KOŠARKAŠI PARTIZANA U VRHU EVROPE

Partizan je u veličanstvenoj atmosferi „Beogradske arene” ispunio san o plasmanu na majski završni turnir Evrolige. Hrišćanske crkve, koje ove godine istovremeno proslavljaju praznik Vaskrsenja i sve dane u Nedelji stradanja, obeležiće danas Veliki petak. Ko će biti korisnik telekomunikacione kanalizacije, strateško je pitanje Srbije.

Partizan putuje u Pariz

U izvesno najvećoj utakmici ikada za našu klupsku košarku na tlu Srbije, imajući u vidu i značaj i ambijent u kojem je odigrana, Partizan je u veličanstvenoj atmosferi „Beogradske arene” ispunio san o plasmanu na majski završni turnir Evrolige. U četvrtoj utakmici četvrtfinala, pred 21.367 navijača, slomljen je otpor Makabija, petostrukog evropskog šampiona koji je svoju prvu kontinentalnu krunu osvojio pre 23 godine u Beogradu - 76:67(18:16,20:19,17:17,21:15) – 3:1 u seriji. Partizan je u bitke s Golijatima evropske košarke pošao sa slabijim timom nego minulih sezona i sa skromnim željama. Sve što je postigao smatrano je čudom. Njegovi podvizi su primani i s divljenjem i s nevericom, ali samo do one izuzetno značajne pobede protiv izraelskog velikana Makabija u Tel Avivu, u prvom susretu četvrtfinala. Od tada je počela da jača vera da je završni turnir za četiri najbolje ekipe Starog kontinenta zaista nadohvat ruke. I – Partizan ide u Pariz u velikom stilu, javljaPolitika.

Košarkaši Partizana plasirali su se na završni turnir Evrolige, pošto su pred više od 20.000 ljudi u beogradskoj Areni pobedili Makabi sa 76:67 i četvrtfinalnu seriju rešili u svoju korist sa 3:1, piše u Novostima.

Slavlje u grotlu krcate Arene trajalo je dugo posle čudesnog trijumfa Partizana nad Makabijem, pesma i aplauzi su tresli i okolne zgrade, a zatim se velika radost preselila na ulice Beograda, objavljuje Blic.

Ima li ko jači? I gde je granica za Duška Vujoševića i njegove košarkaške vanzemaljce? Partizan je četvrti put u klupskoj istoriji ostvario plasman na fajnal for, objavljuje Alo.

"Partizan je ponos Srbije", naslov je u Presu.

Uoči Uskrsa

Patrijarh srpski Irinej u četvrtak je, u Patrijaršijskom dvoru u Beogradu pročitao vaskršnju poslanicu i svim pravoslavnim vernicima u Srbiji čestitao praznik vaskrsenja Hristovog, poručivši im da budu radosni poslenici naše istine i vere, piše u Novostima.

Hrišćanske crkve, koje ove godine istovremeno proslavljaju praznik Vaskrsenja i sve dane u Nedelji stradanja, obeležiće danas Veliki petak, dan kada je na Golgoti raspet i umro Isus Hristos, objavljuje Pres. Večernju službu sa iznošenjem plaštanice pred oltar a potom i jutrenje sa ophodom hrama uz nošenje plaštanice predvodiće na Veliki petak, u beogradskoj Sabornoj crkvi, patrijarh srpski Irinej.

Hrišćanske crkve, koje ove godine istovremeno proslavljaju praznik Vaskrsenja i sve dane u Nedelji stradanja, obeležiće danas Veliki petak, dan kada je na Golgoti raspet i umro Isus Hristos, objavljuje Danas.

Status Kosmeta nije uslov?

Štefan File, evropski komesar za proširenje i politiku prema susedima, ocenio je da je Srbija postigla „dobar napredak u 2009. godini, kao i u poslednjih nekoliko meseci” kada je reč o projektu evropskih integracija. Evropski komesar i dugogodišnji češki diplomata potvrdio je da se neutralan stav Evropske komisije prema nezavisnosti Kosova nije promenio u odnosu na period njegovog prethodnika Olija Rena i naglasio da je „kvalitet procesa evropskih integracija važniji od njegove brzine”, objavljujePolitika, pod naslovom "Nećemo povezivati status Kosova i evrointegracije", u uvodu razgovora sa češkim političarem.

Carstvo privatizacija

U „podzemlju” Srbije ukopan je „ključ” za ukidanje monopola i otvaranje vrata konkurenciji a time i nižim cenama telefoniranja, interneta, kablovske televizije, piše u uvodu teksta u Politici, gde se prenosi izjava minstarke za telekomunikacije Jasne Matić da je "Evropska unija već propisala i u osnovna ljudska prava ugradila i pravo na telefon u svakoj kući i pristup internetu. To je „Digitalna agenda” EU". Ne podseća se kako je predsednik Tadić nedavno izazvao nedoumice izjavom kako je pravo srpskih seljaka na širokopojasni Internet – jedno od osnovnih ljudskih prava - koje će biti ostvareno prodajom srpskog Telekoma. Ovo, valjda treba da posluži i za bolje razumevanje te izjave?

Srbija je premrežena sa hiljadama kilometara podzemnih kanala kojima se provlače optički kablovi koji transportuju signal za telefon, internet, kablovsku televiziju i gomile najraznovrsnijih podataka. Uz stubove na koje se kače bazne stanice mobilne telefonije to čini vredniji deo infrastrukture Telekoma „Srbija” koji se sada prodaje. Ko će biti korisnik te kanalizacije strateško je pitanje Srbije. Jer, ko ima pristup podzemlju Srbije, ima širok spektar mogućnosti, piše u Politici pode naslovom "Bitka za podzemlje".

Ovo misli i Jasna Matić, ministarka za telekomunikacije, koja kaže da je to suštinsko pitanje koje se može rešiti time da država propiše obavezu zajedničkog korišćenja infrastrukture Telekoma, čime bi se izbegla greška koju su napravili u Hrvatskoj, objavljuje ovaj list i dodaje kako ministarka smatra da ne bi bilo dobro oformiti novo javno preduzeće koje bi upravljalo telekomunikacionom infrastrukturom jer država najčešće nije dobar vlasnik. Malo je spremna da ulaže što se može uvideti na primeru Železnice čija je mreža u lošem stanju.

Struja ne poskupljuje

Petar Škundrić, ministar energetike govori za Novosti o vrednosti energenata, ”Južnom toku”, investicijama. Samo ako bude povećana proizvodnja, biće moguće i poskupljenje struje. Budućnost socijalista - sa demokratama, piše u ovom tekstu pod naslovom "Cene će rasti posle krize". Škundrić ističe i da građani Srbije treba da znaju da plaćaju najjeftniju struju u Evropi, jer je kod nas kilovat-sat 5,5 evrocenti a, na primer, u Hrvatskoj je dva puta skuplji.

Ko će upravljati monetarnom politikom?

Predlog za novo ustrojstvo centralne banke izazvao neslaganja između izvršne i monetarne vlasti. NBS: iz medija smo saznali da Vlada sprema novi zakon o centralnoj banci. Ministarstvo finansija: ne pravimo novi zakon, već je to predlog iz 2007, objavljuju Novosti pod naslovom "Guverner otišao zbog zakona".

"U sadašnjem zakonu, na osnovu kojeg radi NBS, ističe se da je ta institucija samostalna i nezavisna u svom poslovanju", kaže Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. "Donošenje novog zakona iskoristiće se kao prilika za usaglašavanje sa Ustavom iz koga je izbačena stavka o nezavisnosti. U članu 95. najvišeg akta navodi se da je ta institucija samostalna i da podleže nadzoru Narodne skupštine, kojoj i odgovara. Nezavisnost centralne banke biće dodatno ugrožena ako guvernera i članove Saveta NBS, koji je u Ustavu nazvan Savetom guvernera, bude predlagao Odbor za finansije Skupštine Srbije."

Ko će predlagati kandidata za guvernera, predsednik Srbije ili Odbor za finansije, objavljuje Blic? Da li će novim zakonom o Narodnoj banci biti smanjena nadležnost prvog čoveka centralne banke, a veće ingerencije biti date Savetu NBS? Pitanja su na koje za sada nema preciznog odgovora jer se po ovim stavovima razlikuje ono što se može čuti iz NBS i Ministarstva finansija.

Osuda zločina nad Srbima

Posle osude Srebrenice u Skupštini predstavljen nacrt Deklaracije o zločinima nad Srbima. Opšta osuda događanja u Hrvatskoj, BiH, KiM i bombardovanja, bez konkretnog nabrajanja, javljajuNovosti. Nacrt ”Deklaracije parlamenta o osudi zločina učinjenih na štetu srpskog naroda”, predstavljen je u četvrtak na skupštinskom kolegijumu. Sudeći po reakcijama posle sastanka, tekst će pre odlaska u proceduru biti dorađen. I to najverovatnije nabrajanjem zločina nad Srbima, što je i predložio šef poslaničke grupe SPS Branko Ružić.

Srbija bez parlamentarizma

"Uveren sam da će se Agencija za borbu protiv korupcije odupreti političkim pritiscima i da neće dozvoliti narodnim poslanicima da zadrže funkcije u izvršnoj vlasti. Uplitanje Ministarstva pravde u slučaj Dragana Markovića Palme, kao i ponašanje Skupštine Vojvodine, nedopustivo je i štetno", kaže za Danas Vladimir Goati, predsednik Transparentnosti Srbija u tesktu pod naslovom "GOATI: Politički imperatori od poslanika napravili poštare".

"Sve dok se ne sprovede jasna podela vlasti, i dok se ne ukine srednjevekovna institucija blanko ostavki, koja je od poslanika napravila delegate sa dužnostima poštara, Srbija će biti zemlja bez parlamentarizma, prepuštena samovolji ovdašnjih političkih imperatora."

Ko će da plati za deklaraciju o Sreberenici?

Skupština nema taj novac, ali ćemo u komunikaciji sa RTS-om, kako to uvek činimo, naći neko rešenje, kaže Slavica Đukić-Dejanović, predsednica Skupštine Srbije, povodom moguće tužbe UEFA, sa zahtevom za milionsku odštetu u evrima protiv RTS-a, koji nije direktno prenosio utakmicu Lige šampiona već sednicu parlamenta posvećenu osudi zločina u Srebrenici.

Generalni direktor Radio-televizije Srbije Aleksandar Tijanić prethodno je rekao da su nadležni u vlasti obećali da će platiti eventualnu štetu i gubitak i napomenuo da je reč o poslu čija bi vrednost, zajedno sa štetom, mogla da iznosi i do četiri miliona evra, objavljuje Politika pod naslovom "Đukić-Dejanović: Skupština nema pare da plati štetu RTS-u ".

Jovanović (LDP): "Neka RTS plati štetu od novca za emitovanje šunda." Todorović (SRS): "Onaj ko je tražio prenos neka plati."

"Skupština i Vlada neće da plate odštetu UEFA", naslov je uBlicu.

Živi na spikovima mrtvih

Sarajevski Istraživačko-dokumentacioni centar utvrdio da se kao ubijeni vode i ljudi koji u julu 1995. godine uopšte nisu bili u Srebrenici, piše uPolitici pod naslovom "Na spisku stradalih i 500 živih Srebreničana". Pres je objavio istu temu na naslovnoj strani ali samo u izdanju za Republiku Srpsku.