KINA JE VEĆ POBEDILA

Dve centralne teme u svetskoj štampi su ceremonija otvaranja Olimpijskih igara u Pekingu i konflikt u Južnoj Osetiji. Reagovanja na jučerašnji spektakl koji je Kina poklonila svetu uglavnom su pozitivna – „Najveći šou ikad viđen“ (Independent), „Kina osvojila diplomatsko zlato“ (Fajnanšel tajms), „San letnje noći“ (Figaro), „Spektakularno otvaranje 29. Olimpijskih igara“ (Vašington post), „Kina u centru pažnje“ (Los Anđeles tajms) – ali ima i onih sa prizvukom sarkazma i kritike – „Pokušaj kineskih lidera da impresioniraju i uvere svet“ (Njujork tajms), „Patriotske igre – Kina šalje jasnu poruku svetu“ (Gardijan), „Ceremonija otvaranja – jasna poruka o promenjenom odnosu moći“ (Vol strit žurnal).

Zanimljiv je i način na koji strana štampa komentariše konflikt u Južnoj Osetiji. Tako Vašington post prenosi vest da su „Ruske vazdušne i kopnene snage napale Gruziju“, dok je Njujork tajms manje direktan u svojim optužbama: „Sukob ruskih i gruzijskih snaga oko separatističkog regiona“.

Najveći šou ikad

Zapanjujuća koreografija i brižljivo planiranje, probe koje su počele pre više od godinu dana, povratak na same početke kineske civilizacije – sinoćna ceremonija otvaranja 29. Olimpijskih igara bila je, bez sumnje, najveći šou koji je svet ikad video. Kineska nacija od 1,3 milijarde duša je u delirijumu, a sinoćni program je pratilo više od 4 milijarde gledalaca, prenosi Independent.

Foto: Independent

Ono čemu smo juče prisustvovali bilo je najveće otvaranje Igara u njihovoj istoriji dugoj 112 godina. Od skromnih početaka u Atini, antičkoj domovina Igara, do sinoćne eksplozije svetla, boja i emocija. Žak Rog, predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta, ponesen atmosferom u Pekingu, uzviknuo je: “Jedan svet, jedan san – to imamo večeras.“

Bilo je i zakulisnih priča, naravno. Kineski zvaničnici nisu bili zadovoljni zbog „kalkulisane političke zavere“ Amerikanaca čiji je cilj bacanje senku na jučerašnji događaj. Zašto je američki tim odlučio da nosilac zastave bude Lopez Lomong, malo poznati atletičar, ako ne da natrlja Kini o nos činjenicu da je ovaj sportista naturalizovani izbeglica iz Darfura? To je bio prikladan završetak nedelje koja je počela Bušovom kritikom stanja ljudskih prava u Kini.

Posle sinoćneg performansa dostojnog bogova sa Olimpa, Kina sada šalje svoju dobro obučenu armiju sportista na tradicionalno moćne Sjedinjenje Države. Kinezi su uložili izdašna finansijska sredstva i sate treninga da bi svrgnuli Amerikance sa trona. Sav nacionalistički žar koji je svih ovih godina tinjao, tokom Igara može se pokazati bezazlenim u poređenju sa ratnom sportskom zonom između Kine i Sjedinjenih država.

Pokušaj impresioniranja sveta

Kina je u ekstazi konačno doživela svoj olimpijski trenutak. Zapanjujuća ceremonija otvaranja odala je počast kineskoj civilizaciji i probudila nacionalni ponos, ali ona u isto vreme predstavlja poruku spoljnom svetu: „Ne brinite, ne želimo nikom zlo“, navodi Njujork tajms.

Obično ovu poruku šalju ozbiljni lideri Komunističke partije, koji redovno, mada ne uvek i ubedljivo, ponavljaju frazu Hu Đintaa o „harmoničnom društvu“. Ali u sposobnim rukama filmskog režisera Džang Jimua politika harmonije predstavljena je kroz vizuelnu ekstravaganciju. Ceremonija otvaranja dala je najbolju priliku Komunističkoj partiji Kine da dopre do globalne publike. U jednom trenutku otvoreno je na hiljade kišobrana sa nasmejanim, multikulturnim licima dece iz globalnog sela. Ni Beneton to ne bi bolje uradio.

Svaka Olimpijada je prilika za propagandu, ali je sinoćni program demonstrirao izazov sa kojim se Komunistička partija suočava dok Kina postaje sve bogatija i moćnija. Partija želi da podstakne nacionalni ponos, da osnaži svoj legitimitet, ali i da istovremeno uveri svet da Kina ne predstavlja pretnju. Jasno je da zadatak nije bio lak. Nasilni protesti na Tibetu i razoran zemljotres u provinciji Sečuan otkrili su i tamnu i svetlu stranu Kineskog nacionalizma. Nedeljama su svetski mediji brujali o zagađenom vazduhu u Pekingu, sporadičnim protestima i bezbednosnim propustima. Ali, slika koja je sinoć obišla svet pokazala je jednu sasvim novu, drugačiju Kinu.

Brzina ekonomskog rasta Kine čudi, ali i brine ostatak sveta. Kina ima najveći autoritarni politički sistem na svetu. Kinesko društvo brzo napreduje, ali se suočava i sa brojnim problemima – velika nejednakost, kršenje ljudskih prava, korupcija i zagađenje. Kina vežba svoje diplomatsko umeće u Aziji i Africi i ubrizgava ogromne količine novca u vojsku. Ipak, strane investicije i otvorena strana tržišta ključni su faktori kineskog uspeha i ova zemlja i dalje traži i zavisi od podrške Sjedinjenih Država i Evrope.

Kina je prvi put podnela kandidaturu za organizaciju Olimpijskih igara pre 15 godina. Tada je izgubila, ali kada je Kina dobila organizaciju Igara 2008. godine Olimpijada je postala nacionalna opsesija. Kineske vođe su potrošile 43 milijarde dolara na izgradnju puteva, stadiona, parkova i metroa da bi pretvorile Peking u olimpijski grad. Sama ceremonija otvaranja koštala je na desetine miliona dolara i na njoj je bilo angažovano 15.000 izvođača. Nijedna ceremonija do sada održana ne može se približiti jučerašnjoj ni po troškovima ni po obimu.

Ruske snage napale Gruziju

Ruske snage napale su Gruziju pošto je gruzijska vojska u četvrtak otpočela opsežnu ofanzivu u nameri da povrati kontrolu nad pobunjenim regionom Južne Osetije. Političari sa obe strane su izjavili da je počeo rat između dve zemlje, piše Vašington post.

Gruzijske snage su brzo zauzele Činvali, glavni grad planinske provincije. Usledila je kontra-ofanziva Rusije, najozbiljnija intervencija ove zemlje od raspada Sovjetskog Saveza. Ruske snage su tenkovima oslobodile prolaz do glavng grada Južne Osetije i brzo ga očistili od gruzijskih jedinica. I ruska avijacija je delovala po gruzijskim položajima. Bombardovana je jedna luka na Crnom moru, kao i tri vojne baze. Broj nastradalih se popeo na 1.400.

Gruzija, bivša sovjetska republika, nezavisnost je stekla posle kolapsa Sovjetskog Saveza 1991. godine. Stanovnici Južne Osetije poveli su borbu za otcepljenje od Gruzije i 1992. godine ostvarili de facto nezavisnost. Južna Osetija je mala provincija, površine 3.900 kvadratnih kilometara, u kojoj živi oko 70.000 stanovnika. Provincijom dominiraju stanovnici sa ruskim državljanstvom i oni uživaju rusku podršku. Rusija je sumnjičava prema Gruziji zbog njenih tesnih veza sa Sjedinjenim državama i planova za priključenje NATO.

Bušova administracija snažno je podržala Gruziju i njen teritorijalni integritet, ali je vešto izbegla pominjanje bilo kakve vojne pomoći. Sjedinjene Države, Evropska unija i OEBS pripremaju slanje medijatora u zaraćeno područje. Gruzija je sazvala i hitnu sednicu Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, ali je ovo telo blokirano sukobom Sjedinjenih Država i Rusije.

Dolar ojačao prema evru

Kako prenosi Fajnanšel tajms, akcije na američkim berzama skočile su posle najvećeg jačanja dolara prema evru u poslednjih osam godina i pada cene nafte.

Preokret na deviznom tržištu predstavlja ključnu promenu u trendu slabljenja američke valute poslednjih meseci. Dolar je dostigao najviši nivo prema korpi valuta najznačajnijih ekonomija na svetu u poslednjih pet meseci. Nafta je pala na 114,87 dolara, što je za 22 odsto manje u odnosu na rekord postavljen u junu – 147,27 dolara.

Promena je posledica izjave Žan-Klod Trišea, predsednika Evropske centralne banke, da će ekonomski rast u trećem kvartalu biti „izrazito slab“. Ova izjava je podstakla glasine da će Evropska centralna banka biti primorana da olabavi monetarnu politiku i time oslabi evro. Trgovci smatraju da je jačanje dolara dokaz da su učesnici na deviznom tržištu iznenađeni ekonomskom slabosti izvan Sjedinjenih Država. Ekonomski podaci iz Britanije nisu ohrabrujući, zvaničnici u Japanu upozoravaju da je ova zemlja na putu recesije, a centralna banka Australije najavljuje rezanje kamatnih stopa u cilju borbe protiv ekonomskog usporavanja.