Tranzit robe železnicom – siguran priliv u budžet

Srbija ima dobro mesto na železničkoj mapi Evrope. Ako klijenti vide da Srbija ima i dobru logistiku, da se brže ide kroz Srbiju i da je to bezbedan transit transit robe bi se vratio na srpska pruge. A tranzit uvek znači popunjenost budžeta. To je ekonomska zakon. Svi traže ono što je brže i jeftinije, kaže Mansurbek Sultanov, prvi zamenik direktora „RŽD Internešenel“ u Srbiji, odgovrajući ima li Srbija šanse da vrati tranzit koji sada ide kroz Rumuniju i Bugarsku.

U razgovoru o unapređenju železničkog saobraćaja u Srbiji, korišćenjem ruskog državnog kredita za modernizaciju srpskih pruga i nabavku dizel motornih železničkih kompozicija Sultanov ističe da i na srpskim prigama može da se putuje komforno, udobno i sve brže.

“Mi smo ponosni što sm o završili isporuku 27 dizel - motornih garnitura godinu dana pre ugovorenog roka. Svi ovi vozovi su sertifikovani i već saobraćaju na različitim deonicama,” rekao je Sultanov ističući da su i neke deonice pruga već završene i puštene, takođe pre ugovorenih rokova.

“Imali smo jednu baš produktivnu godinu. Početak radova bio je 2014. godine a do kraja prošle smo završili nekoliko projekata. Sve pre roka. Pruga Beograd – Pančevo je završena tri do četiri meseca pre ugovorenog roka, što je doprinelo da uštedimo veliku sumu novca, skoro šest miliona dolara. Ta suma je iskorišćena za dodatne radove – izgradnju još nekoliko objekata. I, bez obzira na to još skoro million dolara, tačnije 900.000 dolara je vraćeno / preostalo za korišćenje u drugim projektima,” nabraja Sultanov šta je sve urađeno minulih godina na srpskim železničkim koridorima.

Na ovoj pruzi je unutrašnja komisija Železnica Srbije završila svoj rad bez primedbi, sada radi eksterna komisija i očekuje se da, vrlo brzo, bude potpisana sva dokumentacija vezana za prijem radova. Posle toga ova pruga će dobiti sve potrebne dozvole.

Ovo je jedan od prvih projekata „RŽD Internešenel“. Osim toga su na Koridoru 10 već završene tri deonice na severu: Mala Krsna – Velika Plana, Sopot Kosmajski - Kovačevac i Golubinci – Ruma. To je skoro 60 kilometara pruge, pri čemu je povećana prosečna brzina sa 30 do projektovane brzine od 120 kilometara na sat.

Komentarišući pomoć „RŽD Internešenel“ Železnicama Srbije letos, kada je bio problem sa tunelom na pruzi Beograd – Bar Sultanov ističe da su Ruske železnice spremne da uđu u posao modernizacije cele pruge Beograd – Bar.

“RŽD je već poslao predlog u resorno Ministarstvo saobraćaja i već nam je odobrena modernizacija deonice od Resnika od Valjeva duga 77 kilometara na međunardonom koridoru 11. Radovi dobro napreduju, uprkos tome što je bilo kašnjenja pri dobijanju građevinske dozvole i eksproprijacije zemljišta. Radove ne usporava ni zatvaranja koloseka, što je neophodno zbog radova na tunelima i kosinama reka. Bez obzira na sva ta kašnjenja i zbog objektivnih i subjektivnih razloga mi smo od leta prošle godine, kada smo krenuli, već obavili 25 odsto radova. Mislim da je to baš dobar rezultat, a neće nas zaustaviti ni kiša ni sneg. Ta denica će biti završena pre kraja ove godine”, kaže Sultanov navodeći da će RŽD raditi i jednu deonicu na pruzi Beograd – Budimpešta, pravcu koji Srbija realizuje u saradnju sa Kinom, kako bi preko Srbije modernom prugom povezati Evropu i Aziju.

“Na ovom projektu su međudržavne procedure, zahvaljujući gospođi Zorani Mihajlović i resornom Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture završene krajem prošle godine. Mi čekamo “zeleno svetlo” za početak radova. U toku je početak eksproprijacija i dobijanja građevinske dozvole. Rečeno nam je, a nadam se da ćemo moći da u maju ove godine otpočnemo sa radovima. Ovo je, inače, jedna teška deonica po pitanju geologije i terena, zato što ćemo morati da idemo kroz Frušku goru. Tu će biti tunel sa dve cevi, koji će odmah prelaziti u vijadukt. Dalje idemo obalom Dunava, koja, takođe, nije laka za radove. Gradićemo veliki nasip”, navodi Sultanov detalje trase deonice Stara Pazova – Novi Sad.

Na pitanje da li su predstavnici RŽD-a sa srpskom ili mađarskom stranom već razgovarali i o tome da se uključe u izgradnju cele pruge od Beograda do Budimpešte ili da uđu u nove projekte na Balkanu, izgradnju novih i modernizaciju postojećih pruga, o čemu se sada puno govori Sultanov kaže da imaju “strateški cilj, koji je koristan Srbiji, jer već postoji potrebna mehanizacija. Reč je o mehanizaciji koju su Ruske železnice proizvele u Rusiji za modernizaciju srpskih pruga. U Rusiji je napravljeno 105 jedinica mehanizacije prilagođene za evropski kolosek, u skladu sa evropskim normama. Radi se o tehničkim detaljima koji se razlikuju od ruskih. Sve je bilo ispoštovano i sertifokovano za rad u Srbiji. Postoje ovde ljudi i kapaciteti, postoji i znanje, što je bitno jer, nije to samo inženjerski posao. Mi smo radeći u Srbiji stekli znanje, filosofiju rada sa ljudima, sa naručiocima, tekućom kontrolom, nadzornim organima… To je već sada akumulirano znanje, koje mi možemo iskoristiti u korist obe strane. To nam je cilj, a Srbija je dobra baza i za mehanizaciju i za ljude. Mi planoramo da iskoristimo iskustvo koje smo već predali srpskim podizvođačima. Istakao bih da su podizvođači koji su sa nama radili na početku i na kraju projekta izrasli u drugačija preduzeća – ulazili su bez iskustva i efikasnosti, a na kraju projekta izlazili kao disciplinovan podizvođač, koji poštuje zahteve po pitanju rokova i dinamike ali i kvaliteta radova i bezbednosti na radu bez obzira na brzinu radova.”

Sultanov ne krije da su zadovoljni sa srpskim partnerima.

“Naravo da smo zadovoljni. Reč je, najpre o predavanju iskustva i kvalifikacijama. Već sutra te firme mogu, bez ruskih partnera da rade ovde i da učestvuju samostalno na velikim međunarodnim tenderima. To su velike firme: Energoprojekt niskogradnja, jedan od naših najvećih partnera, MBA Ratko Mitrović, Vorex radi sa nama kao i Mostogradnja, ZGOP Novi Sad... Sve su to preduzeća koja smo mi i bukvalno digli „iz ništa“ to su bila preduzeća u restrukturiranju, sa dugovima...”, kaže Sultanov ističući  da ove pohvale znače da će te firme angažovati da sa RŽD rade i van Srbije. Kako kaže: “Naravno. Imamo ovde partnere koji su već provereni na projektima.”

Govoreći o tome da li i koliko sneg utiče na radove Sultanov kaže da “ne traje sezona 12 meseci. Srpska strana nas je zamolila da građevinsku sezonu baš ne koristimo da bi letnja sezona – turistička sezona bila iskorišćena za prevoz putnika. Zato mi osnovne radove ne radimo tokom leta, ni na barskoj pruzi ni na Koridoru 10.”

Od južnih deonica na Korodoru 10 na preseku od Niša ka Preševu najkritičnije tri deonice su, takođe, date RŽD za rekonstrukciju, ukupne dužine od oko 46 kilometara.

“Na deonici Bujanovac – Bukarevac radovi su, kao i uvek, kada rade RŽD Internešnl, završeni pre roka. Sada na prijemu radova radi eksterna komisija, koja, verovatno, čeka da se otopi sneg. Na deonici Vranjska banja – Ristovac prestalo nam je da zvršimo neke sitnice –ti radovi će potrajati desetak – petnaest dana. Vremenski uslovi nam sada ne dozvoljavaju, tehnološki, da radimo – ne bi uspeli da pod njima ostvarimo željeni kvalitet. Treća deonica Vinarci-Đorđevo će biti završena za dva meseca, u martu ove godine.”

Objašnjavajući zašto je realizacija ruskog kredita produžena do 2021. godine Sultanov kaže da je “to bio zahtev srpska strane. Mi smo uradili projektnu dokumentzaciju za deonicu pruge od Valjeva do Loznice. To je baš težak projekat i dugo je trajala izrada dokumentacije. Osnovni razlog za produžetak je realizacije te deonice. Ali, kada smo mi sve to uradili Vlada Srbije je odlučila da je prioritet pruga Stara Pazova – Novi Sad. Mi smo potom krenuli to da radimo sa CIP-om, od idejnog projekta … Kada smo sve to završili otpočeli smo sa ugovaranjem poslova. A zahvaljujući aktivnostima našeg resornog ministarstva i ministarke spremni smo da i to uradimo pre roka.”

RŽD Internešnl će doprineti bržem i bezbednijem železničkom saobraćaju u Srbiji i izgradnjom novog dispečerskog centra.

“Na inicijativu predsednika vlade Srbije, gospodina Vučića, prilikom njegove posete Rusiji sa potpredsednicom Mihajlović, kada su oni videli kao se to radi u Rusiji, dobili smo nalog i dali smo predlog. Potpisan je ugovor o strateškom partnerstvu, na osnovu kojeg su ruski projektni Institut Nias i Saobraćajni institut CIP bili spremni da odrade projekat. Projektni zadatak je bio urađen ali, kada su srpska kolege videle da to zaista ima velikog značaja odlučili su da se uključi još deonica. I, sada pričamo o proširenju ovog projektnog zadatka. Nadam se da će tokom narednih mesec – dva ova priča biti završena i da će se krenuti sa realizacijom projekta, jer su naši stručnjaci su dolazili ovde, upoznati sa situacijom, imaju koncept u glavi. Takođe je odlučeno da Dispečerski centar bude u novoj zgradi na železničkoj stanici Zemun, poznat je i obim investicija i model finansiranja a čeka se “zeleno svetlo” srpska strane da nam daju finalni zadatak za realizaciju ovog projekta.”

Dispečerski centar će konkretno doneti centralizaciju železničkiog saobraćaja na srpskim prugama.

“Biće to centralizacija svega. Sa jedne tačke videće se sve osnovne magistrale, ne samo u putničkom već i kargo saobraćaju, i po pitanju vuče i kontaktne mreže, skretnica, zauzetosti koloseka, sektora, gde se koji voz nalazi. Upravljaće se sa jednog ekrana, određivati koji voz ima prioritet”, detaljno navodi Sultanov.

To treba da konačno pruge u Srbiji budu ne samo na novou evropskim i ruskih nego i bezbednije nego sada. Kao stručnjak Sultanov smatrate da srpska železnice, i Inrastruktura železnica Srbije i Srbija voz i Srbija kargo mogu da unaprede svoj rad. “Kada se ima u vidu da sam ovde od kraja 2011. godine, mislim da je osnovno poboljšanje brzine donošenja odluka. To je osnovno. Nije bitan proces – bitan je rezultat. Tako se i ja ponašam prema svojim zaposlenima ovde u kancelariji u Beogradu i moj generalni direktor, kada meni daje zadatke. To je najbitnije.”

Govoreći o “kadrovskim rupama” u srpskim železnicama Sultanov objašnjava da je “posledica toga brzina donošenje pravih odluka. U skladu sa Memorandumom o strateškom partnerstvu, koji smo potpisali, jedna od tačaka je i obuka srpskih studenata na ruskim institutima i fakultetima i univerzitetima. Već ove godine smo poslali tri studenta, koji tamo već studiraju, a u toku je obuka osam studenata, koji u Ruskom domu u Begradu uče ruski jezik. U maju će oni ići u Rusiju na ispit, da bi posle toga otišli na studije.  Uz to sa Infrastrukturama železnica Srbije i sa Ministarstvom saobraćaja pokušavam da napravim model za zapošljavanje tih studenata, kada se oni vrate. Da budu sigurni da će ih, kada se vrate u Srbiju čekati dobro radon mesto, dobra fotelja. To bi bilo odlično za popunjavanje tih “kadrovskih rupa”. Ako uspemo da to realizujemo  dva – tri puta biće dobro i za železnice i za zemlju.”

Po pitanju srednjeg kadra, mašinovođa i specijalizovanih radnika, stručnjaka koji su, takođe, vrlo bitni i za održavanje pruga i za samo funkcionisanje železničkog saobraćaja Sultanov kaže: “Na žalost time nismo još stigli da se bavimo. O tome moramo da pričamo sa Železnicama Srbije  i resornim ministarstvom. Za sada nam je rečeno da postoji “rupa” u kadru za upravljanje. Poznato mi je da postoje dve železničke škole i fakulteti ali, državni organi i železnice Srbije moraju da mlade ljude zainteresuju da ostanu ovde a ne da idu u inostranstvo.”

Poredeći kadrovsku situaciju u železničkom sektoru između dve zemlje Sultanov kaže da se u Rusiji mladi ljudi odlučuju da rade u železničkom sektoru. Svi železničari koje ja poznajem u Rusiji su u “dinastiji” – porodično se, iz generacije u generaciju, odlučuju da rade na železnici. To je u Rusiji poštovana profesija, nije laka, baš je muška – rekao bih. Železničar mora da bude disciplinovan čovek i obrazovan.”

Kako je rekao i u njegovoj porodici železnička struka je u “dinastiji” jer ima “još dva člana porodice koji rade u železnici.”

I pored sve ljubavi za železnicu Sultanov kaže da zbog brzine mora, ipak, često da putuje avionom. Komentarišući, nadalje, da je realno da vozovi preotmu putnike avionima prvi zamenik direktora „RŽD Internešenel“ u Srbiji kaže da je “to uvek pitanje studije izvodljivosti. Postoji prosta formula kost benefita – održivosti, kako bi Srbi rekli. To znači da se proceni potrebna investicija i ono šta se dobija. Ako gradite prugu koja će ići 300 na sat karta bi koštala, za 100 kilometara, 300 ili 400 evra i niko je ne bi koristio.”

Po njegovom mišljenju i gradnju brze pruge Beograd – Budimpešta, kojom će vozovi ići najmanje 160 do 200 kilometara na sat i koja će povezivati Srbiju u mrežu pruga kojima će vozovi ići na relaciji istok – zapad,na balkanskom “putu svile” bitnija je za kargo saobraćaj.

“Teretni saobraćaj ne zahteva tako velike brzine, jer postoji osovinsko opterećenje i drugi faktori. Ako pričamo o pruzi Beograd – Budimpešta  biće napravljena tako da će postojati preduslovi za poboljšanje. Donji stroj, osovina pruge biće izgrađena za brzinu od 200 na sat. Mi smo dali predlog Vladi Srbije da prvo izgradimo infrastruzkturu za 160 kilometara na sat u prvoj fazi, a u drugoj da to bude 200 na sat. Još nije doneta odluka ali, uvek postoji mogućnost da se tokom projektovanja, sa perspektivom na budućnost, odredi manja brzina da se prilikom izrade kapitalnog remonta, posle određenog broja godina brzina može povećati”, objašnjava Sultanov.

Govoreći o tome šta treba uraditi da nove i modernizovanje pruge ne propadaju i da ne “dožive” sudbinu starih, kojima su vozovi  saobraćali brzinom od 30 kilometara na čas Sultanov kaže: “Mi smo već završili skoro šest deonica srpskih pruga. Njihovo održavanje, naravno, zahteva određeni kapacitet, da se ne bi desilo da se zbog neodržavanja smanjuju brzine pa da opet ne dođemo do toga da vozovi ponovo idu 30 kilometara na sat. Već smo predložili Vladi Srbije i sa Infrastrukturom železnica Srbije već radimo na tome da se dogovori održavanje novih pruga. Tim pre što postoji kapacitet. Mi već imamo znanje i mehanizaciju da nastavimo sa tekućim održavanje pruga. RŽD bi garantovao železnicama Srbije, odnosno ministarstvu garantovanu brzinu i garantovanu bezbednost”.