Rekordno visoke cene energije u Evropi

„Problem još nije ni počeo“, rekao je Žulijan Oaro (Julien Hoarau), direktor EnergyScan-a, jedinice za analizu francuske energetske kompanije Engie SA. „Evropa će se suočiti sa veoma teškom zimom.“

I nije jedini koji upozorava na probleme uoči predstojeće zime. Italijanski energetski gigant Enel SpA i austrijska naftna i gasna kompanija OMV AG izdale su slična upozorenja, navodi portal OilPrice.

Analitičari američke investicione banke Goldman Saks, u svom poslednjem izveštaju objavljenom u ponedeljak, procenjuju da su veleprodajni troškovi prirodnog gasa i električne energije skočili na rekordno visoke nivoe u Evropi, jer rast potražnje zbog ponovnog otvaranja ekonomija pogođenih pandemijom ne može da zadovolji slaba ponuda, na čije su smanjenje uticali brojni faktori, prenosi Blumberg.

"Dinamika određivanja cena energije u Evropi nudi uvid u ono što se sprema za druga robna tržišta", ocenio je šef sektora istraživanja roba ove banke Džefri Kari (Jeffrey Currie).

Ukupna stopa inflacije u evrozoni već je porasla na 3 odsto, što je najveći nivo u prethodnoj deceniji. Zvaničnici Evropske centralne banke ipak veruju da je reč o kratkoročnom trendu.

Međutim, „verovatnoća da proizvođači izvrše transfer troškova je veoma velika“, rekao je Karnsten Brzeski (Carsten Brzeski), ekonomista danske ING NV bankarske grupacije.

Dinamika određivanja cena energije u Evropi nudi uvid u ono što se sprema za druga robna tržišta, ocenjuje američka investiciona banka Goldman Saks. (Izvor: Pixabay)

Rumunija je takođe zabeležila povećanje inflacije u avgustu na 5,25 odsto, u odnosu na 4,95 odsto koliko je zabeleženo mesec dana ranije, i to uglavnom usled rasta cena gasa i električne energije, prenosi rumunski poslovni portal Profit.

Procenjuje se da bi tokom predstojeće zime situacija mogla da bude još teža.

Prema rečima Zoltana Nađ-Begea (Zoltan Nagy Bege), potpredsednika Nacionalne regulatorne agencije za energetiku (ANRE), cena prirodnog gasa za domaćinstva udvostručiće se u sledećoj grejnoj sezoni u odnosu na prošlu godinu.

Cene gasa počele su da rastu tokom leta, kada je postajalo sve jasnije da Evropa nema dovoljne rezerve da omogući redovno dopunjavanje iscrpljenih zaliha u predstojećem zimskom periodu.

„Tokom čitavog leta smo imali kašnjenja u skladištenju“, rekao je Alfred Stern, generalni direktor austrijskog proizvođača nafte i gasa OMV AG.

Analitičari procenjuju da su nivoi gasa u evropskim skladištima znatno ispod proseka u poslednjih pet godina. (Izvor: Pexels)

Nestašica gasa

Jedan od razloga za poskupljenje gasa je ograničenje izvoza gasa iz Rusije, najvećeg evropskog snabdevača, usled velike domaće potražnje, tranzita manjih količina kroz Ukrajinu i mogućih prekida u proizvodnji.

Drugi razlog je ponovno pokretanje azijskih ekonomija, koje su konkurent Evropi u snabdevanju tečnim prirodnim gasom (LNG), što takođe utiče na rast cena.

Analitičari procenjuju da su nivoi gasa u evropskim skladištima „znatno ispod proseka u poslednjih pet godina“.

S obzirom na to da se gas takođe koristi u proizvodnji električne energije, nestašice su dovele do rasta cena električne energije. U petak je 1,0 megavat-čas za isporuku narednog dana stavljen na aukciju po ceni od oko 129 evra u Nemačkoj i Francuskoj.

Suvo i toplo vreme, sa slabim vetrom, pogoršava problem u Evropi, ograničavajući proizvodnju energije iz obnovljivih izvora i povećavajući proizvodnju na bazi fosilnih goriva, što je dovelo do rasta cena uglja za više od 70 odsto u ovoj godini.

Povećana potražnja podigla je cenu sertifikata za emisiju ugljen-dioksida na najviši istorijski nivo od 62,75 evra.

Domaća proizvodnja gasa u Evropi takođe pada, a jedna od najvećih rezervi prirodnog gasa u svetu, gasno polje u Groningenu u Holandiji moglo bi biti zatvoreno tri godine ranije nego što se očekivalo.

Cene prirodnog gasa su sada toliko visoke da se njime trguje po višim cenama u odnosu na sirovu naftu.

Procene takođe govore da plan o ostvarivanju neto nula emisije gasova sa efektom staklene bašte do 2050. godine dodatno komplikuje stvari.

U svom izveštaju, Međunarodna agencija za energetiku (IEA) navodi da će se, nakon pada za 1,0 odsto u 2019. godini i za 3,5 odsto u 2020. godini, emisije ugljen-dioksida iz elektroenergetskog sektora povećati za 3,5 odsto u ovoj godini, odnosno za 2,5 procenata u narednoj, čime bi dostigle istorijski vrhunac.

To je i razlog što IEA procenjuje da su potrebne intenzivnije mere za smanjenje emisija, što prema navodima iz izveštaja znači da „proizvodnja električne energije na bazi uglja mora da padne za više od 6,0 procenata godišnje, delimično se zamenjujući gasom, čija će se zastupljenost povećati za oko 5,0 godišnje“.

I ova procena predstavlja snažan osnov za dalji rast potražnje i cena energije.