UMESTO INFLACIJE – ODUZIMANJE STANOVA?

Porašće rate kredita, pa će neke od zaduženih firmi ostati bez nekretnina a u sličnoj situaciji će se naći i građani, jer im plate neće ni nominalno ni realno rasti. Političari nude i dele potencijalnim glasačima sve i svašta, od čokolada, preko kompleta za šah i domine, do novca. Evropska komisija nezadovoljna pojedinostima u procesu reforme pravosuđa u Srbiji.

Češki top model Karolina Kurkova na modnoj reviji u Barseloni

Može li siromaštvo da zakoči inflaciju

Projektovani plan kretanja cena na tržištu mogao bi da bude ugrožen ako se nastavi klizanje dinara. Drastičan pad tražnje usporio inflatornu spiralu. Potrošačke cene veće za 2,8 odsto, objavljuju Novosti. Slabljenje domaće valute prema evru i njegovo klizanje preko 105 dinara može da ugrozi stabilnost cena na srpskom tržištu. Stručnjaci predviđaju nastavak pada vrednosti domaće valute, ali očekuju da će inflacija do kraja godine, ipak, ostati u projektovanim okvirima od šest, plus - minus dva odsto.

Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja kaže da je rano za prognoze, ali ako se nastavi ovakva situacija na tržištu postoje rizici za probijanje zacrtanih granica rasta cena. Svakako, kaže, depresijacija dinara je generator jačanja inflatornih udara u zemlji. To povlači automatski rast cena energenata, komunalija, a time i čitav talas poskupljenja. Ipak, usled slabe tražnje proizvođači su veoma oprezni.

Profesor Hasan Hanić sa Beogradske bankarske akademije, govori za Novosti o posledicama slabljenja dinara: “Porašće rate kredita. Svaki četvrti evro u Srbiji došao iz grčkih banaka a te pare su sada skupe”.

Pad dinara u Srbiji nije samo odraz globalne, već i unutrašnje krize, smatra Hanić.

“Naše banke su iznele veliku količinu dinara na tržište, što je uticalo na jačanje evra. To će imati ozbiljne posledice i na privredu i na građane. Porašće rate kredita, pa će neke od zaduženih firmi ostati bez nekretnina. U sličnoj situaciji će se naći i građani, jer im plate neće ni nominalno ni realno rasti.”

Građane Srbije u narednom periodu čeka novo stezanje kaiša, piše u Blicu. Zbog rasta kursa evra i skoka cena goriva, cene ulja uskoro će biti korigovane za sedam do 10 odsto, šećera za dinar-dva po kilogramu, dok će cene brašna i testenina po završetku žetve biti povišene za oko 10 odsto. Samim tim očekuje se i poskupljenje hleba, ali i svih ostalih pekarskih proizvoda, najavljuju proizvođači. Na poslednju korekciju cena goriva, od oko četiri dinara po litru, ali i nagli skok kursa evra, usled koga je jedan evro dostigao vrednost od više od 100 dinara, prvi su reagovali pijačni prodavci koji su, da bi poslovali rentabilno, cene svojih proizvoda odmah korigovali za oko 20 odsto.

Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda, oštro je juče kritikovao špekulante koji već danima ruše vrednost dinara i zatražio od države da ih surovo kazni, objavljuje Pres pod naslovom “Djilas: Surovo kazniti sve one koji ruše dinar”.

Tradicionalni maturantski ples u Užicu

Preizborni cirkus gostuje u Kosovskoj Mitrovici

Situacija uoči vanrednih lokalnih izbora u severnoj Kosovskoj Mitrovici, po svemu sudeći, nalikuje onome što se dešavalo nešto ranije u Aranđelovcu, Odžacima, Negotinu. Političari nude i dele potencijalnim glasačima sve i svašta, od čokolada, preko kompleta za šah i domine, do novca, objavljuje Danas pod naslovom “Počelo čokoladama, završiće evrima”.

Vlast asfaltira, opozicija je prinuđena da bude „kreativnija“, a gotovo svi obećavaju izgradnju „najmodernije“ sportske hale u koju će jednog dana, kada pobede, dovesti i Novaka Đokovića, rodom iz Mitrovice. Kako se dan glasanja, 30. maj, približava, i atmosfera sve više nalikuje na onu kada u malo mesto dođe putujući cirkus.

Evropske primedbe na srpsko pravosudje

Evropska komisija nije sakrila od javnosti da je nezadovoljna pojedinostima u procesu reforme pravosuđa u Srbiji. Evropski komesar za proširenje Štefan File istakao je da je od velike važnosti da je reforma započeta, a još važnije da ona bude okončana na kvalitetan način. Takođe, on je prilikom nedavne posete Beogradu preneo domaćinima primedbe Brisela koje se odnose na proceduru imenovanja sudija. File ne propušta priliku da podvuče značaj kvalitetnih pravosudnih reformi i efikasne borbe protiv kriminala i korupcije za sve zemlje zapadnog Balkana. Kada je reč o primedbama EU na račun srpske pravosudne reforme, one se pre svega odnose na proceduru u procesu izbora sudija, koja obuhvata i žalbeni postupak neizabranih sudija, piše u Politici pod naslovom “Vreme za ispravljanje grešaka u reformi pravosudja”.

Predsednik kritikuje, biznismeni ćute

Susret premijera Republike Srpske (RS) Milorada Dodika i predsednika Srbije
Borisa Tadića u Aleksandrovcu kod Laktaša

Ne bi smelo da se događa da neki privrednik profit ostvaruje u Srbiji, a ima firme registrovane u inostranstvu, rekao je juče predsednik Boris Tadić usred jednog od omiljenih poreskih rajeva ovdašnjih biznismena – na Kipru. Učestvujući na kiparsko-srpskom poslovnom forumu u Nikoziji, Tadić je u izjavi Tanjugu opomenuo domaće privrednike da „moraju da vode računa o interesu zemlje u kojoj privređuju i iz koje potiču”.

“Primećujem da mnogo naših privrednika ima kompanije registrovane na Kipru. Ono što moram da istaknem i što sam uvideo kao potencijalni problem da ukoliko – kao što je to bilo u prošlosti u vreme vlade Vojislava Koštunice – dođe do prodaje nekih preduzeća koja ostvaruju profite na tržištu Srbije onda novac ne ide u Srbiju, već u ove ovde banke i građani Srbije i država ne dobijaju ništa od poreza od prodaje takvih kompanija”, kazao je Tadić.

Prebacivanje „između redova” Miroslavu Miškoviću koji prilikom prodaje banke i osiguranja ni dinar poreza nije platio u Srbiji, u „Delta holdingu” juče nisu hteli da komentarišu. Ni u kompaniji Zorana Drakulića, koja je takođe registrovana na Kipru, nisu imali šta da izjave povodom predsednikovih reči opomene. Ni Branislav Grujić, novi predsednik kluba „Privrednik”, na čije se članove Tadićeve kritike odnose, juče nije bio dostupan novinarima, piše u Politici pod naslovom “Tadićeva kiparska opomena tajkunima”.

Predsednik Srbije Boris Tadić uputio je juče poruku privrednicima da vode računa o interesima Srbije, naglasivši da ne bi smelo da se događa da neki domaći biznismen ostvaruje profit u Srbiji, a da ima registrovane firme u inostranstvu, piše u Blicu pod naslovom “Tadić: Vraćajte pare u Srbiju!”

Obama trijumfuje, biznismeni prete

Barak Obama je na pragu druge velike političke pobede u Kongresu, posle noćašnjeg izglasavanja u Senatu predloga zakona o finansijskoj reformi, koji donosi najveći udar na Volstrit od Velike depresije iz tridesetih godina prošlog veka, javlja Politika.

Očekuje se velika promena pravila igre u finansijskoj industriji koja je, pod kišobranom veoma labave regulative, izazvala najveću finansijsku krizu i najveću nezaposlenost u novijoj istoriji Amerike. Zakon, koji je tokom celog senatskog procesa bio izložen velikim pritiscima lobista koji su na raspolaganju imali milione dolara, doterivan je kako u javnoj debati, tako i u pogađanjima demokrata i republikanaca iza zatvorenih vrata. Na kraju je, na veliko iznenađenje, ispao „tvrđi” nego što je bio na početku. Na zaoštravanje nekih odredbi u njegovom tekstu uticala je svakako i tužba državne agencije za berzanski nadzor protiv jedne od najvećih investicionih banaka, Goldman Saks, za obmanjivanje klijenata.

Zakon pre svega osniva nova regulatorna tela i ograničava manevarski prostor finansijskim kućama, a pre svega onu vrstu rizičnog poslovanja koje je izazvalo krizu. Najnezadovoljniji novim zakonskim odredbama u ovom momentu je glavni lobi biznisa u celini, Američka trgovinska komora.

„Ako je neko želeo da protera kapital iz SAD, ovo je način”, izjavio je predsednik ovog udruženja Tomas Donahju.

Fudbaleri Crvene zvezde tokom posete Čikagu, gde učestvuju na
medjunarodnom turniru 

Ko će braniti evro

„Ceo svet posmatra nevolje evrozone... i gubi poverenje u Evropu”, upozorava Dominik Štros-Kan, izvršni direktor MMF-a, briselsku familiju samo nekoliko sati uoči najnovijeg, „presudnog” samita o finansijskim reformama EU, prenosi Politika. Koliko je briselska familija u ovom trenutku u stanju da obuzda dužničku krizu i zaštiti realnu ekonomije od tekuće krize – za sada je neizvesno. Zvanična statistika EU ukazala je juče na zabrinjavajući pad privrednog rasta u evrozoni (posebno u proizvodnom sektoru) i novi skok nezaposlenosti. Evropska dužnička kriza počela je da se odražava na realnu ekonomiju unutar unije. Svetske berze sumnjaju da bi posledice usporavanja privrednog rasta u EU mogao ugroziti globalni oporavak, prenela je juče agencija AFP. Francuski predsednik Nikola Sarkozi i nemačka kancelarka Angela Merkel insistirali su juče na tome da će Pariz i Berlin koordinirati napore u podršci zemljama evrozone i očuvanje jedinstvene monete evra, piše u ovom listu pod naslovom “Nemačka i Francuska brane evro”.

Budjenje rata?

Na Korejskom poluostrvu, duž 38. paralele, opet zvecka oružje. Dve korejske države razmenjuju teške međusobne optužbe i pretnje, a sve to dešava se u danima koji se gotovo poklapaju s početkom velikog rata dve Koreje – 1950. godine.

Najnoviji međukorejski spor nije za potcenjivanje. Dve države odvojene su poslednjim preostalim delom hladnoratovske gvozdene zavese – „zidom“ koji je obeležio skoro pola veka svetske istorije u drugoj polovini 20. veka. I ne samo to, međukorejska granica povučena duž 38. paralele danas je najbolje čuvana državna međa na planeti: duž ove linije stotine hiljada vojnika gleda se preko nišana, obe strane poseduju najmodernije naoružanje uključujući tu i atomske bombe severne (komunističke) korejske države, objavljuje Politika pod naslovom “Zaboravljeni rat opet preti”.

Pad aviona u Indiji

Avionom koji se rano jutros srušio u indijskom gradu Mangalor upravljao je Zlatko Glušica, britanski državljanim srpskog porekla, izjavio je za novinare predstavnik aviokompanije „Er Indija”. Prema podacima aviokompanije „Er India ekspres”, u avionu je bilo 160 putnika i šest članova posade. Katastrofu je preživelo osam ljudi, ali je jedan od njih, prema informaciji „Times ov India”, umro na putu do bolnice.

„Pilot koji je upravljao avionom je bio Srbin, a drugi pilot državljanin Indije”, izjavio je visoki predstavnik aviokompanije Anup Šrivastav, dodajući da su oba pilota počela za kompaniju da lete 2009. godine. Dnevnik „Tajms of India” piše da je 55-godišnji pilot bio iskusan, sa 10.000 sati leta, više puta je sletao u Mangalor i bio je upoznat sa karakteristikama aerodroma.

Uzletno-sletna pista aerodroma Mangalora se nalazi na vrhu brda i od posade zahteva posebnu preciznost pri uzletanju i sletanju. Aerodrom je otvoren pedesetih godina, a pista i aerodromska zgrada su ove godine modernizovani, prenose ruski mediji.

Preliminarna istraga je pokazala da je avion dodirnuo zemlju oko 600 metara dalje od predviđene tačke, izleteo sa piste, prepolovio na dva dela i zapalio. Boing 737-800 je bio nov, počeo je da se koristi u januaru 2008. Godine, objavljuje Politika.

Strahuje se da je 160 putnika stradalo kada se avion kompanije Er Indija koji je leteo iz Dubaija, zapalio pri sletanju na aerodrom, objavljuju Novosti. "JAT ervjez" potvrdio da je Zlatko Glušica njihov pilot. Prema rečima očevidaca, avion se zapalio pri sletanju na aerodrom, u početku ga je zahvatio manji požar da bi se uskoro, iz još neutvrđenih razloga, cela letelica pretvorila u buktinju. Spasioci tvrde da se avion pri padu prepolovio.

Mediji navode da kapetan kontroli leta nije prijavio nikave nepravilnosti tokom sletanja na aerodrom u Mangaloreu, javlja Blic.

158 osoba je poginulo, a osam je preživelo u jutrošnjoj nesreći putničkog aviona kompanije "Er Indija ekspres" koji se zapalio prilikom sletanja na aerodrom u Mangaloru gradu na jugu Indije, piše u Danasu.

Svi oboljevaju posle bombardovanja

Novosti nastavljaju temu o11 godina posle NATO bombardovanja (5): Gotovo ceo “Malčanski odred“ oboleo, veliki deo već umro. Vranje je grad sa najvećim zračenjem. Strani vojnici dobijaju milionske odštete, naši ne dobiju ni penziju, piše u Novostima. Pripadnici „Malčanskog odreda“, koji su kao vojni rezervisti angažovani 1999. godine na Kosovu, na području Magure, Slatine, Uroševca i Jezerca, imaju zdravstvenih problema. Od 40-ak mesta u svrljiškoj opštini, u svakom je bar neko posle Kosova oboleo: Jovica Dimitrijević iz Beloinja kod Svrljiga, Boban Aleksić iz sela Drajinac, Milomir Antić iz Okruglice... Redakcija Novosti uspela je da dođe do Falka Akamea, bivšeg admirala u italijanskoj Ratnoj mornarici, danas prvog čoveka veteranske Asocijacije vojnih žrtava i njihovih porodica (Anavafaf). Prema njihovim podacima, 174 italijanska vojnika su umrli u mirovnim misijama od posledica osiromašenog uranijuma, a gotovo 3.000 je obolelo od raka.

Bivši raško prizrenski episkop ide na Frušku goru

Odlukom Sinoda Srpske pravoslavne crkve umirovljeni episkop raško-prizrenski u manastiru u Sremu. Manastir na Fruškoj gori pogodan jer ima samo igumana, oca Andreja i jednog iskušenika, objavljuju Novosti pod naslovom “Artemije ide u Šišatovac”. Inače, manastir Šišatovac podigli su 1520. godine monasi, koji su pred najezdom Turaka izbegli iz Žiče. Ova svetinja u 19. veku bila je stecište srpske inteligencije, a u njoj su svoja dela stvarali Vuk Karadžić, Lukijan Mušicki, Njegoš.

Privremeno rukovodjenje

U mnogim važnim državnim institucijama čelni ljudi već mesecima rade u privremenom statusu. Svih 127 sudova nema stalne predsednike. Vojni obaveštajci sedam godina bez prvog čoveka, piše u Novostima pod naslovom “Srbija u vd stanju”. Prošla su dva meseca kako Radovan Jelašić ”u ostavci” radi kao guverner NBS. Ali, to nije jedina državna institucija u kojoj rukovodioci, čak i godinama, na kormilu sede u ”privremenom” stanju. U tužilaštvima je nešto bolja situacija, pa je od njih 66 ostalo još samo petoro sa ”zvanjem” vršilac funkcije.
Sličnih situacija ima i u javnim preduzećima, zavodima, fondovima, agencijama, kulturnim i prosvetnim ustanovama, sistemu odbrane... Već nekoliko meseci na čelu PIO fonda i Nacionalne korporacije za osiguranje kredita su vršioci dužnosti direktora, nakon što su prethodni podneli ostavku. I direktor ”Srbijašuma” Duško Polić krajem marta podneo je ostavku, a tu funkciju do daljeg obavlja njegov zamenik Igor Braunović.

Ustavni sud uslišio zahtev vojvodjanskih političara

Bojan Pajtić, predsednik Vlade Vojvodine, govori za Nnovosti o duplim funkcijama u Pokrajini, odnosima u DS, regionalizaciji: “Novi izbori bi sve usporili i mnogo bi koštali. Ustavni sud ima poslednju reč. Brisel čeka bolje vreme”.

Ustavni sud Srbije praktično je uslišio zahtev iz Vojvodine da 19 poslanika, koji su istovremeno i opštinski čelnici, zadrže obe funkcije. Zadovoljan ovakvim raspletom, predsednik Vlade Vojvodine dr Bojan Pajtić ističe kako nije uputno da političari komentarišu odluke Ustavnog suda, jer njegova neprikosnovenost je pretpostavka pravnog sistema.
“Moram, ipak, da istaknem da nije fer što se podigla tolika prašina zbog dvadesetak vojvođanskih većinskih poslanika, koji čine svega 0,3 odsto od ukupnog broja funkcionera u Srbiji koji imaju dve funkcije”, kaže Pajtić u intervjuu Novostima.

Oko hiljadu funkcionera koji sede u dve ili više fotelja zahvaljujući odluci Ustavnog suda, bar još mesec dana, neće morati da se odreknu nijedne. Savetodavno mišljenje o oceni ustavnosti traži se od Skupštine Srbije, koja će, po svemu sudeći, taj rok produžiti najmanje do sledećih izbora, piše u Blicu.

Bez dokaza nema krivice

Bivši viceguverner Narodne banke Srbije Dejan Simić i funkcioner Socijalističke partije Srbije Vladimir Zagrađanin oslobođeni su juče, odlukom Višeg suda u Beogradu, optužbe za krivično delo primanja i pomaganja u primanju mita. Postupak koji je izazvao veliku pažnju bio je poznat kao afera „Kofer”.

Predsednik sudskog veća koje je izreklo oslobađajuće presude okrivljenima Danko Laušević, rekao je obrazlažući presudu da nije utvrđeno da su Simić i Zagrađanin učinili krivično delo koje im se stavlja na teret, prenosi Politika.

Sud oslobodio bivšeg viceguvernera NBS Dejana Simića i funkcionera SPS Vladimira Zagrađanina, iako je utvrđeno da je kod njih pronađen kofer sa 100.000 evra, objavljuje Pres pod naslovom „Za aferu „kofer„ niko nije kriv!”

Uhapšen navijač, uz konsultacije

Policija je uhapsila navijača Partizana Miloša Radisavljevića (1983) osumnjičenog za ugrožavanje sigurnosti novinarke B92 Brankice Stanković i za nasilničko ponašanje, rečeno je agenciji Beta u Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Njemu je određeno policijsko zadržavanje do 48 sati, a nakon toga biće uz krivičnu prijavu priveden dežurnom istražnom sudiji osnovnog suda, rečeno je u MUP-u.

Navijači Partizana na južnoj tribini tokom međunarodne utakmice sa ukrajinskim Šahtjorom 16. decembra prošle godine pevali su Brankici Stanković: „Otrovna si kao zmija, proći ćeš kao Ćuruvija”, podsećajući na ubistvo novinara Dnevnog telegrafa Slavka Čuruvije.

Ranije je zbog tog incidenta uhapšeno 11 navijača. Prvi osnovni sud je 22. aprila odbacio optužnicu protiv grupe od šest navijača i na to rešenje tužilaštvo je uložilo žalbu, dok je krajem aprila Prvo osnovno tužilaštvo povuklo optužnicu protiv ostale petorice, prenosi Politika.

Uz prethodne konsultacije sa Prvim osnovnim javnim tužilaštvom u Beogradu, lišen je slobode Miloš Radisavljević, jedan od vođa navijača "Partizana", grupa "Alkatraz", zbog osnovane sumnje da je 16. decembra 2009. godine izvršio krivično delo ugrožavanja sigurnosti iz člana 138. stav 3, na štetu novinarke B92 Brankice Stanković", rekao je za B92 načelnik odeljenja za javni red i mir policijske uprave Beograd Milan Stanić, prenosi Blic.

Pripadnici policije su, u dogovoru sa tužilaštvom, uhapsili u Novom Beogradu jednog od vodja navijača Partizana, javlja Pres.

Tim za Afriku

Konferencija za novinare selektora fudbalske reprezentacije Srbije
Radomira Antića 

Selektor Radomir Antić saopštio imena 24 fudbalera koji će se spremati za Mundijal. Sa šireg spiska izostavljeni i Vuković, Matić, Sulejmani, Rajković i Tomić, piše u Novostima. Selektor se oslonio na proverene snage, izabrao 22 igrača koji su izneli najveći teret u kvalifikacijama za Mundijal, pridodajući još najboljeg igrača i strelca Superlige Dragana Mrđu iz Vojvodine i četvrtog golmana Anđelka Đuričića iz portugalske Leirije. Sa prvobitne liste, objavljene 11. maja, izostavljeni su Dejan Lekić, Slobodan Rajković, Jagoš Vuković, Nemanja Tomić, Nemanja Matić i Miralem Sulejmani.