INFLACIJA RASTE

Cene koje kontroliše država mogu za godinu dana porasti najviše 13 odsto, a samo u januaru skočile su za skoro šest odsto. Banke su u ponedeljak počele da primaju zahteve za takozvane krizne kredite pod povoljnim uslovima. Isplata jednokratne pomoći najugroženijim penzionerima u Beogradu u iznosu od 4.000 dinara počeće sutra.


Nedelja mode u Madridu (Pasarela Cibeles Fashion Week):
kolekcija - Javier Larrainzar

Najvažnije kretanje cena nafte
Teško da ćemo ove godine živeti isto kao prošle godine, jer iako nominalno stoje, plate su iz dana u dan realno sve manje, objavljuje Blic. Ono što ih nagriza jeste inflacija koja rekordno raste, a kako stvari stoje, valja očekivati još gori životni standard. Iako je dogovorom sa MMF-om predviđeno da cene koje kontroliše država mogu za godinu dana porasti najviše 13 odsto, plus minus dva odsto, samo u januaru skočile su za skoro šest odsto.
Stručnjaci ističu da je stopa inflacije, na koju se Srbija obavezala prilikom sklapanja sporazuma sa MMF-om, nerealna i da će, ako se ovako nastavi, ona biti probijena već u martu.

"Šta će biti sa regulisanim cenama, najviše zavisi od kretanje cene nafte", kaže za Blic Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta.

Novi zajam i nove mere protiv krize

Vlada Srbije planira da zatraži još jedan aranžman sa MMF-om i donese socijalni program kako bi se ublažile posledice svetske ekonomske krize, izjavio savetnik premijera Jurij Bajec, a prenosi Blic.
Savetnik premijera Srbije Mirka Cvetkovića Jurij Bajec najavio je da će se program vladinih mera za prevazilaženje ekonomske krize proširiti i nastaviti u narednom periodu, ukoliko pokaže rezultate. Moguće je da Vlada Srbije nastavi i proširi program povoljnog kreditiranja građana i privrede, ukoliko on da rezultate i ukoliko bude veliki broj zainteresovanih preduzeća, prenosi Tanjug.

Sastanak predsednika Skupštine Srbije Slavice Đukić Dejanović i
predsednika Kipra Dimitrisa Hristofiasa koji je izjavio da Kipar nikada
neće priznati nezavisnost Kosova

Guverner brani strane banke

"Konstatacije žute štampe i zluradihkomentatora o tome da banke iznose pare iz Srbijesamo su potvrda da mnogi i dalje smatraju da se kredit ne mora vratiti, a kaddospe za naplatuobavezno ga treba obnovitibar u dvostruko većem iznosu. U protivnom to je odmah iznošenje para, propast bankarskog sektora, smak sveta... A svi su ćutali kada su te devize ulazile u Srbiju i kada su tebanke obilato kreditirale našu potrošnju, a kurs evra bio 75 dinara", citira Politika Radovana Jelašića, guvernera NBS.

Spekuliše se, kaže, i sa sudbinom profita banaka. Guverner tvrdi da je gotovo celokupan profit u Srbiji, kao što će ostati i ono što je zarađeno tokom prošle godine. I dodaje – sa ostvarenim profitom od nekih desetak odsto u odnosu na uloženi kapital, investicije tih banaka u Srbiji najneprofitabilnije su u odnosu na okruženje. Da nije bilo tog zaduživanja i prekograničnih (kros border) kredita domaćim preduzećima, druga bi se priča pričala. Samo sa oskudnim domaćim i veoma skupim izvorima sigurno je da ne bi mogli da kreditiramo stambenu izgradnju, visoku potrošnju i privrednu aktivnost od 5,5 odsto u nekoliko minulih godina, napominje guverner i dodaje da i pored velike finansijske krize ni u jednom slučaju nije bilo prevremene otplate obaveza tih banaka.

Upotreba državnih kredita

Banke su u ponedeljak počele da primaju zahteve za takozvane krizne kredite pod povoljnim uslovima. Pozajmice za preduzeća počeće da se odobravaju narednih dana, a za građane najverovatnije krajem nedelje, posle sastanka u Udruženju banaka Srbije. Rajfajzen, ali i još neke banke, pozajmice stanovništvu će početi da odobravaju od marta.
Reporteri Novosti zabeležili su, međutim, da u nekim beogradskim bankama nije bilo pravih informacija o kreditima za građane. Šalterski službenici izvinjavali su se da nema instrukcija. Inače, među klijentima banaka u ponedeljak je bilo više zainteresovanih za kupovinu automobila "punto", nego za nameštaj i tehniku. U posao sa Vladom ušlo je 18 poslovnih banaka.

Banke u Srbiji juče su počele da primaju zahteve za kredite sa subvencionisanom kamatnom stopom. Prvi krediti, kako se očekuje, mogli bi da budu odobreni početkom iduće nedelje. Interesovanje i građana i preduzeća je veliko. Za sada je više klijenata koji se raspituju za uslove, nego onih koji konkretno podnose zahteve. Privrednike najviše zanimaju kratkoročni zajmovi za obrtna sredstva, a građane, kao što se i očekivalo kako da na rate kupe „punto”, javlja Blic.

Dileri Zastavinih vozila juče do 15 časova prodali su 310 automobila „punto” na kredit koji subvencioniše Vlada Srbije. Za tih 310 vozila izdate su fakture, a na lageru je ostalo još 300 „punta”, saopštilo je Ministarstvo ekonomije a prenosi Politika.

Ako se po jutru dan poznaje, piše u Politici, „Zastava auto” će i te kako imati koristi od vladinih mera za prevazilaženje krize. Jer juče su se, kako kažu u toj kragujevačkoj kompaniji, telefoni usijali od ranog jutra. Građani su se raspitivali o subvencionisanim kreditima, ali je bilo i onih koji su želeli da rezervišu jedan od ukupno 700 automobila „zastava 10” koji čekaju nove vlasnike.

U „Galeriji podova“ koja posluje u sastavu „Sintelona” kažu da su spremni za kupce koji žele da nabave robu od tog proizvođača podnih obloga. U navedenoj firmi kažu da još nema interesovanja građana, ali da očekuju da će se mnogi odlučiti na kupovinu domaće robe, jer je reč o vrlo primamljivim kreditima.

Slobodan Petrović, direktor Industrije motora i traktora, kaže da su uslovi za dobijanje kredita za nabavku poljoprivredne mehanizacije katastrofalni. Zajmovi od 700 hiljada dinara, koliko je predviđeno, otplaćivaće se na samo godinu dana.

"Kome to odgovara. Nismo zadovoljni, nema interesovanja i mislim da ga neće ni biti", kaže Petrović.

Domaći proizvođači nameštaja za sada, kako kažu, nisu imali povećano interesovanje kupaca, mada očekuju da će se, kada se o ovim merama bude više govorilo, mnogi odlučiti na subvencionisane kredite, objavljuje Politika.

Novosti javljaju da je najveće interesovanje za prodaju "Zastavinih" modela na kredit vladalo u Beogradu. I ovde su počeli da prave spiskove za zamenu starih automobila za nove, a Dušica Kuprešanin, šef prodaje, kaže da je izuzetno veliki broj građana zainteresovan za zamenu starih automobila.

Tradicionalni karneval u Rio de Žaneiru (Fonet)

NIS traži naplatu potraživanja

Procenjuje se da preduzeća duguju Naftnoj industriji Srbije oko 3,5 milijardi dinara, a sudeći prema pisanju srpskih medija novi vlasnik. Gaspromnjeft neće tolerisati dugove i tražiće da se obaveze za isporučene naftne derivate izmiruju na vreme, javlja Danas.

Na listi najvećih dužnika našli su se Jat ervejz koji duguje 1,5 milijardi dinara, zatim Srbijagas čiji dug premašuje 800 miliona dinara, ali i Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije sa dugom od 150 miliona dinara. Visoko mesto na toj listi zauzimaju i putari koji duguju oko 1,5 milijardi dinara, ali se pravdaju time da nemaju novca i neće ga imati sve dok država ne izmiri svoja dugovanja prema njima.

Pomoć penzionerima

Isplata jednokratne pomoći najugroženijim penzionerima u iznosu od 4.000 dinara počeće sutra, saopšteno je iz Gradske uprave, javlja Politika.

Pravo na pomoć imaju penzioneri koji sa prebivalištem na teritoriji Beograda i čije su penzije na dan 31. januara bile jednake ili manje od 14.836 dinara.

Poskupljenje kablovske TV

Monopolista među srpskim kablovskim operatorima SBB nedavno je, uz odobrenje Upravnog odbora Republičke agencije za telekomunikacije, podigao cenu svojih usluga i do 33 odsto, čime je teret globalnog ekonomskog potresa prelio na džepove građana. Potom su manji operatori, kao po dogovoru, podigli cene svojih usluga, tako da su građani saterani u ćošak jer nemaju alternativne, jeftinije operatore da se preorijentišu na njih, objavljuje Blic.

Policija spasla direktora

Više stotina radnika i malih akcionara privatizovanog preduzeća Kopaonik,
juče su zauzeli fabriku, postavili svoje obezbeđenje, dok je većinski vlasnik
Slaviša Ristić, uz asistenciju i zaštitu policije, napustio krug preduzeća (Fonet)

Samo su Bog i policija spasli direktora ŠIK „Kopaonik“ iz Kuršumlije da živ i išutiran napusti fabriku koju je doveo do dna. Do juče je Ristić „branio“ fabriku svojim ličnim obezbeđenjem od radnika koji su tu ceo svoj radni vek proveli. „Gorile“ koje su dovedene kao telesna straža Ristića trebalo je da zaplaši radnike da im na pamet ne pada da uđu u svoju fabriku i traže svoja prava.

Ipak, oko 1.500 radnika juče je razjurilo te Ristićeve čuvare i ušlo u njegov kabinet, gde je prvo došlo do verbalnog okršaja, a onda je direktor išamaran i bukvalno išutiran iz kancelarije. Pitanje je kako bi se sve završilo da u zadnji čas nije stigla policija i sprečila linč direktora, javlja Glas javnosti.


Napuštanje fabrike u Kuršumliji uz pomoć policije

Neuspeo projekat nezavisnosti Kosova

Vladimir Čižov, ambasador Rusije pri EU, govori za Novosti o daljoj sudbini Kosova i evropskom putu Srbije: "Pobornici nezavisnosti priznaju da gore nije moglo biti. Nećemo priznati KiM pre Beograda."

"Projekat nezavisne države Kosovo nije uspeo. Mnoge zemlje stoje na čvrstom stavu da novu državu neće priznati, čak i u slučaju da to učini zvanični Beograd", kaže Čižov.

Odbijen predlog Jeremića EU

Šefovi diplomatija Evropske unije u Briselu razgovarali o saradnji Srbije sa Tribunalom. Nije prošla ideja Vuka Jeremića da tim EU dođe u Beograd, izveštavaju Novosti. Ideja srpskog šefa diplomatije Vuka Jeremića da EU u Beograd pošalje svoju misiju i uveri se u nivo saradnje Srbije s Haškim tribunalom, nije, zasada, prošla. O njoj će ministri ponovo razgovarati u martu, ali, kako sada stvari stoje, saglasnosti među dvadesetsedmorkom – nema.

Šefovi diplomatija Evropske unije juče su zaključili da se „još temeljito“ u martu mora razgovarati o upućivanju misije u Srbiju da utvrdi činjenice o saradnji Beograda s Haškim sudom, imajući u vidu i da haški tužilac Serž Bramerc ne smatra da bi to baš bilo uputno, objavljuje Danas.

Gde su pare za sprečavanje krize?

Dan posle berlinskog sastanka - na kome su lideri vodećih država EU ocenili da bez strukturnih reformi i fokusiranja na javnu potrošnju, svetska privreda neće uspeti da se izbori sa recesijom - šefovi diplomatija zemalja članica EU u ponedeljak su o krizi ponovo razgovarali u Briselu. Ali, uz - žučnu debatu, piše u Novostima.

Oni su načelno podržali plan Evropske komisije po kome će biti obezbeđeno dodatnih pet milijardi evra za oblast energetike - posebno gasovoda - i poboljšanje

komunikacione infrastrukture. Gotovo da su se, međutim, posvađali oko toga kako pare treba da se “namaknu”.

Irci menjaju mišljenje?

Prema poslednjim istraživanjima irskog javnog mnjenja pristalice Lisabonskog sporazuma trenutno vode sa 60:40 u odnosu na njegove protivnike. Zato je premijer Brajan Kauen odlučio da prebaci politički menjač u veću brzinu i najavi održavanje drugog, „popravnog” referenduma o Lisabonu već u junu, umesto u oktobru, kao što je prvobitno bilo planirano, javlja Politika.

Od kada je Irska na decembarskom samitu EU u Briselu izdejstvovala amandman na Lisabonski sporazum po kome će zadržati svoju stolicu u Evropskoj komisiji, irska vlada je krenula u „reprizu” referenduma s idejom da se posao obavi do kraja mandata sadašnje „češke” komisije.

Ali sada treba požuriti – ne samo da bi se kapitalizovao trenutni odnos snaga evrofila i evroskeptika, već da bi se što pre popravio rejting Irske u evropskim institucijama. Jer, one će danas-sutra odlučivati o paketima finansijske, ekonomske i političke podrške svojim članicama pogođenim recesijom i finansijskom nelikvidnošću.

Milijarder proglasio kraj "tržišnog fundamentalizma"

Američki milijarder Džordž Soroš izjavio je da su temelji za tekuću globalnu ekonomsku krizu bili postavljeni sistemom finansijske deregulicije osamdesetih godina prošlog veka i da sadašnja kretanja ukazuju na kraj ere libaralnog tržišnog modela koji je u protekle tri decenije dominirao u kapitalističkim zemljama, prenela je agencija Blumberg, objavljuje Politika.

Soroš (78), koji je u međunarodnoj javnosti postao poznat nakon što se početkom devedesetih godina naglo obogatio obavljajući špekulativne operacije na britanskom deviznom tržištu nakon oštrog pada kursa funte sterlinga, ističe da je period velike liberalizacije u globalnoj finansijskoj industriji počela administracija američkog predsednika Ronalda Regana.

Filozofija „tržišnog fundamentalizama” sada je dovedena u pitanje jer su finansijska tržišta iskazala nemoć da se suprotstave krizi, smatra Soroš čija imovina se sada procenjuje na oko 21 milijardu dolara.

Dodeljeni "oskari"

Britanska glumica Kejt Vinslet (Kate Winslet), dobitnica "oskara" za
žensku ulogu u filmu "Čitač"

Sa osam Oskara "Milioner iz blata" Denija Bojla trijumfovao je u losanđeleskom Kodak teatru na 81. dodeli nagrada Američke filmske akademije. Uzbudljiva priča o dečaku iz siromašnog indijskog predgrađa Bombaja, koji u sećanjima iz svog sumornog, ali poetičnog detinjstva, nalazi odgovore na sva pitanja u kvizu "Milioner" proglašena je za najbolji film. Oskara je dobio i britanski režiser, koji u dva sata, bez ijedne suvišne sekvence, vodi gledaoce ka srećnom završetku. Na kraju filma u odjavnoj špici u bolivudskom stilu, Bojl je posle dugo vremena podsetio šta sve ume. A znao je da treba da snimi tamo gde je priča nastala, ali na hindu engleskom, kako ne bi ostao samo na Oskaru za najbolji strani film. "Milioner" je nagrađen i za najbolji scenario, fotografiju, muziku...javljaju Novosti.

Šta je zaista uradio Tači

Zvanični Beograd ocenjuje da je najava kosovskog premijera Hašima Tačija da će državni funkcioneri ubuduće morati od Prištine da traže dozvole za ulazak na teritoriju pokrajine namenjena javnom mnjenju kosovskih Albanaca i naglašavaju da se na takve zahteve neće obazirati.

Deo sagovornika Politike, ipak, misli da ovakav zahtev kosovskog premijera nije bez podrške predstavništava zapadnih zemalja u Prištini i da bi to trebalo imati u vidu pri rešavanju ovog spora.

Na pitanje da li je ovakav Tačijev istup izazvan nedavnom posetom srpskih poslanika Zvečanu, Trivanova kaže da veruje da je za „kosovske vlasti, koje ubeđuju svoje građane da je nezavisnost svršena stvar, verovatno uznemirujuće kada viđaju predstavnike države Srbije kako redovno obavljaju svoje funkcije na Kosovu”. Prištinski list „Koha ditore” ocenio je juče da su „nervoza nekih zvaničnika EU zbog dolaska srpskih poslanika na Kosovo, na godišnjicu proglašenja nezavisnosti, i diplomatski incident u Beogradu, kada je šef diplomatije ignorisao izaslanika EU, čini se uticali na odnose EU – Srbija i da to predstavlja dobitak za zvaničnu Prišinu”, prenosi Politika.

Identifikovani zločinci

Na osnovu fotografija kojima raspolaže, Tužilaštvo za ratne zločine Srbije juče je započelo rad na identifikaciji počinilaca i žrtava zločina u sklopu predmeta koji je nazvan „trgovina ljudskim organima“ - potvrdio je Glasu javnosti portparol Tužilaštva za ratne zločine Srbije Bruno Vekarić. On je rekao da su već identifikovani pojedini počinioci, ali nije mogao da navede njihova imena.

U pomenutom predmetu reč je o otetim i nestalim kosovskometohijskim Srbima, koji su 1999. prebačeni u Albaniju, gde su im vađeni organi, a zatim su ubijani i bačeni u nekoliko masovnih grobnica širom Albanije. Tužilaštvo je od svojih izvora dobilo fotografije na kojima se vide neki od počinilaca ratnih zločina na Kosovu i Metohiji i Albaniji. Pojedine osobe sa ovih fotografija odranije su poznate Tužilaštvu.

Dolazi tužilac Euleksa

Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević sastaće se 5. marta u Beogradu sa glavnim tužiocem Euleksa Teom Jakobsom i njegovim saradnicima. Predmet razgovora biće slučaj trojice pripadnika „gnjilanske grupe“, koji su u bekstvu i nalaze se na teritoriji Kosova i Metohije, ali i novi dokazi u istrazi o trgovini organima, saznaje Danas.

Isključenje proroka za tri dana

"Savet RRA uputio je na adrese svih 80 kablovskih distributera u Srbiji zahteve da iz svojih programa isključe sve stanice za koje je našim monitoringom utvrđeno da emituju program suprotan Kodeksu ponašanja emitera i Zakonu o radiodifuziji", kaže za Politiku Goran Karadžić, zamenik predsednika Saveta RRA. To se, kako kaže, pre svega odnosi na stanice koje daju prostor vračarama, vidovnjacima, prorocima i koje takvim i sličnim programima, a na osnovu lakovernosti gledalaca, ostvaruju profit.

"Kablovskim operaterima dali smo veoma kratak rok od tri dana u kojem treba da obezbede da stanice u njihovom sistemu ili prestanu da emituju takav program ili da ih isključe", objašnjava Karadžić.

Slučaj Kovačević

Vlada Srbije priznala je juče da je na informaciju o slučaju Miladina Kovačevića stavila oznaku poverljivosti uz obrazloženje da je to učinjeno „u interesu uspešnog vođenja pregovaračkog procesa i u interesu svih strana koje učestvuju u pregovorima”.

Oznaku poverljivosti sa dokumenata koji se odnose na ovaj slučaj, kako se kaže u saopštenju, vlada će skinuti kada bude pronađeno rešenje prihvatljivo za obe zemlje.

Iz informacije koja je procurela u javnost ostalo je nejasno zbog čega bi Srbija pored plaćanja odštete povređenom američkom studentu platila i kauciju. Prema informaciji koju je Politika juče dobila od porodice Miladina Kovačevića, oni su kauciju od 100.000 dolara platili 6. juna prošle godine. Kome onda država Srbija plaća ili možda pak refundira iznos od 100.000 dolara?

Ispostavilo se da je vest o učešću Klintonove bila preuranjena, konstatovala je televizija En-Bi-Si ne poričući izričito njenu verodostojnost. Dva lokalna visokotiražna lista „Njujork post” i „Njujork dejli njuz” objavili su protivrečne informacije.

Po pisanju „Posta”, doskorašnja senatorka i bivša „prva dama”, a sadašnja čelnica Stejt departmenta – jeste, a po „Dejli njuzu”– nije, u aktuelnoj funkciji, bila neposredni akter događaja koji su vanredno ustalasali javnost Srbije. Po verziji prvog dnevnika, koji se poziva na beogradskog funkcionera koji je zahtevao da mu se ime ne pominje: „To je bila inicijativa Hilari Klinton od samog početka”, javlja Politika iz Vašingtona.

Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić izjavio je da Srbija ima ozbiljan spoljnopolitički problem zbog slučaja Miladina Kovačevića, ali je dodao da njega štiti Ustav Srbije koji ne dozvoljava da građani Srbije budu izručeni trećim državama, piše u Politici.

U saopštenju Vlade Srbije, javljaju Novosti, nije dat odgovor ni na jedno od pitanja koja ovih dana potresaju našu javnost - da li je suma od milon već isplaćena; šta je njome plaćeno; da li je to cena kojom će se platiti premeštanje suđenja Kovačeviću iz SAD u Srbiju ...

„Državnu tajnu" da je Vlada odvojila milion dolara za isplatu odštete porodici Brajana Štajnhauera, koga je u SAD pretukao Miladin Kovačević, medijima nisu odali ministri, već američke diplomate, otkriva Pres.

"Naši pouzdani izvori tvrde da je ambasador SAD Kameron Manter, koji je od samog početka bio uključen u milionsko rešenje „slučaja Kovačević", preko svojih saradnika listu „Borba" doturio ovu vest kako bi kompromitovao ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića", objavljuje ovaj tabloid.

"Mogućnost da je ova informacija potekla iz Ambasade SAD je 50:50! Ipak, ko god je to pustio, za motiv je imao kompromitaciju ministra Jeremića, na koga s nezadovoljstvom gledaju kako u Vladi, tako i u zapadnim krugovima - objašnjava politički analitičar Đorđe Vukadinović za Pres.

Bivši republički javni tužilac Siniša Simić kaže da članu Vlade Srbije za koga se eventualno utvrdi da je odao državnu tajnu o „slučaju Kovačević" sleduje kazna od jedne do 10 godina zatvora, piše u Presu.

Po kuloarima Vlade Srbije i dalje se sumnja da je Dinkić taj insajder koji je medijima otkrio državnu tajnu i plan Vlade Srbije da Americi isplati milion dolara zbog afere sa Miladinom Kovačevićem. Nisam odao službenu tajnu sa sednice Vlade. Spreman sam da u svakom trenutku odem na poligraf i to dokažem, poručio je Mlađan Dinkić u izjavi za Pravdu. Ministar ekonomije i regionalnog razvoja ističe da je u vreme sporne sednice Vlade bio na službenom putu, te da ne postoji ni teorijska mogućnost da je on izdajnik kojeg tužilaštvo po nalogu premijera Mirka Cvetkovića traži među ministrima.

Izbor predsednika Olimpijskog komiteta Srbije

Skupština Olimpijskog komiteta Srbije u utorak bira novog predsednika. Za pobedu neophodna 42 glasa, a pravo biranja imaju 83 delegata, javljaju Novosti.

Ivan Ćurković ili Vlade Divac? Skupština Olimpijskog komiteta Srbije, najbrojnije sportske organizacije koja je u ponedeljak proslavila 99. rođendan, bira čoveka koji će je voditi u naredne četiri godine.

Reprezentacija Srbije po povratku iz Praga sa Evrospkog prvenstva u streljaštu
na kojem je osvojena jedna zlatna (Andrija Zlatić, pojedinačno, vazdušni pištolj)
i srebrna (ekipno, vazdušni pištolj): selektor Stojiljković, Damir Mikec, Andrija
Zlatić, Dimitrije Gragić)

Pogrešno hapšenje?

Načelnik policije u Budvi Siniša Jokić objašnjava za Novosti kako je „uhapšen“ Zvezdan Terzić:

"Policajci u civilu priveli su u subotu, oko 14.30, osobu za koju je dojavljeno da je Zvezdan Terzić, bivši fudbalski funkcioner za kojim je raspisana međunarodna poternica. Prilikom saslušanja i identifikacije, međutim, ispostavilo se da je reč o Veselinu Janjuševiću iz Nikšića, koga smo zatim pustili."

U beogradskim sportskim krugovima je potvrđeno da je Veselin Janjušević radio u obezbeđenju Terzića, dok je bio predsednik FSS. Veselin Janjuševać, koga svi znaju pod nadimkom Janjo, upućeni objašnjavaju da nikako ne liči na Zvezdana Terzića.

Direktor policije Srbije Milorad Veljović rekao je da MUP nema potvrdu policije i Ministarstva unutrašnjih poslova Crne Gore o privođenju bivšeg direktora FSS Zvezdana Terzića.

- Sasvim je moguće da Terzić ima legalna dokumenta na Janjuševićevo ime, koji je inače rodom iz Nikšića. Janjušević je mlađi od Terzića i likom ne podseća na bivšeg predsednika FSS. Janjušević je i sada uz Terzića, dok se ovaj slobodno šeta Crnogorskim primorjem - kaže sagovornik Blica upoznat sa dešavanjima u fudbalu.

Univerzijada će biti održana

Erik Sentron generalni sekretar Međunarodne univerzitetske sportske federacije (FISU) kaže za Novosti: "FISU i Beograd su se osramotili pred međunarodnim sportskim savezima zbog smanjivanja broja sportova."

Univerzijada u Beogradu nije ugrožena, ali organizatori su i dalje u problemima. Sa organizacijom ovogodišnjeg takmičenja, ipak, i dalje ima velikih problema, jer Srbija nije bogata zemlja i naravno da kriza utiče i na nju, cenio je Sentron koji je još jednom pred novinarima odagnao spekulacije da najveće sportsko takmičenje osim Olimpijade neće biti održano u julu u glavnom gradu Srbije. Napredak Beograda proveriće šefovi delegacija, koji će od 19. do 21. marta boraviti u našem gradu. Tih dana, kako je najavljeno, biće održan i žreb za timske sportove.

Ubistvo starice

Jožef K. (42) iz Ostojićeva upao u kuću Eržebet B. (71) u Jazovu kod Čoke i pokušao da je siluje. Staricu udavio, pa je ubacio u furunu. Jožef pronađen i uhapšen u obližnjem selu Padej, javlja Pres.