EVRO OPET PRETI DINARU

Većina banaka, uveliko već i prodaje evropsku valutu po 101 dinar. Prodavci listića za loto predviđaju da će danas biti najveće gužve, jer se očekuje premija od 3,5 miliona evra. Najveći broj odobrenih iz NIP projekata imaju ministarstva koja vode ministri iz G17 plus a samo Ministarstvo za NIP radiće čak 164 projekta.

Nedelja mode u Londonu: kolekcija - Paul Smith

Novi rast evra

Nacionalna valuta na istorijskom minimumu, ekonomisti upozoravaju da će evro probiti psihološku granicu. Dalje slabljenje dinara je posledica malog prometa na međubankarskom deviznom tržištu, piše u Novostima. Zvanični devizni kurs u utorak će biti na istorijskom minimumu od kada je evro uveden u Srbiju i iznosiće 99,13 dinara tako da se evro već ove nedelje može naći na granici od 100 dinara. Većina banaka, uveliko već i prodaje evropsku valutu po 101 dinar. Prema prognozama evro bi tokom ove godine mogao da dostigne i nivo od 104 dinara, s obzirom na planiranu inflaciju.

Očekuje se da će danas osim banaka, koje već neko vreme evropsku valutu prodaju za više od 100 dinara, i pojedine menjačnice početi da prelaze ovu granicu, koju mnogi stručnjaci u javnosti nazivaju psihološkom, objavljuje Danas.

Skuplja pretplata za telefon i kablovsku tv

Republička agencije za telekomunikacije (RATEL) odobrila je danas Telekomu Srbija poskupljenje mesečne telefonske pretplate za fiksnu telefoniju, a kablovskom operateru SBB povećanje cene usluge kablovske televizije, piše u Politici. Kako se navodi u saopštenju Ratela, Telekom Srbija može od 1. aprila da poveća cenu pretplate sa 230 dinara sa PDV-om na 458 dinara. Kablovskom operateru SBB odobreno je da od 1. marta poveća cenu svoje usluge sa 745 dinara na 820 dinara sa PDV-om.

Građane uskoro očekuje poskupljenje pretplate u fiksnoj telefoniji na 388 dinara bez poreza, kao i pretplate za kablovsku, objavljuje Blic.

Zadovoljni radnici i poslodavci

Sindikati i poslodavci smatraju da se iz krize mora izaći nastavkom reformi i završetkom privatizacije, a ne populizmom ili novim izborima. U tom smislu, koaliciona vlada se ne dovodi u pitanje, naprotiv insistira se na pronalaženju trajnog dogovora tri socijalna partnera kako bi Srbija prevazišla ekonomsku krizu i ušla u prosperitetnu fazu, objavljuje Politika u izveštaju svoga urednika o seriji razgovora, nakon kojih se očekuje da će pedesetak vlasnika i direktora najvećih domaćih kompanija koji čine Srpski poslovni klub Privrednik, potpisati prihvatanje kolektivnog ugovora iza kojeg stoji Savez samostalnih sindikata Srbije. Istovremeno, ova sindikalna centrala mogla bi da saopšti da je zadovoljna položajem svog članstva kao zaposlenih u kompanijama čiji su vlasnici članovi Poslovnog kluba Privrednik, piše u Politici.

Čeka se rekordna premija na lotou

Prodavci listića za loto predviđaju da će danas biti najveće gužve, jer je očekivana premija, kada se izrazi u dinarima, najveća do sada. Rekordni dobitak iznosio je do danas 322 miliona dinara, objavljuje Politika. U večerašnjem izvlačenju će „lotomani” pred TV ekranima iščekivati „sedmicu” u očekivanom iznosu od 3,5 miliona evra.

Nedelja mode Pasarela Cibeles u Madridu

Samozapošljavanje

Ministarstvo za nacionalni investicioni plan (NIP) finansiraće ove godine projekte u vrednosti od 26 milijardi dinara, najavila je juče ministarka za NIP Verica Kalanović. Zanimljivo je da ubedljivo najveći broj odobrenih projekata imaju ministarstva koja vode ministri iz G17 plus. Od ukupno 389 projekata, dinkićevcima je odobrena 292, u vrednosti od čak 16,6 milijardi dinara. Samo Ministarstvo za NIP radiće čak 164 projekta, objavljuje Pres pod nalovom "NIP skrojili po meri G17". Iz državne kase i bankovnih kredita u 2010. godini 13,2 milijarde dinara biće izdvojene za projekte Ministarstva za nacionalni investicioni plan, koje je sebi odobrilo čak 164 projekta.

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja Mlađana Dinkića radiće 88 projekata, u vrednosti od tačno dve milijarde dinara. Ministarstva telekomunikacija, zdravlja, kulture i sporta dobila su za svoje projekte ukupno oko 1,6 milijardi dinara. Ukupno 16,6 milijardi dinara samo na projekte šest ministarstava koja pripadaju G17 plus! Od toga iz budžeta 6,75 milijardi. Zanimljivo je da se na spisku ministarstava koja su dobila sredstva NIP-a ne nalazi nijedan odobreni projekat ministarstava poljoprivrede, spoljnih poslova, državne uprave, odbrane, pravde... među ostalim ministarstvima, najveću sumu dobilo je Ministarstvo za infrastrukturu, 7,2 milijarde dinara.

Diplomatija Srbije uskoro će biti uvećana za 28 misija koje će predvoditi ekonomski savetnici izabrani na konkursu Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, objavljuje Alo. To naravno znači i dodatne troškove za građane Srbije, jer gruba računica govori da će svaki ekonomski ataše mesečno koštati oko 10.000 evra! Zvaničnih podataka nema ni dvadesetak dana pred odlazak izabranih savetnika, a ministarstvo tvrdi da čak ne zna gde će oni biti smešteni!

Poplave u Srbiji

Zaječar je juče ličio na televizijski dokumentarac elementarne katastrofe. Ulice pod vodom, čamci specijalaca, meštana, a okolo, negde čak i stotinak metara dalje, stoje ljudi i žene, gledaju svoje domove. Neko plače, neko psuje vlast, većina njih ćuti. Generacije su stvarale, zidale i dozidavale, a sada se jedva nazire krov, piše u Blicu.

Visok vodostaj reka u Srbiji izazvao poplave, najteže je u Zaječaru gde je ugroženo oko 1.000 domaćinstava. Evakuisano oko 300 ljudi, šteta najmanje milijardu dinara. Crni Timok raste, očekuje se veliki talas, najavljuju Novosti. Mada su od ponedeljka u stagnaciji, pa i opadanju, Zapadna Morava, Ibar i Gruža, i dalje plave polja i naselja oko Kraljeva. U noći između nedelje i ponedeljka vodostaj reke Save kod Šapca porastao je za 112 centimetara i u ponedeljak je iznosio 382 centimetra. Glavni operativac gradskog Centra za obaveštavanje Sveta Grujić za Novosti je rekao da se već za sredu očekuje vodostaj od 530 centimetara i uvođenje mere vanredne odbrane od poplava. Prema informaciji Kancelarije za vanredne stuacije Bogatić, reka Drina je u ponedeljak u Badovincima kod Pavlovića mosta, i u atarima sela Crna bara, počela da se izliva iz korita i plavi. Zbog izlivanja Tamnave, naglog topljenja snega i nabujalih potoka u opštini Ub poplavljeno je više od 3000 hektara oranica.

Poplave u Portugaliji odnele više od 40 života

Budžet i kolegijum Skupštine Srbije

Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović izjavila je da bi novim zakonom o Narodnoj skupštini trebalo da bude unapređena efikasnost parlamenta i ojačana njegova nadzorna funkcija, prenosi Politika.

Đukić-Dejanović rekla je Radio-televiziji Srbije da će to što je novim zakonom predviđeno da Skupština ima sopstveni budžet omogućiti da parlament bolje obavlja svoju nadzornu funkciju. Prema njenim rečima, kolegijum Skupštine Srbije jedna je od najvećih novina predviđenih novim zakonom. Prema njenim rečima, kolegijum Skupštine Srbije jedna je od najvećih novina predviđenih novim zakonom.

Novo zaoštravanje oko Foklanda

Snažno protivljenje Argentine nije sprečilo Veliku Britaniju da počne pripreme za eksploataciju nafte u teritorijalnim vodama Foklandskih ostrva, javljaju Novosti. Argentina, koja polaže pravo na teritorijalne vode oko Foklanda, postavljanje naftne platforme 62 kilometra severno od ostrva u južnom Atlantiku smatra nasrtajem na svoj suverenitet.
Argentina je zapretila “adekvatnim merama” Britancima zbog postavljanja platforme u teritorijalnim vodama Foklanda, za koje se pretpostavlja da raspolažu sa oko 60 milijardi barela nafte. U tome je zatražila i podršku 33 zemlje Latinske Amerike i Kariba, koje su se okupile na regionalnom skupu u Meksiku.
Prošle nedelje Argentina je od brodova koji plove kroz njene teritorijalne vode ka Foklandskim ostrvima (Malvini, na španskom), udaljenim 450 kilometara od njene južne obale, zahtevala da zatraže dozvolu Buenos Ajresa. Sada želi da i njeni susedi postave

takve zahteve. Predsednik Venecuele, zemlje sa petim najvećim rezervama nafte u svetu, Ugo Čaves nije oklevao:

"Slušajte, Englezi, koliko dugo nameravate da budete na Malvinima? Kraljice Elizabeta, vama se obraćam: Vreme imperija je prošlo, zar niste primetili? Vratite Malvine argentinskom narodu."

Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev na svečanosti povodom Dana branilaca
otadžbine u Moskvi, koja protiče u znaku polemike oko desetak Staljinovih
portreta koji su, ovim povodom, izloženi na plakatima u Moskvi

"Nezavisnost Kosova je nepovratna situacija"

Žan Fransoa Teral, ambasador Francuske, govori za Novosti o strateškom partnerstvu, evropskim integracijama, južnoj pokrajini: "Podržaćemo kandidaturu Srbije ubrzo. Spreman sporazum o strateškom partnerstvu. Srbiji je mesto u EU što pre."

Francuski predsednik Nikola Sarkozi doći će ove godine u Srbiju. Spreman je i tekst sporazuma o strateškom partnerstvu, koji je najavljen prošlog maja, prilikom posete srpskog predsednika Parizu. Kako u razgovoru za Novosti kaže francuski ambasador u Srbiji, pregovori bi trebalo da se završe parafiranjem sporazuma prilikom neke od narednih poseta šefa diplomatije Bernara Kušnera.

"Francuska je priznala nezavisnost Kosova, kao što su to učinile i 22 države članice EU. To je nepovratna situacija, sa kojom svako treba da se suoči. Kada MSP donese mišljenje, kakav god da bude smisao, biće potrebno raditi na smirivanju i normalizaciji odnosa Srbije i Kosova sa krajnjim ciljem da sve zemlje regiona uđu u EU i da se razvijaju harmonični odnosi između svih tih zemalja."

"Kosovo jeste sused Srbije"

Dobra regionalna saradnja u duhu dobrih međususedskih odnosa spada u preduslove za ulazak u Evropsku uniju, a za nas Kosovo jeste sused Srbije, kaže za Pres Volfram Mas, ambasador Nemačke u Beogradu.

"Nema novih uslova za dalje evropske integracije Srbije, oni su isti kao i za sve druge kandidate. Zahtev da se Kosovo prizna kao nezavisna država od strane Srbije nije nikad postavljen. Međutim, dobra regionalna saradnja u duhu dobrih međususedskih odnosa spada u preduslove za ulazak u EU. Za nas Kosovo jeste sused Srbije."

"SAD će ostati posvećene kosovskom suverenitetu"

Filip Gordon, visoki funkcioner Stejt departmenta, govorio je o pogledima Obamine administracije na jugoistočnu Evropuu Kenedijevoj školi vladanja na Harvardu, prenosi Politika. Po mišljenju ovogzvaničnika američke diplomatije, mirno odvajanje Crne Gore od Srbije 2006. i kosovska deklaracija o nezavisnosti 2008. „zatvorili su završno poglavlje raspada bivše Jugoslavije”.

"Srbija je, sa svoje strane, danas predvođena najdemokratskijom i najproevropskijom vladom koju je ikad imala. Mi podržavamo srpsku kandidaturu za EU i vrata NATO-a za Srbiju su otvorena ako i kad bude spremna. Dok smo se složili da se ne slažemo oko Kosova, morali bismo da zajedno radimo da unapredimo život Srba i drugih manjina, a Srbija treba da uradi svoj deo da kao odgovorni aspirant za EU obezbedi stabilnost na Kosovu. Iskreno verujem da bi uz obostranu dobru volju, američko-srpski odnosi mogli da do kraja prvog mandata ove administracije postanu model produktivnog partnerstva”. Govoreći posebno o Kosovu, Gordon je, između ostalog, poručio da, iako Međunarodni sud pravde tek treba da formira svoje savetodavno mišljenje „SAD će ostati posvećene kosovskom suverenitetu i teritorijalnom integritetu”, te da je „kosovska nezavisnost nepovratna”.

Pokolj civila na jugu Aganistana

Pogibija najmanje 27 civila, među kojima su četiri žene i jedno dete, u vazdušnom napadu NATO na jugu Avganistana još jednom je u međunarodnoj javnosti pokrenula temu velikih civilnih žrtava u borbi međunarodnih snaga protiv talibana. Kako je saopštila vlada u Kabulu, u napadu na tri minibusa, koji su se uputili ka glavnom putu na jugu zemlje, osim poginulih bilo je i 12 povređenih civila, objavljuje Politika.

Kako prenosi AP, avganistanski savet ministara osudio je napad Alijanse kao neopravdan, dok je NATO saopštio da su njihovi avioni izveli napad na kolonu vozila, misleći da se u njima nalaze pobunjenici koji su krenuli u napad na njihove snage, ali su kasnije ustanovili da su se u vozilima nalazili žene i deca. Agencije prenose da su avganistanska vlada i NATO započeli istragu.

Američki vojnici na severu Kosmeta

Kratka kolona od pet-šest oklopnih vozila sa američkim oznakama, predvođenih „hamerom” i praćena helikopterom, koja je juče u podne prešla iz baze „Bondstil” kod Prištine u bazu „Noting hil” na severu Kosova, označila je početak dvodnevne vežbe američkih snaga u okviru Kfora.

Osim premeštaja taktičke komande američkih snaga koje deluju u okviru multinacionalne borbene grupe „Istok” planirano je i da dve čete (oko 400 američkih marinaca) izvedu vojnu vežbu u četiri opštine na severu Kosova. Iako ovo nije prvi put da se američki marinci nalaze na severu (pre desetak dana se oko 300 njih sa severa vratilo u bazu kraj Prištine) vežba je pobudila pažnju jer je usledila nedugo po objavljivanju plana za integraciju severa Kosova u prištinski sistem, objavljuje Politika pod naslovom "Vežba Kfora treniranje strogoće".

Američki vojnici iz sastava Kfora juče su se iz baze „Bondstil“ premestili na sever Kosova, a stanovnici severne Kosovske Mitrovice ovakav manevar dovode u vezu sa najavljenom nasilnom integracijom srpskih naselja u sistem vlasti Prištine, objavljuje tabloid Alo. S obzirom na plan Prištine o stavljanju severa pod svoju kontrolu, ali i poruke visokih oficira NATO o upotrebi sile u tom slučaju, lokalni Srbi strepe da li se možda sprema kosovska „Oluja“.

Poternica za protosindjelom Vilovskim

Istražni sudija Višeg suda u Beogradu naredio je raspisivanje poternice za protosinđelom Simeonom Vilovskim, igumanom manastira Banjska i ličnim sekretarom vladike Artemija, javlja Politika. Poternica je, prema rečima Dušice Ristić, portparola suda, raspisana zbog „postojanja okolnosti koje ukazuju da je okrivljeni u bekstvu i zbog toga nedostupan državnim organima”. Ona, međutim, nije mogla da kaže hoće li tokom istrage protiv Vilovskog, u svojstvu svedoka, biti saslušan vladika Artemije. O imenima svedoka, rekla je ona, moći će da govori tek pošto istražni sudija završi njihovo saslušanje. Prema nezvaničnim informacijama, navodi se da je deo novca iz humanitarnih fondova korišćen i za plaćanje lobističkih kuća u Americi. Kao „saradnici” Eparhije raško-prizrenske u Americi, počev od 2006. godine, pominju se lobistička kuća „Venejbl” i njena naslednica „Skvajer Sanders pablik advokasi”.

Nedelja mode u Londonu (London Fashion Week): kolekcija - Christopher Kane

Ko je platio vinske sadnice?

Zoran Živković se na misteriozan način obogatio još dok je bio na funkciji premijera Srbije, otkriva Pres. Kada je u martu 2003. postao predsednik Vlade, Živković je podneo imovinsku kartu prema kojoj, maltene, nije imao ništa osim svoje i ženine plate, a samo godinu dana kasnije, aprila 2004. pojavljuje se kao bogati investitor koji u sadnice vinove loze ulaže više od 500.000 evra! Kako? Ne zna se.

U nalazu inspekcije Ministarstva poljoprivrede koja je, posle pisanja Pressa, proverila ulaganje u Živkovićev vinograd u Krčedinu navodi se, naime, da je 173.800 vinskih kalemova iz Francuske uvezeno aprila 2004. godine! Prema stručnim procenama, ta količina sadnica u to vreme koštala je više od pola miliona evra! Postavlja se, dakle, logično pitanje odakle Zoranu Živkoviću tolike pare neposredno posle izlaska iz Vlade (Živković je bio premijer sve do 3. marta 2004.)? I da li je, može biti, vinske kalemove umesto Živkovića platio neko drugi ne bi li tako vratio neku pređašnju uslugu?

Školovanje za odlazak u inostranstvo

Svaki treći student planira da zauvek napusti Srbiju, a 64 odsto njih ima na umu posao u inostranstvu kada upisuje fakultet, piše u Politici. Najpoželjniji univerziteti za mlade su oni u Americi, Francuskoj, Nemačkoj, Engleskoj i Italiji, pokazalo je najnovije istraživanje Studentske unije Srbije koje je tokom prošle godine urađeno među 3.000 akademaca sa 49 fakulteta šest državnih univerziteta.

Kako bi se što objektivnije ocenio proces reforme visokog obrazovanja u Srbiji, na više od 80 pitanja odgovarali su akademci univerziteta u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Novom Pazaru i Prištini (sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici), rekla je Nataša Sajlović iz SUS na jučerašnjem predstavljanju rezultata istraživanja u Belom dvoru.

Kada je reč o planovima za odlazak iz zemlje, 27,7 govori da to planira, 22,1 procenat želi da u inostranstvu završi master ili doktorske studije i da se nakon toga vrati u Srbiju, dok zemlju nikada ne bi napustilo 15, 3 odsto ispitanika. Najviše studenata iz Niša namerava zauvek da ode, a najmanje sa Univerziteta u Prištini.

Novi predlozi za penzije

Iako je očekivano da će nova reforma penzijskog i invalidskog sistema dugoročno rešiti pitanje budućeg usklađivanja penzija, penzioneri će po ovom pitanju biti nešto mirniji samo u naredne dve godine.

Novim predlogom zakona o penzijama (predočenim na poslednjem sastanku radne grupe za reformu penzijskog sistema),te prinadležnosti bi trebalo 2011. i 2012. godine da se usklađuju samo s rastom zarada, a posle toga isključivo s troškovima života, potvrđuje za Politiku dr Rajko Kosanović, predstavnik sindikata u toj radnoj grupi.

Definitivno se, kaže on, upregovorima s Međunarodnim monetarnim fondom odustalo od predloga da se penzije od naredne godine usklađuju samo s rastom troškova života i to pošto bruto domaći proizvod poraste za četiri odsto, jer je jasno da bi prinadležnosti s takvom formulom za koju godinu pale ispod 40 odsto prosečne zarade. Na pitanje da li bi se time dostiglo ono što je penzionerima tokom predizborne kampanje i obećavano – da prosečna penzija u prosečnoj zaradi učestvuje sa70 odsto, Kosanović kaže da penzije sigurno neće dostići taj nivo, ali da neće pasti ni ispod 60 odsto. Međutim, pitanje je šta posle oktobra 2012. godine, kaže on.

U Beogradu se u utorak završavaju pregovori o trećoj reviziji aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom. Do kraja meseca Vlada će izneti predlog zakona o penzijskom osiguranju, piše u Novostima. Pitanje indeksacije penzija delimično je razrešeno i očekuje se da do kraja meseca o predlogu novog zakona o penzijskom osiguranju raspravlja Vlada Srbije, a da se zatim ovaj dokument dostavi na usvajanje Skupštini.

Staž o trošku države

Povezivanje staža u preduzećima koja nisu uplaćivala doprinose svojim radnicima državu će još jednom "papreno" da košta. Odluka da se svim državnim preduzećima ova pozajmnica pretvori u poklon doneta je u ponedeljak, a republičku kasu bi mogla da "olakša" za najmanje deset milijardi dinara, piše u Novostima. Na ovoliki trošak država nije računala u avgustu 2009. godine, kada je usvajala zaključak o povezivanju staža. Do sada je zahteve za povezivanje staža, prema podacima Uprave za trezor, predalo 445 poslodavaca koji su upošljavali 56.963 radnika. Od toga, čak 295 preduzeća ispunjava uslove da dobije bespovratna sredstva iz budžeta, dok će preostalih 150 kompanija moći da koristi pozajmicu države.

Udruženje ateista

Pitanje da li Bog postoji navedeno je kao najčešće na internet stranici novoformiranog udruženja „Ateisti Srbije”, čije je sedište u Novom Sadu. Njihov jednoglasan odgovor je da Boga nema, a udruženje su formirali kako bi promovisali ateizam, pravo na javno zagovaranje sekularizma i informisanje o naučnim činjenicama ateističkog pogleda na svet. U razgovoru za Politiku naglašavaju da nemaju ništa protiv vernika, već da zastupaju svoje pravo da ne veruju. Udruženje osnovano početkom ove godine, za svoj praznik proglasilo je Darvindan, a najavljuju i objavljivanje sertifikata za odricanje od vere.

"Ideja za osnivanje udruženja potekla je sa naše Fejsbuk grupe. Primetili smo da radikalna udruženja počinju agresivnije da nameću religiju svim građanima i odlučili smo da se tome suprotstavimo", kaže Predrag Stojadinović, potpredsednik i programer u kompaniji NVIDIA u Nemačkoj.

Šarićevi poslovi u Češkoj

Ako je Darko Šarić posle raspisivanja poternice napustio Crnu Goru, tamošnja policija bi bez problema mogla da navede kada je izašao iz zemlje, na kom graničnom prelazu i sa kojom putnom ispravom. Objavljivanjem tih podataka bilo bi dokazano da je on napustio zemlju i lako bi moglo da se utvrdi njegovo dalje kretanje - kaže za Blic izvor iz vrha MUP Srbije. U srpskoj policiji i dalje veruju da se Darko Šarić, osumnjičen da je organizator šverca 2,7 tona kokaina iz Južne Amerike, sve vreme krije u Crnoj Gori.

Novosti otkrivaju kojim se sve poslovima u Češkoj bavilo preduzeće Pljevljaka sa srpske poternice. Narkobos Darko Šarić ovde ima i trajni boravak od 2000. godine. Odbegli biznismen je vlasnik "I.K. Konsalting" za trgovinu i turizam. Uz Šarića, firmu "I.K. Konsalting" drže i Damir Hotić i Igor Horebu. Dok je Hotić prijavljen na Zalužansku broj 1267 u Mladoj Boleslavi, Horebo se vodi da živi na adresi firme. Svi podaci o vlasnicima upisani u registar 10. aprila 1995. godine. I dok se gotovo svakodnevno odmotava klupko Šarićevih poslovanja po Evropi, policija u Slovačkoj, stavila je zabranu na sve informacije o tome pod kojim okolnostima je Šarić dobio 2006. državljanstvo ove zemlje. Kako tvrde iz slovačke policije, Šarić je upisan u knjigu državljana na osnovu braka sa Slovakinjom, sa kojom je živeo od 1998. godine i iz koga ima dvoje dece. Ipak, u ovoj zemlji nije razvijao nikakav, bar ne legalan posao, jer nije registrovan ni u jednom preduzeću, niti kao samostalni preduzetnik. Kako prenose slovački mediji, iz neimenovanih izvora u policiji, crnogorska mafija u Češkoj je jaka. Biznis je ovde počeo da razvija i njegov sugrađanin Goran Soković, takođe, jedan od osumnjičenih za šverc kokaina iz Južne Amerike. Da apsurd bude veći, Soković je firmu "Vuk-Sok kompani" registrovao 9. novembra 2009. godine, u vreme kada je već bio na međunarodnoj Interpolovoj poternici.