Prokop – karta Srbije za Evropu
Čak 40 godina posle starta, završena je gradnja prve faze železničke stanice Prokop koja kompletno treba da bude završena 2018. - godinu pre planiranog roka. To što je gradnja trajala toliko dugo krivi su političari, poručila je potpredsednca Vlade Srbije Zorana Mihajlović dok je premijer Srbije Aleksandar Vučić za Prokop rekao da je to “karta Srbije za Evropu. Ovo je prva stanica, a kašnjenja neće biti.” (foto: Tanjug)
Prva faza radova na rekonstrukciji i izgradnji železničke stanice Prokom završena je posle 420 dana i stanica je u utorak puštena u rad 40 godina od početka njene izgradnje.
Trenutno je u funkciji osam koloseka koji su izgrađeni po evropskim standardima, kao i pet perona pa je Prokop, koji se do sada koristio za vozove gradske železnice BG voz, otvoren i za prijem i otpremu putničkih vozova na relaciji Beograd - Novi Sad - Beograd.
Beograd, 26.01.2016 - predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić na današnjem obeležavanju završetka prve faze izgradnje Železničke stanice Beograd centar, Prokop: Zorana Mihajlović, Aleksandar Vučić, Živorad Lisičić - projektant "Prokopa"
Povratak Beograda na železničku mapu Evrope
Otvaranju su prisustvovali predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić, potpredsednica vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović, regionalni menadžer za srednju Aziju i Evropu Kuvajstkog fonda za razvoj, ambasadori Kuvajta, Češke i Turske, gradski čelnici Beograda, predstavnici izvođača radova, projektanata, Infrastrukture Železnica Srbije, Srbijavoza i Srbija Kargo.
Potpredsednica vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović izjavila je da se otvaranjem Prokopa, Beograd vraća na mapu železnica Evrope.
“Ovde su stajali i ostarili mnogi novinari, političari, stručnjaci, a da Prokop nije bio završen", rekla je Mihajlovićeva. To, kako je dodala, nije zavisilo ni od finansija, ni od stručnjaka, ni od projekata, već od političke volje.
“Konačno smo stigli, putovanje je trajalo duže od 40 godina, radovi su završeni u roku i sada imamo odakle da krenemo dalje, a ovde je reč o pokretanju cele zemlje. Beograd centar je završen, stigli smo i imamo odakle da krenemo dalje, ovde se bavimo planom, brzinom i ciljem, ovde se ne radi o vozovima, već o Srbiji", izjavio je predsednik vlade Aleksandar Vučić. Prema njegovim rečima, u Prokopu nije reč o vozovima, već o pokretanju zemlje, o njenoj satnici koja je precizna.
“Voz kojim smo krenuli, kojim Srbija ide napred, treba da preveze i one s leve strane, i one sa desne, i one iz centra, ali i one koji su se ukrcali kao slepi putnici. Jedino će svako od njih morati da plati kartu. To je karta Srbije za Evropu. Ovo je prva stanica, a kašnjenja neće biti", poručio je premijer Vučić.
Beograd, 26.01.2016 - današnjem obeležavanju završetka prve faze izgradnje Železničke stanice Beograd centar, Prokop prisustvovao je i predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić
Počinje druga faza radova
Najavljeno je da bi železnička stanica Prokop trebalo da bude kompletno završena 2018, godinu pre planiranog roka i da će sledeća faza radova na njoj početi za dva meseca.
Rok za završetak prve faze radova na stanici Prokop bio je 420 dana, a vrednost ugovora oko 25,8 miliona evra koji su obezbeđeni iz kredita Kuvajtskog fonda za razvoj. Projekat je uradio Saobraćajni institut CIP iz Beograda.
Radove na prvoj fazi je izveo konzorcijum na čelu sa Energoprojektom, a obuhvatili su izgradnju trećeg, četvrtog, sedmog i osmog koloseka, rekonstrukciju postojećeg devetog i desetog koloseka, gornji stroj prvog i drugog koloseka, zanatske radove, elektro-energetske instalacije i telekomunikacione sisteme u pothodinicima i na peronima. Uvedeni su i novi informativni sistem za obaveštavanje putnika, sanirana hidroizolacija na ploči, urađena kontaktna mreža i izgrađene četiri trafo stanice. Takođe, postavljeni su dispečerski uredaji i lokalna kablovska mreža, stanica je osigurana, kao i rasputnice Karađorđev park i Dedinje, elektronskim signalno-sigurnosnim uređajima i rekonstruisane stanične postavnice. Plan je da se sadašnja Glavna železnička stanice iz centra grada potpuno izmesti u stanicu Prokop za godinu dana.
Sledeća faza gradnje Prokopa uključuje izgradnju stanične zgrade, saobraćajnog i putničkog prilaza sa autoputa i obodnih gradskih saobraćajnica, kao i prateće infrastrukture. Na ploči iznad stanice planirana je gradnja gornjeg sprata na kome će se nalaziti komercijalni i drugi sadržaji.
Inače, stanica Prokop i do sada je bila u funkciji jer je njome dnevno prolazilo više od stotinu kompozicija lokalnih BG voza i Beovoza, kao i tridesetak teretnih. Od danas Prokop je prva i poslednja stanica po dve linije voza na relaciji Beograd - Novi Sad (od 18 ukupno koje saobraćaju između najveća srpska grada).
Odluka o gradnji novog beogradskog železničkog čvora doneta je 1971. godine. Tri godine kasnije počela je gradnja novog Železničkog mosta a 1976. godine krenuli su radovi na gradnji same stanice, po ideji tadašnjeg gradonačelnika Branka Pešića i po projektu arhitekte Živorada Lisičića. Gradnja je ubrzo prekinuta zbog nedostatka novca, da bi bila nastavljena 1996. godine i ponovo prekinuta 2000. godine.
Novi sistem železničkog saobraćaja u Beogradu, pored izgradnje putničke stanice Beograd centar u Prokopu, obuhvata i dogradnju i rekonstrukciju tehničkih stanica u Zemunu i naselju Kijevo, Robno transportnog centra u Makišu i obilazne pruge Beli Potok-Vinča-Pančevo.
