U SRBIJI SE OTVARAJU SAMO BANKE, PEKARE I KLADIONICE

Bez hleba se ne može, na kredite smo navučeni, a veliki broj ljudi u našoj zemlji jedinu šansu za zaradom i ostvarenjem sna vidi u klađenju i igrama na sreću. Nećemo se upuštati u avanture kao što je secesija od BiH – kaže Milorad Dodik. Na petu godišnjicu crnogorske državnosti, koja je juče obeležena, statistika boljeg života je na strani novoformirane države. Da je novac koji država plaća za kamate na uzete kredite iskorišćen za investicije, Srbija je mogla da svakog meseca izgradi po devet domova zdravlja ili 16 vrtića. Tuče, povratak bez prtljaga, krađa po buticima, hapšenje đaka - postali su nezaobilazan deo „programa“ ekskurzija u inostranstvo. Fudbaleri Partizana savladali su Čukarički u 28. kolu Jelen Superlige Srbije rezultatom 4:0 (0:0) i sada ih samo jedan bod, teoretski, deli od osvajanja četvrte uzastopne titule prvaka države. Od danas do 5. juna igraće se Međunarodno prvenstvo Francuske koje ovog puta ima više prilika da bude istorijsko.

Dodik: Nećemo u secesiju

Nećemo se upuštati u avanture kao što je secesija od BiH – kaže u intervjuu za Politiku Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske. “Ne tražimo nikakva prava mimo Dejtonskog sporazuma i Ustava BiH. Sa te pozicije smo se suprotstavili jednoj snažnoj akciji centralizacije BiH koja je bila u brzom hodu do 2005. BiH isključivo može da opstane ako se poštuju prava RS dobijena Dejtonskim sporazumom. I Bošnjaci bi trebalo da prigrle Dejtonski sporazum i tako sačuvaju BiH. Ovako, kako oni rade, to je najbolji put da se ugasi ova zemlja”- kaže Dodik.

Vlast u Crnoj Gori i dalje skuplja poene na Srbiji

Na petu godišnjicu crnogorske državnosti, koja je juče obeležena, statistika boljeg života je na strani novoformirane države. Međutim, i pored većih plata, koraka ispred Srbije u evropskim integracijama, tamošnja vlast i dalje često prikriva nedostatke ili pokušava da skuplja poene prozivajući Srbiju i njenu vlast, piše Blic. Neke stvari se nisu promenile i manje-više isti konkretni problemi već godinama opterećuju odnose Beograda i Podgorice - dvojno državljanstvo, status SPC, spor oko jezika.

Možda i zatvaranje farmaceutskih kompanija

“Kraba” je u svoja klešta uhvatila i šest velikih farmaceutskih kuća. Nakon nepunih godinu dana od hapšenja direktora Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije Nenada Borojevića zbog sumnji u malverzaciju sa citostaticima, krivične prijave podnete su i protiv kompanija koje su prodavale lekove. Time je nastavljena akcija “Kraba”, uperena protiv malverzacija u zdravstvu, pišu Novosti. Na adresu Tužilaštva za organizovani kriminal protiv farmaceutskih kompanija “Roš“, “Farmasvis”, “Astra Zeneke”, “Merk”, “Aktavis” i “Sanofi aventis” stigle su prijave zbog sumnje da su podmićivali lekare u Institutu za onkologiju i radiologiju. Iz farmaceutskih kuća protiv kojih su podnete krivične prijave još nisu stigla zvanična saopštenja. Kako saznaju Novosti, za ovo krivično delo predviđene su milionske kazne, a nije isključeno ni da ove kompanije u Srbiji budu zatvorene.

Kamate pojedu hiljade bolnica i vrtića

Ukupan javni dug Srbije na kraju aprila iznosio je 12,95 milijardi evra i samo ove godine povećan je za oko 792 miliona evra, objavilo je Ministarstvo finansija. Država će ove godine samo za kamate na ime dugova morati da izdvoji 46 milijardi dinara, što je za 14 milijardi više od sume koja će iz budžeta otići na kapitalne izdatke. Najprostije rečeno, da je novac koji država plaća za kamate na uzete kredite iskorišćen za investicije, Srbija je mogla da svakog meseca izgradi po devet domova zdravlja ili 16 vrtića. Računica Presa pokazuje da bi - pošto izgradnja jedne zdravstvene ustanove košta 416 miliona dinara, a vrtića oko 250 miliona - naša zemlja za samo 12 meseci mogla da dobije čak 110 domova zdravlja ili 200 obdaništa! Od toga, ipak, neće biti ništa.

Bez problema preko granice

Građani Srbije i dalje mogu slobodno da napuste zemlju, čak i ako nemaju ni evro u džepu niti bilo koji od dokumenata za koje su vlasti proteklih dana govorile da su neophodni kako bi se prošla rigorozna kontrola koja sprečava izlazak lažnih azilanata iz zemlje. U to su se uverili reporteri Presa koji su bez problema - i bez ijednog pitanja graničara - prešli državnu među sa Mađarskom. Posle izjava srpskih zvaničnika da će prelazak granice postati prava noćna mora, njihova ekipa je proverila šta prosečan građanin Srbije može da očekuje od novih mera kontrole, ako „preko noći" odluči da se zaputi u neku od zemalja EU i nema dovoljno vremena da završi formalnosti oko dokumentacije - ili ako u džepu nema onoliko evra koliko bi zadovoljilo srpske i evropske carinike.

Azilanti traže medicinski zahvat

Lažnih azilanata bi bilo daleko manje u zemljama EU kada oni ne bi dobijali besplatan smeštaj, hranu, socijalnu pomoć i zdravstvenu zaštitu dok čekaju odgovor na zahtev za azil. Ovo posebno važi za Belgiju, gde je, posle smanjenja broja molbi početkom godine, pre izvesnog vremena opet došlo do blagog povećanja. Jedan od razloga je, kako za Novosti otkriva Radoš Đurović, iz Centra za zaštitu i pružanje pomoći tražiocima azila - medicinska zaštita. “Dok smo ranije imali podatke da veliki broj tražilaca azila odlazi u ovu zemlju da bi ostvario neku materijalnu korist, recimo kroz socijalnu pomoć, sada nam kolege iz Belgije javljaju da u poslednje vreme dolaze da bi dobili medicinsku pomoć. Neretko traže čak i hiruršku intervenciju dok čekaju odgovor na azilantski zahtev” - kaže Đurović.

Milion i po građana Srbije bez cele osnovne škole

U Srbiji oko 1,5 miliona građana nema završenu osnovnu školu, a na tržištu rada je oko 800.000 nezaposlenih. Veliki broj odraslih koji su stekli dodatna znanja i veštine nemaju to i napismeno, odnosno njihovi sertifikati i diplome nisu priznati. Obrazovanjem odraslih danas se u Srbiji bavi nepoznat broj institucija, piše Politika. U petnaestak osnovnih škola za obrazovanje odraslih sede uglavnom prerasli osnovci, mahom deca romske nacionalnosti i đaci s vaspitnim problemima. Odrasli se mogu pronaći u klupama pet centara koji se nalaze pri srednjim stručnim školama, kao i na radničkim, narodnim, otvorenim univerzitetima i u školama za razne obuke, ali je ovde obrazovanje praktično svedeno na programe prekvalifikacije tehnoloških viškova.

Nepotrebno se dramatizuju odnosi Novog Sada i Beograda

Odnosi Beograda i Novog Sada, se dramatizuju i predstavljaju gorim nego što jesu, ili se problemi svesno prećutkuju, piše Politika. Sportska javnost je onaj nepriznati gol i onaj nedosuđeni penal za Vojvodinu analizirala zavisno od svojih klupskih simpatija, ali se sve vreme spekulisalo igrama ispod fudbalske trave. Tako je nepriznati gol upoređivan sa nadležnostima pokrajine, nedosuđeni penal sa sporom decentralizacijom države, spekulisalo se čak da je Tole Karadžić pehar zapravo trebalo da preda Nenadu Čanku, jer je on pravi pobednik, ali politizacija jedne utakmice zapravo govori koliko je ona istovremeno besmislena i opasna. Zato je Milka Puzigaća, direktorka agencije „Skan”, u pravu kada kaže da odnosi Beograda i Novog Sada nemaju nikakve veze sa dešavanjima na fudbalskim utakmicama, ali da je indikativno da se o pitanjima nadležnosti Vojvodine u javnosti može najviše čuti u nekim incidentnim situacijama.

Upitnici u bankama ponižavaju građane

Kad su mi dali da popunim upitnike, osećao sam se kao da sam u policiji a ne u banci. Bio sam ponižen i izgubio sam silno vreme - ispričao je za Novosti čitalac Đ. V. iz Beograda, koji nam se javio revoltiran procedurom kroz koju je morao da prođe da bi stavio novac na štednju. “Dali su mi tri upitnika. Prvi je sadržavao uobičajena pitanja: ime i prezime, matični broj, broj telefona, adresu... U drugom su bila krajnje neuobičajena - da li ste politički povezani, na koji način i sa kim? Da li ste poslanik? Da li ste u vezi sa stranim diplomatama? U trećem upitniku, pod nazivom „Upoznaj svog klijenta“, traženi su podaci o mom poslodavcu, visini plate, godinama staža” - priča Đ. V. On se pobunio i odbio da popuni upitnike, a službenica mu je uzvratila da onda ne može da oroči novac. Posle razgovora sa šefom ekspoziture, koji je objasnio da ovakva pitanja diktira Narodna banka zbog straha od pranja novca.

Naplaćivali maturu učenicima sa KiM

Preksinoć je, kao i u mnogim osnovnim školama, u školi „Branko Ćopić“ u beogradskom naselju Vidikovac, organizovana maturska žurka. Dečaci i devojčice, učesnici te škole, lepo i svečano obučeni, poveli su na žurku i svoje goste, učenike s Kosova i Metohije. Deca su u prestonici Srbije boravila u okviru manifestacije „Mala matura, veliko srce“ koju je organizovalo Ministarstvo za KiM, ministarstva prosvete i nauke i unutrašnjih poslova, u saradnji sa Upravom grada Beograda. Na ulazu redari i profesori a ulaznica – 250 dinara po posetiocu. Da se uđe na žurku, njihovu, matursku, deci su tražili pare. „U redu nama“, negodovali su učesnici ove škole, domaćini svojih vršnjaka s Kosova, „ali zašto našim gostima, njih je danas i predsednik Tadić primio, javićemo njemu da im tražite pare“, negodovali su đaci. „Bruka“, dobacivali su… Nije vredelo, pa je za njih dvanaestoro s Kosova organizovano među decom domaćinima prikupljanje novca da bi se kupile ulaznice. „Da nam ne bi propao provod, eto zato smo skupili i platili“, jadaju se učenici posle svega, piše Politika.

U igrama na sreću učestvuje preko 3,5 miliona građana Srbije

U Srbiji se danas otvaraju samo banke, pekare i kladionice. Bez hleba se ne može, na kredite smo navučeni, a veliki broj ljudi u našoj zemlji jedinu šansu za zaradom i ostvarenjem sna vidi u klađenju i igrama na sreću, pišu Novosti. Podatak da kod nas postoji 1.208 legalnih i oko 1.500 ilegalnih kladionica i ne treba da čudi ako se uzmu u obzir ozbiljne procene da u igrama na sreću redovno ili povremeno učestvuje preko 3,5 miliona ljudi. U ovom biznisu vrte se u Srbiji godišnje stotine miliona evra, iako cela oblast klađenja i igara na sreću nije najbolje uređena.

Bionička šaka spasila mladića

Nijednog trenutka nisam imao moralnu dilemu da li da dvadesetšestogodišnjem Miloradu Marinkoviću amputiram šaku i zamenim je bioničkom. Ispred sebe sam imao pacijenta u očajnom psihičkom stanju. Ruka mu je bila mlitava, kao da je nije imao. Ništa s njom nije mogao da uradi. Sada se oseća dobro, otpušten je iz bolnice, a što je najbitnije naučio je da koristi novu šaku, kaže za Blic prof. dr Oskar Acman iz AKH klinike u Beču, stručnjak koji je izvršio ovu neverovatnu intervenciju. Milorad, koji od rođenja živi u Austriji, nedavno je odlučio da mu lekari iseku desnu šaku, u kojoj je nakon nesreće izgubio svaki osećaj, i zamene je bioničkom, koja reaguje na nervne signale u podlaktici. Novom šakom ubuduće će moći da uštine, hvata predmete, pa čak i da izvede precizne pokrete prstima.

“Svift er” leti na liniji Beograd-Čikago

Vest da bi direktna avionska linija od Beograda ka Sjedinjenim Američkim Državama prvi put posle 19 godina trebalo da bude uspostavljena 17. juna pokrenula je mnoga pitanja, naročito kod naše dijaspore u Čikagu. Koliko će koštati povratna karta, ko je nama malo poznati prevoznik „Svift er” koji će voziti na liniji Beograd–Čikago, zašto „Jat ervejz” ne vozi na toj relaciji, samo su neka od pitanja. U Direktoratu za civilno vazduhoplovstvo kažu da je „Svift er” dobio dozvolu za letove u periodu od 17. juna pa do kraja sezone (31. oktobar), ali da su u ovoj kompaniji izrazili želju i interesovanje da sa letovima nastave i u zimskom periodu i da buduća čarter linija Beograd–Čikago preraste u redovnu, piše Politika. Cena avionske karte, u koju su uračunate sve takse biće 795 evra, kada se kupuje u Beogradu, odnosno oko 1.250 dolara, ako se pazari u Sjedinjenim Državama. U Direktoratu kažu da će na liniji Beograd–Čikago leteti avion „boing 767”, koji ima 235 mesta. Očekuje se da će prvi avion 17. juna krenuti iz Čikaga, a narednog dana će poleteti iz Beograda ka severnoameričkom kontinentu. Na internet sajtu „Svift era”, navodi se i da je sedište ove kompanije u Arizoni, da je ona osnovana 1997. godine, da obavlja čarter letove i ima flotu od 11 aviona.

Ekskurzije izgubile prvobitni smisao

Tuče, povratak bez prtljaga, krađa po buticima, hapšenje đaka - postali su nezaobilazan deo „programa“ ekskurzija u inostranstvo. Poslednji u nizu propusta koji je stigao do javnosti dogodio se maturantima Tehničke škole iz Valjeva, koji su se sa putovanja iz Mađarske vratili bez kofera, pišu Novosti. Zbog toga, ali i činjenice da mladi ljudi gotovo i ne poznaju svoju zemlju, Sekretarijat za turizam izneo je lane inicijativu da se ekskurzije ne organizuju u inostranstvu, već po Srbiji. Đaci, a pogotovo roditelji, nisu bili oduševljeni idejom da tinejdžeri provode vreme u ekološkim radionicama, manastirima ili na planinama. Roditelji nemaju novca da sa decom putuju po Evropi, pa misle da je ekskurzija jedina šansa da dete vidi sveta - smatra Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola. Antić napominje da su ekskurzije u potpunosti izgubile svoj prvobitni smisao. Umesto da na ovim putovanjima deca nešto nauče, sve se završava na provodu i šopingu.

Ubio brata posle svađe oko struje

Jelenko Drulović (48) iz sela Drmanovići kod Nove Varoši ubio je u petak uveče rođenog brata Stanka Drulović (42) u zaseoku Drulovići, na padinama Zlatara. Jelenko je u Stanka ispalio dva hitca iz puške „papovke“ na pragu roditeljske kuće, piše Blic. Ubistvu, koje se dogodilo u kasnim večernjim satima, predhodila je kraća svađa među braćom zbog struje koju je Jelenko, iz još nepoznatih razloga, isključio na zajedničkom strujomeru za dva domaćinstva.

Almodovar o novom filmu “Koža u kojoj živim”

„Ovo je priča o preživljavanju u ekstremnim uslovima, što je takođe i priča o humanosti, sa primesama mita o Frankenštajnu, ali i mitova o Titanu i Prometeju”, izjavio je za Politiku u Kanu kultni španski reditelj Pedro Almodovar, komentarišući svoj film „Koža u kojoj živim” sa kojim, možda, očekuje i konačno svoju prvu „Zlatnu palmu”, posle toliko drugih festivalskih odličja koja je ovde tokom godina primao. Iako je i ovaj njegov film ono što se zove „stari, dobri Almodovar”, vidni su pomaci u istraživanju za njega novih filmskih žanrova, u ovom slučaju horora. Pričajući o tome zašto nije završio filmsku školu, Almodovar kaže: “Nisam išao jer nisam mogao. Franko ih je zatvorio 1968. i 1969. godine. Ja sam ono što ljudi nazivaju samoukim. Očigledno je bilo da nisam znao da snimam filmove, ali me za to nije bilo briga, učio sam stvarajući ih. Sve što sam naučio bilo je uvek pred publikom. Moja jedina škola bila je super-osmomilimetarska kamera i tokom sedamdesetih snimio sam gomilu filmova različitog trajanja i pokazivao sam ih svima govoreći da želim da napravim budućnost”.

Novi lider Al Kaide najavaljuje napade na London

Novi lider Al Kaide Saif al-Adel planira veliki teroristički napad na London kako bi osvetio smrt svog vođe Osame Bin Ladena, prenosi britanski list "Dejli mejl" pozivajući se na talibanske izvore. Al-Adel je svojim sledbenicima naložio da "unište" grad, naveo je portparol talibana Esanula Esan. "Naš lider je od nas tražio da napravimo plan za veliki napad na London. On veruje da je Velika Britanija kičma Evrope," dodao je portparol talibana, pišu Novosti.

Počinje Rolan Garos: Kako zaustaviti Đokovića?

Nikada pre uoči Rolan Garosa šampion nije bio u drugom planu kao sada. Kako bi to rekle američke kolege, Novak Đoković je „ukrao šou” Rafaelu Nadalu, petostrukom pobedniku, koji je povrh svega, mimo svoje volje, uključen u globalnu anketu: Kako zaustaviti Đokovića! Niko nije uspeo da ostane nepobediv u jednoj godini i posle najboljeg turnira na šljaci, a naš teniser ima realne izglede za to, imajući u vidu da je favorita pobedio četiri puta uzasopce ovog proleća, sva četiri puta u finalu, piše Politika. Od danas do 5. juna igraće se Međunarodno prvenstvo Francuske koje ovog puta ima više prilika da bude istorijsko. Ako Nadal trijumfuje šesti put izjednačiće se s rekorderom „open ere” (od 1968) Bjernom Borgom, ako to Đokoviću pođe za rukom biće to njegov osmi uzastopno osvojeni turnir u ovoj godini i rekord po broju pobeda u nizu na početku jedne sezone (on trenutno 37, Mekinro 42 pre 27 godina). Ulazak u finale našem teniseru bi doneo i proboj na prvo mesto svetske ATP liste na kome su u proteklih sedam godina bila samo dvojica igrača: Federer i Nadal.

Doček za Robija u Ježevici

Trener Crvene zvezde Robert Prosinečki posetio je juče rodno mesto svoje majke Emilije, selo Ježevicu. Legendarni jugoslovenski i hrvatski reprezentativac izazvao je pravo vanredno stanje u okolini ovog šumadijskog seoceta. Šumadijski domaćini potrudili su se da sve bude spremno za Robijev povratak u zavičaj svoje majke posle dve decenije, pa je put koji vodi prema Ježevici bio prošaran crveno-belim bojama. Ispred kuće Emilije Prosinečki, rođene Đoković, stajale su devojčice u srpskoj narodnoj nošnji, slika generacije iz Barija bila je zalepljena na fasadi, dok su trubači u Zvezdinim dresovima imali generalnu probu, piše Pres.

Partizan na bod do titule

Fudbaleri Partizana savladali su Čukarički u 28. kolu Jelen Superlige Srbije rezultatom 4:0 (0:0) i sada ih samo jedan bod, teoretski, deli od osvajanja četvrte uzastopne titule prvaka države, piše Pres. Jedini preostali konkurent u šampionskoj trci, od juče im nije Crvena zvezda, već novosadska Vojvodina, koju bi, doduše, samo maksimalan učinak u preostala dva prvenstvena kola i isto toliko poraza crno-belih doveli na prvo mesto.