AUSTRIJSKE BANKE U OPASNOSTI ZBOG KRIZE U ISTOČNOJ EVROPI

Le Monde prenosi analizu finansijske katastrofe u koju bi mogla da upadne Austrija ukoliko njene banke ne budu mogle da naplate potraživanja i investicije u istočnoj Evropi. Od svih evropskih zemalja Austrija je zemlja najizloženija udarima finansijske krize, prenosi pariski list navodeći podatak da investicije ove zemlje u Istočnoj Evropi iznose 277 milijardi dolara (216 milijardi evra), što je 70 odsto njenog bruto nacionalnog dohotka.

Austrijske banke pozajmile su daleko najviše novca istočnoevropskim zemljama. Na drugom mestu su Nemačka i Italija koje su u državama Istoka pozajmile po 220 milijrdi dolara. Poredeći pozajmljene sume sa ukupnim društvenim dohotkom ovih država, list ocenjuje da se Austrija nalazi u dramatičnoj situaciji. "Austrija je godinama imala ulogu evropskog mosta ka Istoku ali da se sada taj most ruši", piše Le Monde. Statistike govore da su u nešto manjoj opasnosti Belgija, čije finansijske investicije u istočnoj Evropi iznose 33 odsto ukupnog društvenog dohotka, Švedska (25 odsto) i Grčka (20 odsto).

Herbert Stepic, generalni direktor austrijske banke Rajfajzen Internešenel izjavio je 19. februara da njegova banka neće zabeležiti gubitke novca u 2009. godini, ali Le Monde podseća da presije na rizik obligacija Rajfajzen banke neprestano rastu i da su investitori "veoma nervozni". "Austrija je u velikoj opasnosti... Ako Istočnu Evropu pogodi duga i jaka recesija gubici (Rajfajzen banke) mogli bi da se udvostruče ili čak utrostruče", piše Le Monde. Pozitivan elemenat je činenica da Austrija ima veoma nizak budžetski deficit (jedan odsto), ali ukupan državni dug predstavlja 60 odsto bruto nacionalnog dohotka koji gubici banaka mogu samo da uvećaju.

Ukoliko se Austrija nadje u teškoćama, gotovo je izvesno da će joj Nemačka priteći u pomoć ali će najveći teret podneti austrijski poreski obveznici. MMF i Evropska Unija nagovestili su posebne mere pomoći istočnoevropskim zemljama, jer će od finansijske situacije u ovom delu kontinenta zavisiti i gubici zapadnih banaka koje su u njima investirale.

U Švajcarskoj afera oko banke UBS koja je priznala da je "regrutovala" utajivače poreza u SAD ne silazi sa prvih stranica štampe. Afera je komplikovana jer je jasno da su i EU i SAD odlučili da potraže novac u švajcarskim trezorima pod izgovorom da hoće da ukinu "poreske rajeve" i bankarsku tajnu, zaboravljajući da primete da nisu očistili u sopstvenom dvorištu... U Švajcarskoj svi traže krivca ne samo na čelu UBS koja se služila gangsterskim metodama, već i u vladi koja nije predvidela kakvu će upotrebu imati ova afera i kakve posledice. Blick objavljuje predlog da se predsednik Švajcarske i predsednik SAD susretnu i porazgovaraju u četiri oka. Tages-Anzeiger ocenjuje da Švajcarska prolazi kroz najveću krizu u poslednjih 50 godina dodajući da zemljom "niko ne upravlja". Jednom rečju: panika. Uprkos svemu ovome besplatni dnevnik 20 minutes objavljuje da jedno istraživanje pokazuje da su Švajcarci najsrećniji u Evropi. Detalj: svi Švajcarci nisu jednako srećni. U nemačkom govornom području (alemanska Švajcarska) ima 48 odsto srećnih, dok u francuskom govornom području njih 34 odsto kaže da su srećni. Biće da ovi brojevi pokazuju da francusko govorno područje ima tipično latinsku karakteristiku - kukanje, dok protestantsko-alemanski deo ima kulturu "suzdržavanja od kukanja".

U Italiji je kriza a porodični budžeti spali su na nivo od pre deset godina. Il Sole24ore prenosi da udruženja potrošača upozoravaju da je 22,5 miliona Italijana u opasnosti da se nadje u siromaštvu. Najnovija poskupljenja povećala su godišnji porodični budžet za 500 evra, navodi Il Corriere della sera.

Juče je u London stigao prvi oslobodjeni zatvorenik iz Gvantanama. "Najgore trenutke proveo sam u Maroku kada sam shvatio da oni koji me muče čine to sa podrškom britanskih tajnih službi", kaže Mohamed, britanski državljanin poreklom iz Etiopije, prenosi The Guardian. Der Spiegel konstatuje da je oslobadjanje Binjama Mohameda "dvostruki test", kako za Vašington tako i za britansku vladu koja je svom parlamentu uputila izvinjenje jer je prethodna vlada lagala u vezi sa tajnim zatvorima i letovima CIA. List zaključuje da bi slučaj ovog Etiopljanina "zapravo mogao da pokaže da je London na prećutan način tolerisao mučenja kojima je izlagan". Nemački nedeljnik navodi da bi afera mogla da pogodi i bivšeg premijera Tonija Blera. The Guardian ocenjuje da će dolazak Binjama Mohameda otvoriti brojna pitanja tim pre što se ovaj dogadjaj poklapa sa objavljivanjem izveštaja Pentagona koji poziva na promene uslova u Gvantanamu, javlja BBC. Španski El Pais objavljuje šematski prikaz ćelija u zloglasnom zatvoru.

Curentul izveštava da je juče oko 11 časova jaka eksplozija potresla vojnu laboratoriju u Bukureštu specijalizovanu za nuklearna, biološka i hemijska istrazivanja. Zvanično saopštenje govori o jednoj žrtvi ovog udesa, više ranjenih i precizira da "nema opasnosti za stanovništvo".

La Repubblica piše da će Francuska graditi nuklearne centrale u Italiji. Ugovor o tome potpisaće danas predsednik Sarkozi i premijer Berluskoni. Prva centrala treba da počne s radom 2020 godine.

Le Pays izveštava o verskim sukobima izmedju hrišćana i muslimana na severu Nigerije. Bilans: zapaljene džamije i crkve u plamenu, jedanaestoro poginulih i brojni ranjeni.

Il Corriere della sera izveštava da je italijanski ministar spoljnih poslova u Rimu imao sastanak sa rumunskim šefom diplomatije. Rim traži od Bukurešta da ga upozori koji rumunski državljani imaju kriminalni dosije. La Repubblica prenosi da 40 odsto Rumuna koje traži policija u njihovoj zemlji - živi u Italiji.