GDE ĆE OTIĆI POVOLJNI KREDITI

U ponedeljak na kursnim listama srednji kurs evra iznosiće 91,8676 dinara, što je za skoro deset para manje u odnosu na danas. Ovdašnji trgovci ranije uzete kratkoročne kredite potrošili su u investicije i sada nemaju obrtna sredstva ni novac da plate dugovanja proizvođačima.

Ana Ivanović i Ai Sugijama na jučerašnjem žrebanju parova za meč FED kupa
Srbija - Japan koji danas počinje u Beogradskoj areni

Odakle pare za obećanja?

Igru „gluvih telefona”, čini se, započela je ministarka finansija Diana Dragutinović izjavom da će novac za investicije u RTB „Bor” biti obezbeđen iz budžeta, i to preusmeravanjem novca koji je bio planiran za osnivački ulog za preduzeće „Fijat automobili Srbija”. Na pitanje novinara da li to znači da će „Fijat” odustati od uplate uloga od 200 miliona evra, ona je odgovorila „da treba biti realan i priznati finansijsku krizu”.

Državni sekretar u Ministarstvu ekonomije Nebojša Ćirić kaže da će u RTB „Bor” biti preusmerena budžetska sredstva, ali ne ona namenjena osnivačkom kapitalu budućeg preduzeća „Fijat automobili Srbija”, već iz posebnog razdela državne kase koji obuhvata izvozne poslove, piše u Politici.

Izjava ministarke finansija Diane Dragutinović da se odlaže dolazak Italijana, izazvala buru. Dragutinović: Preusmerićemo novac iz Kragujevca u Bor. Ćirić: Nema nikakvih promena, objavljuju Novosti.

Sledi miran mesec za dinar

Dinar i dalje jača. U ponedeljak na kursnim listama srednji kurs evra iznosiće 91,8676 dinara, što je za skoro deset para manje u odnosu na danas. Narodna banka Srbije na međunarodnom deviznom tržištu juče nije intervenisala. I pored kratkoročne stabilizacije kursa, međutim, i dalje su primetne velike razlike između prodajnog i kupovnog kursa na kursnim listama banaka, koje iznose i do pet dinara, a što ukazuje na nestabilnost deviznog tržišta.

"U narednih mesec dana domaća valuta neće oscilirati. Deficit je zatvoren, a to je najbitnije i dovoljna je ponuda deviza na tržištu", kaže Vladimir Čupić, predsednik Izvršnog odbora „Hipo Alpe-Adrija banke“.

Ko dobija državne pare?

„Ideja da država obezbedi subvencionirane kredite za velike trgovinske lance kako bi oni izmirili dugovanja prema domaćim dobavljačima generalno nije loša, ali pod uslovom da korisnici zajmova taj novac ne ulože u druge poslove, nego da sredstva stvarno završe na računima proizvođača”, kaže Bojan Radun, direktor „Nektara“, kompanije koja u ovom trenutku potražuje između 450 i 500 miliona dinara od velikih trgovina, objavljuje Politika.

On kaže da je ovakva ideja dobra, jer će dovesti do lančanog napretka, ali da ipak nije u redu da se favorizuje samo jedna grana privrede – trgovina. Mnogi proizvođači su, kaže Radun, već ušli u kreditne aranžmane, delom i zbog dugovanja koja potražuju, pa bi bilo dobro da država misli i na njih. Zašto ne omogućiti subvencionirane kredite i proizvođačima, pita naš sagovornik.

Veliki domaći proizvođači uglavnom očekuju ovaj novac, jer trgovinski lanci kasne sa uplatama dugovanja. Rokovi su odavno probijeni, u nekim slučajevima i do dva meseca, ali da li će potraživanja biti pokrivena, to je još pod znakom pitanja.

Reč je o tome da su ovdašnji trgovci ranije uzete kratkoročne kredite potrošili u investicije i sada nemaju obrtna sredstva ni novac da plate dugovanja proizvođačima.

Pojedini ekonomisti tvrde da na našem tržištu u ovom trenutku trgovci imaju moć da ucenjuju proizvođače i privilegovanu poziciju da diktiraju uslove. Rezultat toga može biti samo slabljenje realnog sektora i jačanje „virtuelnog” finansijskog i trgovačkog.

Što pre pregovori o Kosovu

"O šest tačaka možemo pregovarati samo sa Unmikom, ne i sa Albancima. Pregovaraće se o najvitalnijim pitanjima koja se tiču Srba", kaže za Novosti Goran Bogdanović ministar za KiM.

"Smatram da je vrlo bitno da što pre otpočnu ti razgovori, jer je sprovođenje plana od šest tačaka preduslov stabilizacije situacije na Kosmetu."

Kako će se birati sudije?

I Politika, dan posle Danasa, bavi se na naslovnoj strani budućim reizborom sudija.

Za sve sadašnje sudije u Srbiji biće utvrđena pretpostavka da su stručni, osposobljeni i dostojni sudijske funkcije, a samo za mali broj sudija biće predloženo obaranje te pretpostavke i podnošenje dokaza da nisu pošteni, stručni i sposobni. Ovako je profesor dr Zoran Ivošević objasnio mogućnost da predstojeći opšti izbor sudija bude obavljen na jednostavan način. Profesor predsedava radnoj grupi koja upravo završava predlog kriterijuma i merila za izbor sudija, piše u Politici.

"Dokaze prilikom obaranja pretpostavke poštenja i stručnosti sudija pred Visokim savetom treba da pruži Ministarstvo pravde", kaže prof. dr Zoran Ivošević.

Mališev na čelu NIS-a

Ruska kompanija Gaspromnjeft završila je sve pravno-tehničke poslove u vezi sa preuzimanjem Naftne industrije Srbije i zatražila da se Skupština akcionara na kojoj će na poziciju prvog čoveka NIS-a biti postavljen Dmitrij Mališev održi „što pre“, saznaje Danas u dobro obaveštenim izvorima bliskim NIS-u. Kako nam je rečeno svi poslovi oko transfera novca na račun Vlade Srbije i prebacivanja imovine sa Republičke direkcije za imovinu na NIS, završeni su u predviđenom roku od 130 dana i sledeći korak je izbor novih članova Upravnog odbora NIS-a, između ostalog i Mališeva koji će obavljati funkciju predsednika UO i generalnog direktora kompanije.

Nastavak energetskog rata

Izjavu predsednika Bugarske Georgija Prvanova da početak gradnje gasovoda zavisi od Srbije upućeni ocenjuju kao pritisak EU da Bugarska ozbiljnije porazmisli o gradnji „Nabuka” , objavljuje Politika.

(ilustracija: Politika)

Gradnja gasovoda „Južni tok“ kroz Bugarsku ne zavisi od gradnje cevovoda preko Srbije ili neke treće zemlje, kao što ni gradnja u Srbiji fizički ne zavisi od gradnje u Bugarskoj, Mađarskoj ili Grčkoj. Zato tvrdnje bugarskog predsednika Georgija Prvanova o tome da početak izgradnje bugarskog dela gasovoda u projektu „Južni tok“ zavisi od Srbije - ne stoje, potvrdio je juče za „Politiku“ Aleksandar Popović, bivši ministar energetike.

Upućeni u gasne prilike u Srbiji tvrde da im izjava bugarskog predsednika više liči na kupovanje vremena zbog pritisaka kojima je ta zemlja kao članica EU izložena, da razmisli o gradnji konkurentskog gasovoda „Nabuko“. Ono što zabrinjava, upozoravaju stručnjaci, jeste da ukoliko se Bugarska u poslednji čas opredeli za gradnju „Nabuka“, ceo projekat „Južni tok“ najverovatnije pada u vodu. Takva odluka će najviše zavisiti od toga hoće li se za „Nabuko“ naći gas ili ne. Za sada ga nema, ali se ne odustaje od pronalaženja novih nalazišta.

Ruski Gasprom ocenjuje da će izgradnja gasovoda Južni tok koštati oko 25 milijardi evra. Kako preosi Interfaks, ti podaci izneti su u prezentaciji Gasproma u susretu sa investitorima, juče u Moskvi, prenosi Danas.

Tužba protiv Silajdžića

Nevladina organizacija „Kroacija libertas“ iz Mostara podnela je krivičnu prijavu za ratni zločin protiv bošnjačkog člana Predsedništva BiH Harisa Silajdžića i 11 Bošnjaka, uglavnom ratnih komandanata. Među osumnjičenim za ratne zločine počinjene od 1992. do 1995. godine nad hrvatskim civilima su i trojica bivših glavnokomandujućih u Armiji BiH – Rasim Delić, Sefer Halilović i Zulfikar Ališpago Zuka, te glavni komandanti policije i vojne policije Jasmin Guska i Nusret Šahić. Prijava je podnesena Kantonalnom tužilaštvu u Mostaru koje ju je ovih dana prosledilo Tužilaštvu BiH u Sarajevu. Portparol ovog tužilaštva Boris Grubešić potvrdio je Politici da je prijava stigla i da će je analizirati jedan od tužilaca.

Leo Pločkinić, predsednik „Kroacije Libertas“, tvrdi da je prikupljeno dovoljno dokaza i iskaza svedoka, među kojima ima i Bošnjaka, koji potvrđuju da je „Haris Silajdžić u svojstvu visokog zvaničnika u vladi tadašnje Republike BiH potpisao naredbu o osnivanju logora za nebošnjake i da je Armija BiH počinila ratni zločin nad hrvatskim civilima“.

JRB - Drakuliću

Agencija za privatizaciju je objavila da je potpisala ugovor o prodaji Jugoslovenskog rečnog brodarstva (JRB) iz Beograda austrijskoj kompaniji EDDSG čiji je vlasnik Zoran Drakulić, piše u Politici.

Kupoprodajna cena za 70 odsto kapitala JRB-a je 24,5 miliona evra, a kupac se obavezao na investicije u vrednosti 15,7 miliona evra.

Po desetak sednica dnevno

Članovi Republičke izborne komisije, njih 36, naplatili su za svoj angažman tokom prošle godine 77 miliona dinara, što je, po oceni stručnjaka CeSID, previše za posao koji su uradili. Kako su za Blic objasnili Zoran Stojiljković i Đorđe Vuković, članovi RIK su odlučili da se naknade obračunavaju po održanoj sednici, a zatim u danu, umesto jedne, neopravdano prikazivali da su održavali po desetak sednica i tako došli do enormnih zarada, većih od dva miliona.

Prema pregledu isplaćenih naknada u koji je Blic imao uvid u Skupštini, saradnicima RIK, uglavnom skupštinskim službenicima i stranačkim aktivistima, isplaćeno je 105,38 miliona. Iz državnog budžeta RIK-u za nadoknade i honorare ukupno su plaćena 182,62 miliona dinara za prošlu godinu.

Crna Gora ne plaća zakup

Država Srbija oprostila je Crnoj Gori najmanje 480.000 evra, koliko režim Mila Đukanovića nije plaćao zakup za ambasadu u Beogradu u Vili „Crnogorka" na Dedinju, objavljuje Pres. Vlada Srbije, od otcepljenja Crne Gore u maju 2006, nije zvaničnoj Podgorici naplatila ni jedan jedini dinar za korišćenje ove zgrade, u kojoj boravi njihov ambasador, dok Srbija svakog meseca plaća 20.000 evra Crnoj Gori za rezidenciju i ambasadu u Podgorici.

Stručnjaci za promet nekretnina procenjuju da bi država za zakup Vile „Crnogorka", koja ima oko 500 kvadrata, dvorište od 18 ari sa bazenom i nekoliko pomoćnih objekata na Dedinju, mogla da dobije oko 15.000 mesečno. Ako to pomnožimo sa 32 meseca, koliko je prošlo od otcepljenja Crne Gore, dobijamo sumu od gotovo pola miliona evra!

Da li su prekoračene televizijske granica

Emisiju „Trenutak istine”, preksinoć emitovanu na TV „Pink”, u kojoj učestvuje građanin koji se nada da će zaraditi odgovarajući na najintimnija pitanja, mnogi smatraju oličenjem neukusa i detonatorom niskih strasti.

Da li je televizija „Pink”, pružajući priliku pojedincima da „otvore dušu” do najintimnijih pikanterija, ovim kvizom prekoračila granice koje podrazumeva dozvola za emitovanje programa na nacionalnom nivou, pita Politika.

Kažnjena Nataša Kandić za klevetu

Nataša Kandić, izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo proglašena je juče krivom pred Četvrtim opštinskim sudom za klevetu Tomislava Nikolića, predsednika SNS.
Kandićka, koju je Nikolić tužio jer je 2005. u jednoj emisiji rekla da je lider naprednjaka 1991. godine u hrvatskom selu Antin bio u situacijama sa oružjem i da su od njegove ruke stradali civili, treba na ime odštete da mu isplati 200.000 dinara, objavljuje Pravda.

Druženje preko kompjutera

Fejsbuk je upravo proslavio svoj peti rođendan. Najveći sajt na svetu za takozvano socijalno povezivanje ima više od 110 miliona korisnika širom planete i nastavlja da se širi, piše u Politici.

Otkako je započeo pohod, Fejsbuk stalno unapređuje svoje mogućnosti. Od rudimentarnih fotoalbuma, međusobnog druženja korisnika, ostavljanja poruka i sličnih osnovnih mogućnosti, Fejsbuk je prerastao u impresivnu platformu koja korisnicima nudi nebrojene mogućnosti i iz meseca u mesec ruši vlastite rekorde posećenosti.

Student američkog Harvarda Mark Zukerberg napravio je 4. februara 2004. vebsajt za svoje kolege i nazvao ga Fejsbuk. Za samo mesec dana registrovalo se više od polovine studenata Harvarda. Zukerberg objašnjava da mu trenutno nije prioritet da što više zaradi, nego da zaradi dovoljno da održi projekat i da se istovremeno još više proširi.

Opasna promena vremena

Zbog naglog otopljenja, u Srbiji je u poslednja dva dana drastično povećan broj moždanih udara. Samo u Nišu u toku jedne smene registrovano je 14 šlogova, dok je u bolnicu „Sveti Sava“ u Beogradu primljeno čak 20 pacijenata, javlja Alo.

Lekari upozoravaju da pored vremenskih turbulencija i grip može biti jedan od fatalnih okidača za moždani udar, koji danas kosi sve mlađu populaciju

Ubio zbog zaposlenja

Ubistvo ćerke poznatog hrvatskog advokata Zvonimira Hodaka rasvetljeno posle pet meseci istrage, javljaju Novosti. Mladen Šlogar pucao jer mu otac žrtve nije našao posao. Operativci su pištolj "tetejac", kojim je Hodakova upucana, i pronašli kod Šlogara. Šlogar je radio kao domar u Sportskom parku "Mladost", gde je Zvonimir Hodak igrao tenis. Osumnjičeni je 1996. ostao bez posla, posle čega je prodao stan i od tog novca je živeo sve do nekoliko dana pre ubistva. Kobnog dana, bilo mu je svejedno koga će ubiti. Kada je pred kućom Hodakovih zatekao samo advokatovu ćerku, ispalio joj je dva hica u glavu.