AFERAMA PROTIV BANKROTA

Dok u Srbiji novinare hapse u susednoj Hrvatskoj ih vređaju i otpuštaju. Predstavnici Vlade Srbije u Moskvi pregovaraju o kreditu za popunjavanje budžetskih “rupa” a ministarka finansija pokušava da objasni gde (ni)su nestale, odnosno, potrošene silne milijarde dinara, koje ubiraju državne institucije, koje bi račune morale polagati toj istoj Vladi. Za to vreme siromašne opštine u Srbiji su pred bankrotom a stalno “podgrejavane” afere lansiraju se građanima kao “duševna” hrana.

Gro prostora na stranicama dnevne štampe u Srbiji zauzele su afere, od kojih je kao društveno – politički slučaj svakako vrlo indikativno privođenje Radisava Rodića, osnivača i vlasnika dnevnih listova “Glas javnosti” i “Kurir” i Slavoljuba Kačarevića, bivšeg glavnog urednika “Glasa javnosti”, dugogodišnjeg novinara i urednika više štampanih medija u Srbiji, koji je sada glavni i odgovorni urednik internet časopisa Balkanmagazin.
Osnivaču listova „Kurir” i „Glas javnosti” pripisuje se zloupotreba službenog položaja iz 2001. godine i protivpravno prisvajanje milion maraka.
Beogradska policija odredila je 48-časovno zadržavanje Radisavu Raji Rodiću, pokretaču dnevnih listova „Glas javnosti” i „Kurir”, kao i Slavoljubu Kačareviću, bivšem glavnom uredniku „Glasa javnosti” u okviru pretkrivičnog postupka u kojem učestvuje Okružno tužilaštvo u Beogradu, potvrđeno je u tom tužilaštvu, piše “Politika”.
Udruženje novinara Srbije zatražilo je da MUP hitno saopšti u kom svojstvu je jutros priveden urednik onlajn “Balkanmagazina” Kačarević, pišu “Novosti”. UNS je saopštio da još nije dobio informaciju od portparola MUP-a i načelnika SBPOK-a zašto je kolega Kačarević i dalje u policiji. Iz tog udruženja navode da je Kačarević član Izvršnog odbora UNS-a, a da je glavni i odgovorni urednik "Glasa javnosti" bio od 1999. do 2004. godine.
Kačareviću je određena mera policijskog zadržavanja od 48 sati, izjavio je Tanjugu njegov advokat Miodrag Vuković a “Danas” saznaje da je “policija privela Radisava Rodića, kojeg tereti da je kao predsednik Upravnog odbora i vlasnik firme Manami i Slavoljuba Kačarevićem, koji je bio direktor te firme, zbog sumnje da su 2001. godine zloupotrebili službeni položaj, odnosno da su pribavili protivpravnu imovinsku korist u visini od 1,035 miliona nemačkih maraka ili 31,5 miliona dinara po tadašnjem kursu.
“Danas”, takođe saznaje da je Kačarević “negirao navode koji mu se stavljaju na teret, tvrdeći da se ne seća detalja poslovanja iz 2001. godine”.

Razarač Pomorskih odbrambenih snaga Japana-Kurama posle sudara sa
južnokorejskim teretnim brodom

Šovinističko psovanje poslenika javne reči

Na predlog za hitno otpuštanje Maje Sever, Lele Knežević, Sanje Mikleušić-Pavić i Roberta Zubara, koji su svoje svedočenje o već “starom” šovinističkom ispadu diretora Hrvatskeradiotelevizije(HRT) Vanje Sutlića dali nedavno zagrebačkom internet-portalu “Indeks” oglasili su se u sredu, prema pisanju Novosti, predstavnici HRT-a. Sutlić je, doduše pre dve godine, opsovao na šovinističkoj, “srpskoj” osnovi novinarku Ivanu Dragičević-Veličković.
Glavna urednica informativnog programa HRT Hloverka Novak-Srzić, koja odavno slovi kao “bič božiji” u javnom servisu Hrvatske i glavni izvršilac politike vladajućih garnitura, kratko je izjavila “da misli da su otkazi radikalna mera”, ostavivši nadu da “ne veruje da će direktor Sutlić zaista i primeniti tu meru”.
U izjavi koju je u sredu ceo dan prenosio HRT u svim svojim emisijama, Novak-Srzić je, usput, “zamerila novinarima što su tek sada pokrenuli interni postupak o navodnom slučaju koji sada puni novinske stupce.”

Moguća “dodatna runda” pregovora o ruskom kreditu

Pregovori o ruskom kreditu možda budu nastavljeni u Beogradu, u “dodatnoj rundi” kaže za “Blic” Zoran Ćirović, šef delegacije i pomoćnik ministra finansija. Tokom srpsko-ruskih pregovora o kreditu od milijardu dolara, koji počinju danas u Moskvi, biće razgovarano o visine kredita, roku otplate, grejs periodu, kamatnim stopama, kao i o projektima koji bi tim novcem trebalo da budu finansirani. Ruskoj strani biće predata dokumentacija za procenu kreditnog rizika. Ćirović kaže da kredit tražimo za beogradski železnički čvor „Prokop“ (200 miliona dolara), elektrifikaciju pruge Niš - Dimitrovgrad (100 miliona dolara), izgradnju pruge Valjevo -Loznica (150 miliona dolara), obilaznicu oko Beograda na relaciji Orlovača - Bubanj potok (170 miliona dolara) i za izgradnju puta Beograd - Čačak kao deonice puta južni Jadran (100 miliona dolara). Još se razmišlja gde da bude usmereno preostalih 80 miliona dolara od ukupno 800 miliona namenjenih infrastrukturnim projektima.

Kolaps saobraćaja zbog pucanja sajle na mostu preko zaliva između San Franciska
i Ouklenda u Kaliforniji

Pare (ni)su nestale....

“Oko 130 milijardi dinara državnih prihoda – raznih taksa, naknada, donacija, zajmova – nije nestalo iz budžeta, jer ih u njemu nije ni bilo. Ili još jasnije,taj novac se ne knjiži u budžetskim, već u knjigama republičkih institucija koji ih ubiraju ilidobijaju i koriste. I niko ne tvrdi da se taj novac troši mimo zakona, već samo da nije obuhvaćen budžetom, da se u njega ne sliva i iz njega ne troši...” prenosi “Politika” objašnjenje, koje su, kako kažu, u pisanoj formi dobili nakon citiranja prekjučerašnje konstatacije ministarke Diane Dragutinović o nesveobuhvatnosti budžetskog sistema.
Ministarka je, da podsetimo, izjavila da ne zna kako se pomenuta sredstva troše, a to je u javnosti protumačeno kao njeno priznanje kao sumnja Dragutrinovićke da je oko 130 milijardi dinara državnog novca negde nestalo.
Sad ostaje da verujemo kako će se primenom novog Zakona o budžetskom sistemu sopstveni prihodi republičkih institucija postepeno uključivati na jedinstveni račun, radi boljeg uvida i kontrole.

....a ne zna se gde su

Baveći se istom temom “Novosti” navode da je od 2000. godine Srbija dobila 4,5 milijarde evra kao bespovratnu međunarodnu pomoć. Pozivajući se na izvor iz Vlade Srbije ovaj list tvrdi da se, zasad, trošenje tog novca kontroliše iz Brisela ali da je činjenica da ovaj novac ne ide regularno, kroz srpski budžet, što ostavlja prostor za razne zloupotrebe.
Da bi se izbegle mahinacije MMF srpskim partnerima u pregovorima preporučuje formiranje potpuno novog tela - fiskalnog veća. Ali, za sada je sve još u formi preporuke. Još se razmišlja da li je za Srbiju bolje da dobije zakon kojim će se ograničiti svi rashodi, kao i moguća zaduženja, ili telo koje će biti nezavisno i spremno da procenjuje čak i valjanost određenih projekata, njihove troškove i realizaciju.

Ko je rekao da je kriza prošla?! 40 nerazvijenih opština je pred bankrotom. Bujanovac, Blace, Kučevo i još 37 najnerazvijenijih opština u Srbiji ostalo je bez novca za plaćanje struje, vode, transporta đaka, grejanja u školama... piše „Pres“ izveštavajući da na jučerašnji sastanak u Ministarstvu finansija nije doneto nikakvo rešenje za njihov spas. Opštinarima je poručeno da u državnoj kasi za njih nema novca, rekao je za Press predsednik opštine Ražanj Dobrica Stojković.
Nedostatak novca u ovim opštinama prouzrokovan je umanjenjem transfera iz republičkog budžeta za oko 750 miliona dinara u 2009. godini, kako je predviđeno rebalansom budžeta. Predsednik opštine Ražanj kaže da su predstavnici nerazvijenih opština očekivali neki konstruktivni predlog Ministarstva finansija, ali to se, nažalost, nije dogodilo.

Legalizacija s popustom samo za siromašne

I kod nas i u svetu bogatstvo se meri i kvadraturom kuće ili stana. Oni koji imaju više od 100 kvadrata nisu socijalna kategorija, koju država na ovaj način želi da pomogne, kaže ministar za prostorno planiranje Oliver Dulić za Novosti najavljujući da će popust od 60 odsto za legalizaciju bespravno izgrađenih porodičnih kuća površine do 100 kvadrata i stanova iste kvadrature važiće do 31. decembra naredne godine. Posle ovog roka, vlasnici nekretnina koje su predmet legalizacije, plaćaće punu cenu naknade za uređenje građevinskog zemljišta.
Takođe, ukoliko do kraja 2010. godine ne dobiju dozvole, vlasnike nelegalnih zdanja čeka i duplo veći porez na imovinu. To će biti uređeno izmenama i dopunama zakona o porezu na imovinu.

Majkl Daglas obilazi stari deo Havane

Za denacionalizaciju dve decenije

Zakon o denacionalizaciji trebalo bi da bude predložen vladi do kraja godine, a u Skupštini početkom sledeće godine saznaje Tanjug a prenosi “Blic”. Kada bude donet zakon o denacionalizaciji trebaće oko 20 godina da celokupna imovina bude vraćena. Ukupno je podneto oko 75.000 zahteva za denacionalizaciju, a za crkvenu imovinu oko 3.000 zahteva.
Prema rečima Vladimira Todorovića, direktora Direkcije za restituciju u tom zakonu moraju biti zastupljena oba oblika restitucije - naturalna restitucija i novčano obeštećenje.
Komentarišući da je najjeftiniji oblik naturalna restitucija ali da na taj način neće biti moguće vratiti ni 50 odsto imovine, ukoliko se ne oforme posebni restitucioni fondovi, iz kojih bi se bivšim vlasnicima u zamenu mogla davati i druga vrsta imovine.

Zakon o tajnosti podataka

Niko u državi neće imati pristup svim tajnim podacima zato što niko nije nadležan za sve. Čak i predsednik Republike, Vlade ili parlamenta imaju pristup samo onim podacima koji su iz njihove nadležnosti. Ovo će, prema pisanju “Novosti”, biti regulisano novog zakona o tajnosti podataka, koji je već pred narodnim poslanicima. Jednim dokumentom biće regulisano na koje papire može da se stavi “pečat” - poverljivo. U ovom trenutku tu oblast "reguliše" čak 400 različitih propisa.

Brašno “filovano” žižcima

Laboratorijske analize brašna koje se prodaje u Srbiji pokazuju pad kvaliteta, u odnosu na prošlu godinu, piše “Blic”. Iz ocenjivanja senzorne komisije Pokreta za zaštitu potrošača Beograd od 14 prikupljenih eliminisana su tri uzorka brašna jer su u njima pronađene larve, mrtvi žišci i ostaci drugih mrtvih insekata.
Laboratorijska ispitivanja vršena su na Institutu za prehrambenu tehnologiju Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, kojima je utvrđeno da 11 uzoraka ispunjava propisane norme o higijenskoj ispravnosti i kvalitetu brašna u prodaji, dok su u tri uzorka pronađeni insekti i njihovi ostaci, zbog čega su i eliminisani iz daljeg ocenjivanja

Požar možda podmetnut

Tačan uzrok izbijanja požara, koji je potpuno uništio zgradu KBC „Dragiša Mišović", još nije poznat. Policija proverava indicije da su plamen izazvale instalacije na četvrtom spratu ali, pojavila se i sumnja, koju prenosi „Pres“, da je vatra podmetnuta. Zamenik predsednika SNS-a Aleksandar Vučić ne veruje da su požar izazvale neispravne instalacije, i postavlja pitanje da li je tačno da je u požaru izgorela i važna poslovna dokumentacija KBC-a. Direktor KBC „Dragiša Mišović" dr Radisav Šćepanović odbacuje mogućnost da je vatra u bolnici podmetnuta i očekuje objašnjenje od firme „Beta inženjering", koja je izvodila radove u zgradi.

Protest rumunskih poljoprivrednika u centru Bukurešta

Grip u vojnom internatu

U Vojnoj gimnaziji u Beogradu za sada su potvrđena tri slučaja novog gripa A H1N1 kod pitomaca, piše “Politika“ navodeći da su iz pouzdanih izvora saznali da je oboljenje potvrđeno u Nacionalnoj referentnoj laboratoriji na Torlaku. Mladići imaju visoku temperaturu i sve simptome novog gripa, ali stručnjaci smatraju da nisu za intenzivnu negu. Pored njih ima još deset do dvadeset osoba sa znacima oboljenja, kod kojih nije urađena laboratorijska potvrda .Reč je o poluzatvorenoj internatskoj ustanovi, koja potpada pod nadležnost vojnog saniteta i ima svoju proceduru. Epidemiolozi kažu da ovo nije ništa strašno, da ovakav broj obolelih u jednoj internatskoj ustanovi nije ništa neočekivano, nego su stručnjaci i predviđali ovu situaciju i zato su predviđene mere izolacije

Transplatacijom do novog života

Prvi put posle dvadeset godina dogodilo se da se na Institutu za urologiju i nefrologiju Kliničkog centra Srbije urade četiri kadaverične transplantacije bubrega u istoj nedelji, piše “Blic”. Svi donori su bili pacijenti koji su doživeli moždanu smrt a mogućih primalaca sa liste čekanja samo za jedan bubreg bilo je 279. Da bi se odredilo ko će od njih dobiti bubreg nefrolog prvo pravi kompletan skrining i odabere grupu od 20 najpodudarnijih pacijenata.
“Naša je obaveza da saznamo da li su oni kompletno ispitani, da li imaju neku infekciju. Pacijent pre transplantacije, pored imunološke podudarnosti za primanje bubrega, mora da ima i funkcionalne testove svih drugih organa da bi bilo moguće uspešno uraditi transplantaciju,” objašnjava dr Drago Milutinović, načelnik Centra za transplantaciju u Institutu za urologiju i nefrologiju.

Politika ”gluvih” telefona sa Srbima na KiM

Momčilo Trajković, lider SPOT-a, i Ranđel Nojkić, predsednik Pokrajinskog odbora SPO, tvrde da poruke državnog rukovodstva ipak ne znače da Srbi ne treba da izađu na lokalne izbore na Kosovu i Metohiji, navodi “Politika” pitajući se “Da li Beograd šalje dvostruke signale Srbima na KiM”.
Po tom pitanju oglasio se i Nebojša Čović, predsednik SDP-a, upozoravajući da mora da postoji jedinstven stav u Beogradu oko lokalnih izbora na Kosovu, umesto „politike za javnost i one ispod stola”.
Odgovarajući na ove kritike Zvonimir Stević, državni sekretar u Ministarstvu za KiM tvrdi, međutim, da državni vrh Srbije sunarodnicima na Kosovu i Metohiji ne šalje signale koji bi ih ohrabrivali da se ipak pojave na biralištima.

Hilari urgira za Srbiju

Hilari Klinton, državna sekretarka Sjedinjenih Američkih Država, i Stiven Rep, novi ambasador za ratne zločine vrše pritisak na Holandiju da dmrzne sporazum o pridruživanju i asocijaciji Srbije u EU. „Blic“ prenosi njihove ocene da su uvereni da Srbija potpuno sarađuje s Tribunalom u Hagu i najavljuje da će Klintonova i Rep nastojati da „objektivno prezentuju Holandiji napore Srbije“ kako bi od nje konačno dobili pozitivni signal za dalji put ka Briselu.
Amerika je, inače, ključni finansijer suda u Hagu. Sada se postavlja pitanje kako Holanđani pred svojim parlamentom da obrazlože izmenu svog stava i odustajanje od uslovljavanja odmrzavanja SSP striktno hapšenjem Mladića. ”Okidač” za promenu stava Holandije mogla bi biti ocena Serža Bramerca, glavnog haškog tužioca, koji 4. oktobra dolazi u Beograd, u dvodnevnu posetu, da „Srbija u potpunosti sarađuje s Tribunalom“.

Talibani na platnom spisku CIA

Talibani polaze u borbu (foto Beta)

Amerika podmićuje talibane. Čak je i “brat predsednika Karzaija na platnom spisku CIA”, piše “Politika”, navodeći da je američki predsednik Barak Obama potpisao zakon koji omogućava plaćanje pobunjenicima da promene stranu. Amerikanci su, navodno, već uveliko frustrirani zbog toga što već osam godina sa 100.000 vojnika u Avganistanu ne mogu da savladaju oko 15.000 pobunjenika, pa su odlučili da pokušaju sa novim receptom – da talibanima počne da plaća da bi promenili stranu. Ova akcija ozvaničena je zakonom o budžetu Pentagona za fiskalnu 2010. gde se troškovi za operacije u Avganistanu tretiraju pod stavkom „troškovi za zaštitu gradova i sela”. Svota nije precizirana, ali ovo će u svakom slučaju biti deo nove strategije za ovaj rat o kojoj predsednik Obama sa svojim kabinetom, generalima i savetnicima za bezbednost, konferiše već gotovo mesec dana.

Bolonja nije “dala uslov”

Ako se uspešnost sprovođenja popularno nazvane Bolonje na fakultetima u Srbiji meri prolaznošću studenta, onda bi se većina složila da je ovaj pokušaj propao, piše “Blic”, najavljujući da će Ministarstvo prosvete formirati komisiju koja će ispitati šta su fakulteti uradili i zbog čega je prolaznost studenata mala.
Studenti se, naime, žale da su pojedini fakulteti samo sabili gradivo koje su ranije generacije slušale celu godinu i da je jako mali broj onih koji su zaista napravili selekciju. Zbog toga je, kažu, podjednako teško sada očistiti godinu, baš kao i ranije. Takođe, zbog nedostatka prostornih mogućnosti mnogi fakulteti ne mogu da ispune uslov rada u manjim grupama, a ima i onih koji se pravdaju lošom selekcijom studenata
Na fakultetima se, međutim, brane da cilj reforme nije da se olakšaju studije, već da se one brže završe, ali da se sve to ne odrazi na nivo znanja. Kada je 2005. godine usvojen Zakon o visokom obrazovanju, fakultetima je u domaći zadatak dat veliki posao. Najteži je bio da svoje nastavne planove i programe prilagode osnovnim principima Bolonjske deklaracije, a to je da se posle jednog semestra student mora oceniti.

Paradoksi školskih klupa

Sjaj i beda srpskih škola (ilustracija Politike)

Osnovna škola „Dositej Obradović” u Vražogrncu kod Zaječara nema ni ve-ce, dok njihovi vršnjaci iz beogradske OŠ „Đorđe Krstić” sa Čukarice plivaju u školskom bazenu, piše “Politika” baveći se temom “Sjaj i beda srpskih škola”.
Zaista frapantno zvuči izjava Svetlane Tošić, direktorke OŠ „Dositej Obradović” koja kaže da “u školi nema mokrog čvora. Napolju je poljski ve-ce. Pošto svi u kućama imaju kupatila, deca prvi put u školi vide rupu umesto klozetske šolje. Oni najmlađi se plaše da ne upadnu u nju, pa se dešava da se unerede. Presvlačimo ih u školi ili u komšiluku. A ja i moje kolege uglavnom trpimo. Uspevamo nekako da izdržimo do kuće.”
I, dok u u dvorišnoj školskoj zgradi u Vražogrncu pada i plafon, jer je to zapravo karatavan, u Srbiji ima i onih sa multimedijalnim učionicama i bazenima. Baš ta razlika je deprimirajuća jer, očigledno je da nisu svi školarci u Srbiji u istoj startnoj poziciji za školovanje, pa samim tim ni za život.

Nastava i u prirodi

Ako postoji saglasnost roditelja najmanje dve trećine učenika odeljenja, odnosno oko 60 odsto đak učenici od prvog do četvrtog razreda osnovnih škola ponovo će moći da idu na rekreativnu nastavu. Odlukom Nacionalnog prosvetnog saveta nastava u prirodi vraćena je u plan i program, pišu “Novosti” citirajući Velimira Tmušića, načelnika republičke prosvetne inspekcije, koji kaže da je nastava u prirodi postala ravnopravan oblik obrazovno-vaspitnog rada. To znači da podleže kontroli kao i svi drugi oblici nastave, odnosno da učitelj ono što planira mora i da realizuje.
Predviđene su i dnevnice za učitelje, od oko 3.000 dinara po detetu. Njih će, posebno, utvrđivati Savet roditelja svake škole. Prosvetna inspekcija će se intenzivno baviti kontrolom programa nastave u prorodi a za one đake koji ostanu kod kuće škola je obavezna da organizuje redovnu nastavu u učionicama.

“Tezge” ministra vera

Bogoljub Šijaković više vremena posvećuje „tezgama“ nego državi, piše “Alo” tvrdeći da ministar vera dobija čak tri plate – u tri države, doduše. Osim ministarskih Šijaković stiže da ispuni obaveze i na tri fakulteta u tri različite države, na kojima je zaposlen kao redovni profesor i gde, prema računici redakcije ovog lista, mesečno “namakne” više od 3.000 evra. Šijaković u vladi ne prima platu, pošto je stalno zaposlen na Bogoslovskom fakultetu. Zakonom o radu precizirano je da jedna osoba može imati samo jedno stalno zaposlenje, ali nije predviđena mogućnost da se taj neko može zaposliti u tri različite države, što je srpski ministar vera vrlo vešto iskoristio.
U rodnom Nikšiću ovaj ministar svakog ponedeljka održi šest časova na Filozofskom fakultetu, da bi se već u utorak obreo u svom kabinetu u Ministarstvu vera u Beogradu. Tu provede cela tri dana do redovne sednice vlade, koja se održava četvrtkom, da bi se već u petak ekspresno našao u Istočnom Sarajevu, gde predaje takođe na Filozofskom fakultetu. Da ne bi bilo zabune, ministar ova tri dana provedena u Beogradu iskoristi da svrati i na Pravoslavno-bogoslovski fakultet, gde predaje hermeneutiku i antropologiju.

Duvanska mafija

Sreten Jocić, zvani Joca Amsterdam, koji je u ponedeljak optužen kao organizator ubistva vlasnika „Nacionala" Ive Pukanića, ponudio je preko posrednika nagodbu srpskim vlastima. „Pres“ piše da je Jocić poručio da je spreman da otkrije nalogodavca ubistva Ive Pukanića ako mu se garantuje da neće dobiti više od 10 godina.
„Ako bi mu država garantovala manju zatvorsku kaznu, on bi otkrio ime čoveka koji je dao 1,5 miliona evra za ubistvo Pukanića...“ piše Presa, pozivajući se na izvor koji naglašava da je poruka Pukanića „sročena vrlo oprezno", ali da je iz nje jasno da je Jocić spreman da sarađuje sa vlastima.

Narko mafija

Stanko Subotić (ilustracija Alo)

“Stanko Subotić u aferi sa kokom!”, piše “Alo” prenoseći izveštaj Argentinske televizije „Todo Notisijas“ (TN) koja je objavila izveštaj Federalne policije Argentine o akciji „Balkanski ratnik“, u kojoj je do sada zaplenjeno 2,1 tonu kokaina. Na spisku osumnjičenih za pokušaj krijumčarenja više od dve tone kokaina nalaze se petorica Srba, dok je kao vođa bande obeležen izvesni Nenad Novaković. Video-materijal pokazuje i još petoricu osoba koje su pod istragom, a među njima se nalazi i ime Stanko Subotić, koga je u izveštaju argentinske policije označila Američka služba za borbu protiv narkotika (DEA), koja je sa srpskom Bezbednosno-informativnom agencijom sarađivala na otkrivanje narko-bande u Južnoj Americi.

Fudbalska afera

Protiv Dragana Džajića (63), Vladimira Cvetkovića (68) i Miloša Marinkovića (73), nekadašnjih funkcionera FK Crvene zvezde, koji su osumnjičeni da su nezakonito prisvojili više od 13 miliona evra od prodaje pet fudbalera ovog kluba juče okončan istraga u Okružnom sudu u Beogradu. Istražni sudija Branislav Pantelić je, prema pisanju “Blica”, okončao istragu i predmet prosledio Okružnom tužilaštvu na dalje postupanje.
“Tužilaštvo sada može da podigne optužnicu, da zatraži dopunu istrage ili da odustane od daljeg krivičnog gonjenja,” kaže Ivana Ramić, portparol beogradskog Okružnog suda.
Nijedan od petorice fudbalera, koji su prema tvrdnjama policije i tužilaštva oštećeni, pred istražnim sudijom nije teretio Džajića, Cvetkovića i Marinkovića, niti su ih optužili da su se okoristili njihovim novcem.

Mačka na teniskom terenu na WTA turniru

Diplomate za volanom

MUP Srbije ne poseduje evidenciju o broju saobraćajnih prekršaja čiji su akteri članovi stranih misija u Srbiji, piše “Danas” konstatujući da “I diplomate vole brzu vožnju”.
Diplomate najčešće prekoračuju dozvoljenu brzinu, dok drugi statistički podaci o ovim prekršajima ne postoje. Diplomate, inače, u svakoj zemlji, pa i u Srbiji, uživaju imunitet na osnovu Bečke konvencije iz 1961, a on ne važi samo za saobraćajne prekršaje već i za teška krivična dela. Zbog imuniteta saobraćajni prekršaji koje počine diplomatski predstavnici prolaze nekažnjeno, a samim tim ne ubira se ni prihod na ime kazni.

U fići po Balkanu

Ema Karamajk u fići (ilustracija Novosti)

Oduševljena nekadašnjim srpskim nacionalnim automobilom Ema Karamajkl, Britanka iz Edinburga u Škotskoj je svoj petogodišnji rad u okviru Saveta Evrope na Kosmetu iskoristila da ostvari svoj san - da kupi fiću i obiđe čitav Balkan. “Novosti” pišu da je 4.677 kilometara prešla za deset nedelja. Ova, svakako hrabra i radoznala Škotkinja, arhitekta po zanimanju, koja je bila angažovana na projektu obnove kulturnog nasleđa na Kosmetu sada planira da iskustva sa ovog putešestvija pretoči u knjigu. Kaže da je događaja mnogo, poput onog kada su je pozvali da ostane u pravoslavnom manastiru u Rumuniji, ili kada su joj se Amerikanci smejali zbog automobila u Skoplju, pa ostali šokirani kada im je rekla da je Britanka.