I SRBI VERUJU OBAMI

Nema, ipak, dogovora o Euleksu. Može li Srbija da izbegne recesiju? Da li će se popraviti srpsko – američki odnosi?


Revija letnje mode (Claro Rio Summer Fashion show) u Rio de Žaneiru (foto: Fonet)

Euleks još bez dogovora

Postoje šanse da Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija već u utorak odlučuje o misiji Euleks na Kosovu i Metohiji pod uslovima prihvatljivim za Srbiju – saznaju Novosti. Prema informacijama ovog lista, značajan broj država EU spreman je da podrži zahteve Beograda: da Euleks bude prihvaćen u SB UN, da misija bude statusno neutralna i da ne sprovodi Ahtisarijev plan.

Da još pregovori nisu okončani, ali da se intezivno vode i privode kraju, potvrđuju i kontroverzne izjave koje šalju briselski činovnici. Prerano je, ipak, za definitivne zaključke oko Euleksa, potvrdila je za Novosti i Kristina Galjak. "Pregovori se nastavljaju. Diplomate EU su u stalnom kontaktu s partnerima. Još nema zaključaka", izjavila je juče Solanina portparolka za ovaj list.

Bez obzira na ove glasine, zvanični Brisel najavljuje razmeštanje i početak rada misije Euleks na Kosmetu tokom decembra.

Srbija i (svetska) kriza

Da li će nas svetska finansijska kriza i pad privredne aktivnosti nekim čudom mimoići, pita se Poltika, ali ne nudi precizan odgovor osim upozorenja da se u srpskom budžertu planiraju troškovi za koje niko ne zna kako da se pokriju. Sa druge strane su: ubrzan pad vrednosti dinara, sve češće intervencije NBS na deviznom tržištu, skok referentne kamatne stope sa visokih 15,75 na impresivnih 17,75 odsto, pad izvoza, ali i malaksavanje uvoza, usporavanje industrijske proizvodnje, slom vrednosti akcija najboljih firmi na domaćoj berzi, oskudica stranih direktnih investicija, rast trgovinskog, ali i platnog deficita, sve teža kontrola inflacije...


Ilustracija: Politika

Trendovi gotovo svih najznačajnijih privrednih pokazatelja i bez dodatne „pomoći” svetske recesije već su se „pokunjili”. Samo potrošnja nije. Javna, državna, za koju će otići 44 odsto svega onog što stvorimo u novoj 2009, piše u Politici.

Pres istražuje "koliko Srbi imaju para". Ekonomisti procenjuju, navodi ovaj list, da samo stanovi vrede oko 114 milijardi evra, ukupna vrednost deonica je 10 milijardi, u slamaricama i sefovima su dve i po milijarde u kešu, a gastarbajteri svake godine šalju po tri milijarde evra.

Obamin izazov

U svetu su sve oči uprte u novog predsednika SAD Baraka Obamu. Amerikanci su praktično sve poluge vlasti stavili u ruke Obamine partije. Bez sumnje, Obama stiže na talasu nade, oduševljenja i – poverenja, javljaju Novosti. Ne pamti se da je jedan predsednik SAD dočekan tolikim salvama oduševljenja, ne samo u sopstvenoj zemlji, već i širom sveta.

Oko 10 miliona Amerikanaca koji su zbog krize ostali bez posla, pet puta više onih bez zdravstvenog osiguranja, armije imigranata, banke zahvaćene vetrovima recesije, stotine hiljada zavijenih u crno hipotekarnim kreditima, ili gubicima u penzionim fondovima, vojnici iscrpljeni ratovanjima po iračkim pustinjama i avganistanskim gudurama... upiru pogled prema Obami.

Ono što u nasleđe od republikanskog kolege Buša dobija Obama, toliki je izazov da bi sva njegova volja, harvardska erudicija, želja za promenama i podrška mogle da se već na proleće rasprši kao balon od sapunice, ukoliko se tim novog predsednika dobro ne oznoji gradeći mostove tamo gde ih je njegov prethodnik pesnicama rušio, piše u Novostima gde se nabrajaju najvažniji izazovi za američku politiku i alternativna rešenja.

Peti kralj Butana, Jigme Khesar Namgyal Wangchuk, na krunisanju u gradu Timpu,
na koje se čekalo dve godine po savetu astrologa (Fonet)

Srbi i Amerikanci

Obama je bio topli talas, a onda je usledio ledeni Bajden. Emanuel je sad jedan topao talas koji može biti pokriven ledenim cunamijem ukoliko na mesto državnog sekretara dođu Ričard Holbruk ili Vesli Klark, analizira Pres srpsko američke odnose.

"Vašim izborom stvoreni su uslovi za otvaranje nove stranice u dugoj istoriji odnosa Srbije i SAD tokom koje smo u najvećem delu bili saveznici i prijatelji", kaže se u čestitki Borisa Tadića novoizabranom američkom predsedniku Baraku Obami, citira ovaj tabloid.

Rusima ima ko da piše

Najnoviji detalj u "neverovatnoj i tužnoj" priči o srpsko – ruskom energetskom aranžmanu (koji po svojim zaokretima dobija literarne dimenzije) stiže iz Vlade Srbije. U javnost je "procurila" vest da je Rusima poslat još jedan zahtev sa šansom da zakoči ostvarenje ovog medjudržavnog sporazuma kojem se, naravno ne javno, protive mnogi "zapadni faktori".

Ukoliko „Gasprom“ bude kasnio s izgradnjom gasovoda Južni tok, Srbija traži isplatu kaznenih penala, a ako Rusi naknadno odustanu od njegove izgradnje, biće u obavezi da vrate akcije NIS-a, piše u predlogu ugovora o energetskom sporazumu, koji je prošlog petka Vlada Srbije uputila ruskom „Gaspromu“, objavljuje Blic. U predlogu upućenom Rusima, koji su potpisali premijer Mirko Cvetković i potpredsednik Vlade Mlađan Dinkić, traži se povezivanje tri dela energetskog sporazuma – prodaja NIS-a, izgradnja gasovoda i skladišta u Banatskom Dvoru.

Da je bojazan da ćemo prodati NIS ispod cene, a ostati bez kraka gasovoda opravdana, potvrđuje i prekjučerašnja izjava Stanislava Ciganova, direktora Odseka za me­đu­narodno poslovanje u „Gaspromu“, da će zbog trenutne finansijske krize „Gasprom“ verovatno morati da odloži projekat Južni tok, piše u Blicu.

Ni posle nedelju dana od slanja srpskog predloga, ruska strana nije na njega odgovorila, niti precizirala kada bi pregovori mogli da budu nastavljeni. Upućeni tvrde da je malo verovatno da će Rusi pristati na dosta tvrde uslove srpske strane. I dok naši zvaničnici kao moguće vreme za okončanje pregovora i potpisivanje ugovora navode nedelju od 15. do 22. decembra (potpisani Protokol predviđa da se ugovor mora potpisati do kraja ove godine), nezvanično se može čuti da će pregovori biti i duži i teži, pa čak i to da je njihov ishod sasvim neizvestan, objavljuje Blic.

Biznis sa juga

Preuzeo sam ukletu fabriku. Planiram još mnogo toga da uradim. Ako se sve kockice sklope, privatizacija bi mogla da bude sredinom 2009. Fabrika hrani 40.000 porodica – otkriva za Novosti Dragomir - Dragan Tomić, predsednik „Simpa", fabrike nameštaja iz Vranja koja obeležava 45 godina postojanja. Teško ko može verodostojnije i slikovitije od njega svedočiti o tim godinama na jugu Srbije, o putu od raspadnute provincijske radionice do kompanije koja se penje na vrh Evrope, o vratolomnim poduhvatima da se pruži ruka najzaostalijem i najsiromašnijem delu zemlje, piše u Novostima.

"Naš strateški partner za privatizaciju „Simpa“ je i najveća evropska fabrika nameštaja „Ikea“ i veliki posao bi mogao da se sklopi već sredinom naredne godine, ako se sve kockice sklope", otkriva Tomić za Novosti.

Sveznajući optimista

Za Božidara Đelića, vicepremijera zaduženog za evrointegracije u Vladi Srbije, ministra za nauku, predsednika Organizacionog komiteta Univerzijade i čoveka koji veruje da će Srbija sledeće godine postati kandidat za člana Evropske unije, teško je smisliti pravo pitanje.

"Verujete li da će istorijski eksperiment izazivanja velikog praska u Švajcarskoj uspeti", ipak pokušavamo, piše u Politici.

"U nauci uvek postoji neizvesnost. Ali sam siguran u dve stvari – da će akcelerator biti popravljen i da ćemo vratiti Srbiju u CERN", odgovara najveći optimista među Srbima.

Eksperti sa partijskim knjižicama

Bezmalo svi specijalni savetnici ministara i potpredsednika Vlade birani su iz stranačkih redova, na osnovu bliskosti partiji ili, pak, prijateljskih veza. Ti ljudi, kojih trenutno ima najmanje 40, primaju mesečne plate od 90.000 dinara, a s ministrima komuniciraju telefonom ili imejlom.
Da ne bude zabune, nisu ovo jedini savetnici koji su angažovani u ministarstvima. Njih su puna ministarstva. Procenjuje se da čak polovina zaposlenih u ministarstvima čine baš savetnici koji su stručnjaci za pojedine oblasti.

Ovde je reč o specijalnim savetnicima, koji nisu stalno zaposleni u ministarstvima, već su pod ugovorom, nemaju obavezu da dolaze svaki dan na posao i mogu da primaju platu i na nekom drugom mestu, piše u Blicu.