.
Kredit za izgradnju zatvora
Ministarstvo pravde Republike Srbije je, prvi put u svojoj istoriji, uzelo kredit od inostranih banaka i to za izgradnju dva zatvora, dve nove pravosudne ustanove i potpunu rekonstrukciju zgrade beogradske Palate pravde. U planu izgradnja kazamata u Kragujevcu i Pančevu, zgrade tužilaštva, parničnog suda i adaptacija Palate pravde Iznos od 50 miliona evra, koliko je pozajmica od stranih banaka, trebalo bi da pokrije troškove izgradnje zatvora u Kragujevcu i Pančevu, zgrade u prestoničkoj Ulici kneza Miloša u kojoj će biti smeštena sva beogradska tužilaštva i novog objekta, tik uz zgradu Specijalnog suda u Ustaničkoj ulici. Prosečna vrednost svakog objekta je oko 10 miliona evra, piše u Politici.
Pokretanje Inicijative za osnivanje unije nacionalnih, regionalnih i lokalnih stranaka,
grupa gradjana i pojedinaca: Goran Paskaljević, Mirko Todorović, Mladjan Dinkić,
Veroljub Stevanović, Boško Ničić, Predrag Marković
Bivši premijer – rekorder po visini dobijene subvencije
Bivši premijer Zoran Živković dobio je od države više para na ime bespovratne subvencije za podizanje vinograda od većine najboljih srpskih vinara, pokazuje izveštaj Ministarstva poljoprivrede koji je dostavljen Presu. Prema ovom izveštaju, tokom 2008. godine isplaćene su 582 subvencije, dok je „najveći ostvareni iznos po jednom zahtevu" bio 19.946.810 dinara. Nije, stoga, jasno kako je to Živkoviću, kao apsolutnom početniku u vinarskom biznisu, u 2007. isplaćeno čak 41.070.579 dinara?! Da li je, zašto i po čijem nalogu Živković povlašćen u odnosu na ostale vinare?
Zanimljivo je i to da na nam, i pored našeg insistiranja, objavljuje ovaj list, Ministarstvo poljoprivrede juče nije dostavilo podatke o subvencijama za 2007. godinu, pravdajući se time da bi vađenje tih podataka „iziskivalo dosta napora"!?! Zbog toga, ostaje nejasno da li je iko osim Živkovića ikada dobio subvenciju od više od 40 miliona dinara?
U aprilu sudjenje za ubistvo vlasnika lista "Nacional"
Suđenje za ubistvo Ive Pukanića, vlasnika hrvatskog „Nacionala” i njegovog prijatelja Nike Franića, počeće 20. aprila pred većem Specijalnog suda kojem će predsedavati sudija Vladimir Vučinić, saznaje Politika. Suđenje je zakazano i za 21. i 22. april.
Specijalno tužilaštvo optužuje Sretena Jocića, zvanog Joca Amsterdam da je sa „za sada neidentifikovanim licem” postigao dogovor da za 1.500.000 evra ubije vlasnika hrvatskog „Nacionala” Ivu Pukanića. Motiv zločina počinjenog 23. oktobra 2008. godine, prema navodima optužnice, bio je to što je Ivo Pukanić u medijima u Hrvatskoj i Srbiji iznosio saznanja o delovanju više kriminalnih grupa na području Srbije i zemalja u okruženju.
Pranje para
Na desetine preduzeća registrovanih u Crnoj Gori pralo je novac ganga Darka Šarića koji je "zarađen" od šverca kokaina. U tome su učestvovale i pojedine banke, koje su svesno "žmurile" prihvatajući gotov novac, ne pitajući za njegovo poreklo i ne prijavljujući deponovanje milionskih iznosa bez dokumentacije, objavljuju Novosti.
Neke od ovih tokova novca ustanovila je i crnogorska Uprava za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma, ali zasad nema naloga za hapšenje. Kako "Novosti" saznaju, na saslušanju zatvorenom za javnost pred skupštinskim Odborom za bezbednost, Predrag Mitrović, direktor Uprave za sprečavanje pranja novca, pojasnio je članovima Odbora kako se legalizuje "zarada". On je pomenuo i neka konkretna imena preduzeća, firmi i banaka, ali je konstatovao da još ne postoje dovoljno čvrsti dokazi za - hapšenja i optužnice. Ovi slučajevi su na statusu "pratiti dalje". Kao "servisi" pranja novca, na sastanku Odbora pomenuta su preduzeća Dragana Dudića Frica, iz Kotora, vlasnika diskoteke "Maksimus", ali i učesnika u mnogobrojnim poslovima i vlasnika nekretnina - čije poslovanje je nedavno proveravala finansijska policija. Dudić kontroliše veći broj preduzeća, od kojih neka nemaju ni centa prometa. Tako ni "Bastion komerc", koji je kupio Luku Risan i najavio nabavku tri prekookeanska broda vredna 270 miliona evra, od 2006. godine nije imao ni centa prometa preko žiro-računa!
Specijalno tužilaštvo iduće nedelje će podneti zahtev za privremeno oduzimanje preduzeća iza kojih stoji Darko Šarić (40), osumnjičeni za šverc 2,7 tone kokaina, saznaje Blic. Direkcija za oduzetu imovinu Ministarstva pravde juče je zapečatila stanove porodice Šarić u Beogradu, koji su po odluci suda ranije privremeno oduzeti.
Saradnici Darka Šarića planirali su da u Beogradu podmetnu eksploziv pod službeni automobil ovog funkcionera policije, ili da ga ubiju prilikom izlaska iz vozila, objavljuje Pres. Prema ovim informacijama, Šarić je za ovaj zločin odredio svog prijatelja, koji do sada nije krivično gonjen i nema dosije u policiji.
Uhapšen lekar zbog iskorišćavanja maloletnica
Doktoru Radiši Stankoviću (49), lekaru specijalisti internisti u ZC Negotin, Viši sud odredio je pritvor i pokrenuo istragu zbog sumnji da je seksualno iskorišćavao četiri maloletne devojčice, a potom im je davao novac za heroin. Prema saznanjima Blica, on je to činio od decembra 2008. do februara 2009. godine u svojoj kući u Negotinu. U tužilaštvu terete Stankovića da je znao da su tri devojčice uzrasta od 14 do 17 godina, a da jedna ima 13 godina, i da su heroinski zavisnici. On je od njih tražio da imaju pojedinačne, ali i grupne seksualne odnose u njegovoj kući u Negotinu, i sve je snimao kamerom na mobilnom telefonu, a nakon toga im je davao novac za drogu.
Pobede Tipsarevića i Djokovića
Srpski teniser Janko Tipsarević pobedio je britanskog tenisera Endija Mareja
Sjajni Tipsarević pobedio Mareja u drugom kolu u Dubaiju 7:6 (7:3), 4:6, 6:4, a Đoković savladao Troickog s 3:6, 6:4, 6:2, javlja Politika. Janko Tipsarević je u drugom kolu ATP turnira u Dubaiju savladao četvrtog tenisera sveta Endija Mareja sa 7:6 (7:3), 4:6, 6:4 posle dva i po sata sjajne borbe, piše u Blicu.
Inter pobedio Čelsi
Reprezentativac Srbije, igrač Čelsija Branislav Ivanović na utakmici Lige šampiona
protiv Intera: Diego Milito, Branislav Ivanović, Michael Ballack
