Kompromis vodećih OPEK članica nije trajno rešenje
Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEK) postigla je u sredu dogovor posle skoro dvonedeljnog zastoja u razgovorima o budućem nivou proizvodnje nafte, koji su izazvale vodeće članice alijanse Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati. Mada su prve reakcije povodom sporazuma pozitivne, pre svega zbog toga što je do njega uopšte došlo, stručnjaci procenjuju da on ipak nije trajnog karaktera. Svi se ipak nadaju da bi sporazum mogao pomoći u pokušajima da se spreči nagli rast cena nafte i zadrži relativan mir na tržištu. (Foto: Shutterstock)
Da se u okviru OPEK-a do dogovora dolazi sve teže, pokazali su i poslednji razgovori u vezi sa definisanjem izvoznih kvota nafte, koji su protekli u znaku oštog sukoba vodećih članica OPEK-a, Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskh Emirata, ali se na kraju ipak došlo do kompromisnog rešenja.
Povod za konflikt je zahtev Emirata o povećanju proizvodnje crnog zlata sa 3, 17 na 3, 8 miliona barela dnevno, što je Saudijsko kraljevstvo odbilo, što je i izazvalo dvonedeljni zastoj u pregovorima.
Većina članica OPEK-a je podržala inicijalni sporazum kojim se predviđa kolektivno mesečno povećanje pumpanja „crnog zlata“ za po 400.000 barela dnevno do kraja 2022. godine.
U sredu je, međutim, više nezvaničnih izvora potvrdilo da je kompromisni sporazum ipak postignut i da će proizvodnja nafte u Emiratima biti povećana na 3, 65 barela dnevno, ali tek od aprila 2022. godine kada ističe važnost tekućeg sporazuma o kvotama, postignutog prošle godine.
Mada su prve reakcije povodom sporazuma pozitivne, pre svega zbog toga što je do njega uopšte došlo, stručnjaci procenjuju da on ipak nije trajnog karaktera. Svi se ipak nadaju da bi sporazum mogao pomoći u pokušajima da se spreči nagli rast cena nafte i zadrži relativan mir na tržištu.
Sporazum je doveo i do toga da, barem privremeno, obe strane budu zadovoljne i da se izbegne mogućnost da neka od vodećih članica OPEK-a napusti tu organizaciju.
Povod za konflikt je zahtev Emirata o povećanju proizvodnje nafte sa 3, 17 na 3, 8 miliona barela dnevno,
što je Saudijska Arabija odbila. (Izvor: Adnoc.ae)
Rijad je uspeo u težnji da zadrži još neko vreme na snazi sadašnji sporazum, a Abu Dabi je isposlovao nešto veću proizvodnju, makar i sa odloženim dejstvom.
Važan dodatni uspeh ovog kompromisa Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata je i u barem privremenom smirivanju ozbiljnog zaoštravanja odnosa između dva prestolonaslednika pomenutih zemalja, saudijskog princa Mohameda bin Salmana i princa UAE Mohameda bin Zajeda. Ono što je obema stranama zajedničko u vezi sa tržištem nafte i gasa je da i jednom i drugom princu odgovaraju stabilne cene i siguran izvoz, ocenjuje specijalizovani portal OilPrice.
Međutim nisu samo Emirati nezadovoljni sadašnjim nivoom proizvodnje i izvoza nafte.
Nezadovljnih ima i među drugim članicama OPEK-a, ali i među njihovim saveznicima, pre svega je to Rusija, ali i ostale naftom i gasom bogate zemalje nastale posle raspada SSSR.
Ruske kompanije svakako žele povećavanje proizvodnje i bržu naplatu svojih rezervi. Od OPEK članica posebno je Irak nezadovoljan činjenicom da mu manja proizvodnja od moguće, što je posledica politike alijanse, znatno smanjuje prihode i položaj na tržištu.
Sporazum koji je postignut je doprineo da se izbegne mogućnost da neka od vodećih članica OPEK-a
napusti tu organizaciju. (Izvor: Shutterstock)
Pritisak se povećava i činjenicom da veliki deo sveta predviđa relativno brzo napuštanje fosilnih goriva, zarad smanjivanja emisije ugljenika i usporavanja klimatskih promena, tako da bi mnogi proizvođači vrlo rado ubrzali eksploataciju, prodaju i naplatu svojih zaliha.
Povećanje proizvodnih kapaciteta biće gotovo sigurno bitna tačka sukoba svih članica OPEK-a tokom narednih godina.
Za saudijskog princa svakako nije tajna da su Emirati uložili značajna sredstva u povećanje svojih kapaciteta i da planiraju proizvodnju oko pet miliona barela dnevno i pre 2030. godine.
Državna kompanija ADNOC (Abu Dhabi National Oil Company) već je uložila u taj projekat oko 122 milijarde dolara i sigurno od njega neće odustati.
Istovremeno, OPEK+ mora pažljivo da prati događanja u Sjedinjenim Američkim Državama i tamošnju proizvodnju nafte iz škriljaca. Ta će proizvodnja sigurno biti značajno povećana ukoliko cene nafte budu u većem porastu i dosegnu cenu između 75 i 80 dolara po barelu. OPEK svakako ne bi želeo da do toga dođe.
Uprkos povećanim apetitima Abu Dabija (UAE) i drugih proizvođača nafte i gasa, sadašnja tržišna situacija je sasvim povoljna za vodeće članice OPEK-a i Rusiju, tako da je teško poverovati da oni zaista imaju nameru da je svojim sukobima dovedu u pitanje.
Drugi bitni faktori, poput Covid-19 pandemije, smanjenog izvoza u Kinu i insistiranju Evropske unije na smanjenju emisije štetnih emisija, svakako se pažljivo procenju u OPEK-u, ali reklo bi se da za sada to ne predstavlja veliku opasnost za planirane poslove, pogotovo kada se ima u vidu globalni ekonomski oporavak, koji podrazumeva i porast potražnje za energentima.
Ipak, različite dugoročne proizvodne strategije i planovi članica lako bi mogli dovesti i do novih sukoba u okviru OPEK-a, što je i razlog da su poznavaoci prilika gotovo sigurni da će se sadašnje trzavice i sukobi u okviru alijanse i ostalih vodećih država u sektoru nafte i gasa nastaviti, a možda i dodatno zaoštriti u narednom periodu.
