DUGAČKA LISTA ZAHTEVA PRED OBAMOM

Lista želja i zahteva koja će se naći pred Barakom Obamom kada 20. januara otpočne njegov predsednički mandat je duga, piše Boston Globe. "Sindikati hoće zdravstveno osiguranje za sve, 'latinosi' žele reforme za imigracione politike, čak i zaštitnici historijskog nasledja traže finasiranje od Obame", piše list. Britanski Guardian ocenjuje da će prve Obamine mere biti suprotne Bušovoj politici. "Obama bi mogao da legalizuje istraživanja na matičnim ćelijama i poništi planove za postavljanje petrolejskih bušotina u zaštićenim oblastima”, piše list. Washington Post govori o listi od 200 mera iz Bušove epohe koje će Obama verovatno blokirati. Na desetine ljudi još od početka Obamine kampanje radi na uspostavljanju zakonskih instrumenata kojima bi se poništile najkontroverznije mere Bušove administracije. Financial Times izveštava da je novi predsednik u velikoj žurbi. “Mi ne možemo sebi da dozvolimo odugovlačenje”, ističe Barak Obama.

The New York Times piše da je Pentagon 2004. godine potpisao poverljivo naredjenje kojim je specijalnim jedinicama vojnih snaga data dozvola da napadnu Al Kaidu i druge terorističke grupe bilo gde u svetu, uključujući i zemlje koje nisu u ratu sa SAD. List navodi da je izvedeno oko dvanaest takvih tajnih vojnih operacija pre svega na tlu Sirije i Pakistana. Nijedna nije izvedena u Iranu, iako su u ovoj zemlji izvodjene izvidjačke misije.

Moskovski Komersant piše o uzrocima nesreće u nuklearnoj ruskoj podmornici "Nerpa" u kojoj je poginulo 20 uglavnom civilnih radnika, a 22 su ranjena. Žrtve su stradale od gasa freona koji se raširio u delu podmornice kada je greškom aktiviran protivpožarni sistem. Podmornica se nalazila na probnoj misiji uoči isporuke Indiji koja ju je kupila. Ovo je prva podmornička katastrofa posle one sa podmornicom "Kursk" 2000. godine u kojoj je bilo 118 mrtvih.

The Jakarta Post izveštava da su hiljade ljudi juče prisustvovale sahrani trojice terorista osudjenih na smrt zbog učešća u atentatu na Baliju 2002. godine u kome je poginulo više od 200 ljudi. List izveštava da je bilo protesta zbog toga što je vlada odugovlačila sa izvršenjem smrtne kazne, što je simpatizerima islamista dalo vremena da se organizuju kako bi izrazili svoje simpatije prema “mučenicima”.

Katarski Al-Masri Al-Youm piše da je Omar Ben Laden, jedan od devetnaestoro dece Osame bin Ladena, sa svojom suprugom koja je britanska državljanka, došao u Katar. Prethodno su Španija i Egipat odbili njihove zahteve za azil. Omar bin Laden poriče da je njegov otac terorista.

Bečki Die Presse piše da će austrijska pošta otpustiti devet hiljada zaposlenih kako bi mogla da izdrži trku sa konkurencijom posle otvaranja tržišta poštanskih usluga. Sindikati su ovaj potez nazvali “objavom rata”. Bečki dnevnik naglašava da nisu jedino oni digli glas. Čuo se i lider socijaldemokrata Werner Faymann koji je tražio da pre nego što počne otpuštanje ostavku dâ i rukovodstvo Pošte odgovorno za loše poslovanje.

Nemački Die Tageszeitung piše o pobedi antunuklearnog pokreta koji je uspeo da za nekoliko sati uspori voz sa nuklearnim otpadom iz Francuske. Oko 15 hiljada demonstranata protestovalo je blizu atomskog skladišta Gorleben na severu zemlje. List zaključuje da je antinuklearni pokret ”još uvek tu” i da je mnogo jači nego što su neki mislili.