DELTA KUPUJE MERKATOR?

Srpska kompanija „Delta holding" namerava da kupi 48 odsto akcija slovenačkog trgovinskog lanca „Merkator", čija se vrednost procenjuje na oko 400 miliona evra. Država će postati većinski vlasnik Rudarsko-topioničarskog basena „Bor”, iako se tvrdi da to nije pametno i opravdano rešenje. Sudija Vrhovnog suda i ministarka pravde zajedno su prošle godine „zaradile" skoro 100.000 evra


Ilustracija: Pres

Predata ponuda Delte

Srpska kompanija „Delta holding" predala je ponudu za kupovinu 48 odsto akcija slovenačkog trgovinskog lanca „Merkator". Prema nezvaničnim informacijama, procenjena vrednost ovog paketa akcija kreće se od 350 do 400 miliona evra! Najveća srpska kompanija, prema pisanju slovenačkih medija, za kupovinu „Merkatora" nadmetaće se sa više od 10 kupaca.

Trgovinski lanac „Merkator" u većinskom je vlasništvu pivare „Laško „i fonda „Infond holding". Poziv za prodaju 48 odsto „Merkatora" objavljen je početkom decembra prošle godine, a rok za dostavljanje neobavezujućih ponuda istekao je u ponedeljak. U kompaniji "Delta holding" Presu je potvrđeno da su predali ponudu za kupovinu paketa akcija.

Ministar Dinkić - menadžer

Država će postati većinski vlasnik Rudarsko-topioničarskog basena „Bor”, a svojom garancijom i kreditima isporučilaca opreme ove godine počeće da gradi novu topionicu bakra u Boru. To je na konferenciji za novinare posle sastanka sa rukovodstvom RTB-a saopštio potpredsednik vlade i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić. RTB „Bor” je posle kragujevačke „Zastave” druga velika firma za koju se tvrdi da je od strateškog državnog značaja i u koju vlada ulazi sa kapitalom i vlasničkim udelom.

"Država će investirati 130 miliona dolara u izgradnju nove, savremene topionice, dok će za rudnike, iz sastava RTB "Bor", biti raspisan tender za izbor strateškog partnera. Na taj način Srbija će biti većinski vlasnik u RTB, jer je to preduzeće od strateške važnosti za nas", kaže Mlađan Dinkić a prenose Novosti.

Izvor blizak vladi izjavio je za Politiku da država namerava da uđe u još nekoliko preduzeća koje smatra strateški važnim za Srbiju. To pre svega važi za pančevačku „Azotaru” i Akcionarsko društvo „Metanolsko-sirćetni kompleks” (MSK) iz Kikinde.

Vlasnik kompanije „Ist point” Zoran Drakulić tvrdi u izjavi za Politiku da odluka države da gradi topionicu u Boru nije pametno i opravdano rešenje. „Ima i jeftinijih rešenja”, smatra Drakulić. "Ministar Dinkić je morao da konsultuje ljude koji znaju problem, a ne da donosi odluku na prečac."

Ministar za uvoz svinja

Država razmatra mogućnost uvoza svinjskog mesa ukoliko domaći proizvođači ne snize cene i ne povećaju proizvodnju, kazao je ministar trgovine Slobodan Milosavljević. On je naglasio da je trenutno „cena žive vage svinja dvostruko veća od realne”, dodavši da bi po opšte prihvaćenim paritetima umesto 140 do 170 dinara, kilogram žive vage trebalo da košta oko 80 dinara po kilogramu.

Ekonomisti smatraju da takva mera ne bi dala dugoročne efekte, podsećajući da je bolje jačati domaću stočnu proizvodnju i ne trošiti devize za uvoz robe koju možemo i sami proizvesti u potrebnim količinama.

Sramota i bezakonje

Primajući cele prošle godine po dve plate, sudija Vrhovnog suda Sonja Brkić i ministarka pravde Snežana Malović zajedno su u 2008. „zaradile" skoro 100.000 evra, javlja Pres pod naslovom "Kako vas samo nije sramota".

Brkićeva je, pored godišnje plate u Sudu od 1.970.815 dinara, kao predsednica RIK-a uzela još 2.673.584, ili ukupno 4,64 miliona, dok je Malovićeva u ministarstvu podigla oko 1.110.000 dinara, a u RIK-u još 2.044.844, ili ukupno 3,15 miliona! Sonja Brkić je mesečno primala po 387.033, a Snežana Malović 262.904 dinara.

Sagovornici Presa ukazuju da je dupliranje zarada nemoralno, ali neki sumnjaju da je sve rađeno po zakonu. Zakon o sudijama, recimo, jasno kaže da se sudija ne može baviti bilo kojim javnim ili privatnim plaćenim poslom, dok u Zakonu o Vladi stoji da član Vlade ne može biti na funkciji u drugom državnom organu!

Ministarka pred odlaskom?

Ljulja se fotelja ministarke omladine i sporta Snežane Samardžić-Marković. Poznati košarkaš Zoran Radović u užem izboru za zamenu ministarke. G17 plus: Ko ne radi dobro, treba da bude smenjen, piše u Novostima.

Ministarka Snežana Samardžić-Marković, koja je i visoki funkcioner G 17, tvrde naši sagovornici, “bliža je negativnoj nego pozitivnoj oceni”. Nezadovoljstvo njenim radom u državnom vrhu išlo je, navodno, čak dotle da je održan sastanak tri veoma uticajne ličnosti srpske politike i sporta, na kome je ona bila tema, piše u ovom listu.

Funkcioneri Demokratske stranke obišli su grob premijera Srbije i predsednika DS
Zorana Djinđića u Aleji velikana na Novom groblju povodom godišnjice DS. Boris Tadić
je izjavio da nema sukoba u stranci i da se protivi privatizaciji Telekoma i NIS-a

Ko pije a ko plaća?

Premijer Mirko Cvetković izdao je „hitan nalog” da se sačini precizan popis zgrada i objekata u vlasništvu države, saznaje Politika. Premijerov nalog usledio je kada se ispostavilo da se ne zna precizno ko čime gazduje, ko šta od vladinih objekata iznajmljuje i po kojoj ceni. On želi da „konačno uspostavi red” u ovoj oblasti, kažu obavešteni izvori, a najnoviji potez povukao je u sklopu ranije najavljene borbe za uštede.

Procenjuje se da je činovničkom aparatu potrebno između 150.000 i 180.000 kvadratnih metara. Nedostaje još oko 50.000 kvadrata da bi se objedinila ministarstva rada, poljoprivrede, trgovine, koja su trenutno smeštena na nekoliko adresa.

Obnovljeno porodilište, oštećeno u bombardovanju

Na najlepši način, rođenjem deteta, nekoliko minuta posle ponoći juče je porodilište Kliničko-bolničkog centra „Dr Dragiša Mišović” zvanično proradilo posle decenije od bombardovanja i godinu dana čekanja agregata. Samo nedelju dana posle reportaže objavljene u Politici, stručnjaci EDB „Javno osvetljenje” postavili su minulog vikenda moderni dizel agregat koji je poslednjih meseci zbog problema na instalacijama prekinuo rad porodilišta i drugih klinika u ovom bolničkom centru.

Lečenje povreda kičme

Naš genetičar Miodrag Stojković, za Novosti govori o šansama lečenja povreda kičme matičnim ćelijama: Tim iz Valensije transplantacijom matičnih ćelija na pacovima postigao izuzetne rezultate.

Dr Stojković kaže da predstoji još mnogo posla na ovom polju jer se ova metoda za sada pokazala uspešnom samo kod svežih ali ne i kod hroničnih oštećenja.

Podela Bosne

Velika bura posle objavljivanja holandskog dokumenta o mogućnosti podele BiH, javljaju Novosti. Političari u BiH svesni su da postoje mišljenja u EU da je raspad Bosne jedna od opcija. Iako veruju da je to jedan od izglednih scenarija, većina ga ocenjuje samo kao trenutno nerealan. Premijer Republike Srpske Milorad Dodik kaže za Novosti:
"Složio bih se sa ocenom da niko na silu ne može da natera bilo koga da voli neku državu. Mi smo se, na trojnom sastanku, dogovorili da RS ostane netaknuta, a da oni od federalnog Sarajeva naprave distrikt i u Federaciji BiH dve jedinice sa hrvatskom i bošnjačkom većinom. Međutim, kada su Tihić i Čović otišli iz Banjaluke počeli su da daju različite izjave. Zato im sada poručujem da svaki zahtev za promenu granica i ovlašćenja RS znači kraj dogovora."


Sommieres - poplava na jugu Francuske (Fonet)

Evropska levica i evropski Slovenci

Evropski parlament raspravljaće sutra na plenarnom zasedanju u Strazburu o rezoluciji o Kosovu, a u četvrtak će poslanici glasati, kako o tekstu rezolucije, tako i o podnetim amandmanima. Jelko Kacin, slovenački poslanik i izvestilac EP za Srbiju, podneo amandman kojim poziva članice EU koje nisu priznale nezavisnost Kosova da to učine.

Erik Mejer, holandski socijalista, uputio je u ime Ujedinjene evropske levice amandman na deo rezolucije kojim se pozdravlja uspešno raspoređivanje Euleks-misije na celoj teritoriji Kosova, uključujući deo severno od reke Ibar. Levičari „ukazuju da većina srpskog življa na teritoriji Kosova severno od reke Ibar nikada nije želela da se odvoji od Srbije i da nakon perioda vladavine UN i proglašenja deklaracije o nezavisnosti i dalje održava čvrste veze sa državom Srbijom”. U tekstu se dalje ističe da bilo koja podela uloga i zadataka između Euleksa i Unmika mora da pretpostavi ovu stvarnost, javlja Politika.

Evropska levica predložila je u posebnom amandmanu da EP u tekstu rezolucije „izražava verovanje da je jedan od osnovnih principa demokratije – vladavina naroda, i da komplikovana situacija posle jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova ne može biti argument za bilo kakav pokušaj da EU spolja vlada stanovnicima Kosova”.

Skulptura "Le Minotaure" španskog umetnika Salvadora Dalija, jedan od oko
četiristo eksponata novog Muzeja Salvador Dali, u prestonici Nemačke,
koji će za posetioce biti otvoren 5. februara (Fonet)

Biblioteka na Internetu

Kongresna biblioteka u Sjedinjenim Američkim Državama, najveća je biblioteka na svetu, poseduje nekoliko desetina miliona bibliotečkih jedinica, privlači naučnike i druge pametne ljude iz celog sveta da dođu i istraže te materijale. Ali, uskoro, zaljubljenici u ovu biblioteku kojih nije malo neće morati da putuju kako bi pretraživali fond ove biblioteke; neka od njenih blaga se sve više i češće nalaze na internetu, javlja Danas.

Poput mnogih drugih velikih naučnoistraživačkih ustanova, Kongresna biblioteka traži svoje mesto u digitalnom svetu. Jedan od načina da se za to i izbori jeste projekat skeniranja materijala kojim je dosad na internet postavljeno 25.000 knjiga, koje korisnik može da čita onlajn ili ih može „skinuti“na svoj kompjuter.

Skulptura francuskog impresioniste Edgara Dega (Edgar Degas)
"Petite danseuse de quatorze ans" biće izložena na aukciji u Londonu,
gde se očekuje da će dostići cenu između 12 i 17 miliona dolara

Obama ne odustaje od "antiraketnog štita" u Evropi

Da u vezi s tim ima nekakvih promena, javnost bi bila obaveštena - bilo je jedino što je nedavno saopšteno izveštačima iz Stejt departmenta zainteresovanim za vesti iz Moskve da će Rusija odustati od postavljanja balističkih “iskander” projektila u regionu Kalinjingrada, nadomak Poljske i Litvanije.

Predsednik Medvedev uzbudio je duhove u Vašingtonu najavom te odluke bukvalno dan posle Obamine pobede na novembarskim izborima, ali nova američka administracija je bila, i ostala, uzdržana na taj “hladnoratovski izazov”, javljaju Novosti. Od oktobra se u budžet Pentagona sliva predviđenom dinamikom 456 miliona dolara, namenjenih u fiskalnoj 2008/2009. godini za pripremno finansiranje “antiraketnog štita”. Pomenuti “bedem” sastavljen je od radarskog sistema u Češkoj za otkrivanje i praćenje potencijalnih neprijateljskih projektila - uz sadejstvo postojećih radarskih stanica te vrste na istočnoj obali Britanije - kao i od baterija raketnih presretača koje će dejstvovati sa teritorije Poljske.

Kakav put za Temišvar?

Kako će Vojvođani potrošiti novac od prodaje NIS-a, pitaju Novosti. Autoput Temišvar - Novi Sad - Ruma nije ucrtan u Prostorni plan Srbije pa ne može ni da se gradi. Ministar Mrkonjić kaže da ne zna za planove Vojvođana da novac od prodaje NIS ulože u izgradnju još jedne trase autoputa ka Temišvaru: "Prioritet je izgradnja Koridora 10. Ja sam već rekao da sam ja ministar u Srbiji, a vi dalje zaključujte sami", ponovio je ministar, ali, ipak je pojasnio da izgradnja mimo Prostornog plana ne dolazi u obzir.

"Znate da imamo dovoljno inženjera i stručnjaka koji će to lepo da razjasne. Prepustimo to njima."

Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić obišao je juče radove na
Koridoru 10 kod graničnog prelaza Čukarka prema Makedoniji

Prvi ruski korak u NIS-u

Glavni pregovarač „Gaspromnjefta” za realizaciju energetskog sporazuma Rusije i Srbije Dmitrij Mališev je najavio da će prvi korak, posle uplate 400 miliona evra, biti zakazivanje Skupštine akcionara NIS-a, na kojoj će biti izabrani novi članovi Upravnog odbora, uz učešće predstavnika „Gaspromnjefta” i to do 6. februara., javlja Tanjug a prenosi Politika.

KMališev je najavio da će prioriteti novog vlasnika NIS-a biti implementacija programa rekonstrukcije i modernizacije tehnološkog kompleksa NIS-a, u skladu sa potpisanim sporazumima.

„Taj program nalaže proširenje kapaciteta NIS-ovih rafinerija, kako bi se proizveli naftni derivati evropskog kvaliteta”, kazao je on.

Sumnjiv izveštaj SZO o osiromašenom uranijumu

Istraživanje situacije na Kosovu i Metohiji o posledicama upotrebe municije sa osiromašenim uranijumom avijacije NATO-a 1999. godine Svetska zdravstvena organizacija sprovela je od 22. do 31. januara 2001. godine na zahtev specijalnog predstavnika generalnog sekretara Ujedinjenih nacija i šefa misije Unmika.

Na kraju publikacije, dostupne na sajtu SZO, zahvalnost za „podršku i uputstva prilikom uspostavljanja misije i neprestanu pomoć u cilju njenog uspešnog završetka” iskazuje se, između ostalih, i dr Kitu Baverstoku, koji je u aprilu prošle godine žestoko optužio SZO da je iz izveštaja izostavila poglavlja čiji je on autor, a koja su nedvosmisleno ukazivala na činjenicu da osiromašeni uranijum izaziva teške posledice po zdravlje živih bića.

U izveštaju SZO navodi se i da su „posledice po zdravlje, izlaganja osiromašenom uranijumu koje nisu verovatne i možda i ne postoje, mnogo manje u poređenju sa uzrocima smrti ili onesposobljenosti koje izazivaju drugi činioci, kao što su prisustvo olova ili saobraćajne nesreće”, prenosi Politika.

Bez prevremenih izbora u Srbiji?

"Srpska radikalna stranka je počela da se blago oporavlja nakon što je zbog rascepa stranke doživela veliki pad rejtinga. Taj blagi oporavak datira od novembra prošle godine, dakle tačno u vreme kada je SRS bio jako aktivan u Narodnoj skupštini, pre svega kroz opstrukciju", navodi direktor Stratedžik marketinga Srđan Bogosavljević, odgovarajući na pitanje Danasa kakvi su rezultati istraživanja SMMRI o reagovanju građana na ponašanje SRS u parlamentu. DS i Tadić ubedljivo prvi, SNS na čvrstih 20 odsto, ali ne napreduje. Nikome, osim naprednjacima, sada ne odgovara urušavanje vlasti, iznosi Bogosavljević i zaključuje da "Prevremeni izbori ove godine nisu realni".

Neizvestan rok za ukidanje viza

U ovom trenutku teško je proceniti kako bi mogao da izgleda konačan izveštaj evropskih eksperata koji će do aprila u Beogradu utvrđivati dokle je Srbija stigla u ispunjavanju uslova za ukidanje viza i dolazak na „belu šengen-listu”. Dok srpski zvaničnici uveravaju javnost da bismo do kraja ove godine mogli da dobijemo pozitivne preporuke za stavljanje na tu listu, članovi prve misije Evropske komisije koja je stigla pre dva dana veoma su uzdržani u prognozama, piše u Politici.

Luiđi Soreka, šef ove misije, izjavio je preksinoć, na brifingu upriličenom povodom početka druge, tehničke, faze pregovora Srbije sa EU o viznim olakšicama, da vreme kada će se to postići zavisi od napretka koji će srpske vlasti ostvariti u primeni „mape puta”, koju je Komisija uputila Srbiji u aprilu prošle godine.

Zataškana (još jedna) duvanska afera

Afera sa Zakonom o akcizama koja je skoro dve nedelje potresala Skupštinu i uzdrmala budžet Srbije zataškana je radi „mira u vladajućoj koaliciji“. Posle javnih optužbi da su predstavnici duvanske fabrike „Monus“ Predraga Rankovića Peconija u parlamentu izlobirali Zakon koji samo njima ide u prilog, a ne i građanima Srbije, pa i suprotnih sumnjičenja da su predstavnici najvećih stranih fabrika progurali svoj interes, na uštrb budžeta, ostalo je nepoznato da li je u parlamentu bilo korupcije. Skupština Srbije čak krije i spisak ljudi koji su dolazili tokom kritičnih dana.
Ceo slučaj već liči na još jednu od afera bez epiloga koji je samo poslužio za nove dilove među strankama i njihovim finansijerima, piše u Blicu.

Šta se sme sa pozicije vlasti

U „Sava centru”, kada je u prošli petak promovisana knjiga „Kazna bez zločina”, autora Radeta Markovića, bivšeg načelnika Državne beubednosti i sadašnjeg zatvorenika, pojavljivanje advokata Tome File – branioca nekadašnjeg šefa tajne policije, a sada savetnika ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića – izazvalo je razne komentare. Dobronamerne – da branjenika nije napustio ni posle sedanja u savetničku stolicu, ali i zlonamerne – da je ovakvim potezom zloupotrebio funkciju na koju je imenovan u oktobru prošle godine. Tačnije, da je u pitanju takozvani „sukob interesa”.

"Pa, i Goran Marković snima i dalje filmove, a savetnik je ministra za kulturu Nebojše Bradića. Da li treba da prestane s filmovima dok je savetnik", odmah je reagovao Toma Fila na pitanje novinara Politike.

U zatvorskoj ćeliji, Radomir Marković, bivši šef Resora državne bezbednosti u doba vladavine Slobodana Miloševića, napisao je knjigu, svoju ispovest, „Kazna bez zločina”.

Iznudjena izjava Markovića?

Rade Marković je žrtva zavere DOS-ove vlasti koja je, preko njega, htela da optuži i osudi Slobodana Miloševića, kaže advokat Dušan Mašić u intervjuu Pravdi.
Posle objavljivanja Markovićeve knjige „Kazna bez zločina", Pravda je objavila zapisnik sa njegovog saslušanja 11. aprila 2003. Prema navodima iz tog dokumenta, Marković je direktno optužio Miloševića da je naredio Miloradu Ulemeku Legiji da ubije Ivana Stambolića.

Dušan Mašić otkriva kako je Jovan Prijić, pretnjom i obećanjem statusa zaštićenog svedoka, od Markovića iznudio tu izjavu, objavljuje ovaj tabloid.

"Iako svi znaju da nema dokaza njegove krivice, svi ćute, valjda čekaju da umre u zatvoru", kaže Markovićev advokat.

Australijska borba "Kapetna Dragana"

Australijski federalni sud je danas odlučio da Dragan Vasiljković, poznatiji kao kapetan Dragan, treba biti izručen Hrvatskoj, gde je optužen za ratne zločine, objavljuje Blic.
Pedesetčetvorogodišnji Vasiljković je odbacio optužbe da je kao komandant srpskih paravojnih jedinica u Hrvatskoj u periodu od 1991. do 1993. godine naređivao ubistva i otvaranje vatre na civile. Vasiljković je australijski građanin i od 2006. godine, kada je uhapšen, pokušava da izbegne izručenje Hrvatskoj, javlja AP.

Pucnji u pevača

U utorak uveče, dok je ulazio u svoj džip u Gandijevoj ulici 66, ranjen popularni pevač Aca Lukas. Jedan hitac završio u desnoj butini. Aca nije životno ugrožen, javljaju Novosti.

Jedan napadač, čiji identitet zasada nije poznat, ispalio je dva hica na Lukasa u trenutku dok je ulazio u svoj džip "porše kajen", od kojih ga je jedan pogodio u desnu natkolenicu. U trenutku pucnjave nije bilo očevidaca, a ranjeni pevač je pobegao u ulaz svoje zgrade. Tamo je ostao, u društvu dvojice komšija koji su došli da vide šta se dešava, do dolaska policije i Hitne pomoći. Za to vreme, "revolveraš" je pobegao u nepoznatom pravcu.

Motivi za ovaj napad i dalje se ispituju, ali kako Alo saznaje, pevač je dobio metak zbog neraščišćenih računa oko ovog skupocenog automobila.

Nova nada srpskog tenisa

Iz paklenog Melburna, preko ledene Moskve, do Beograda je stigla nova nada srpskog ženskog tenisa. Iako rođena u prestonici Rusije, Aleksandra Krunić, koja u martu puni tek 16 godina, na turnirima kraj svog imena oduvek ima prefiks SRB, objavljuje Alo.

Devojčica za koju očekujemo da će krenuti stopama već slavnih Jelene Janković i Ane Ivanović dobila je zbog toga i poziv da bude uz Srpkinje koje će igrati Fed kup meč u „Beogradskoj areni“ protiv Japana 7. i 8. februara, piše u ovom tabloidu pod naslovom "Jedva čekam da igram za Srbiju".