Voz sabrat moskovskog metroa

O Danu Moskve 10. septembra, gradske vlasti prestonice aktivirale su gradski kružni voz – nadzemni prsten šina odgovarajući istovetnom, samo značajno užem, prstenu kojim se kreće metro, i “primakle” time prostranu periferiju velegrada gradskom centru, čime je otvoren put bržoj urbanizaciji naselja po obodu. Stvorena je mogućnost da se stanuje daleko, a da se stigne na posao, i kada je posao u centru.

U sličnim uslovina živi i funkcioniše i stanovništvo metropola na Zapadu. Niko se ne utrpava da bi stanovao blizu neke tamošnje “Knez-Mihajlove”, nego se nastoji da se ostane u kontaktu s prirodom, i da se posle posla noge pruže po travi dvorišta oko kuće. I to je sada to u čemu će Moskovljanima pomoći i koristiti njihova kružna gradska železnica.

Mnogoljudna je Moskva, ima više od deset miliona stanovnika. Dograđuje se, narasta i bruji kao poslovna košnica. Sada i ona ima krda limuzina svakojakih današnjih “ala” i “biznismena” i jezgro oblakodera u staklu, nalik onim u Emiratima ili londonskom Sitiju. Mora se umeti i osigurati da se sve to “ne uveže u čvor” i zapetlja. Auto-krkljanac na ulicama odavno je deo i moskovske saobraćajne svakodnevice.

Lastočka na probnoj vožnji u zoni avenije Kutuzovski prospekt

Šta putnicima odgovara

“Moramo prodreti u taj sistem (velegradskog saobraćaja), videti šta putnicima odgovara i koji su (njegovi) problemi. To je jedna enormna infrastruktura. Nadamo se da će zauzeti vredno mesto (u mreži gradskog prevoza), ako ne smesta ono za nekoliko godina”, komentarisao je gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanin.

Sobjanin je mislio na mesto koje treba da zauzme gradska železnica. Inače, Ruska državna železnica i moskovski Metropoliten (metro) su suinvestitori izgradnje nadzemne kružne linije koja košta milijardu i 380 miliona dolara.

Nadzemni prsten šina “upleten” je, razume se, u mrežu ukupnog gradskog šinskog saobraćaja, čiju osnovu čini metro. Metro-kružnica, čuvena “kaljcevaja”, preseca sve ostale ali zrakasto raspoređene pravce metropolitena, iz centra prema obodu grada. Time je omogućeno da se lako pređe s pravca na pravac i stigne u bilo koji kraj grada. Sada je mogućno da to bude još brže, pošto je gore, nad tunelima metroa, u istoj funkciji i kružni voz.

Kružni voz ima 31 tranzitni čvor, svaki uz stajališta nekog drugog javnog prevoza, a 17 su kod stanica moskovskog metroa. Jedanaest takvih su po principu “suve cipele”, na pokrivenim galerijama, a na deset mesta kružnica je uz dolazne stanice prigradskog voza, “električke”.

“Lastočka” i “električka”

“Električka” je tradicionalno popularno ime za prigradski voz, koji je odavno elektrificiran, ide “kao metak”, stiže u sekund i dovozi ljude na posao i sa sto kilometara udaljenosti. Moskva ima tradiciju putovanja u prestonicu na posao sa udaljenih odstojanja gradske šire zone i periferije. Međutim, od pre nekoliko godina, rusku “električku” zamenila je u službi još brža i udobnija simens-ruska “lastočka”, urađena specijalno za prigradski saobraćaj. “Lastočkom”, se stiže do neke od stanica uz koje su i stanice metroa. Sada, od pre neki dan,  ta provereno udobna i efikasna “lastočka” kruži i kroz grad, po šinama centralnog prstena. Misli se, istovetni su vagoni, isti kao i oni u prigradskoj železnici. Svetli su i udobni, opskrbljeni su besplatnim Wi-Fi, a prevoziće i po 400 hiljada putnika na dan. Time će se smanjiti pritisak korisnika na, inače besprekornu podzemnu železnicu, za 15 odsto.

Prikopčavanjem uz metro i voznog prstena trajanje jednog prosečnog putovanja sistemom smanjiće se za 20 minuta, objašnjeno je štampi. Kružnicom će, od šest časova ujutro do jedan iza ponoći, cirkulisati 130 kompozicija – u vremenskim špicevima pri odlasku ili povratku s posla na svakih pet do šest minuta i na svakih deset do petnaest minuta van vremenskog tesnaca. Vozovi metroa prolaze na svakih 90 sekundi!

U odnosu na vagon metroa, vagon “lastočke” je širi i veći, s manjim brojem sedišta, ali s toaletima, klima uređajima, ekranima monitora, internetom, utikačima za napajanje baterija i slobodnim prostorom za kolica i bicikle.

Svaka kompozicija ima pet vagona s mestom za ukupno 1.250 putnika. Procenjuje se da će se kružnicom  prevoziti oko 300 miliona putnika godišnje.

Karta za prevoz, “lastočkom” u krug, metroom, ali i svim drugim vozilima gradskog prevoza biće jedna. Inače, tokom prvih mesec dana od puštanja u saobraćaj, prevoz kružnim vozom je besplatan.

Moskovske vlasti tvrde da za prelazak putnika iz voza u voz neće biti potrebno više od osam minuta.

Carska železnica

Ideja da Moskva dobije ovakvu jednu kružnu liniju nije nova. Prvo pominjanje takve železnice pripisuje se Sergeju Viti, ministru finansija ruske carevine, pre više od sto godina. Car Nikolaj Drugi naložio je 1897. stvaranje Male kružne železnice, te je 1903. počela i njena konstrukcija. U Varšavi su nabavljene tada najmodernije krovne pločice za stanične paviljone. U Švajcarskoj, Pol Bur satovi, stanični veliki.

Stanične čekaonice imale su velike livene furune za grejanje a svaka stanica imala je i struju.

Suprotno prvobitnim očekivanjima stvar, međutim, nije uspela – zbog visoke cene prevoza Malom kružnom železnicom. Politika visoke cene prevoza kasnije je revidirana i vozna kružnica je itekako poslužila ondašnjim radnicima i službenicima, sve do 1917.

Kružni voz prestao je da se koristi posle 1920, kada su krajevi grada upućeni na prevoz vozom dobili autobuse i tramvaje – a šine su prepuštene prevozu tereta. Moskovske vlasti odobrile su sadašnju renesansu gradskog šinskog saobraćaja 2011. – i, eto, došlo vreme i moskovski moderni kružni voz postao je stvarnost.