DINAR I DALJE PADA

Posle zatišja tokom vikenda, srpska valuta opet oslabila u odnosu na evro. Obećanja i uslovljavanja iz Evropske unije. Radost u Americi.

U udesu kamiona natovarenog metalnim otpadom jedna osoba je poginula
dok su četiri vozila uništena, na autoputu u Torontu (Fonet)

Članstvo Srbije u EU

Evropska komisija smatra da Srbija još može da dobije status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji 2009, ako potpuno sarađuje s Hagom i ostvari neophodne reforme. U zvanično objavljenim zaključcima godišnjeg Izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije prema evropskim integracijama, navodi se da se od Srbije očekuje i da ostvari „opipljiv napredak“ u reformama vezanim za vladavinu prava i ekonomske reforme, izveštava Danas

To je potvrdio komesar za proširenje Oli Ren koji je na konferenciji za novinare u Briselu rekao da Srbija sada mora da učini sve što je u njenoj moći da uhapsi i izruči preostale haške optuženike, uključujući Ratka Mladića. On je napomenuo da EK zahteva od Srbije „konstruktivan pristup u pogledu razmeštanja Euleksa na Kosovu“.

Žosep Ljoveras, šef EK u Srbiji, rekao je da je Srbija načinila supstancijalni progres u prethodnoj godini. On je ohrabrio Srbiju da ima konstruktivan pristup u omogućavanju Kosovu da učestvuje u regionalnim inicijativama, kao i prema raspoređivanju misije EU.

Svakoj od balkanskih zemalja stavljeno do znanja šta se od nje očekuje, javlja Politika.

Za razliku od Hrvatske i Srbije, u čijim izveštajima se kao vid ohrabrenja pominje 2009. godina, Makedonija, koja već tri godine uživa status kandidata za članstvo u EU, nije dobila vremenski okvir za početak pregovora o članstvu jer nije ispunila političke kriterijume. Iako Komisija u izveštaju nije pominjala mogućnost kandidature Crne Gore za članstvo u EU, premijer Milo Đukanović je sinoć doputovao u Brisel kako bi između ostalog razgovarao o kandidaturi. Slučaj Bosne i Hercegovine već mesecima, doduše neslužbeno, u Briselu važi za najproblematičniji na zapadnom Balkanu, zbog izostanka političkog konsenzusa tamošnjih vlasti.

Žozep Ljoveras na konferenciji za novinare Delegacije Evropske komisije u Srbiji na
kojoj je predstavljen godišnji izveštaj o napretku Srbije u procesu evropskih integracija
(Fonet)

Trgovina ljudskim organima

Kosovska policija uhapsila je u Prištini urologa Ljutvija Dervišija zbog sumnje da je obavljao ilegalne transplantacije bubrega, piše u Blicu pod naslovom "Uhvaćen lekar koji je Srbima vadio organe". Kako Blic saznaje, ime tog lekara izgovorio je i jedan svedok u istrazi trgovine organima zarobljenih Srba sa Kosova i Metohije 1998. godine.

"Svedok je dao izjavu srpskim tužiocima za ratne zločine da je lekara Ljutvija Dervišija video na mestima gde se sumnja da su vađeni organi zarobljenim civilima radi prodaje. On je sada uhapšen sa skalpelom u ruci i očito je da su ono što su započeli 1998. nad zarobljenicima, nastavili da rade", kaže izvor Blica. Pored Ljutivija Dervišija su uhapšeni i njegov brat Arban Derviši, menadžer privatne ambulante „Medikus” u kojoj je obavljena transplantacija i urolog Tun Pervorfaj. Oni se terete da su organizovali i obavili ilegalnu transplantaciju bubrega koji je prodao jedan turski državljanin jednom muškarcu iz Izraela.

Klicalo se promeni u poretku SAD

Pristalice Baraka Obame u Čikagu nakon njegove pobede na predsedničkim izborima
(Fonet)

Igralo se na ulicama. Skakalo po stolovima. Kolone oduševljenih su zakrčivale saobraćaj. Sedište šefa države su okružile hiljade manifestanata uzvikujući „gotov si”. Orila se vedra muzika. Štipalo se za obraze da se proveri da li je sve samo san. Prolivale su se radosnice. Klicalo se – bitnoj promeni u poretku, koji je dugo, povremeno surovo, menjao druge. Trijumf crnačkog političara na izborima za šefa Bele kuće iskazao težnju većine glasača da raskrste s predrasudama, kao i da poprave unutrašnje i spoljne odnose javlja dopisnik Politike iz Amerike. Nezapamćeno masovno slavlje povodom izbornog rezultata, kojim je juče ova zemlja prvi put izabrala crnca – demokratskog senatora iz Ilinoisa Baraka Obamu (47) – za svog, 44. po redu, predsednika.

Pola veka nakon što je crncima u Americi zagarantovano pravo glasa, demokrata Barak Obama postao je prvi crni predsednik te zemlje. Istorijska izborna noć, puna drame, iščekivanja i emocija završila se nevericom, suzama radosnicama i porukom novog predsednika da su promene stigle u Ameriku, piše u Blicu. Iako je sve vreme bilo jasno da demokrata vodi, ni Si-En-En se nije usudio da da konačnu procenu rezultata pre pet ujutru po našem vremenu, nakon što su se zatvorila birališta na zapadnoj obali SAD.

Barak Obama je prvi predsednik SAD koji je Afroamerikanac, javlja Danas. Prema prvim procenama osvojio je više od 52 odsto glasova birača i 349 takozvanih „elektorskih glasova“, uglednih ličnosti i političara iz saveznih država SAD. Republikanski rival Džon Mekejn osvojio je tek 162 elektorska glasa. Za pobedu je bilo potrebno ukupno 270.

Novi predsednik SAD Barak Obama nastaviće sa politikom pritisaka prema Srbiji. On će od naše države tražiti da što pre uhapsi Ratka Mladića, ali i da bezuslovno prihvati nezavisnost Kosova. Takođe, nema sumnje da će Obamina administracija svesrdno podržati lažnu državu Kosovo. Sve ovo u intervjuu za Pres tvrdi Obrad Kesić, politički analitičar iz Vašingtona.

"Ako postoji neko ko sumnja u to da je Amerika mesto gde su sve stvari moguće, ko još sumnja u moć naše demokratije - večeras je dobio dogovor", prenosi Alo Obamine reči.

Dinar nastavio da pada

Narodna banka Srbije ne može da spreči pad dinara, objavljuje Pres. Domaća centralna banka juče je ponovo intervenisala na međubankarskom tržištu prodajom 30 miliona evra, ali nije uspela da podigne vrednost domaće valute! Dinar je nastavio da slabi, pa jedan evro danas po srednjem kursu NBS vredi 85,84 dinara.

Srpski ekonomski analitičari ocenjuju da kreditno-monetarna politika Narodne banke nije dovoljna da obuzda sunovrat dinara. U toku jučerašnje kupoprodaje novca na međubankarskom tržištu evro je u jednom trenutku dostigao vrednost od čak 86,9 dinara.

Ekonomisti smatraju da je dinar precenjen, te ga i ne treba braniti, objavljuje Biznis. U uslovima kada centralne banke vode restriktivnu politiku, rastu kamatne stope, klijenti se manje zadužuju, višak likvidnosti banaka se steriliše putem repo operacija. Isti list prenosi mišljenje Sajmona Greja, šefa kancelarije Svetske banke u Srbiji:

"Srpska država ima dosta rezervi koje pokrivaju novčanu masu i nije u istoj situaciji kao Mađarska. Ima solidan bankarski sistem, visoku adekvatnost kapitala od oko 28 odsto, dobar odnos kredita i depozita."

Bitka za lidersku poziciju u opoziciji

Paralelno sa deklarativnom borbom protiv vladajuće koalicije Demokratska stranka Srbije i Srpska napredna stranka iz skupštinskih kulisa vode još jednu, za njih važniju bitku - borbu za lidersku poziciju u opozicionom bloku, objavljuje Alo.

Da se u ostvarenju tog cilja ne biraju sredstva, svedoči i to da je DSS namerno zaobišao SNS, kad je pokrenuo inicijativu za opoziv Vlade.

Alo tvrdi da ima saznanja kako je SRS, kao uslov da podrži inicijativu DSS-a za parlamentarnu raspravu o poverenju Vladi, zahtevao da se ovaj dokument uopšte i ne ponudi na potpisivanje naprednjacima.

Delta i Merkator

Delta holding” će učestvovati na međunarodnom tenderu za prodaju slovenačkog „Merkatora”, saopšteno je juče u ovoj kompaniji. „Delta” će obaviti i zvanične razgovore sa akcionarom „Pivovarna Laško” i obavestiti buduću vladu Slovenije o svojim namerama, piše u Politici.

Na međunarodnom konkursu„Pivovarna Laško" i „Infond Holding" ponudiće otkup svojih 48,34 odsto udela u „Merkatoru". U medijima je kao mogući kupac pominjana upravo „Delta", ali i francuski „Karfur" i hrvatski „Agrokor". Prema nezvaničnim informacijama, vlasnički udeo koji će biti ponuđen na konkursu vredi između 350 i 400 miliona evra, javlja Biznis. Euforija u Sloveniji otišla je dotle da tamošnji mediji Boška Šrota iz „Pivovarne Laško", koji je objavio prodaju akcija, optužuju za izdaju nacionalnih interesa!

Prema saznanjima Presa iz vrha „Delta holdinga", vrednost 48,34 odsto akcija Merkatora je između 350 miliona i 400 miliona evra! "To je naša procena, ali videćemo koliku će vrednost taj paket akcija imati na tenderu", kaže izvor ovog tabloida. Prema njegovim tvrdnjama, Slovenija će pokušati da preko fiktivnih firmi otkupi akcije „Pivovarne Laško" i „Infond holdinga" i na taj način spreči da ova srpska kompanija preuzme „Merkator".

Rakija i evroposka regulativa

Ukoliko poslanici Skupštine Srbije usvoje zakon o rakiji i drugim alkoholnim pićima to će značiti da će proizvođači već naredne godine morati da budu upisani u poseban registar. Zato su članovi Radne grupe, koju je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede angažovalo da izradi Predlog zakona, zatražili da se iz skupštinske procedure povuče dokument za koji tvrde da je pretrpeo velike izmene i da ne odgovara prvobitnoj verziji. Osnovna zamerka novoj verziji zakona je ta što individualni proizvođači neće moći da prodaju rakiju ukoliko ne budu upisani u poseban registar. S druge strane, Radna grupa smatra da nijedno od novih rešenja nema oslonac u postojećoj regulativi EU, kojom se reguliše oblast voćnih rakija.

"To nije tekst na koji smo kao Radna grupa stavili potpis i kojim smo želeli da se približimo evropskoj regulativi. U novoj verziji nigde se ne pominje fizičko lice - seljak, već samo pravno lice ili preduzetnik", komentariše za Danas Ninoslav Nikićević, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu i rukovodilac Radne grupe i dodaje da su izmene urađene iza njihovih leđa.

Zakon protiv partijske birokratije

Broj zaposlenih u lokalnoj samoupravi u roku od četiri godine od stupanja na snagu novog zakona, kojim će biti rešeno pitanje statusa zaposlenih u lokalnoj samoupravi, trebalo bi da bude smanjen sa 22.000 na 12.000.

Milan Marković, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, u razgovoru za Politiku naglašava da se to pokazalo kao neophodna mera, jer je "praksa pokazala da svaka promena vlasti dovodi do povećanja broja zaposlenih u lokalnoj samoupravi".

"Čini se da je kriterijum za zapošljavanje bio upravo političke prirode. Zato je važno da zakonom ograničimo broj zaposlenih u lokalnoj samoupravi", kaže Marković.

Drumska mafija

Goran Milošević, bivši inkasant „Puteva Srbije” koji je radio na jednoj naplatnoj rampi na autoputu Beograd–Leskovac nije mogao ni da sluti da će od radnika koji je pokušao da se izbori za stalno radno mesto postati čovek koji će raskrinkati „drumsku mafiju” i ključni svedok u procesu koji se vodi pred Specijalnim sudom. Međutim, umesto pohvala koje bi po logici stvari mogao da očekuje u zemlji u kojoj u ovoj deceniji nije bilo vlade kojoj borba protiv korupcije i kriminala nije bila jedan od prioriteta, Milošević je ostao bez posla prošavši pri tom kroz pravu golgotu u nastojanju da dokaže da je u pravu, objavljuje Politika.