MMF zahteva ozbiljnije mere za ublažavanje klimatskih promena
Potrebno je hitno ukloniti nedostatke u globalnoj strategiji za ublažavanje klimatskih promena, jer svet trenutno nije na pravom putu da ostvari ciljeve Pariskog sporazuma koji zahteva smanjenje globalne emisije ugljen-dioksida za 20 do 50 procenata do kraja ove decenije, kako bi se potom došlo do neto nula emisija gasova do sredine veka, ocenio je Međunarodni monetarni Fond (MMF) u svom izveštaju objavljenom u svetlu Samita o klimi (COP26) koji se održava u Glazgovu. MMF-a traži i da naknada za ugljenik bude najmanje 75 dolara po toni emisije. (Foto: Youtube screenshot)
Klimatske promene predstavljaju ozbiljnu pretnju za makroekonomsku i finansijsku stabilnost i kreatori globalne politike koji prisustvuju Samitu o klimi (COP26) u Glazgovu moraju da se pozabave kritičnim nedostacima klimatske strategije kako bi se smanjile štetne emisije i obuzdalo globalno zagrevanje, ocenio je Međunarodni monetarni fond u izveštaju objavljenom na zvaničnoj stranici ove međunarodne finansijske organizacije.
Potezi koji se planiraju za period do 2030. godine omogućili bi se štetne emisije umanje za jednu ili maksimalno dve trećiine od nivoa potrebnog za ograničavanje zagrevanja za 1,5 do idealnih dva stepena Celzijusa, ocenjuje Fond u službenoj belešci objavljenoj u nedelju, kada je i počeo Samit o klimi (COP26).
„Nepromenjene globalne politike će omogućiti da emisije ugljenika budu daleko veće do 2030. godine nego što je potrebno za održavanje cilja o smanjenju temperature za 1,5 stepen Celzijusa“, rekla je izvršna direktorka MMF-a Kristalina Georgieva.
Potezi do 2030. godine smanjili bi emisije gasova tek za jednu ili dve trećiine od planiranog nivoa.
(Izvor: Pixabay)
Svetski lideri koji prisustvuju Konferenciji ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP26) u Škotskoj imaju za cilj da podignu lestvicu u pogledu obaveza preuzetih u Parizu 2015. godine, kako bi se doprinelo stabilizaciji klime, ali i da ubrzaju akcije za dostizanje nulte emisije gasova do sredine veka.
Ograničavanje globalnog zagrevanja u pravcu dostizanja ciljeva Pariskog sporazuma zahteva da se globalne emisije ugljenika do 2030. godine smanjuju za 25 do 50 procenata ispod nivoa iz 2021. godine, nakon čega bi usledio stabilan pad na neto nultu emisiju gasova do sredine ovog veka, procenjuje MMF.
„Uprkos tome što se zemlje obavezuju da će na različite načine dostići neto nula emisiju i podižu svoje klimatske ciljeve do 2030. godine, prisutan je veliki jaz kada su u pitanju kratkorični planovi za ublažavanje posledica globalnog zagrevanja“, rekla je Georgieva.
U izveštaju Fonda se još navodi da se oko 135 zemalja koje stvaraju više od tri četvrtine globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte obavezalo da će u potpunosti prestati da emituju štetne gasove do do sredine veka. Međutim, Fond u svom izveštaju ocenjuje da izostaju kratkoročni planovi koji bi trasirali put ostvarivanju tih dugoročnih klimatskih ciljeva.
MMF je ukazao i na potrebu veće finansijske podrške za ekonomije u razvoju kako bi se podržale njihove snažnije klimatske ambicije, i istovremeno amortizovale posledice realizacije klimatskih ciljeva po ta tržišta.
Prema oceni Fonda, razvijene ekonomije bi morale da ispune prošle godine preuzetu obavezu i obezbede 100 milijardi dolara godišnje za finansije zemlja sa niskim prihodima.
MMF ocenjuje da postoji veliki jaz između dugoročnih klimatskih ciljeva i kratkoročnih planova
za njihovo postizanje. (Izvor: Pixabay)
Porez na ugljen-dioksid najmanje 75 dolara
U svome izveštaju MMF je takođe predložio donju granicu cene ugljen-dioksida od 75 dolara po toni koja bi važila za malu grupu velikih emitera.
Uspostavljanje donje granice bilo pravično, kažu u Fondu, dok bi cene varirale u zavisnosti od ekonomskog razvoja svake pojedinačne zemlje, uz preporuku uvođenja finansijske i tehnološke podrške za one sa niskim prihodima.
Cena ugljenika daje specifičnu vrednost toni ugljenika koju emituje industrija, što čini skupljim zagađivanje životne sredine, smatraju u Fondu uz ocenu da donja cena ugljenika nameće porez na fosilna goriva sa ciljem da se podstaknu ulaganja u alternativna rešenja sa niskim sadržajem ugljenika.
MMF ipak procenjuje da će za ostvarivanje cilja o održavanju globalnog zagrevanja ispod 2 stepena Celzijusa biti potrebno da do 2030. godine cena emisije ugljenika bude veća od 75 dolara po toni.
MMF takođe poziva zemlje da povećaju zelena javna ulaganja i ubrzaju uvođenje čistih tehnologija kao što su pametne mreže i stanice za punjenje električnih vozila.
„Bez hitnog otklanjanja nedostataka u klimatskim ciljevima, strategijama i planovima o načinu finasiranja, stvoriće se veliki jaz između ciljanog i mogućeg kada je reč o smanjenju štetnih emisija posle 2030. godine, što će uveliko povećati troškove tranzicije i potencijalno onemogućiti da se globalno zagrevanje smanji na planirane temperaturne nivoe”, ocenio je MMF.
MMF saopštava da je naknadama na ugljen-dioksid pokriveno skoro 25 odsto emisija u 2021. godini,
u odnosu na 17 odsto prošle godine. (Izvor: Pixabay)
Uz ove upozoravajuće procene, iz Fonda je danas stigla informacija da ta međunarodna finansijska institucija svesrdno radi na podršci zemljama da uvedu naknade na emisiju ugljenika, kai i da sve veći broj njegovih članica usvaja takve mere.
Govoreći na konferenciji Ujedinjenih nacija o klimi (COP26) u Glazgovu, izvršna direktorka MMF-a Kristalina Georgijeva je rekla da je naknadama na ugljen-dioksid pokriveno skoro 25 odsto emisija u 2021. godini, u odnosu na 17 odsto prošle godine, prenosi Rojters.
Kako je navela, dug je put do potpune pokrivenosti, ali je vidna veća rešenost zemalja da naplaćuju naknadu za ugljenik i Fond radi na tome da ih podrži u preduzimanju te mere.
