Leks specijalis za „Beograd na vodi“ već u Skupštini

Poslanici Evropskog parlamenta raspravljaće u Strazburu o konačnoj verziji rezolucije o napretku Srbije u evrointegracijama. Zapad će od Beograda tražiti lojalnost, kaže Anja Filimonova. U Vučićevom „deliveri junitu“ biće pet timova i 15 ljudi. Pešićeva je ocenila da se Milošević manje plašio opozicije nego sadašnja vlast. U Skupštinu Srbije stigao je leks specijalis za „Beograd na vodi“, na usvajanje po hitnom postupku. Meštani Kosjerića strahuju od novih potresa. U Beogradu je, posle 10 godina, otvorena laboratorija za kontrolu hrane. Evropska banka odlučila je da štampa nove evre. Pristalice Njemcova tvrde da njega nisu ubili islamisti. Među strancima koje su oteli džihadisti Islamske države u Libiji, nalazi se i Austrijanac srpskog porekla. Doktorka iz Zubinog Potoka ubijena je u Domu zdravlja. Muškarac je sinoć upucan u centru Novog Pazara.

Pariz, 09.03.2015 - revija kolekcije Leonard jesen-zima 2015-2016

Srpski odgovor Zagrebu u Evropskom parlamentu

Poslanici Evropskog parlamenta danas će na plenarnoj sednici u Strazburu raspravljati o konačnoj verziji rezolucije o napretku Srbije u evropskim integracijama a za sutra je predviđeno glasanje o tom dokumentu. Očekuje se da će predlog ove rezolucije, koji je nastao ugrađivanjem poslaničkih mandata u godišnji izveštaj Dejvida Mekalistera, izvestioca EP za Srbiju, biti usvojen bez bitnih izmena jer je velikom većinom glasova već prihvaćen na sednici Komiteta za spoljnu politiku EP u februaru, piše Politika. Iako nije prošao zahtev hrvatskih poslanika da Srbija izmeni zakon koji joj omogućava istragu ratnih zločina u regionu, upućen povodom slučaja hrvatskog državljanina Veljka Marića, Evropskim parlamentom kruži posebno objašnjenje Ministarstva spoljnih poslova Srbije, koje je sastavio Saša Obradović, šef pravnog tima u sporovima pred Sudom pravde u Hagu, posvećeno ovom pitanju.

Pariz, 09.03.2015 - revija kolekcije Giambattista Valli jesen-zima 2015-2016

Zapad će od Beograda tražiti lojalnost

Saradnica Instituta za balkanistiku Ruske akademije nauka za Danas kaže da razvoj rusko-srpskih odnosa treba da se ocenjuje polazeći od nastalih složenih globalnih strateških okolnosti, u kojoj je sa jedne strane evroatlantski svet prešao u fazu kontinuirane krize, i sa druge strane nesumnjive želje da se sačuva jednopolarni svet po svaku cenu. Zapadni faktor koji pojačava agresivnu propagandnu retoriku i realnu vojnu pretnju protiv Rusije nesumnjivo će tražiti lojalnu, ako ne potpuno potčinjenu poziciju i od Srbije, čiji je vladajući režim zauzeo kurs sa evrointegracijama. „Takva je logika istorijskog procesa na datoj etapi a imanentna karakteristika anglosaksonske politike kao izrazito antiruske ostaje nepromenjena. Na savremenoj međunarodnoj areni praktično nema posebnog izbora“, navodi Anja Filimonova.

Vašington, 09.03.2015 - sastanak američkog predsednika Baraka Obame i predsednika Saveta Evropske Unije Donalda Tuska u Beloj kući

U Vučićevom „deliveri junitu“ 15 ljudi

Petnaest ljudi će raditi u pet timova formiranih pri kabinetu premijera Aleksandra Vučića po „deliveri junit“ sistemu koji je patentirao Toni Bler kao premijer Britanije, piše Politika. Engleski izraz „deliveri junit“ u prevodu znači „jedinica za isporuku“ a u pitanju su akcioni timovi. Prema dokumentu, reč je o timovima za direktna ulaganja, restrukturiranje velikih državnih sistema, reformu državne uprave, insfrastrukturu i poljoprivedu. Njihov zadatak biće da pokrenu sve poluge sistema kako bi što pre bili realizovani najvažniji državni projekti. Pored direktora, svaki tim imaće još dva zaposlena – starijeg službenika i analitičara. Izvor lista kaže da su zasad tri tima od pet dobila direktore. Na čelu jedinice za infrastrukturu biće Igor Lončarević, koji je nekada radio u Agenciji za privatizaciju, te u Ministarstvu za državnu upravu.

Pešić: Milošević se manje plašio opozicije

Predstavnik SPS-a Milutin Mrkonjić i predsednik Pokreta socijalista i ministar rada Aleksandar Vulin položiće sutra, kao i svake godine, vence na grob bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića u Požarevcu, povodom devet godina od njegove smrti, piše Danas. U centrali SPS-a juče nisu imali informacije o tome da li će partija obeležiti godišnjicu smrti svog prvog predsednika. Sociolog Vesna Pešić ocenila je da Miloševićevo doba karakterišu ratovi koje je vodio i da je sve što se dešavalo bilo podvrgnuto toj politici. „To doba je obeležio ratni nacionalizam, ali i ekonomska propast zemlje. Ova vlast danas je hoštaplerska, kao što je bila i Miloševićeva, ali na drugačiji način. Ono što je, između ostaog, razlikovalo Miloševića od ove vlasti jeste to što je on bio tolerantniji prema opoziciji i nije je se plašio“, ističe Pešićeva.

Leks specijalis za „Beograd na vodi“

U Skupštinu Srbije stigao je Predlog zakona – leks specijalis, na usvajanje po hitnom postupku, o postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole radi realizacije izgradnje projekta „Beograd na vodi“. Ovim zakonom uređuje se utvrđivanje javnog interesa za eksproprijaciju nepokretnosti radi realizacije projekta izgradnje, pišu Novosti, kao projekta od posebnog značaja za Srbiju i Beograd. Njime se određuje korisnik eksproprijacije, uređuje postupak i drugi odnosi koji nastanu u realizaciji projekta, postupak i način izdavanja građevinske dozvole i drugih akata potrebnih u postupku izgradnje objekata. Takođe, utvrđuje se javni interes za eksproprijaciju nepokretnosti u cilju privođenja zemljišta nameni radi izgradnje poslovno-stambenog kompleksa „Beograd na vodi“ sa pratećim infrastrukturama.

Strah u Kosjeriću od novih potresa

Žitelji Mrčića i Ražane kod Kosjerića bili su juče uplašeni i strepeli su od novih potresa, dan pošto je zemljotres u nedelju osetila gotovo cela Srbija a čiji je epicentar bio na sredokraći ova dva sela, pišu Novosti. Nakon najjačeg potresa, desetak minuta pre 22, kako kažu meštani, usledilo je više manjih a sat i po posle ponoći još jedan uznemirujući. Uplašeni, pre svega zbog čudnog huka koji se čuo cele noći, meštani tvrde da nisu mogli da spavaju a jutro su jedva dočekali. „Decu, srećom, uspavljujemo tek oko deset sati, pa bogu hvala, nisu bili u krevetu kada je zatreslo i kada su delovi plafona i malter sa zidova počeli da se odvaljuju i padaju na njihov jastuk“, pričaju Mira i Savo Rakić iz zaseoka Rakići u Ražani. U njihovoj kući popucali su plafoni i zidovi, posuđe je popadalo sa polica regala, otkačile su se plafonjerke i lusteri. Prema rečima seizmologa Stepe Petrovića-Čačića i Dejana Valčića, iako nije zahvalno prognozirati da li će biti novih potresa, sve ukazuje da se tlo smiruje.

Otvorena laboratorija za kontrolu hrane

U Beogradu je juče počela sa radom Direkcija za nacionalnu referentnu laboratoriju, kojom bi Srbija trebalo da dobije zaokružen sistem kontrole zdravstvene bezbednosti hrane, pišu Novosti. Evropska unija je u tu laboratoriju od 2004. uložila osam miliona evra za izgradnju i adaptaciju prostorija, opremanje i obuku zaposlenih, kazala je na otvaranju Snežana Bogosavljević Bošković, ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine. U okviru Direkcije najpre je počela da radi Nacionalna fitosanitarna laboratorija. Reč je o laboratoriji za ispitivanje semena, bilja i sadnog materijala u okviru Direkcije Nacionalne referentne laboratorije DNRL, na čije je otvaranje srbija čekala više od 10 godina. „Srbija je jedina u regionu koja nije imala nacionalnu referentnu laboratoriju a sada je imamo, i to najbolje opremljenu“, istakla je ministarka.

Evropska banka štampa nove evre

Prvi put od izbijanja globalne finansijske krize 2008. godine, Evropska centralna banka pokrenula je juče svoju kovnicu novca ne bi li poplavom jeftine valute podstakla investitore da ulažu u oporavak anemične privrede evrozone, piše Politika. Odluka ECB-a da od sada do septembra 2016. godine, svakog meseca ulaže 60 milijardi novih evra u kupovinu državnih obveznica članica evrozone (za sada ne i Grčke), iznuđena je činjenicom da sve prethodne mere banke iz Frankfurta nisu urodile plodom. Ipak, mogući bankrot Grčke i Koruške prve su u nizu neizvesnosti koje bacaju senku na odluku ECB-a da započne sa masovnim štampanjem novca, navodi list.

Pristalice Njemcova: Nisu ga ubili islamisti

Pristalice i prijatelji ubijenog ruskog opozicionog lidera Borisa Njemcova rekle su juče da njegovo ubistvo nije moglo biti motivisano islamskim ekstremizmom. Petorica muškaraca su u pritvoru zbog ubistva Njemcova 27. februara i svi su iz regiona Čečenije, gde pretežno žive muslimani, ili iz drugih delova severnog Kavkaza, prenosi Kurir. Čečenski lider Ramzan Kadirov je izjavio da je jedan od glavnih osumnjičenih Zaur Dadajev mogao biti motivisan Njemcovim komentarima posle napada na francuski časopis Šarli ebdo. „Svi koji poznaju Zaura znaju da je veoma religiozan i da je, kao i svi muslimani, bio šokiran postupcima Šarlija i komentarima onih koji su podržali objavljivanje karikatura“, rekao je Kadirov. Njemcov je na internetu kritikovao napadače na Šarli ebdo, rekavši da je islam „mlada religija koja je trenutno u svom Srednjem veku i da predstoji dugotrajna borba da bi se porazila islamska inkvizicija“.

Austrijanac srpskog porekla otet u Libiji

Među otetim radnicima jednog međunarodnog naftnog koncerna u Libiji, koje su nedavno oteli teroristi Islamske države, nalazi se i jedan državljanin Austrije srpskog porekla – Dalibor Savičić (39) iz Linca, prenosi Kurir. Njega i još osam zaposlenih u petak su oteli teroristi ID-a, koji su napali naftno polje na jugu Libije. Ministarstvo inostranih poslova Austrije potvrdilo je juče da je Savičić u rukama džihadista. „Sada imamo sigurne informacije da je grupa stranaca, koja se nalazila na naftnom polju al Gani, kada su ga napali 6. marta teroristi Islamske države, u rukama terorista“, navodi se u saopštenju. Ministarstvo trenutno nema informacije o mestu boravka otetih. U napadu ID-a na naftno polje ubijeno je 11 pripadnika obezbeđenja a Savičić i drugi stranci su oteti. Napadači su pripadnici grupe koja je pre par nedelja odsekla glave 21 Koptu.

Ubijena doktorka u Zubinom Potoku

Lekarka Dušanka Andrejević ubijena je sinoć hicima iz vatrenog oružja na radnom mestu u Domu zdravlja u Zubinom Potoku na severu Kosmeta, piše Blic. Direktor Zdravstvenog centra u Kosovskoj Mitrovici Milan Ivanović izjavio je da je Andrejevićeva iskrvarila i da je bez znakova života dovezena u mitrovačku bolnicu gde je bezuspešno pokušana reanimacija. Doktorka je doneta bez znakova života, pogođeni su veliki krvni sudovi, brzo je iskrvarila i u bolnicu u Kosovskoj Mitrovici je dopremljena bez znakova života, kazao je Ivanović. Ona je ubijena sinoć iz vatrenog oružja a ubica je uhapšen, rekao je regionalni šef operative Željko Bojić. Bojić je naglasio da je doktorka ubijena na radnom mestu kada je na nju pucao V. N. koga je policija u međuvremenu pronašla. Kod njega je pronađen pištolj a motiv za sada nije poznat.

Muškarac upucan u centru Pazara

Jedna osoba je sinoć povređena u pucnjavi koja se dogodila u centru Novog Pazara, izjavila je Bedrija Čeković, portparol Policijske uprave Novi Pazar a prenosi Kurir. Pucnjava se dogodila u centru grada a povređeno lice je prebačeno u novopazarski Zdravstveni centar. Načelnik hirurškog odeljenja tog centra Kemal Brničanin izjavio je da je dovezena osoba zadobila ranu u predelu trbuha i dodao da je životno ugrožena. On je sinoć rekao da je operacija u toku i da će se više detalja o stanju povređenog znati ovog jutra. Policija je izašla na lice mesta. Sve se odigralo u pešačkoj zoni, u samom centru Novog Pazara, koja je najfrekventnija u gradu.

Španovićeva se iz Praga vratila kolima

Ivana Španović je ostvarila najveći uspeh u karijeri prvom zlatnom medaljom u seniorskoj konkurenciji koju je, državnim rekordom od 6,98 metara, osvojila skokom na dvoranskom prvenstvu Evrope, ali se iz Praga, kako piše Blic, nije vratila u Beograd avionom kao ostatak naše nacionalne selekcije. Neprijatnost prilikom puta u Češku bila je više nego dovoljan razlog da se Španovićeva odluči na drugačiji povratak kući. Veliku podršku u Pragu imala je i od verenika Vlade, koji je došao da je bodri, ali i da je vrati u Srbiju. „Kad smo dolazili na takmičenje, bilo je problema na letu, pa mi je priselo. Rešila sam da se ne vratim avionom, nego automobilom. Što je sigurno, sigurno je“, rekla je srpska reprezentativka.