Energetska tranzicija je bilionska pretnja za naftno-gasni sektor
Energetska tranzicija dovodi u pitanje vrednost kapitala naftno-gasnog sektora, pre svega u oblasti geoloških istraživanja i proizvodnje nafte u iznosu od 14 biliona dolara, saopštila je konsultantska kuća Vud Mekenzi (Wood Mackenzie), u svojoj najnovijoj prognozi koja se odnosi na perspektivu energetske industrije. (Procenjuje se da će prema najoptimističnijem razvoju događaja, globalna potražnja polako i postepeno opadati, da bi dostigla 90 miliona barela dnevno 2050. godine. Foto: Shutterstock)
Potražnja za naftom može da raste tokom naredne decenije ili tek nešto duže. Sa duge strane, ukoliko postoji odlučnost u sprovođenju plana o ograničenju globalnog zagrevanja na 2 stepena Celzijusa do 2050. godine, može se očekivati pad potražnje i cena nafte još tokom ove decenije, navodi se u juče objavljenom izveštaju konsultantske kuće Vud Mekenzi (Wood Mackenzie). Istovremeno se ocenjuje da će potražnja i cena gasa biti otpornije u narednom periodu.
Koji god od ova dva scenarija da se ostvari, imaće implikacije na naftno-gasnu industriju, pre svega u sferi geoloških istraživanja i proizvodnje nafte i gasa. U tom pogledu ova konsultantska kuća procenjuje da je u riziku kapital od 14 biliona dolara.
Međutim, kratkoročno gledano, budućnost nafte i gasa uopšte nije pesimistična, ocenjuje Vud Mekenzi. U izveštaju se navodi da će se potražnja za naftom i gasom vratiti na predpandemijski nivo, čak i da bi ga mogla nadmašiti, ostvarujući proizvodnju od 160 miliona barela ekvivalenta nafte dnevno.
Ipak, otvoreno je pitanje hoće li naftne i gasne kompanije koje postaju finansijski sve nestabilnije, ove godine moći da ostvare dovoljno prihoda uz cenu nafte od 60 dolara po barelu kao što su to činile sa cenom od 100 dolara po barelu severnomorske nafte Brent pre sedam godina, ističu analitičari Vud Mekenzi-ja.
Ilustracija Wood Mackenzie - Komercijalna imovina pre i posle oporezivanja u kontinuiranom rastu potražnje i ubrzanom scenariju tranzicije energije
Dugoročno gledano, stvari su nešto drugačije, posebno u kontekstu procesa energetske tranzicije koji uključuje pad potražnje za naftom.
U Vud Mekenziju procenjuju da će prema najoptimističnijem razvoju događaja, globalna potražnja polako i postepeno opadati, da bi dostigla 90 miliona barela dnevno 2050. godine. Istovremeno se ocenjuje se da bi to podstaklo ulaganja u novu proizvodnju i dovelo do rasta cene iznad 80 dolara po barelu do 2030. godine.
Međutim, ako se na globalnom nivou zaista u punoj meri bude sledio pravac o ograničenju globalnog zagrevanja na 2 stepena Celzijusa, potražnja za sirovom naftom mogla bi pasti na samo 35 miliona barela dnevno do 2050. godine, dok bi rast potražnje dostigao svoj vrhunac do 2025. godine. Takav razvoj bi značio prosečnu cenu Brenta od oko 40 dolara po barelu 2030. godine, sa tendencijom daljeg pada, ocenjuje se u izveštaju konsultantske kuće Vud Mekenzi.
Izveštaj dolazi samo dva dana nakon što je Međunarodna agencija za energiju (IAE) pozvala energetsku industriju da hitno zaustavi ulaganja u novu proizvodnju nafte kako bi svet mogao da postigne ciljeve iz Pariskog klimatskog sporazuma do 2050. godine.
U ranijem izveštaju ove međunarodne organizacije, od februara 2021. godine, objavljeno je da će globalna potražnja za naftom ove godine porasti za 5,4 miliona barela na dan, da bi dostigla 96,4 miliona barela dnevne proizvodnje, i uspeti time da povrati oko 60 odsto obima izgubljenog uticajem pandemije prošle godine.
