GODINA PRITISAKA NA SRBIJU

Za članstvo u EU nismo uslovljeni priznanjem nezavisnosti Kosova. Najava odlaganja odluke Međunarodnog suda pravde u Hagu o Kosovu potvrda je informacije da će ovo biti godina u kojoj će međunarodna zajednica kroz različite vrste pritisaka na Srbiju insistirati na konačnom rešenju statusa Kosova. Predlog deklaracije Narodne skupštine Republike Srbije o osudi zločina u Srebrenici, koju je podnelo 114 poslanika vladajuće većine, od danas je u skupštinskoj proceduri.

Više starih nego mladih

Srbiji sve izvesnije preti demografska katastrofa, ali izostaje državna politika da se to spreči, piše u Novostima. Negativni priraštaj u skoro svim okruzima. Krah strategije za podsticanje rađanja, objavljuju Novosti. Nije više izuzetak da se u porodilištu u 24 sata ne rodi nijedna beba, nije iznenađenje ni da je prosečna Srpkinja već ušla u petu deceniju, niti što odavno brojimo više starih nego mladih. Nejasno je, međutim, to što se olako prihvata izostanak državne strategije koja bi sprečila demografsku katastrofu. Epilog: razvodi pobeđuju venčanja, abortusi rađanja, a samačka domaćinstva velike, tradicionalne porodice...
Dok jedan deo stručne javnosti kaže da je ovaj trend očekivan, jer delimo sudbinu celog evropskog kontinenta, drugi upozoravaju da nam preti izumiranje...

Odlaganje presude kao pritisak?

Prema nezvaničnim informacijama do kojih je Politika došla, u briselskim diplomatskim krugovima savetodavno mišljenje o legalnosti proglašenja kosovske nezavisnosti, Međunarodni sud pravde u Hagu će saopštiti tek krajem godine, najverovatnije u novembru, umesto u maju ili junu, kako se očekivalo. Ovo odlaganje vezano je za očekivanje međunarodne zajednice da će do tada Srbija uspeti da Haškom tribunalu isporuči Ratka Mladića što bi bacilo novo svetlo na srpsku poziciju. Na pitanje Politike kako komentarišu ove informacije iz Haške palate mira nam je stigao odgovor gospodina Andreja Poskakukhina, prvog sekretara suda i šefa odeljenja za informisanje, u kome se kaže da „još nije poznato kada će biti doneto savetodavno mišljenje” kao i da su „sve prognoze o tome čiste spekulacije”.

Prema mišljenju dr Aleksandra Fatića, direktora Centra za bezbednosne studije, najava odlaganja odluke o Kosovu potvrda je informacije koja je stigla početkom ove godine da će 2010. godina biti godina u kojoj će međunarodna zajednica kroz različite vrste pritisaka na Srbiju insistirati na konačnom rešenju statusa Kosova.

„Pošto ni dominantne zemlje međunarodne zajednice nisu sasvim sigurne kako će se sud postaviti oni ne žele da se njime dodatno komplikuje postojeća strategija pritisaka na Srbiju. Tako je za međunarodnu zajednicu najjednostavnije da Srbija na neki način prizna Kosovo i treba očekivati da će ove godine pritisak da se to uradi biti veoma oštar bilo da je reč o uslovljavanju ulaska u EU priznanjem Kosova, bilo da je reč o sukobima oko članstva u NATO-u ili statusu Republike Srpske”, kaže dr Fatić, objavljuje Politika.

Svi u EU

Za članstvo u EU nismo uslovljeni priznanjem nezavisnosti Kosova i to je dobro, istakao predsednik Srbije Boris Tadić na Briselskom forumu, piše u Politici. Snažno podržavamo proces evrointegracija svih balkanskih država, kao i jačanje novorazvijene međudržavne saradnje u regionu. Dobro je što sve države zapadnog Balkana u vrhu svoje političke agende imaju evrointegracije, a kada je reč o Srbiji verujem da u tekućoj godini možemo da steknemo status kandidata za punopravno članstvo u EU, kazao je, pored ostalog, predsednik Srbije Boris Tadić u današnjem obraćanju učesnicima debate „Balkan 2010” u okviru Briselskog foruma.

Srbija želi da sve zemlje zapadnog Balkana uđu u EU, piše u Novostima. Ubrzanje procesa evropskih integracija Srbije, koliko god je to moguće, bila je jedna od glavnih tema razgovora predsednika Srbije Borisa Tadića u Briselu sa predsednikom Evropskog saveta Hermanom van Rompejem.

Vizija Zapadnog Balkana koji nije celovito integrisan u EU nije dobra i to tada ne bi bio prostor političke stabilnosti u dugoročnom periodu, ocenio je predsednik Srbije Boris Tadić na konferenciji „Brisel forum 2010“, prenosi Blic. Nakon susreta s predsednikom Evropskog saveta Hermanom van Rompejom, Tadić je istakao da bi bila „velika i nepopravljiva greška ukoliko evropski političari ne bi učestvovali u integraciji Zapadnog Balkana u EU“.

Rasprava o Srebrenici

Predlog deklaracije Narodne skupštine Republike Srbije o osudi zločina u Srebrenici, koju je podnelo 114 poslanika, vladajuće većine od danas je u skupštinskoj proceduri. Svojim potpisima predlog deklaracije je podržalo 114 poslanika poslaničkih grupa „Za evropsku Srbiju”, G17 plus, Partije ujedinjenih penzionera Srbije i Socijalističke partije Srbije. Predstavnici Srpske radikalne stranke predali su Skupštini Srbije Predlog rezolucije o osudi genocida nad Srbima, Romima i Jevrejima u Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata, izjavila je juče funkcionerka SRS Vjerica Radeta, javlja Politika.

Najava poreske reforme

Diana Dragutinović, ministarka finansija govori za Novosti o poreskoj reformi, akcizama, novim dinarskim kreditima, restituciji, prodaji „Telekoma“, odlasku guvernera Narodne banke. "Država ne bi oporezivala prvih 16.500 dinara u plati. Našli smo način za pravičnije plaćanje dažbina na nekretnine."

Ozbiljna poreska reforma jedan je od prioriteta Vlade Srbije. Da li ćete uskoro predložiti ove reforme, pitao je novinar.
"Ne samo Vladi, već ću pokušati da pridobijem stručnu i drugu javnost za promene. Kampanja počinje u aprilu", najavljuje ministarka. "Srbija, kao mala otvorena privreda, nikakvom poreskom reformom ne može uticati na ekonomski rast ukoliko iz recesije ne izađe svetska privreda."

Obećanja

Od raspada Jugoslavije u Srbiji je u promet pušteno tek oko 200 kilometara autoputeva, od čega je veći deo izgrađen pre promena 2000. Ni u stanogradnji se nismo proslavili. Tokom 2008. izgrađeno je 19.815 stanova, što je skoro tri puta manje nego 1989. Za prošlu godinu zvanični podaci još nisu poznati, a procenjuje se da je izgrađeno najviše 15.000 stanova, što je za svega 4.000 više nego u 1999, godini NATO bombardovanja, piše u Blicu pod naslovom "Ova vlast samo obećava, a ne gradi".Dok srpska tranzicija najvećim delom počiva na ratom i sankcijama izraubovanoj infrastrukturi iz doba komunizma, Hrvati su svoju građevinsku operativu uposlili do nivoa od sedam odsto učešća u bruto društvenom proizvodu (BDP). Od raspada SFRJ u Hrvatskoj je u promet pušteno preko 1.400 kilometara autoputeva za čiju je gradnju potrošeno oko 15 milijardi evra. Doduše, Hrvati su do kvalitetne putne mreže došli uz pomoć međunarodnih zajmova, zbog čega danas spadaju u visokozadužene zemlje, ali i naši planovi dobrim delom počivaju na zajmovima.

Obećanja (2)

Posle januarske podele novčane naknade od 1.700 dinara i potvrde o vlasništvu nad po pet akcija Naftne industrije Srbije, građani do kraja ove godine mogu da očekuju i slične potvrde za besplatne akcije „Telekoma“ i Aerodroma „Nikola Tesla“, piše u Novostima.
Građani su dobili po pet akcija NIS ukupne vrednosti 2.500 dinara, a tek kada bude urađena procena vrednosti kapitala „Telekoma“ znaće se koliko im pripada od ovog preduzeća. Zasad je izvesno da će na 4,8 miliona ljudi biti podeljeno 15 odsto državnog vlasništva „Telekoma“ i Aerodroma „Nikola Tesla“.

Devizne rezerve

Standard upravljanja deviznim rezervama nalaže da se većina sredstava ulaže u prvoklasne niskorizične hartije od vrednosti, a ne u depozite kod banaka. Predlog da se deo deviznih rezervi deponuje kod korisnika koji bi “za uzvrat” kreditirali domaću privredu nije ozbiljan jer bi značio negaciju osnovnog principa sigurnosti, kaže Dejan Šoškić, predsednik Saveta Narodne banke Srbije, u razgovoru za Blic.

Dakle, ima istine u tvrdnji da je guverner napustio funkciju zbog protivljenja predlogu da se deo deviznih rezervi iskoristi kao garancija kod banaka koje bi se obavezale da pod povoljnim uslovima kreditiraju kompanije, pitao je novinar.

"Ja verujem u istinitost razloga za podnošenje ostavke koje je naveo guverner i, stoga, ne bih spekulisao o tome da li postoje neki dodatni razlozi. Kapitala ima, i u zemlji i u inostranstvu, i privatna pravna lica mogu uzeti kredite pod tržišnim uslovima. A da li država može izdavati garanciju domaćim bankama za kreditiranje domaće privrede u dinarima u situaciji njihovog investiranja u izvozno orijentisane projekte ili kao podršku izvoznim poslovima, drugo je pitanje, ali ono nema nikakve veze sa deviznim rezervama", kaže Šoškić.

Investicije NIS-a

Ukupan obim kapitalnih ulaganja Naftne industrije Srbije, koje su predviđene strategijom do 2014. godine, iznosiće 101 milijardu dinara, objavljuje Politika. Polovina ovih para biće utrošena na modernizaciju rafinerija i ekološke projekte, čije je finansiranje predviđeno kupoprodajnim ugovorom, a koje obavlja većinski vlasnik Gaspromnjeft, potvrdio je na Međunarodnom savetovanju „Energetika 2010.” Aleksej Korobov, direktor Direkcije za strateški razvoj i dugoročno planiranje ove naftne kompanije.

"Ostalo su sopstvena ulaganja NIS-a koja će zavisiti od efikasnosti rada, gde manje prioritetni ili nedovoljno razrađeni projekti neće biti realizovani, ukoliko ne bude potpuno jasno iz kojih će izvora finansirati", pojasnio je on.

Prioritet NIS-a je da u što kraćem roku postane vlasnik imovine koja se još „vodi” na državu, ali i da spremno dočeka otvaranje tržišta 2011, budući da je cilj ruskog vlasnika da od nacionalne kompanije preraste u regionalnog igrača.

Misterija savremenog sveta

Jedna od najvećih misterija savremenog sveta je pitanje: „Da li je Srbija u Evropi?" To je kao kad bi se preduzelo veliko naučno istraživanje da se konačno utvrdi - da li je kažiprst pored palca. Ili kad biste s nekim proveli život, pa se na samrtnom času pitali je li to istina, pošto nemate ništa napismeno od matičara u mesnoj zajednici, kaže u intervjuu za Pres akademik Matija Bećković.

Zbog takvih naučnih radova, tvrdi on, uloženo je toliko energije - da budemo Afrika. A mnogi su već toliko namazani da ih komotno možemo tretirati kao crnce, objašnjava Bećković i ponovo obećava da će se svojih stavova odreći - kad bude mlađi.

Tajna Titovog groba

Iako je prošlo čak tri decenije od Titove smrti, i dalje svaki trenutak njegovog života izaziva kontroverze širom bivše Jugoslavije. Zagorski bravar sa manirima bečkog aristokrate, bez poznatog datuma rođenja, svoje narode i narodnosti nije udostojio da makar umre u „normalnim" i „čistim" okolnostima. Pitanje tajne groba dugo posle njegove smrti niko nije smeo naglas da postavi, ali su se mnogi pitali zašto na Brozovom grobu, tog velikog komuniste, socijaliste i samoupravljača, nije postavljena crvena petokraka. Pres je došao do ekskluzivnog neobjavljenog razgovora sa bivšim beogradskim muftijom Hamdijom Jusufspahićem, u kojem otkriva zašto na Titovom grobu nema crvene petokrake. Razlog nije pripadnost masoneriji, kako se sumnjalo, već njegova opčinjenost islamskim učenjem, objavljuje Pres pod naslovom "Tito umro kao musliman?"

Manje saobraćajki

Zamenik načelnika uprave saobraćajne policije MUP-a Srbije Vladimir Rebić izjavio je na Paliću da je od početka primene novog Zakona o bezbednosti u saobraćaju, broj nesreća smanjen za 40 odsto. Smanjen je i broj poginulih lica u saobraćajnim nezgodama za 20 odsto, a povređenih za 30 odsto, kazao je zamenik načelnika Rebić, prenosi Politika.

Prljavi kapital

Umešanost narkokartela i prljavog novca u privatizacijama otkrila je inertnost i nesposobnost nezavisnih kontrolnih tela da učestvuju u odbrani društva od organizovanog kriminala, piše u Politici pod naslovom "Nema brane prljavom kapitalu". Prašina u javnosti polako se sleže, mada su svi i dalje iznenađeni količinom opranih para od prodaje narkotika i veličinom imovine kupljene tim novcem. U neverici se prebrojavaju vile, stanovi, preduzeća i njive u vlasništvu narkobosova. Političari se čude otkud u Srbiji takve hobotnice kao što su „zemunski klan”, družina Sretena Jocića ili Šarićev kartel.

Nameštanje tendera

Uprava Beograda je sabotirala nabavku novih devet rendgen aparata kako bi se posao namestio drugom preduzeću, kaže za Blic Marko Petrović, direktor „Visarisa“, jedinog srpskog proizvođača ove opreme, i dodaje da se sada od tendera odustalo jer će se preko donacije od Vlade Japana dobiti mamografi s uređajima za njihovu digitalizaciju, što nema nikakvog smisla. Osim što nema logike u razlozima neraspisivanja novog tendera, jer kakav god bio, mamograf ne može da zameni univerzalni rendgen, Petrović navodi i da je ponuda njegovog preduzeća, koje ima i sertifikat EU, sabotirana počev od 2007. godine.

Sumnjivi zakup bez raspleta

Rudarski basen „Kolubara“ platio je najmanje 40 miliona evra nekolicini privatnika za nepotreban i skup zakup njihove mehanizacije od 2006. do 2008. godine. Krunski dokaz je podatak da je po dolasku novog rukovodstva prošle godine taj trošak smanjen sa 4,2 na 1,7 milijardi dinara, bez ikakve štete po proizvodnju Basena, piše u Blicu pod naslovom "Za milijarde niko ne odgovara".U MUP-u nisu imali odgovor da li je sve ovo dovoljno da se pozabave lazarevačkim preduzećem, a u republičkom tužilaštvu nam je rečeno da im se obratimo kada dobijemo odgovor od policije, iako ova institucija može da pokrene postupak i sama ako joj je nešto sumnjivo.

Dvostruko ubistvo?

Bračni par, Dragutin (60) i Nevenka (60) Spasojević, pronađen je u subotu ujutru oko sedam časova mrtav u svom stanu u Zmaj Jovinoj ulici 5 B u Pančevu, objavljuju Novosti. Dvostruko ubistvo policiji je prijavio njihov tridesettrogodišnji sin koji je živeo sa njima.
Prema nezvaničnim informacijama, beživotna tela supružnika pronađena su u krevetu u lokvi krvi. Oni su ubijeni nekim oštrim predmetom, najverovatnije nožem. Dalja istraga pokazaće motiv ovog svirepog ubistva, a tela su prebačena na odeljenje za patologiju Opšte bolnicu u Pančevu kako bi se utvrdio uzrok smrti bračnog para Spasojević. Zasad se pretpostavlja da je dvostrukom ubistvu prethodila porodična svađa, jer iz stana nije ništa izneto, a nema ni tragova obijanja.

Beživotna tela bračnog para D. S. i N. S. pronađena su juče ujutru u njihovom porodičnom stanu u Ulici Zmaj Jove Jovanovića 5b u Pančevu. Kako Blic nezvanično saznaje, bračni par je ubijen oštrim predmetom, a sumnja se da je počinilac zločina njihov sin P.S. (33), koji je policiji i prijavio ubistvo.

Navijači u Majamiju - protiv Djokovića

Publika u Majamiju nadmašila je Njujorčane po zvižducima i salvama uvreda na račun Novaka Đokovića, piše u Novostima. Veliki šampion i drugi reket planete morao je da se nosi sa brojnim neprijatnostima tokom meča sa Olivijeom Rohusom, koje, pri tom, ničim nije izazvao. Naime, navijači na stadionu bili su izrevoltirani time što je naš teniser u par navrata doveo u sumnju odluke linijskih sudija, iako se ispostavilo da je bio u pravu što je to učinio.
Loš prijem Novaka kod američkih poklonika tenisa bio je glavna tema u tamošnjim medijima, koji nisu krili iznenađenje ovakvim ponašanjem svojih sunarodnika, podsećajući se incidenata sa Ju-Es opena kada je Srbin takođe bio na „udaru“ navijača. Iako nije krio neraspoloženje, naš as nije želeo tome da pridaje značaj.