AVIONI POLEĆU?

Udruženje evropskih aerodroma i avio-prevoznika pozvalo na preispitivanje odluke o zatvaranju velikog dela evropskog vazdušnog prostora. Da bi izbegla prezaduženost i privredni i društveni napredak učinila izvesnijim, Srbija mora da menja način prikupljanja novca u državnu blagajnu. Odluka države da proda 40 odsto udela u preduzeću „Telekom Srbija” izazvala je brojne kontroverze u javnosti.

U Srbiji avioni ponovo lete

Udruženje evropskih aerodroma i avio-prevoznika pozvalo na preispitivanje odluke o zatvaranju velikog dela evropskog vazdušnog prostora, javlja Politika.

Vazdušni prostor iznad Srbije, Crne Gore, dela Bosne i Hercegovine i dela međunarodnih voda južnog Jadrana juče u 18 časova otvoren je za prelete aviona, dok su aerodromi u Nišu, Podgorici i Tivtu otvoreni i za poletanje i sletanje. Kako je juče saopštila Agencija za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore, odluka je usledila pošto su se za to stekli uslovi na osnovu podataka o kretanju oblaka vulkanske prašine nastale erupcijom vulkana na Islandu.

Prestala da važi zabrana aviosaobraćaja u našoj zemlji. Prvi put u istoriji vazduhoplovstva gotovo kompletno nebo iznad Evrope bilo je zatvoreno, objavljuju Novosti.

Punjenje državne kase

Da bi izbegla prezaduženost i privredni i društveni napredak učinila izvesnijim, Srbija mora da menja fiskalnu politiku, odnosno način prikupljanja novca u državnu blagajnu, ali i da manje troši. Javni dug je na kraju januara 2010. premašio 10 milijardi evra, ali je u međuvremenu povećan, pa se približio trećini bruto domaćeg proizvoda. I dok neki među zvaničnicima tvrde da država može i treba još da se zadužuje, kako bi investirala u infrastrukturu, guverner u ostavci se slaže da nivo duga za koji garantuje nije visok, (90 odsto je u devizama), ali da je zabrinjavajuće što Srbija malo izvozi.

Povećanjem PDV-a prikupili bi se dodatni prihodi od 2,5 odsto BDP, čime bi se stimulisalo otvaranja novih radnih mesta i smanjenje nezaposlenosti, objavljuje Politika.

Prodaja Telekoma Srbija

Odluka države da proda 40 odsto udela u preduzeću „Telekom Srbija” izazvala je brojne kontroverze u javnosti, počev od toga da li je pravo vreme za prodaju, kuda će otići pare od prodaje, da li se najavljenim modelom prodaje favorizuje „Dojče Telekom”, da li će državni monopol zameniti privatni…, piše u Politici.

Svako iz svog ugla, govore Boško Mijatović, iz Centra za liberalno-demokratske studije, i Danijel Cvjetićanin, profesor Univerziteta „Singidunum”.

Boško Mijatović: “Privatizovati kao i svako drugo preduzeće.” Danijel Cvjetićanin: “Vlada se pokazala kao loš prodavac.”

Politika u Jasenovcu

Tradicionalna komemoracija povodom 65-godišnjice ustanka i proboja zatočenika ustaškog logora u Jasenovcu juče je na mestu te nekadašnje „tvornice smrti” kraj ovog gradića uz obalu Save pod velikim betonskim simboličnim cvetom (rad vajara Bogdana Bogdanovića) privukla ceo hrvatski državni vrh. Predsedik Hrvatske Ivo Josipović frenetično pozdravljen, premijerka Jadranka Kosor i njeni ministri izviždani, objavljuje Politika pod naslovom “Komemoracija u Jasenovcu u senci podela u državnom vrhu Hrvatske”.

Sahranjen poljski predsednik

U Krakovu sahranjeni poljski predsednik i prva dama, Leh i Marija Kačinjski. Apeli da tragična smrt povede ka mirenju Poljaka i Rusa, javljaju Novosti. NA sahrani predsednika Poljske Leha Kačinjskog i njegove supruge Marije u nedelju u Krakovu do izražaja su došli apeli da tragična smrt predsedničkog para i još 94 Poljaka u avionskoj nesreći kraj Smolenska povede ka pomirenju Poljaka i Rusa.

O ulozi Staljina

Novosti u Kremlju na premijeri novog filma Nikite Mihalkova, drugog nastavka “Varljivog sunca”, njegovog kultnog ostvarenja. Projekcija najskupljeg ruskog filma spektakularni događaj.

DUGO očekivana premijera novog filma reditelja Nikite Mihalkova, drugog nastavka “Varljivog sunca”, njegovog kultnog ostvarenja, upriličena je u subotu, u mnogim gradovima širom Rusije.

Glavna projekcija filma “Očekivanje” organizovana je u najvećoj ruskoj koncertnoj dvorani, Kremaljskoj kongresnoj palati sa pet hiljada mesta, koja ipak nije bila dovoljno velika da primi sve one koji su bili zainteresovani da se nađu na ovom glamuroznom događaju.
Ovako veliko zanimanje predstavnika političkog, kulturnog i javnog establišmenta Rusije za novo delo slavnog reditelja i glumca, može se pravdati i drugim, neumetničkim razlozima - “Očekivanje” je potrošilo rekordni budžet, 42 miliona dolara i postalo najskuplji film u istoriji ruske kinematografije, a snimanje je trajalo osam godina. Dodatnu aktuelnost filmu koji se bavi poststaljinovskim događajima daje i činjenica što se uoči obeležavanja 65-godišnjice Dana pobede, u ruskoj javnosti vode velike polemike o političkoj i istorijskoj ulozi Staljina, piše u Novostima.

Kad će članstvo u EU?

Ambasadori zemalja Evropske unije govore za Novosti o mogućnosti da ratifikacija SSP počne u junu. Stav Holandije i Velike Britanije zavisiće od tamošnjih izbora. Podrška iz Madrida. MADA najpozitivniji do sada, prethodni raport glavnog haškog tužioca Serža Bramerca nije uspeo da zadovolji svih 27 članica EU u toj meri da "otključaju" i proces ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom. U iščekivanju Bramercove nove ocene, Novosti su ambasadorima nekoliko zemalja članica EU uputile isto pitanje: da li bi vaša država podržala početak ratifikacije SSP sa Srbijom u junu, ukoliko u svom sledećem izveštaju glavni tužilac ponovo bude rekao da je zadovoljan, ali bez konstatacije "Srbija sarađuje u potpunosti"?

Irci odlaze

Spuštanjem irske zastave i paradom kojoj je prisustvovao komandant KFOR general potpukovnik Markus Bentler, ispraćen je irski kontigent koji je služio na Kosovu proteklih 11 godina, javlja Politika.

U vojnom kampu Klark, u blizini Lipljana održana je svečanost povodom odlaska irskog kontigenta sa Kosova.

Reforma rudnika

Nova strategija reforme rudnika sa podzemnom eksploatacijom u Srbiji ne predviđa privatizaciju, već strateško partnerstvo, objavljuje Politika. Ono se, pre svega, zasniva na privlačenju stranih investitora, koji bi trebalo da izgrade termoelektrane, a potom da država s rudnicima postane strateški partner tih termoelektrana. Reč je o izgradnji termoelektrane Štavalj na Pešteri od 320 megavata i termoelektrane Toplane u Zaječaru, dok će proces u svilajnačkoj termoelektrani ići paralelno sa procesima u Elektroprivredi Srbije. Samim tim, rudnici bi se kroz proizvodnju više energije na poseban način vratili u termoenergetski sistem Srbije, gde im je i mesto, smatra direktor Javnog preduzeća rudnika sa podzemnom eksploatacijom mr Zlatko Dragosavljević.

Lažni lekovi

Falsifikovani lekovi svakim danom postaju sve veći problem na tržištu medikamenata u našoj zemlji. Poslednji lažnjak koji je bio otkriven na apotekarskim rafovima - "cijalis", piše u Novostima. Farmaceutska mafija zaradila je prošle godine više od 60 milijardi dolara na falsifikovanim lekovima, a Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da će ove godine profit od crnog tržišta medikamenata na planeti dostići čak 75 milijardi dolara. Iako se u Srbiji godišnje, u proseku, otkrije samo jedan falsifikat, farmaceuti veruju da je kod nas oko 10 odsto medikamenata u prometu - falsifikovano.

Sporni regioni

Statistički regioni nemaju organe vlasti, budžeta, ni ovlašćenja, osnivaju se jer ih propisuje Evropska unija, ali mogu poslužiti i kao osnova za buduću političku regionalizaciju, piše u Politici.

Najnovijom podelom na statističke regione nisu zadovoljni u različitim delovima Srbije, ali najžešći otpor pružaju u Zlatiborskom okrugu, gde se uveliko potpisuju peticije i traži referendum o regionalizaciji. Stanovnici ovog kraja uporno tvrde da „Užice i Kragujevac nemaju ništa zajedničko”, a ono što ih brine jeste mogućnost da bi zbog toga što u jednom regionu ima više većih gradova (potencijalnih centara), manje opštine mogle ostati daleko od očiju onih koji odlučuju o raspodeli novca.

Odlikovan Bradić

Dvorska crkva kneza Lazara – Lazarica je bila tesna da primi sve vernike i građane koji su želeli da prisustvuju svetoj arhijerejskoj liturgiji, koju je služio njegova svetost patrijarh srpski Irinej, pa je božija služba, posvećena Hristovom vaskrsenju i Vaskršnjim svetim mironosicama, vršena ispred crkve, a potom je u sali bioskopa „Kruševac“ održan podnevni koncert duhovne muzike u izvođenju crkvenih horova Niške eparhije. Za doprinos obnovi crkve Lazarice, koja je posle opsežnih radova, zablistala punim sjajem, njegova svetost patrijarh Irinej odlikovao je ministra kulture Nebojšu Bradića Ordenom svetog cara Konstantina, javlja Politika.

Parlament nije obrukan

Slika pojačana psovkama i nepristojnim verbalnim duelima, koja je prethodnih dana odlazila u etar iz srpskog parlamenta, za poslanika DS Jelenu Trivan, nije bacila ljagu na zakonodavni dom. Jer, kako kaže u intervjuu za Novosti , jasno je ko su ljudi koji stalno prave incidente. “Naša opozicija jalova”, naslov je tog razgovora u ovom listu.

Ubistvo u Ugrinovcima

U nedelju popodne otac i sin ubili mladića Zorana Šarovića naselju kod Beograda. Smrtonosni hici ispaljeni u dvorištu Doma zdravlja, javljaju Novosti. Zoran Šarović (26) ubijen je u nedelju oko 13.30 u blizini kafića “Tajm” u centru Ugrinovaca. Ubistvu je, kako smo nezvanično saznali, prethodila kraća rasprava sa Željkom K. (44) i njegovim sinom Vladimirom K. (19). Oni su, zbog sumnje da su izvršili ovo krivično delo, ubrzo uhapšeni, a priveden je i Aleksandar G. (26), koji se družio sa ubijenim.
Željko K. je, sa sinovima Vladimirom i Ljubomirom, došao u kafić “Tajm”, gde je Zoran sedeo sa drugarima. Navodno, dogovorili su sastanak “kako bi raspravili svađu do koje je došlo prethodne večeri” u obližnjem kafiću “Galija”. Međutim, ubrzo je došlo do nove svađe i tuče. Potom se čulo nekoliko hitaca. Šarović je pokušao da pobegne, ali su ga Željko i Vladimir stigli u dvorištu Doma zdravlja, koji se nalazi iza kafića, i tu su ga ubili.

Maraton po suncu i vetru

I 23. Beogradski „Tajm fors“ maraton prošao u znaku pobedničkih trka Olivere Jevtić i Kenijaca. Trijumf Majoa i Helen Mugo u maratonu, odnosno naše atletičarke na 21 kilometar, piše u Novostima. Usijane ulice prestonice ostale su žedne rekorda. Mnogo znoja upile su od 1.468 trkača iz 32 države, ali žarko sunce i ljuljanje drveća na jakom vetru pomogli su samo da u svet ode reprezentativna slika proleća u našem gradu. Odmogli su takmičarima 23. beogradskog „Tajm fors“ maratona, pa su anonimni pobednici opet bili prespori za najbolja vremena staze.

Zimonjić i Nestor pobedili

Srpsko-kanadski dubl Nenad Zimonjić i Danijel Nestor osvojili su teniski turnir u Monte Karlu s obzirom na to da su im Maheš Bupati iz Indije i Maks Mirni iz Belorusije predali finalni meč.

Meč je prekinut posle 44 minuta igre pri vođstvu Zimonjića i Nestora od 1:0 u setovima (6:3) i 2:0 u gemovima.