TEHERAN: NIKO NEMA PRAVO NA ORMUZ, OSIM IRANA I OMANA
Iranske raketne salve prema Izraelu pokazuju novu ambiciju Teherana, piše Vol strit džornal. Tajni vladin izveštaj otkriva da je više od 28 milijardi funti britanskih poreskih obveznika završilo u rukama terorista i neprijateljskih država, donosi Dejli telegraf. Zelenski tvrdi da ruske snage na bojnom polju gube inicijativu, prenosi Kijev Post. Tramp zapretio da će povući podršku Netanjahuu, objavljuje RT. Iran neće dozvoliti SAD, niti evropskim zemljama, da upravljaju plovidbom kroz Ormuški moreuz, izveštava Mehr njuz. Izrael je prema norveškoj studiji, jedna od najagresivnijih država u 2025, navodi Arab njuz. Kineski predsednik u poseti Severnoj Koreji radi jačanja bilateralnih odnosa, stoji u Global tajmsu
(ilustracija, General-major Mohsen Rezai, vojni savetnik vrhovnog komandanta Irana, izjavio je da Iran neće dozvoliti Sjedinjenim Državama niti evropskim zemljama da upravljaju ili se mešaju u plovidbu kroz Ormuški moreuz, objavljuje Mehr njuz)
Serija iranskih raketnih salvi prema Izraelu otkriva novu i agresivnu ambiciju Teherana da proširi svoju moć u regionu i da pritom Vašington stavi u defanzivu, pokazujući apetit za rizikom kakav nije postojao pre rata. Tajni vladin izveštaj otkriva da je između 2015. i 2021. godine više od 28 milijardi funti britanskih poreskih obveznika završilo u rukama terorista, neprijateljskih država i gangstera, uključujući i novac kroz isplatu pomoći, dok je izveštaj ostao skriven od javnosti kako bi vlast bila pošteđena političke sramote. Predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da ruske snage na bojnom polju gube inicijativu, navodeći velike gubitke i usporavanje napadačkih operacija, ali je upozorio da se front menja svakog dana. Američki predsednik Donald Tramp pretio je da će povući podršku Izraelu tokom napetog telefonskog razgovora sa premijerom Benjaminom Netanijahuom, nakon što je Iran saopštio da obustavlja pregovore sa Sjedinjenim Državama zbog ponovljenih izraelskih udara u Libanu. General-major Mohsen Rezai, vojni savetnik vrhovnog komandanta Irana, izjavio je da Iran neće dozvoliti Sjedinjenim Državama niti evropskim zemljama da upravljaju ili se mešaju u plovidbu kroz Ormuški moreuz, istakavši da se taj plovni put tiče samo Irana i Omana. Izrael je prema norveškoj studiji objavljenoj u utorak jedna od najagresivnijih država u 2025. godini, s obzirom na to da se umešao u najmanje pet sukoba – u Gazi, Siriji, Libanu, protiv Irana i protiv hutskih jedinica. Kineski predsednik Si Đinping izjavio je u ponedeljak tokom razgovora sa Kim Džong Unom da Kina i Severna Koreja treba da učvrste temelje političkog međusobnog poverenja i unaprede nivo praktične saradnje, istakavši da mu je posle sedam godina veoma drago što ponovo posećuje Pjongjang.
Nove ambicije Irana
Serija iranskih raketnih salvi prema Izraelu otkriva, kako navodi analiza Vol strit džornala, novu i agresivnu ambiciju Teherana da proširi svoju moć širom regiona i da pritom Vašington stavi u defanzivu. Iranski lideri se, čini se, kockaju time da će raketni napadi i želja predsednika SAD Donalda Trampa da održi mogući mirovni dogovor na pravom putu, izvršiti pritisak na izraelskog premijera Benjamina Netanjahua da smanji svoju ofanzivu na Hezbolah, iranskog saveznika u Libanu, pošto je Izrael u nedelju izveo vazdušni udar na Bejrut. Ovakav potez pokazuje apetit za rizikom kakav, kako se navodi, nije postojao pre rata.
Severna Koreja beleži, kako piše Vol strit džurnal, jedan od najvećih privrednih uspeha na svetu koji je najviše iznenadio, jer prodaja oružja Rusiji i roba iz Kine podstiču njenu ekonomiju uprkos sankcijama. Režim Kim Džong Una bogatiji je, tako, nego ikad. Prilikom nedavne posete Pjongjangu, konsultant Rouan Bird koji je Severnu Koreju posetio više od sto puta, naišao je na taksi koji je došao za nekoliko minuta, nakon što je njegov prevodilac preko pametnog telefona otvorio aplikaciju i pozvao vozilo putem servisa sličnom Uberu a njih dvojica su na ekranu pratili kretanje taksija u realnom vremenu.
Milijarde funti teroristima i neprijateljima
Tajni vladin izveštaj, kako saznaje Dejli telegraf, otkriva da je između 2015. i 2021. godine više od 28 milijardi funti britanskih poreskih obveznika završilo u rukama terorista, neprijateljskih država i gangstera, uključujući i novac kroz isplatu pomoći. Milijarde funti otišle su organizovanom kriminalu, milioni Rusiji i Islamskoj državi a među zloupotrebljenim sredstvima su i pozajmice za borbu protiv kovida koje su prispeli teroristima, kao i grantovi kompanijama povezanim sa ruskim državnim aparatom i ulaganja u istraživanja za firme povezane sa kineskom vojskom. Izvori navode da je izveštaj koji je naručio i sastavio kabinet za vreme prethodne vlade, ostao skriven od javnosti kako bi ona bila pošteđena političke sramote zbog ogromnog obima pogrešno usmerenih sredstava.
Bela kuća je poručila britanskom premijeru Kiru Starmeru da ne uvodi zabranu društvenih mreža za mlađe od 16 godina, kritikujući planove o ograničenjima po ugledu na Australiju jer bi, kako navode, mogli da naškode slobodi govora, piše Dejli telegraf. Administracija Donalda Trampa smatra da bi roditelji trebalo pre svega da budu odgovorni za regulisanje upotrebe društvenih mreža kod svoje dece, čime se preti novim razlazom između Dauning strita i Vašingtona nakon nedelje napetosti povodom smrti 18-godišnjeg britanskog studenta Henrija Novaka. Podsetimo, potpredsednik SAD Džej Di Vens je za smrt mladića okrivio „masovnu invaziju migranata“, na šta je Dauning strit uzvratio da Vens „pokušava da se meša u našu demokratiju i traži da podstiče podele“.
Ruske snage „gube inicijativu“
Predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da ruske snage na bojnom polju „gube inicijativu“, navodeći velike gubitke i usporavanje napadačkih operacija, ali je upozorio da se front može menjati „svakog dana“, piše Kijev Post. Ukrajinski predsednik je rekao da je položaj njegove zemlje poboljšan u poslednjih nekoliko meseci, ali je pozvao na oprez bez precenjivanja sopstvenih snaga, dok istovremeno izražava nadu u buduće pregovore za okončanje rata. „Možemo reći da oni gube inicijativu. Svakog dana, dan za danom, oni to gube“, naglasio je Zelenski.
Predsednik Ukrajine saopštio je da je vodio „veoma sadržajan“ razgovor sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, pri čemu su obojica lidera obnovila ranije dogovore iz Londona i uskladila naredne korake, donosi Kijev Post u još jednoj vesti. Dvojica predsednika razgovarala su i o razgovoru Volodimira Zelenskog sa izaslanicima američkog predsednika Stivom Vitkofom i Džaredom Kušnerom, dok Ukrajina pokušava da oživi diplomatiju i obezbedi čvrste rezultate na samitu G7 u Francuskoj.
Tramp preti da će povući podršku Izraelu
Američki predsednik Donald Tramp pretio je da će povući podršku Izraelu tokom napetog telefonskog razgovora sa premijerom Benjaminom Netanijahuu, prenosi RT. Tramp je sa izraelskim premijerom vodio nekoliko žučnih telefonskih razgovora otkako je Iran prošle nedelje saopštio da obustavlja pregovore sa Sjedinjenim Državama zbog ponovljenih izraelskih udara u Libanu a uslovi Teherana za mirovni sporazum obuhvataju i prekid neprijateljstava na „svim frontovima“. RT podseća da su Izrael i Iran razmenili u nedelju i ponedeljak udare prvi put od aprila, kada je postignut prekid vatre nakon izraelskog udara u Bejrutu.
Ministarstvo spoljnih poslova Rusije upozorilo je jermenijskog premijera Nikola Pašinjana da pobeda njegove stranke „Građanski ugovor“ na parlamentarnim izborima u nedelju nije dozvola da jednostrano menja strateški kurs zemlje, navodeći da su izbori sprovedeni „u znaku pritiska bez presedana na opoziciju, i znaku zapadnog mešanja, pre svega od strane EU“. Pašinjan je osvojio nešto manje od 50 odsto glasova uz obećanje da će bivšu sovjetsku republiku bez izlaza na more približiti Evropskoj uniji, dok tri opozicione stranke koje su ušle u parlament pozivaju na konzervativniju spoljnu politiku koja neće ugroziti odnose sa Moskvom. Rusija je dodala da su čitava izborna kampanja i samo glasanje bili obeleženi teškom represijom vlasti nad opozicionim strankama i pokretima, kao i nad njihovim aktivistima i pristalicama a da je progon zadesio i Jeremensku apostolsku crkvu koja u zemlji uživa duboko poštovanje.
Niko nema pravo na Ormuz osim Irana i Omana
General-major Mohsen Rezai, vojni savetnik vrhovnog komandanta Irana, izjavio je da Iran neće dozvoliti Sjedinjenim Državama niti evropskim zemljama da upravljaju ili se mešaju u plovidbu kroz Ormuški moreuz, objavljuje Mehr njuz. Rezai je istakao da se taj moreuz tiče samo Irana i Omana i da nijedna treća strana nema pravo da se meša u upravljanje tim plovnim putem, te da Iran svakodnevno propušta oko 30 brodova i spreman je da prihvati i veći pomorski saobraćaj. Američki predsednik Donald Tramp zapretio je da će povući podršku Izraelu tokom napetog telefonskog razgovora sa premijerom Benjaminom Netanijahuom, nakon što je Iran obustavio pregovore sa SAD zbog izraelskih udara u Libanu.
Operacija „Nasr“ bila je, kako piše Mehr njuz, višeslojna strateška poruka upućena Tel Avivu, Vašingtonu i čitavoj oblasti Zapadne Azije a ne samo privremeni vojni odgovor Irana na agresiju cionističkog režima na južna predgrađa Bejruta. U trenutku kada su cionistički režim i neki američki krugovi, nakon nedavnog četrdesetodnevnog rata, pokušali da stvore sliku o slabljenju iranske odvraćajuće moći, masovna lansiranja projektila ka ciljevima na okupiranim teritorijama pokazala su da iranska raketna infrastruktura ostaje aktivna, sposobna i spremna za delovanje. Najvažnija poruka ovog napada bila je da nedavni rat nije oslabio volju i sposobnost Irana da odgovori, niti je poljuljao njegovu ulogu odlučujućeg činioca u bezbednosnim jednačinama regiona.
Izrael najagresivnija država u 2025.
Izrael je prema norveškoj studiji objavljenoj u utorak, bio jedna od najagresivnijih država u 2025. godini, s obzirom na to da se umešao u najmanje pet sukoba – u Gazi, Siriji, Libanu, protiv Irana i protiv hutskih jedinica, dok je svet zabeležio najveći broj državnih ratova od Drugog svetskog rata. Istraživačica Siri Os Rustad iz Instituta za istraživanje mira u Oslu (PRIO) ukazala je i na Sjedinjene Države, navodeći da je povratak predsednika Donalda Trampa na vlast doneo „ne samo napade i porast nasilja, već i trgovinske barijere koje postavlja“. Kako piše Arab njuz, godišnji izveštaj „Trendovi sukoba“ zabeležio je prošle godine 65 sukoba u kojima je učestvovala bar jedna država, što je novi rekord od 1946. godine a Rustad je dodala da Savet bezbednosti UN trenutno ne funkcioniše i da svet postaje sve polarizovaniji.
Libanske vlasti saopštile su da je arheološko nasleđe te zemlje sve više ugroženo zbog širenja vojnih operacija duž pograničnog područja, dok je Izrael u nedelju pojačao bombardovanje Tira nakon što je naredio stanovnicima da napuste delove grada u kojima se nalazi arheološka zona pod zaštitom UNESCO, izveštava Arab njuz. Zabrinutost raste i zbog drugih spomenika u južnom Libanu, poput tvrđave Bofor koju su izraelske snage preuzele prošlog meseca a libanska Uprava za starine odbacila je medijsku kampanju izraelskih medija koji su objavili snimke i mape sa tvrdnjama da se na toj tvrđavi nalazi vojna infrastruktura Hezbolaha. Ministarstvo je naglasilo da odgovornost za tvrđavu Bofor u potpunosti snosi Generalna uprava za starine još od izraelskog povlačenja iz južnog Libana 2000. godine.
Kineski predsednik u Severnoj Koreji
Kineski predsednik Si Đinping izjavio je u ponedeljak tokom razgovora sa Kim Džong Unom, generalnim sekretarom Partije rada Koreje i predsednikom Državnog saveta Severne Koreje, da Kina i Severna Koreja treba da učvrste temelje političkog međusobnog poverenja i unaprede nivo praktične saradnje, piše Global tajms. On je istakao da mu je posle sedam godina veoma drago što ponovo posećuje prelepi Pjongjang i da oseća posebnu toplinu i bliskost, te da je spreman da sa Kimom, koristeći ovu posetu kao priliku, ojača najviše planiranje i strateško usmeravanje odnosa dveju zemalja u novoj eri. Kako se navodi, cilj je da se bilateralni odnosi održavaju u skladu s vremenom i da se ostvari veći napredak, što bi bolje koristilo dvema državama i njihovim narodima, te dalo pozitivan doprinos miru, stabilnosti, razvoju i prosperitetu u regionu i svetu.
Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova izrazilo je u ponedeljak duboku zabrinutost zbog stanja u regionu nakon novog kruga vojnih udara između Irana i Izraela, što je prvi put od kako je pre dva meseca stupio na snagu prekid vatre da su dve strane izvele napade na teritoriji druge zemlje, podseća Global tajms. Portparol ministarstva Lin Đen pozvao je relevantne strane da nastave sprovođenje primirja i pregovore, te da sporove rešavaju političkim i diplomatskim putem kako bi se postiglo sveobuhvatno i trajno primirje, stvarajući neophodne uslove za povratak mira i spokojstva na Bliskom istoku i u regionu Persijskog zaliva. Kineski analitičari ocenjuju da najnovija razmena vatre između Irana i Izraela možda potiče od toga što je aprilski sporazum o prekidu vatre bio samo privremeni aranžman sa ograničenom obavezujućom snagom, te da su manevri više aktera u regionu verovatno dodatno povećali nestabilnost.
