JEFTINI ENERGENTI, KOLAPS TRGOVINSKIH PREGOVORA

Neuspešan završetak još jednog ministarskog sastanka u okviru Doha runde pregovora. Dobre vesti sa robnih tržišta – jeftiniji nafta, gas i hrana. Valonci menjaju stav prema uniji sa Francuskom. Najveća DNK baza podataka na svetu izaziva zabrinutost zbog mogućnosti zloupotrebe. Animirani film "Voli" očarao publiku.

Kolaps trgovinskih pregovora

Doha runda trgovinskih pregovora, koja traje već sedam godina, prekinuta je juče u Ženevi bez postizanja sporazuma. Oštra podela između Sjedinjenih država, Kine i Indije oko pristupa poljoprivrednom tržištu zemalja u razvoju nije mogla biti prevaziđena, prenosi Fajnanšel tajms.

Ovo je treće leto kako ministri napuštaju samit praznih ruku. Nekoliko ministara je priznalo da je za progres u daljim pregovorima potrebno sačekati novog američkog predsednika. Kolaps je usledio posle maratonskih pregovaračkih sesija između ministara vodećih ekonomija. Rasprava je povremeno bila žučna, a Sjedinjene države i Kina su jedna drugu optuživale za nedostatak spremnosti na ustupke. Ali, kad je konačno objavljeno da su pregovori završeni neuspehom nije bilo puno prebacivanja krivice na drugu stranu.

Piter Mandelson, komesar za trgovinu Evropske unije, izjavio je da je kolaps pregovora „krivica svih“. On je, ipak, dodao da su pregovori o poljoprivredi ozbiljno ugroženi petogodišnjim programom subvencija koji je nedavno usvojio američki Kongres.

Nekoliko ministara je istaklo da je pitanje oko kojeg su pregovori zapeli – mehanizam koji bi zemljama u razvoju omogućio da zaštite svoje poljoprivrednike u slučaju naglog rasta uvoza – u stvari, relativno mali deo onoga o čemu se u Ženevi razgovaralo. Oni su dodali da je značajan napredak postignut po pitanjima kao što je uvoz banana u Evropsku uniju, ali da sad nije jasno da li će ti dogovori važiti u nekim budućim pregovorima.

Cene ernegenata svetla tačka na sumornoj ekonomskoj slici

Oštar pad cena energenata od početka ovog meseca jedna je od retkih lepih ekonomskih vesti u Sjedinjenim državama. Izgleda da su strahovi o dugom energetskom šoku, makar na tren, oslabili, navodi današnji Njujork tajms.

U odnosu na vrhunac dostignut 3. jula (145,29 dolara), nafta je sada jeftinija za 23 dolara po barelu, ili 16 odsto. Benzin na američkim pumpama košta ispod 4 dolara za galon, a procene su da će cene i dalje padati pošto su Amerikanci smanjili potrošnju za skoro 4 odsto. Cena prirodnog gasa opala je za 33 odsto od početka jula.

Dobre vesti su imale pozitivan efekat i na američkim berzama, pošto su svi važniji indeksi skočili za više od 2 odsto. Usledile su i korekcije u cenama mnogih poljoprivrednih proizvoda – kukuruza, pšenice i pirinča. Ove promene sugerišu da su globalna tržišta panično reagovala i precenila ove proizvode.

Cene na robnim tržištima ostale su vanredno visoke po istorijskim standardima. Benzin i dizel su i dalje preskupi, uprkos padu cene sirove nafte, delom zbog snažne tražnje iz zemalja u razvoju. Ali, ekonomske prognoze u Sjedinjenim državama nisu optimistične zbog krize na tržištu nekretnina i kredita, pa mnogi trgovci sada veruju da će tražnja za naftom i drugom robom opasti na globalnom nivou. Mnogi analitičari sada smatraju da bi cene mogle nastaviti sa padom. Čak bI Kelil, predsednik OPEC-a, izjavio je u utorak da bi cena nafte mogla pasti na samo 70 dolara za barel. Kelil je pre samo par meseci prognozirao da će nafta dostići 200 dolara za barel do kraja godine.

Da li će se ove prognoze zaista i ostvariti zavisi od pravca u kojem će se kretati američka ekonomija, ali i od nekih nepredvidljivih faktora. Uragani koji pogađaju regione bogate naftom ili obnavljanje tenzija u Persijskom zalivu mogu brzo pogurati cenu nafte naviše.

Važno je i pitanje šta će se desiti sa kineskom tražnjom za naftom? U periodu od 2000. do 2007. godine tražnja za naftom u ovoj zemlji je porasla za 65 odsto, što je doprinelo rastu globalne tražnje za 12 procenata. Ali, ekonomije zemalja u razvoju, poput Kine, Indije i Brazila, pokazuju znake usporavanja, što može dodatno oslabiti pritisak na cenu nafte, zaključuje Njujork tajms.

Valonci za Francusku

Kako prenosi Figaro, u slučaju da se Flamanci u Belgiji izbore za nezavisnost, polovina Valonaca u ovoj zemlji bi želelo čvršće veze sa Francuskom.

Belgija je na kulturnoj raskrsnici germanske i romanske Evrope sa holandskim govornim područjem na severu (Flamanci) i francuskim na jugu (Valonci). Flamanci čine 60 odsto stanovnika Belgije, dok su 31 odsto Valonci. Flandrija je razvijenija i bogatija regija, i njeni stanovnici se često osećaju kao da jug „nose na grbači“. Zbog toga su i secesionističke želje uvek bile jače na severu.

Istraživanja javnog mnjenja ukazuju na zaoštravanje stavova sa obe strane lingvističke granice. Do sada su Valonci bili strana koja se zalagala za očuvanje Kraljevine, dok su Flamanci pokušavali da se odvoje. Sada i Valonci pokazuju znake nezadovoljstva.

Ipak, poltičke partije koje se zalažu za neku vrstu unije sa Francuskom ne uživaju veliku podršku među frankofonim stanovništvom i retko osvajaju više od jednog procenta glasova na izborima. Čak i na flamanskoj strani zagovornici odvajanja ne dobijaju više od 10 procenata podrške glasača. Rezultat istraživanja bi se mogao protumačiti kao protest besnih Valonaca, koji su nezadovoljni politikom koju Flamanci pokušavaju da im nametnu. U slučaju da dođe do „razvoda“, Valonci žele da veruju da je Francuska neko kome mogu da se obrate za pomoć.

Ubedljiva većina Valonaca veruje u opstanak Belgije kao države, pokazuje isto istraživanje. Iako 93 odsto njih razume svu ozbiljnost sadašnje krize u zemlji, samo 23 odsto frankofonih Belgijanaca smatra da je raspad zemlje moguć. U tom slučaju Valonci su skloni begu u francusko naručje, ali to je najgori scenario koji je bolje izbeći.

Prokletstvo DNK baze podataka

Čitava generacija mladih Britanaca kriminalizovana je za ceo život usled ekspanzije nacionalne DNK baze, piše današnji Independent. Sa genetskim podacima o više od četiri miliona stanovnika, Britanija ima najveću DNK evidenciju na svetu. Tu spadaju i podaci o milion ljudi koji nikada nisu osuđivani, od kojih je 100.000 dece.

Genetski materijal se uzima od svih uhapšenih, nezavisno od toga da li je posle toga podignuta optužnica ili doneta presuda, i on ostaje u bazi podataka doživotno. Nema tog prekršaja koji je minoran da DNK podaci ne bi bili uzeti – prosjačenje, pijanstvo, učestvovanje u nelegalnim demonstracijama, pa i takvi „kriminalni“ akti kao što je gađanje grudvama ili šutiranje lopte, zbog čega su se i maloletnici našli u bazi.

Komisija za ljudsku genetiku, vladino telo, upozorava da bi genetski podaci o nevinim ljudima morali biti što pre izbrisani iz baze, a u slučaju manjih prekršaja posle par godina. Jedan član Komisije nazvalo je DNK bazu podataka „prvim korakom ka totalitarnoj državi“. Izražena je i zabrinutost zbog mogućnosti zloupotrebe podataka pošto su mere zaštite podataka slabe.

U Ministarstvu unutrašnjih poslova se ne slažu sa stavovima Komisije: „Nacionalna DNK baza podataka je ključni alat koji je napravio pravu revoluciju u načinu na koji policija štiti javni red i mir.“ Iz Ministarstva su dodali da je u 2006. i 2007. godini uz pomoć baze pronađeno 41.717 DNK poklapanja, što je olakšalo istragu u 452 slučaja ubistva, 644 silovanja i više od 8.500 provala.

Stiže "Voli"

Čak i pre početka prikazivanja u bioskopima, „Voli“ (Wall-E), animirani film iz studija Piksar, opisan je kao sjajno, duboko i predivno ostvarenje. Pošto se pojavio u američkim bioskopima publika je u čudu – odavno (a možda nijedan) animirani film nije imao tako veliki uticaj i izazvao toliko interesovanje kao „Voli“, prenosi francuski Liberasion.

Tehnički, vizuelno i estetski – „Voli“ je pravi biser. Od prvih sekundi filma, u kojima gledalac polako, kao ptica iznad plena, leti iznad tužnog, napuštenog pejzaža Zemlje u budućnosti, jasno je da je u pitanju nešto izuzetno. Materijalni svet je poznat, ali suštinski drugačiji. Naša Zemlja je tu, pred našim očima, promenila svoju prirodu – do guše u smeću i otrovnim isparenjima, napuštena od strane ljudi pre nekoliko vekova. Ljudska rasa potražila je utočište u udaljenom intergalaktičkom prostoru gde čeka bolje dane.

Na takvoj napuštenoj Zemlji živi Voli. Zaboravljen od svih, ovaj mali robot iz budućnosti dane provodi u preturanju po smeću. Prvih pola sata filma su čista magija – pesimistički, uznemiravajući i grandiozni prikaz neimenovane ekološke katastrofe i večna samoća malog robota koji je razvio ljudsku osećajnost.

Da priču ne bi dalje otkrivali, a u iščekivanju početka prikazivanja ovog filma i u srpskim bioskopima krajem avgusta, trejler možete pogledati na sledećoj adresi:

http://www.youtube.com/watch?v=UblUO0LjPUg

U svakom slučaju, kritika modernog načina života nikad pre nije bila tako nasilna, radikalna i okrutna, s obzirom da je u pitanju ostvarenje namenjeno širokoj publici, pre svega porodicama. Ovaj film može dotaći mnogo širi krug ljudi nego brojni dokumentarci koji govore o istom problemu na drugi način. „Voli“ već sada predstavlja demarkacionu liniju u filmskoj industriji, pokazujući imaginarne dubine popularne kulture, smatra Liberasion.