GODIŠNJICA NEPRIZNATE NEZAVISNOSTI

Kosovo je dobijalo nove nazive u poslednjih 10 godina, u skladu sa stvarnošću na terenu: Unmikistan, Evropska Kolumbija na Balkanu, Ahtisan. Srbija ove godine samo za pokriće deficita platnog bilansa i servisiranje spoljnog duga treba da prikupi najmanje 12 milijardi dolara. Da li će uskoro Nemanjinom ulicom, ispred Vlade Srbije teći – mleko?

U Barseloni se održava godišnji Svetski kongres mobilne telefonije

Pronaći 12 milijardi dolara

"Srbija ove godine samo za pokriće deficita platnog bilansa i servisiranje spoljnog duga treba da prikupi najmanje 12 milijardi dolara, piše u Politici. Srbija će se ove godine suočiti sa još većom razlikom između potrebnih i raspoloživih deviza nego prošle godine. Taj minus prošle godine bio je 2,3 milijarde dolara. Zato što pre treba da zamolimo MMF da nam odobri maksimalni iznos kredita, oko dve milijarde dolara. Bojim se, međutim, da ni ta suma, čak i da je dobijemo, neće biti dovoljna za sve što nas ove godine čeka – ukupan platni deficit od oko sedam milijardi dolara prema svetu, dospeli strani dugovi oko pet, plus stara devizna štednja prema našim građanima", kaže prof. dr Mlađen Kovačević za ovaj list.

"Dakle, treba se snaći za najmanje 12 milijardi dolara. Pribojavam se da ćemo biti prinuđeni da u još većoj meri trošimo devizne rezerve. To je najveći razlog zbog čega stalno upozoravam koliko je ekonomski i društveno neracionalna prodaja deviza radi očuvanja stabilnosti valutnog kursa", ukazuje Kovačević

Srpska i šiptarska godišnjica

Priština je ovih dana u znaku obeležavanja prve godišnjice jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova. Ne može se reći da je stanje euforično, ali pojedini Albanci na ulicama Prištine novinarima kažu da im je taj dan bitniji i od sopstvenog rođendana. Srbi u enklavama su, pak, juče obeležili devetogodišnjicu terorističkog napada na autobus „Niš ekspresa” u Livadicama kod Podujeva, u kojem je ubijeno 11 i ranjeno 47 srpskih putnika

Osmogodišnji pomen žrtvama terorističkog napada albanskih ekstremista na
autobus u mestu Livadice, Podujevo, kada je 12 putnika izgubilo život, a 43
teže i lakše povređeno

U Prištini će danas biti održana svečana sednica parlamenta, dok je za veče najavljeno nekoliko događaja. Elita kosovskog društva sprema se za gala koncert filharmonije, koji je zakazan za šest popodne, dok će „običan narod” uglavnom biti na Trgu majke Tereze na kojem će od devet uveče nastupati dvadesetak pevača i pevačica, među kojima su i ovde popularni Alma Bektaši, Leonora Jakupi i Sabri Fejzelahu.
Mladi Albanci uglavnom planiraju odlazak na koncert poznate rumunske grupe „Morandi”, na kojem se očekuje više od pet hiljada ljudi, kao i na žurku na kojoj gostuje čuveni japanski di-džej Satoši Tomi. Planiran je i vatromet, objavljuje Politika.

Kosovo je dobijalo nove nazive u poslednjih 10 godina, u skladu sa stvarnošću na terenu: Unmikistan, Evropska Kolumbija na Balkanu, Ahtisan... To je ocena onih koji se upravo zalažu najviše za njenu nezavisnost, ali i svih objektivnih stranih i domaćih analitičara. Od 192 članice Ujedinjenih nacija, do sada su kršenjem međunarodnog prava nezavisnu državu Kosovo priznale 54 zemlje ili, od šest milijardi i 750 miliona stanovnika na ovoj planeti pet milijardi i 850 miliona ne priznaje Kosovo kao državu, objavljuje Glas javnosti.

Srbija neće priznati nezavisnost Kosova

Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić ponovio je večeras da Srbija „nikada, ni pod kojim uslovima, neće priznati jednostranu proglašenu nezavisnost Kosova”, založivši se za novu rundu pregovora o budućem statusu Kosova, nakon što Međunarodni sud pravde (MSP) donese odluku o legalnosti prošlogodišnjeg proglašenja nezavisnosti.

„Srbija nikada neće priznati nezavinost Kosova. Takva pozicija je određena Ustavom Srbije i neće se menjati”, rekao je Jeremić tokom izlaganja na Oksfordskom univerzitetu u Londonu a prenosi Politika. On je kazao da će odluka MSP verovatno biti takva da će jednostrano proglašena nezavisnost Kosova biti proglašena nesaglasnom sa međunarodnim pravom.

Srbija i Srbi po ko zna koji put, kada je najteže, okrenuli su se - Rusiji. Na strani naše zemlje ostali su i Kina, Indija, kao i članice EU Španija, Kipar, Slovačka, Rumunija i Grčka. Albanski lideri tvrdili su da će “državu Kosovo” već u prvim nedeljama po proglašenju priznati stotinak država sveta. Posle godinu dana, na to ih se odlučilo upola manje – 54, piše u Novostima.

Pritisak na Srbiju

Evropska unija vrši snažan pritisak na Srbiju kako bi Beograd popustio u svom stavu da ne dozvoli učlanjenje Kosova u međunarodne, pre svega regionalne organizacije, pod nazivom Republika Kosovo. Predsednik Srbije Boris Tadić preneo je prošle nedelje u Beogradu Oliju Renu da Srbija ne želi da blokira učlanjenje Kosova, ali samo ukoliko aplicira za članstvo pod imenom Unmik/Kosovo, pod kojim je primljeno i u zonu slobodne trgovine CEFTA.

U diplomatskim krugovima primećuje se da pritisak jača kako se približava prvo ročište po zahtevu Ujedinjenih nacija da se o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova izjasni Međunarodni sud pravde u Hagu, koje je zakazano za 17. mart. Međutim, Beograd ne namerava da popusti jer postoji uverenje da bi zeleno svetlo bilo protumačeno kao korak ka priznanju i da bi to moglo biti i argument koji bi se koristio pred MSP.

Revija kolekcije jesen/zima 2009/2010. modne kuće Rützou, na Kopenhagen fešn viku

Euleks - neutralan

Iv de Kermabon, šef Euleksa, govori za Novosti o mandatu i namerama ove misije: "Statusno smo neutralni i isti prema svima. Sa 2.500 ljudi blizu smo punog kapaciteta. Radimo u skladu sa Rezolucijom 1244."

"Srbi treba da shvate da se Euleks rasporedio na Kosovu u interesu svih ljudi i zajednica. Veoma se jasno vidi da postoji potreba da se obnovi vladavina prava na Kosovu."

Kakva država u Bosni?

Izjavom da Bosna i Hercegovina treba da bude savez federalnih država premijer Republike Srpske Milorad Dodik je podelio bosanskohercegovačku političku scenu. Bošnjački politički lideri su odmah odbacili njegov predlog, hrvatski ga principijelno podržavaju, a opozicija u Republici Srpskoj je iznenađena zaokretom koji je Dodik napravio.

Direktor Generalnog sekretarijata Saveta Evrope za spoljnu politiku i političko-vojne poslove Robert Kuper je u Sarajevu rekao da je „Evropa puna različitih rešenja političkih uređenja država” i da o unutrašnjoj strukturi treba da odluče lideri u BiH, i to kompromisom. "Zanima nas jaka, funkcionalna BiH koja je u stanju da razgovara sa nama. Treba nam nešto što je jednostavno, što nije skupo i što dobro funkcioniše”, rekao je, prema izvještaju agencija, Kuper.

Mleko pred vladom

Da li će za neki dan Nemanjinom ulicom ispred vlade teći – mleko? Sudeći po tome da seljaci u Vojvodini, Mačvi i na jugu Srbije već prosipaju mleko, moglo bi se očekivati da proizvođači posle pošiljki upozoravajućih kanti ministru poljoprivrede izliju pred vladom mleko i bes nezadovoljni njegovom otkupnom cenom.

I najnovija odluka Ministarstva poljoprivrede da premija za litar isporučenog mleka ove godine bude jedan dinar, da se isplaćuje tromesečno i uvećava za još jedan dinar za svaki litar mleka „E” klase teško da će zadovoljiti proizvođače mleka, objavljuje Politika.

Nedavna dešavanja na tržištu uzrokovala su drastičan pad cene sirovog mleka i raskidanje stotina ugovora mlekara sa seljacima i pokazala da postoje krupni sistemski poremećaji koji ugrožavaju strateški važnu primarnu poljoprivrednu proizvodnju. Odluka države da premira proizvodnju mleka sa jednim dinarom po litru ne preti da uništi samo seljaka kao malog proizvođača nego i velike farme. Na primeru dobanovačke BD „Agro”, najveće pojedinačne evropske farme u koju je investirano 60 miliona evra stranog kapitala, vidi se sva nebriga države da stvori sistemske uslove i podsticaje za proizvodnju mleka.

"Preostalo nam je jedino da bacamo, odnosno prosipamo mleko... Ali, to može da izazove ozbiljan ekološki problem, pa će još ispasti da platimo kaznu zbog ugrožavanja prirode", ističe Feličijan Besu, seljak iz Jankovog Mosta, koji ne zna šta će sa 500 litra mleka koliko dnevno izlazi sa njegove farme, piše u Novostima.

Novo nacionalno vozilo

Automobil "punto 188", koji će polovinom marta silaziti sa traka Fabrike automobila, već početkom naredne godine će postati - nacionalno vozilo, saznaju Novosti.

Stručni timovi sastavljeni od predstavnika "Fijata", "Zastave", Kragujevca i države Srbije do kraja meseca će organizovati sastanke sa oko 80 ovdašnjih preduzeća, kako bi se uključili u proizvodnju delova, pre svega za model "punto 188", a zatim i za ostale "Fijatove" modele koji se proizvode širom sveta.

Sudari atomskih podmornica

Incidenti sa nuklearnim podmornicama česti su u pomorskim analima velikih sila. U vreme hladnog rata sudarale su se američke i sovjetske nuklearne podmornice, posle su se sudarale međusobno američke, pa je onda jedna američka atomska podmornica prilikom izranjanja u vodama Havaja potopila japanski ribarski brod, piše u Politici.

Najnoviji sudar desio se u vodama Atlantika – akteri, i britanska i francuska nuklearna podmornica, naoružani su balističkim raketama opremljenim nuklearnim bojevim glavama. Obe su deo strateškog nuklearnog sistema odvraćanja, ili prvog udara Velike Britanije i Francuske, i prisutne su na svetskim morima i okeanima u stalnim patrolama koje traju prosečno po tri meseca.

Zatvorene lekarske "tezge"

Novosti istražuju kako doći do lekara kada večernje klinike nisu otvorene, a privatna praksa desetkovana. I oni koji su spremni da plate lečenje iz svog džepa, sada teško dolaze do željenog lekara.

U večernjim klinikama, prema konceptu Ministarstva zdravlja, pružaće se usluge koje nisu u paketu obaveznog zdravstvenog osiguranja, recimo, operacije iz oblasti estetske hirurgije, pregledi za različita uverenja, zatim usluge pacijentima koji žele da brže stignu do lekara, mimo reda, onima koji su spremni da plate veći komfor, ali i usluge pacijentima iz inostranstva.

"Mi čekamo statut, koji greškom prethodnog rukovodstva najveća zdravstvena ustanova u Srbiji još nema, a tek posle toga će na red doći organizacija večernjih klinika", kaže dr Đorđe Bajec, direktor Kliničkog centra Srbije.

Pojačano obezbedjenje Ulemeka

Nakon što je osujećeno bekstvo najpoznatijeg zatvorenika u Srbiji Milorada Ulemeka Legije (41), nadležni intenzivno pokušavaju da ustanove kako je došao do plastične kopije pištolja i ko su mu bili potencijalni pomagači. Mere bezbednosti su, takođe, povećane u beogradskom Okružnom zatvoru (CZ), javlja Blic.
Do zaključka o planu za bekstvo nadležni u Ministarstvu pravde došli su jer je u Legijinoj ćeliji nađen plastični pištolj, a potom se on, nekih sedam dana kasnije, požalio na zdravstvene tegobe, povišen pritisak i zatražio da ga pregledaju lekari u Vojnomedicinskoj akademiji. Kasnije je utvrđeno da je te večeri u blizini VMA primećen parkiran tamni kombi. Delovi mozaika su tako složeni, tvrdi Blic.

Milorad Ulemek plastičnom replikom pištolja testirao zatvorske stražare u pripremi za beg, javljaju Novosti. Bivšem komandantu JSO odmah promenjena zatvorska ćelija. Ozbiljno pojačano obezbeđenje.

Odmah pošto je otkriveno “oružje”, predlagano je da se Ulemek prebaci u poseban deo Centralnog zatvora, među zatvorenicima poznat po nazivu “nularica”. Reč je o posebno obezbeđenim ćelijama, smeštenim u podrumu. Odlučeno je, ipak, da ostane u takozvanom “Hajatu”, ali mere zaštite su dignute na daleko viši nivo. Zasad niko nije pod istragom niti je suspendovan, piše u ovom listu.

Stražar Goran M., koji je pronašao plastični pištolj u Ulemekovom krevetu, kaže da su za njegovo unošenje, po 20.000 evra, dobili visoki službenici u CZ , a službenica odeljenja za pakete 5.000 evra, objavljuje Pres.

Iskusnim stražarima je neobjašnjivo zašto na bloku 1-1 gde je smešten Legija radi, između ostalih, nekoliko čuvara koji nisu dorasli tako rizičnom poslu. Među njima je jedan koji ima svega dve godine iskustva. Mladić je visok „metar i žilet" i Legija bi mogao da ga savlada jednom čvrgom i pobegne! Osim njega radi i nekolicina korumpiranih stražara, koji su zbog propusta bili suspendovani, ali su ponovo vraćeni na posao. Svi čuvari znaju ko je uzeo pare za najčuvenije bekstvo iz CZ-a, kada je pritvorenik Zoran Rašković išetao iz zatvora tokom redovne posete advokata, piše u ovom listu.

"Priča je naduvana. Ne verujemo da je Ulemek te noći hteo da pobegne. Ne isključujemo mogućnost da je celu ujdurmu koristio da isproba budnost stražara i neki eventualni scenario za bekstvo", rekao je za „Alo!“ izvor u Upravi za izvršenje zavodskih sankcija, koji kaže da će biti pokrenuta istraga o tome kako je plastični pištolj dospeo u Ulemekovu ćeliju.

Košarkaš izboden nožem

Miladin Krstić (28), košarkaš Spartaka, izboden je nožem u centru Subotice! Krstić je primljen u subotičku bolnicu sa povredom jetre i nekoliko posekotina po rukama i licu. V. L., koji je osumnjičen da je izbo Miladina, predao se policiji, a nekoliko mladića koji su učestvovali u napadu i dalje su u bekstvu, javlj Pres.

Svi znaju da su ih napali „tatini sinovi" koji u policiji imaju podeblji dosije, ali posle svakog nasilništva oni dok trepneš okom ponovo šetaju ulicama ovog grada. Nažalost, stradaju dobri momci. Nismo još zauzeli konačan stav, ali učinićemo sve, kontaktirali smo i gradsku vlast da nađemo način i u saradnji sa policijom huliganima stanemo na kraj. Užasno je i pomisliti da moramo svako veče da strepimo kada nam deca izađu u grad - kažu za Pres u Košarkaškom klubu Spartak.

Pronadjena poslednja žrtva

Spasilačke ekipe MUP-a Srbije pronašle su danas oko 15 i 30 časova ženski leš u kanalu Dunav-Tisa-Dunav, posle čega je utvrđeno da se radi o stradaloj članici Srpske radikalne stranke Biljani Tepić.
Načelnik Sektora za zaštitu i spasavanje MUP-a Srbije Predrag Marić rekao je agenciji Beta da je time istraga tog sektora završena, a da Policijska uprava Novog Sada treba da izda zvanično saopštenje. Pripadnici ronilačke jedinice Žandarmerije pronašli su telo Biljane Tepić između prvog i drugog stuba mosta sa novosadske strane.

Policija je, ranije danas, pronašla još jedan ženski leš u kanalu, nekih 20 kilometara od mesta nesreće, a specijalizovane ekipe trenutno rade na njegovoj identifikaciji.

Sneg jači od fudbala

Kolarev ''nokautirao'' sudiju

Nastavak Superlige odložen je za nedelju dana. Tereni su, posebno u Beogradu, prilično loši, najavljene su nove padavine u celoj Srbiji, pa je komesar za takmičenje Branislav Delić u ponedeljak, posle konsultacija sa klubovima, prelomio da lopta ne krene sada u subotu, nego 28. februara. Odluka je doneta u interesu fudbala, posebno zbog činjenice da se već u 18. kolu u Humskoj sastaju Partizan i Crvena zvezda u možda ključnom meču prvenstva, objavljuju Novosti.