Uticaj energetske tranzicije na tržišta u razvoju

Zbog pojačanih uticaja ekoloških, socijalnih i upravljačkih standarda (environmental, social, and governance - ESG) na čitavu energetsku industriju, tri svetska energetska diva nedavno su prošla kroz događaje koji bi mogli dramatično da promene njihov način poslovanja.

U izuzetno značajnoj presudi, holandski sud je krajem maja ove godine naložio britansko-holandskoj kompaniji Šel (Royal Dutch Shell) da emisiju ugljenika koju je imao 2019. godine smanji za čak 45 odsto do 2030. godine.

Prethodno je tužbu u ime 17.000 Holanđana podnelo sedam ekoloških organizacija, među kojima su i Grinpis (Greenpeace) i Prijatelji Zemlje (Friends of the Earth) iz Holandije, tvrdeći da ta gigantska multinacionalna kompanija ugrožava njihova ljudska prava nastavljajući sa ulaganjima u fosilna goriva.

Šel, koji je prethodno predstavio plan o smanjenju emisije ugljenika, ipak je najavio žalbu na presudu, no sudska odluka veoma jasno pokazuje sve veći društveni pritisak na vodeće energetske kompanije da znatno poboljšaju performanse svoje proizvodnje.

Istog dana kada je donesena pomenuta presuda u Holandiji, deoničari američkog energetskog diva Ševron (Chevron) izglasali su predlog za smanjenje emisija nastalih korištenjem njihovih proizvoda, dok je samo dan kasnije, 27. maja hedž-fond Endžin 1 (Engine No.1) uspeo da izdejstvuje otpuštanje dvojice članova odbora američke multinacionalne kompanije Ekson Mobajl (Exxon Mobile) koji su se protivili naporima tog energetskog giganta da se promeni odnos prema klimatskim promenama i emisiji štetnih gasova.

Iako ova dva događaja ne sadrže konkretne korake prema dekarbonizaciji, oni jasno pokazuju nastojanje investitora za primenu strožijih ESG standarda i što bržim prelazom na obnovljive izvore energije, ocenjuje u svojoj nedavno objavljenoj analizi globalna istraživačka i konsultantska firma Oxford Business grupa.

Oxford Business grupa ocenjuje da investitori uslovljavaju kompanije ka što bržem prelasku na obnovljive izvore energije. (Izvor: Shell)

Bankarski sektor pod lupom

Mnogi finansijski analitičari očekuju da će se i banke uskoro suočiti sa novim zahtevima da se ispita koliko su njihovi zajmovi usmereni u kapitalne investicije povezani sa klimatskim promenama.

Iako obavezujuća pravila o tome još nisu objavljena, smernice Centralne Evropske banke objavljene u novembru prošle godine upućivale su banke da uzimaju u obzir klimatske rizike prilikom procene zahteva za kredite.

Uostalom, još 25. maja ministri grupe G7 su se dogovorili da se do kraja ove godine ukine sva direktna podrška njihovih vlada proizvođačima energije iz ugljenika, uz obavezu da će se potpuno zabraniti sve subvencije za fosilna goriva do 2025. godine.

Očekuje se da će se i banke uskoro suočiti sa novim zahtevima da se ispita koliko su krediti usmereni u kapitalne investicije povezani sa klimatskim promenama. (Izvor: Shell)

Izazovi i mogućnosti novih tržišta

Pritisci i podsticaji za poboljšanje zastite okoline i sprečavanje klimatskih promene postaviće čitav niz izazova za mnogobrojna tržišta u razvoju, ali će stvoriti i dosta problema za ekonomije siromašnijih država.

Naime, očekuje se da će trzišta u razvoju imati veću potražnju za električnom energijom u narednim decenijama, zbog dodatne industrijalizacije i razvoja privrede tih zemalja.

Možda je podjednako izazovna činjenica da su mnogi veliki svetski proizvođači nafte i gasa tržišta u razvoju na Bliskom Istoku i u Africi.

Kao pokazatelj da se proizvođači nafte prilagođavaju novim zahtevima, početkom maja Katar i Saudijska Arabija pridružili su se Kanadi, Norveškoj i Sjedinjenim Državama u formiranju Net-Zero Producers Forum, tela dizajniranog da osmisli dugoročne strategije za postizanje globalne nulte emisije štetnih gasova.

Saudijska Arabija, najveći svetski proizvođač nafte, ima posebno ambiciozne planove da postane lider u energetskoj tranziciji. Zemlja teži da 50 odsto električne energije dobija iz obnovljivih izvora do 2030. godine, što je ogromno povećanje, ako se u obzir uzme činjenica da je udeo obnovljivih izvora iznosio 0,05 procenata u 2018. godini.

Procenjuje se da će oko 5 miliona radnih mesta globalno biti izgubljeno u prelasku na čistu energiju, ali da će 14 miliona biti stvoreno kao rezultat ulaganja u obnovljive izvore. (Izvor: Shell)

Sredinom maja Međunarodna agencija za energiju (IEA), čije je sedište u Parizu, objavila je izveštaj o dostizanju klimatske neutralnosti do 2050. godine (Net Zero 2050), što je prvi sveobuhvatni energetski plan koji detaljno opisuje kako energetski sektor može postići nultu emisiju ugljenika do 2050. godine.

Izveštaj sadrži 400 smernica za postizanje tog cilja, od poziva na trenutnu zabranu ulaganja u nove velike projekte sa upotrebom fosilnih goriva, do zabrane prodaje novih putničkih automobila koji imaju motor sa unutrašnjim sagorevanjem posle 2035. godine.

Da bi se udovoljilo potražnji, predviđa se masovno uvođenje obnovljive energije, koja bi, prema planu, predstavljala gotovo 90 odsto proizvodnje električne energije do 2050. Za dostizanje takvog cilja neophodno je, primera radi, da se 20 puta uveća sadašnji kapacitet solarnih elektrana, uz 11 puta veće korišćenje vetroparkova.

Ukoliko bi se takvi planovi ostvarili, fosilna goriva bi imala učešće u ukupnoj proizvodnji energije od samo 20 odsto, umesto sadašnjih 80 odsto.

U pravcu realizacije tako ambicioznog cilja IEA je ogromnu odgovornost usmerila na vlade država koje bi morale da ulože velike napore, ali i značajna sredstva u energetsku tranziciju.

Analitičari Oxford Bussines grupe zaključuju da će energetska tranzicija nesumnjivo zahtevati značajno ekonomsko restrukturiranje u zemljama koje veliki deo BDP-a izvlače iz nafte i gasa, ali da se takođe mogu ostvariti i značajne ekonomske koristi.

U ovom pravcu indikativna je i procena Međunarodne agencije za energetiku (IEA), da će oko 5 miliona radnih mesta globalno biti izgubljeno u preusmeravanju sa fosilnih goriva na čistu energiju, ali da će 14 miliona biti stvoreno kao rezultat razvoja i ulaganja u obnovljive izvore.