DRAGAČEVSKI SABOR, FEŠTA ZA PAMĆENJE

U Guči danas počinje 48. dragačevski sabor trubača, jedan od 15 najvećih festivala na svetu. Za pet dana, koliko traje, očekuje se oko 600.000 posetilaca iz svih delova sveta.

U slavu trube

"Krčkaju kupus, glancaju trube", naslov je u Politici gde se kaže da će kod Spomenika trubaču u središtu Guče danas u 10.00 sati odjeknuti trube, flighorne, tenori i goč iz orkestra meštanina Gorana Rankovića, čime će početi 48. dragačevski sabor. Mereno brojem posetilaca, ovaj najveći narodni skup u Srbiji smestio se na listi 15 vodećih festivala u svetu uopšte. Čast da otvori ovogodišnji Sabor pripala je Milutinu Mrkonjiću, ministru za infrastrukturu u Vladi Srbije, a domaćin će ponovo biti narodni poslanik Velimir Ilić. Predsednik Saborskog odbora i opštine Lučani, Slobodan Jolović, kaže da su dolazak na završnicu smotre najavili i drugi članovi srpske vlade, kojima će se pridružiti svita ambasadora iz Beograda. Sabor je već davno postao društveni događaj prve vrste u nas – Vlada Srbije i ove godine je pokrovitelj – pa se priređivači smotre spremaju da za pet saborskih dana dočekaju 600.000 posetilaca. Većinu gostiju činiće običan svet, željan da čuje samouke velemajstore trube.

Pripreme - Guča

Blic donosi naslov "Pet dana trube i ludog provoda" gde se navodi da najveća trubačka fešta u Srbiji, 48. dragačevski sabor, počinje u sredu u Guči, a od 6. do 10. avgusta se očekuje oko 600.000 posetilaca, od čega će najmanje 50.000 gostiju stići iz inostranstva. Pripremite se za muzičku ludnicu, trebaće vam snage, jer ipak je Sabor samo jednom godišnje. Svake godine u Guču dolazi sve više stranaca, a osim tradicionalno velikog broja gostiju iz Slovenije, Bugarske, Nemačke i Francuske, na Sabor će po prvi put ove godine stići i mnogobrojni gosti iz Hrvatske. Takođe, tu će biti i Amerikanci, Rusi, Makedonci, Bosanci... Za "Zlatnu trubu" će se takmičiti 24 orkestra, a na Saboru će prvi put nastupiti i 11 inostranih orkestara koji će se publici predstaviti u petak, 8. avgusta. Strani muzičari će osim svog lokalnog muzičkog programa imati obavezu da odsviraju i jednu numeru iz repertoara srpskih trubača, a zanimljivo je da su se najčešće odlučivali za pesme "Kalašnjikov", "Mesečina" i "Sa Ovčara i Kablara".

"Guča mami trubom", naslov je u Novostima gde stoji "Šta je ovo, pa mi smo očekivale mnogo više. Nema ni ljudi, a ni trube ne čujemo. Pitamo se kako je ovako malo mesto postalo tako popularno u svetu - bile su zbunjene Kristina Bajader (23) i Ajna Paskval (22) iz Barselone, kada su stigle juče ujutro u trubačku prestonicu. Pomešale su datum i u Guču došle dan pre početka najveće trubačke fešte na svetu. Izvoru ove novine rekle su da u sredu rano idu dalje, na putešestvije vozom po Srbiji, a da će u Guču, za koju su pročitali u srpskom turističkom vodiču u Španiji, doći dogodine, ali u pravo vreme. Guču su bukvalno preplavili stranci. Na ulicama su se mogli čuti jezici sa svih strana sveta - francuski, italijanski, ruski, nemački, engleski... Stranci sa nevericom zagledaju u šlepere pune piva, prvi put, kažu, vide ovolike "šatore", pitaju se šta će biti sa tolikim kiselim kupusom.

I dnevna novina Glas javnosti donosi naslov o velikom saboru trubača u Guči.

Dinar sve jači

Politika donosi naslov "Narodna banka brani evro" gde se kaže da je, prvi put posle dve godine, Narodna banka Srbije juče na međubankarskom deviznom tržištu kupila višak ponuđenih deviza. Reč je o svega tri miliona evra. Razlog – sprečavanje znatnog dnevnog jačanja dinara u odnosu na evro. Poslednji put to je činila u vreme prodaje akcija vršačkog Hemofarma u leto 2006. godine, kada su mnogi pohrlili na tržište da prodaju akcije. Da se ne bi obezvredio evro, centralna banka je kupila višak ponuđenih deviza. Tokom ove godine NBS je tri puta intervenisala na tržištu iznoseći manje sume deviza da bi sprečila osetniji skok vrednosti evra, odnosno pad dinara. Prvi put to je bilo 7. februara, nakon pada vlade, intervenišući sa oko 23 miliona evra - tri iz prodaje od menjača i iznošenjem svojih 20 miliona evra iz rezervi. Isto se dogodilo i 18. februara. Suma je bila upola manja – svega 10 miliona evra. Poslednji put NBS je to uradila 6. maja, u vreme veoma neizvesne političke situacije pred vanredne parlamentarne izbore, sa 15 miliona evra.

"Cene jače i od dinara", naslov je u Novostima gde se navodi da dinar nastavlja da jača veoma brzim tempom iz dana u dan. U utorak je oborio novi rekord i spustio evro ispod 76 dinara. Zbog toga je Narodna banka Srbije morala da izađe na međubankarsko devizno tržište i otkupi tri miliona evra. Time je sprečila značajno dnevno jačanje domaće valute od oko 60 para. Preliminarni, zvanični srednji kurs koji se utvrđuje svakog dana u 14 časova, je iznosio 75,89 dinara i najverovatnije da će evro u sredu vredeti u rasponu od 75,9 do 76 dinara. Jak dinar održava inflaciju da se ne otme kontroli, a u tome mu pripomaže ovih dana i pojeftinjenje nafte na svetskoj berzi, koja ima veoma veliki uticaj na formiranje cena u Srbiji. "Najznačajniji razlog jačanja dinara je smirivanje političke situacije u Srbiji, što je dovelo do povećanog priliva kapitala i veće ponude deviza na tržištu", kaže izvor ove novine iz Centra za visoke ekonomske studije, i dodaje: "Formiranje proevropske vlade u Srbiji dalo je jasan signal investitorima da se naša zemlja stabilizuje."

Alo i Kurir takođe, donose naslove o jačanju domaće valute u odnosu na evro.

Begunci predajte se?

"Mladiću, predaj se", naslov je u Blicu gde je intervju dao Dragan Šutanovac, ministar odbrane, i gde je pozvao Ratka Mladića, najtraženijeg haškog optuženika, i Gorana Hadžića na predaju. On tvrdi da Mladić i Hadžić vrlo brzo moraju ili da se predaju ili da budu privedeni da bi Srbija, poštujući svoje i međunarodno pravo, dobila status zemlje koji njeni građani zaslužuju. "Lično bih voleo da se Mladić preda što je moguće pre. Pozvao sam ga u više navrata i sad ga pozivam na predaju, i ne samo njega nego i Hadžića. Cela zemlja je njihov zatočenik. Predaja je u interesu Srbije i njenih građana, ali i u Mladićevom interesu, kao i svih koji brinu za njega." Na pitanje da li je VBA, koja je pod njegovom kontrolom, učestvovala u hapšenju Karadžića rekao je: "To neću ni da potvrdim ni demantujem. Neodgovorno je što neki insistiraju da se tačno kaže ko je taj posao po zakonu uradio, jer nas to vodi ka destabilizaciji službi i policije. Jednog dana će neko tražiti i imena ljudi koji su u tom poslu učestvovali, a to se nigde u svetu ne objavljuje jer bezbednost tih ljudi i njihovih porodica mora da bude garantovana."

Novosti donose naslov "Čekamo grešku Ratka Mladića" gde je intervju dao Rasim Ljajić, koordinator Akcionog tima za saradnju sa Haškim tribunalom. Navodi se da Karadžićev slučaj jasno pokazuje da niko ne može doživotno da se skriva. Utoliko je sada lakše predvideti da ni Mladić ne može da bude izuzetak. Najbolje je za njega i Hadžića, za njihove porodice, ali i za državu, da se dobrovoljno predaju. Koordinator Akcionog tima za saradnju sa Haškim tribunalom i ministar za rad Rasim Ljajić ovako najavljuje nastavak haškog trilera u čijoj glavnoj ulozi je prošle nedelje bio prvi predsednik Republike Srpske. Na pitanje ovog lista da li je Mladić posle hapšenja njegovog dugogodišnjeg saradnika sada nadohvat ruke, Ljajić odgovara: "Još je rano da se predviđa da li su neki ljudi koji su znali za skrivanje Karadžića istovremeno i u Mladićevoj mreži pomagača. U toku je detaljna analiza i još pravimo rekonstrukciju Karadžićevog kretanja. Već imamo puno saznanja."

Glas javnosti donosi naslov o Ratku Mladiću, gde podseća na njegove glavne odlike - disciplinu, upornost i tvrdoglavost.

Traži se rešenje za Miladina

Blic donosi naslov "Pregovori o suđenju Kovačeviću u Americi" gde se kaže da Ministarstvo pravde Srbije posreduje u pregovorima između porodice Miladina Kovačevića, koji je u SAD optužen za učestvovanje u kafanskoj tuči, i predstavnika američke administracije. Dijalog između američkih predstavnika i porodice Kovačević je uspostavljen, a da li će biti postignut dogovor, znaće se tokom ove ili iduće nedelje. Srpsko Ministarstvo je omogućilo da dođe do razgovora, ali ne može ništa više da uradi, kaže izvor ove novine. Ministarstvo pravde je danas saopštilo da nije primilo nijedan zvaničan dopis iz SAD koji se odnosi na slučaj Kovačević. Stav Ministarstva je da će u slučaju dopisa postupati u skladu sa međunarodnim propisima i Ustavom i zakonima Srbije.

"Rešenje u naredne dve nedelje", naslov je u Danasu gde stoji da u naredne dve nedelje očekujemo da se dođe do pozitivnog rešenja u vezi sa slučajem Miladina Kovačevića, studenta iz Kule, koji je optužen da je u tuči naneo teške telesne povrede Amerikancu Brajanu Stajnhaueru, rekao je za ovu novinu sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen. On je naglasio da Ministarstvo radi na iznalaženju rešenja "koje bi bilo pozitivno i za porodicu Miladina Kovačevića, ali i da se udovolji zahtevima SAD."

Neko uzeo pare?

Pres donosi naslov "Isplaćeno 5.000.000. $ za Radovana" gde se kaže da je američka organizacija "Nagrada za pravdu" (Reward for Justice) isplatila u sredu, 23. jula, samo dva dana posle zvaničnog hapšenja Radovana Kardžića, nagradu od pet milona dolara za "informaciju koja je dovela do hapšenja opasnog begunca". Ova isplata je registrovana pod brojem RW 20-036-008/2, a miloni su prebačeni na šifrovani račun na britanskim Devičanskim ostrvima. Ovu informaciju, ova novina je juče dobila u odlično obaveštenim zapadnim diplomatskim krugovima.

"Ponovo postajemo porodica", naslov je listu Alo gde ćerka Radovana Karadžića, Sonja Karadžić izjavljuje: "Obavestili su nas da su nam gotovi pasoši i danas idemo da ih podignemo, ali to neće mnogo ubrzati stvari. Prvo treba da podnesemo zahtev za dobijanje vize u ambasadi Holandije, a u isto vreme i tata treba da obavesti sekretarijat Haškog tribunala da ćemo mu doći u posetu i da navede tačan datum."

Glas, Kurir i Gazeta takodje donose naslove o Radovanu Karadžiću.

Lična jača od čelika?

Politika donosi naslov "Nove lične karte nečitljive" gde se kaže da građani Srbije koji su, posle dugog čekanja u redu pred šalterima policijskih stanica, konačno dobili novu biometrijsku ličnu kartu sa čipom neprijatno su iznenađeni saznanjem da im moderna tehnologija nije olakšala, već, naprotiv, otežala svakodnevne formalnosti. Naime, da bi se biometrijske lične karte mogle upotrebiti u banci, pošti ili opštini neophodno je da njihovi službenici imaju elektronski čitač sa programom koji su u MUP-u nazvali "čelik" – č(itač) el(ektronske) li(čne) k(arte). Bez čitača nova lična karta je neupotrebljiva, budući da na njoj nisu slovima i brojevima ispisani uobičajeni lični podaci, već su samo pohranjeni u čipu. Samim tim nemoguće je priložiti kopiju lične karte sa vidljivim podacima (kao što je, na primer, adresa), što je uobičajen administrativni zahtev, recimo, za povlasticu GSP-a, dobijanje indeksa, poresku prijavu, kredit, sudske overe...

Dva dana do Olipijade

"Dva dana do početka najvećih Olimpijskih igra u istoriji", naslov je u Politici gde stoji da će Dvadeset devete olipmijske igre biti svečano otvorene prekosutra, 8. avgusta 2008. godine u 20 časova, 8 minuta i 8 sekundi po pekinškom vremenu. Najavljen je rekordan broj učesnika (205) zemalja, a novosagrađeni sportski objekti treba da omoguće i rekordne sportske rezuktate.

Danas donosi naslov "Olimpiski plamen stigao u kinesku provinciju Sečuan" gde se kaže da je olimpijska baklja stigla juče u Sečuan, pretposlednju destinaciju svog dugog putovanja kroz nekoliko zemalja pre nego što u petak plamen bude postavljen u Pekingu na zvaničnoj ceremoniji otvranja Olimpijskih igra. Nošenje olimpijskog plamena kroz Sečuan počelo je minutom ćutanja u spomen na žrtve snažnog zemljotresa i okončano je bez ijednog incidenta. Mase ljudi sa kineskim i olimpijskim zastavama pratile su nošenje baklje.