TOPLANE TRAŽE POMOĆ OD NIS-A

“Toplane Srbije uputile novi zahtev NIS-u da izađe u susret toplanama I omogući im redovnu isporuku mazuta, iako najveći broj njih nije u mogućnosti da izmiri svoje tekuće obaveze prema dobavljaču. Dug Beograđana za grejanje od oko pet milijardi dinara, situacija u kojoj se nalaze "Beogradske elektrane" sve je lošija. Najveće nemačke kompanije pokazale su veliko interesovanje za preduzeća koja su ostala da se privatizuju u Srbiji. Srpske službe bezbednosti ne isključuju mogućnost da se Šarić, ukoliko se nalazi u Švajcarskoj, sklonio kod Stanka Subotića. MUP Crne Gore nije mogao ni da potvrdi, ali ni da demantuje saznanja medija da je Šarić pobegao iz Crne Gore.

Nedelja mode u Parizu: kolekcija - Bouchra Jarrar

Toplane ostaju bez mazuta

Poslovno udruženje „Toplane Srbije” uputilo je krajem prošle nedelje novi zahtev Naftnoj industriji Srbije da izađe u susret toplanama i omogući im redovnu isporuku mazuta, iako najveći broj njih nije u mogućnosti da izmiri svoje tekuće obaveze prema dobavljaču, potvrdio je juče za Politiku Milovan Lečić, predsednik navedenog udruženja. NIS je zamoljen da, ukoliko je to moguće, zamrzne tekuću naplatu potraživanja, a da se isporuka novih količina energenata avansno naplati od toplana, kaže Lečić, dodajući da se ovaj ledeni talas premošćuje mazutom koji je stigao iz robnih rezervi, a koji će toplane morati da vrate. Upitan kako očekuje da će toplane moći unapred da plate mazut, ako već nisu u stanju da izmiruju ni zaostale obaveze, Lečić kaže da će morati jer je to jedini način da im se nastavi isporuka energenata. Toplane mogu da dogovore sa dobavljačem i dodatni reprogram dugova, budući da je stepen naplate kod toplana vrlo slab zbog čega one i nisu u mogućnosti da NIS-u i „Srbijagasu” plate preuzetu robu.

Nedelja mode u Parizu, kolekcija: John Galliano

Dužnicima hladni radijatori

U domaćinstvimakoja neredovno plaćaju centralno grejanje, radijatori bi uskoro mogli da budu - ledeni. Iz Javnog komunalnog preduzeća "Beogradske elektrane" najavljuju početak isključenja sa sistema daljinskog grejanja! Do ove odluke dovela je i finansijska kriza koja nije miomišla ni ovo preduzeće. Prema rečima zamenika generalnog direktora "Beogradskih elektrana", Nenada Đakovca, učestalo poskupljenje gotovo svih energenata dovelo je do sve većeg dispariteta između cena mazuta, prirodnog gasa, uglja i ostalih energenta i cene grejanja. Kada se na sve to doda dug Beograđana za grejanje od oko pet milijardi dinara, situacija u kojoj se nalaze "Beogradske elektrane" sve je lošija, piše u Novostima.

Od aprila skuplji kilovati

Dok ministar trgovine Slobodan Milosavljević ističe da korekcija treba da sačeka kraj grejne sezone (koja se završava sredinom aprila) u Ministarstvu rudarstva i energetike dozvoljavaju mogućnost da struja poskupi već od 1. februara. U izjavi za Danas državni sekretar Ministarstva rudarstva i energetike Dušan Mrakić ističe da bi do kraja sedmice trebalo da bude jasnije kada će doći do korekcije cene električne energije. - Razgovori o tome kada će poskupeti struja vode se unutar Vlade Srbije i jedna od opcija o kojoj se razgovara je i ta da korekcija nastupi 1. februara. U slučaju da bude dogovoreno da poskupljenje stupi na snagu tog datuma izvesno je da će odluka biti obelodanjena do kraja sedmice. Ako se poskupljenje prolongira za april onda odluka o datumu korekcije može da sačeka sa zvaničnom objavom - kaže naš sagovornik. Drugi predstavnik Ministarstva rudarstva i energetike Milutin Prodanović, pomoćnik ministra, izjavio je pak u Užicu da će električna energija poskupeti za 10 odsto od aprila. - Ministarstvo rudarstva i energetike, zajedno sa Agencijom za energetiku, dalo je odobrenje da se cena električne energije poveća za 10 odsto od Nove godine, ali sa tim se nisu složila ministarstva ekonomije i trgovine, tako da će poskupljenje od desetak odsto biti odgođeno do 1. aprila ove godine - rekao je Prodanović.

Od petka nova cena

Uprkos padu cene nafte na svetskom tržištu, derivati u Srbiji bi od petka trebalo da budu skuplji za oko 6,6 odsto u odnosu na prerađivačku cenu, odnosno oko 3,5 dinara, kaže za Pres. Aleksandar Mileusnić, direktor kompanije AVIA „Petrobart". Mileusnić tvrdi da je cena nafte padala u poslednjih nekoliko dana, ali da to nije bilo dovoljno da cena goriva u Srbiji padne. - Formula prema kojoj se obračunava cena goriva u Srbiji obuhvata padove, ali i skokove cene nafte u proteklih 15 dana. Sad će otići gore, ali ako nafta nastavi da pada, već pri sledećem „preseku" stanja gorivo bi moglo da pojeftini za oko tri-četiri dinara - kaže Mileusnić. Međutim, državni sekretar Ministarstva energetike Dušan Mrakić izjavio je da se može čak dogoditi i da ne bude poskupljenja goriva. On je objasnio da nije bilo poremećaja cene nafte na svetskom tržištu od 13. januara i da cena pada - sa 73,88 dolara za barel na 76,99 u petak, tako da je pitanje da li će biti korekcije cene i narednog poskupljenja.

Fejtova strategija za sever Kosova

Strategija šefa Međunarodne civilne kancelarije Pitera Fejta za severno Kosovo, u koju je Tanjug danas imao uvid, podrazumeva podršku „međunarodne zajednice” u direktnom vezivanju evropske perspektive Srbije za smanjenje podrške Beograda „paralelnim strukturama” na severu pokrajine, donosi Politika. Nacrt Strategije pripremljen je, kako je navedeno, zajedno sa privremenom vladom u Prištini, a zamišljen je kao deo procesa decentralizacije na Kosovu i Metohiji, s ciljem da se preuzme kontrola nad severnim delom Kosovske Mitrovice. „To treba učiniti uz rešenje po kome će Beograd sačuvati obraz, ali i smanjiti i konačno obustaviti svoju podršku paralelnim strukturama, uz istovremeno približavanje Srbije EU”, navodi se u nacrtu Fejtovog dokumenta. Od vlasti u Beogradu, takođe, kako predviđa dokument, na isti način treba iznuditi da prestanu da obeshrabruju Srbe na Kosovu da glasaju na izborima koje raspisuje Priština. Tvorci dokumenta računaju s tim da će predstojeća odluka Međunarodnog suda pravde o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova biti dvosmislena i da će zvanični Beograd neminovno, na ovaj ili onaj način, nakon nje promeniti politiku u vezi sa Kosovom.

Ako Srbija želi u Evropsku uniju, moraće da se odrekne Srba sa severa Kosova, navodi se u tajnoj Fejtovoj strategiji. Vlast u Srbiji odbacuje ovakvu ucenu i poručuje da se Srbija nikada neće odreći Kosova. Šef Međunarodne civilne kancelarije na KiM Piter Fejt traži od Evropske unije da uceni Srbiju! Fejt, naime, u „strategiji za sever Kosova", koju je spremio zajedno sa vladom u Prištini, predlaže međunarodnoj zajednici da nastavak evropskih integracija naše zemlje uslovi prestankom podrške Beograda „paralelnim strukturama", odnosno Srbima na severu KiM, piše u Presu. Fejt i privremena kosovska Vlada zamislili su „strategiju" kao „deo procesa decentralizacije KiM" i ne kriju da je cilj „preuzimanje kontrole nad severnim delom Kosovske Mitrovice".

Puna podrška Dodiku

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da daje punu podršku predsedniku Vlade Republike Srpske Miloradu Dodiku za očuvanje Republike Srpske. "Dodiku dajem punu podršku u očuvanju Republike Srpske. Dejtonski sporazum jasno definiše integritet BiH i sve što dovodi u pitanje osnovne principe sporazuma iz Dejtona za zvaničnu Srbiju, koja je garant sporazuma, neprihvatljivo je", rekao Tadić za podgorički list "Dan", prenosi Blic. On je ocenio da je neprihvatljiv i bilo koji akt o podeli BiH ili akt koji ugrožava pravo RS ili Federacije BiH i to su "principi kojih se drži Srbija".

Veruju na reč Srbije

Ministri spoljnih poslova Evropske unije juče su podržali stav Kancelarije visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini koji se usprotivio održavanju referenduma u Republici Srpskoj. Premijer RS Milorad Dodik je odbacio zaključak iz Brisela. Beograd i dalje jedini u regionu ne reaguje na uzavrelu polemiku koju je izazvala Dodikova najava referenduma, dok izvori bliski Stejt departmentu u Sarajevu kažu za "Blic" da međunarodna zajednica veruje da će vlast u Beogradu imati ključnu ulogu u odluci o referendumu u BiH. Ministri EU zaključili su juče da je neophodno da se u BiH poštuju sve odluke visokog predstavnika u BiH i pozvali sve strane da ne pokušavaju da osporavaju njegov autoritet. Premijer Dodik izjavio je da ne podržava takav zaključak ministara spoljnih poslova EU, ali da drugačiji stav nije ni očekivao, piše u Blicu.

Duga godina, prognoze nesigurne

Ekonomisti Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) bili su optimističniji od naših političara i ekonomista, izračunavši da će rast bruto domaćeg proizvoda u Srbiji ove godine biti 2,4 odsto. Prema oceni te ugledne međunarodne finansijske institucije, naša zemlja će, u konkurenciji svih bivših jugoslovenskih republika, imati najveću ekonomsku ekspanziju piše Politika. Državni zvaničnici dosad su u javnim nastupima uglavnom prepisivali procenu Međunarodnog monetarnog fonda, koja pokazuje da će rast privrede dostići 1,5 procenata. Kritičari vlasti uglavnom se hvataju za pesimističnu prognozu Unikredit grupacije, po kojoj će i ove godine Srbija ostati u minus zoni (pad od 0,5 odsto). Još težu sudbinu našoj zemlji nedavno je prorekao nobelovac Džozef Stiglic, ocenivši da nas bolja ekonomska budućnost čeka tek 2013. godine. Kojoj prognozi da veruju građani Srbije? Onoj koja im se najviše sviđa, jer su u periodu oporavka prognoze subjektivna stvar, našalio se ekonomista Vladimir Vučković. U biltenu „Makroekonomske analize i trendovi”, u kome je ovaj stručnjak angažovan, izgleda da najviše veruju Međunarodnom monetarnom fondu, jer se njihove procene za ovu godinu upravo zasnivaju na ekonomskom rastu od 1,5 odsto.

Potraga za putnicima aviona kompanije Ethiopian Airlines koji se srušio u more
neposredno po poletanju sa aerodroma u prestonici Libana

Istorijski minimum

Kurs dinara dosegao je danas dostići istorijski minimum prema evru i zvanični srednji kurs iznosi 97,5541 dinara za evro, objavila je NBS. Srednji kurs dinara u ovoj godini bio je najslabiji 13. januara kada je iznosio 97,4670 dinara za jedan evro, a najjači 4. januara kada je srednja vrednost prema evru bila 95,9679 dinara. NBS danas nije intervenisala na deviznom tržištu, a od početka godine to je učinila četiri puta sa prodajom ukupno 110 miliona evra, saznaje Blic. Poslednji put je to učinila u petak, 22. januara, prodajom 50 miliona evra kako bi sprečila prekomernu dnevnu oscilaciju kursa i obezbedila nesmetano funkcionisanje deviznog tržišta.

Nemci zainteresovani za Telekom

Najveće nemačke kompanije pokazale su veliko interesovanje za preduzeća koja su ostala da se privatizuju, a u prvom redu za „Jat ervejz“, „Galeniku“ i „Telekom Srbije“, saznaje Blic. Ovo su konkretni rezultati jučerašnje posete delegacije „Odbora za istok“ koji okuplja preduzeća iz Nemačke iz oblasti energetike, autoindustrije, telekomunikacija, avioindustrije, građevinarstva, informatike i trgovine. Među 18 kompanija iz Nemačke koje su juče imale intenzivne sastanke sa premijerom, ali i nekoliko ministara (ekonomije, infrastrukture, trgovine i usluga, telekomunikacija i poljoprivrede) bili su predstavnici “Folksvagena”, energetske kompanije RWE, “Dojče Telekoma”, “Simensa”, “Dojče banke”; BASF-a, “Er Berlina”, “WAZZ-a”, Messer Tehnogasa… Uveče ih je primio i predsednik Republike Boris Tadić. Nemačka, kako se moglo čuti, želi još više da investira u Srbiju, a naročito u energetiku, železnice odnosno infrastrukturu, ali i da učestvuje u određenim privatizacijama.

Sudovi kao migavci

Gužva u šalter sali beogradske Palate pravde, u kojoj su posle uspostavljanja nove mreže sudova smeštena tri suda i četiri tužilaštva, jedino je što podseća na ovu zgradu iz minulih meseci. Sem u prizemlju zgrade, gde se nalazi ograđeni odeljak sa pomenutim šalterima, većih gužvi nema ni na jednom od sedam spratova. Neznatno veći broj stranaka primetan je samo ispred krivičnih pisarnica Prvog i Drugog osnovnog i Višeg suda koji su smešteni u ovoj zgradi. – Šalter sale su otpočele sa radom 12. januara. Do tada, samo privremeno, overa je bila moguća jedino u zgradi bivšeg Četvrtog opštinskog suda u Novom Beogradu. To je, međutim, bila jedina opcija da se overa uopšte omogući. Overu u drugim zgradama onemogućavali su određeni tehnički razlozi koji su vrlo brzo prevaziđeni i rešeni. – Ipak, moramo da priznamo da je posle praznika gužva na šalterima bila povećana – kaže za Politiku Ivana Ramić, sudija i portparol Prvog osnovnog suda u Beogradu.Sada, prema rečima Ramićeve, šalter sale, u dve smene, rade u sve tri zgrade u kojima su raspoređena odeljenja Prvog osnovnog suda: u zgradi Palate pravde, bivšoj zgradi Petog opštinskog suda u Ustaničkoj ulici i bivšoj zgradi Četvrtog opštinskog suda u Novom Beogradu. Prema informacijama koje imaju u sudu, građani su prošle nedelje u redovima u sudovima provodili u proseku 15 minuta.

Visoki savet sudstva poslao je obrazloženja bivšim sudijama koje su posle opšteg izbora ostale ispod crte, saznaju Novosti u ovoj instituciji. Svaki od bivših delilaca pravde trebalo bi ovih dana da sazna zašto je „odbijen“. U međuvremenu, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić potvrdio je da je primio žalbu Udruženja sudija i pojedinačne žalbe na odluke Visokog saveta sudstva. U ovim žalbama se navodi da su bivšim sudijama uskraćene informacije o postupku izbora i obradi podataka o ličnosti. Šabić je objasnio da je žalba Društva sudija Srbije izjavljena na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama, zato što esnaf od Visokog saveta sudstva nije dobio nikakav odgovor o nizu pitanja koja se odnose na reizbor.

Nema raskola u SPC

Patrijarh Irinej održao je sinoć svoju prvu besedu van Beograda, u crkvi Svetog Đorđa u Kruševcu. Ova crkva, otvorena 1904. godine, kada je otkriven i Spomenik kosovskim junacima, bila je tesna da primi sve vernike koji su došli da pozdrave novog poglavara SPC. Patrijarh Irinej je u svojoj besedi zahvalio vernom narodu kruševačkog kraja i sveštenstvu na dosadašnjoj privrženosti gospodu Bogu i Srpskoj pravoslavnoj crkvi i obećao da će i dalje, kad god je u prilici, posećivati ovaj kraj, donosi Politika. On je ponovio da je volja Božija odlučila da izbor od trojice episkopa padne na njega i da se videlo da nisu tačne tvrdnje u nekim glasilima da postoji raskol u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Posle besede i davanja blagoslova u crkvi Svetog Đorđa, patrijarh Irinej je prisustvovao Svetosavskoj akademiji u Kruševačkom pozorištu i dodeli Svetosavske povelje Kulturno-prosvetne zajednice Kruševac bibliotekaru Ljubici Petković, uredniku časopisa „Pravoslavlje“, za reafirmaciju crkvenih biblioteka i doprinos razvoju prosvete i kulture u Srbiji.

Profesionalna vojska od sledeće godine

Ministar odbrane Dragan Šutanovac izjavio je danas da bi u ovo doba sledeće godine Srbija trebala da dobije profesionalnu vojsku. Šutanovac je rekao da to znači da više neće biti civilnog služenja vojnog roka, a da će oni koji žele da služe vojsku na tradicionalan način, to moći da urade kada prođu obuku i za to dobiju sertifikat o obučenosti. Na svečanost povodom Dana Novinskog centra „Odbrana”, Šutanovac je rekao novinarima da profesionalna vojska podrazumeva i da više neće biti slanja vojnih poziva, piše Politika.

Pre akcije, agenti na sudu

Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić hitno će podneti zahtev za ocenu ustavnosti odredbe zakona na osnovu koje je Bezbednosno-informativnoj agenciji omogućeno da proverava zaposlene u državnim organima, piše u Novostima. Međutim, dok se ta procedura pred Ustavnim sudom ne okonča, a to može da potraje mesecima, BIA će imati mogućnost da bezbednosno ”kontroliše” i poslanike, ministre, sudije, tužioce... Jer, kako nam je rečeno u Nemanjinoj 11, još nije pokrenuta inicijativa za povlačenje Uredbe o određivanju poslova bezbednosne zaštite koju vrše MUP, BIA, VBA i Vojna policija, a koju je Vlada usvojila u februaru prošle godine. Po ovoj spornoj uredbi, za koju stručnjaci tvrde da je protivustavna, BIA ima pravo da po nalogu rukovodećeg funkcionera ”prikuplja i koristi podatke” o zaposlenima u Skupštini, Generalnom sekretarijatu predsednika Srbije, Vladi i drugim organima državne uprave. Na primer, u slučaju poslanika, taj nalog daje predsednica parlamenta Slavica Đukić-Dejanović, dok proveru ministara može da zahteva premijer Mirko Cvetković.

Nema jeftinih kvadrata

Reforma pravosuđa, kao i štrajk zaposlenih u Republičkom geodetskom zavodu ovih dana stvaraju glavobolje građanima i agencijama za promet nepokretnosti. Promet nekretninama je gotovo zaustavljen. Overa kupoprodajnih ugovora može da se obavi na samo tri mesta u Beogradu (bivši Treći, Četvrti i Peti opštinski sud) zbog čega se u redovima čeka i više od pet sati. Štrajk zaposlenih u RGZ dodatno komplikuje stvari, jer se samo primaju zahtevi, koji se ne rešavaju, pa tako ne može da se dobije list nepokretnosti, upiše ili izbriše hipoteka, uknjiži nekretnina...- Agenti od ranog jutra čekaju u redovima za brojeve, kaže za Novosti, Kaća Lazarević, suvlasnik agencije „Alka“. - Dnevno se na jednom šalteru overi samo oko 50 ugovora, dok je pre reforme pravosuđa to bila cifra od najmanje 500. Cene nekretnina u glavnom gradu trenutno su stabilne, tvrde u agencijama. Ponuda je kažu i dalje slaba, jer novogradnje gotovo nema. Zbog ekonomske situacije gradilišta su opustela, radovi su prekinuti čak i na zgradama koje su bile u završnoj fazi.

Pendrek čuva kolosek

Vlada Srbije zaključila je da policija upotrebom sile treba da rastera štrajkače koji blokiraju pruge i puteve, ali je taj „zadatak“ izazvao nezadovoljstvo i čuvara reda i sindikata koji zastupaju radnike. Dva reprezentativna policijska sindikata smatraju da Vlada treba da rešava probleme radnika, a ne da tera policiju da pendrecima ide na gladni narod. Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, međutim, izjavio je u ponedeljak da će policija reagovati samo „u krajnjoj nuždi“. - Niko neće da zloupotrebljava policiju i niko neće da tuče narod - rekao je Dačić. Ministar je apelovao na građane da se ne sukobljavaju sa policijom, i dodao da Srbija ne može da dozvoli blokadu saobraćajnica. - Voleli bismo da znamo šta se podrazumeva pod krajnjom nuždom - kaže Aleksandar Gavrilović, predsednik Nezavisnog sindikata policije. - Gde je „granica“ kada policija treba da upotrebi pendreke da bi oterala štrajkače sa pruge? Vlada, ipak, na kraju treba da se dogovori sa tim ljudima, pa mislim da se odluka o primeni sile neće ni primenjivati, piše u Novostima.

Polaganje mature umesto prijemnog

Na kraju četvrtog razreda oni će imati opštu maturu eksternog tipa. Takođe, prva godina bi bila ista za sve, u drugoj godini bi imali dva izborna predmeta, u trećoj četiri i na završnoj godini čak osam izbornih predmeta. Reforma srednjeg obrazovanja, pre svega gimnazija, trebalo bi da bude gotova najkasnije do septembra 2011. godine, budući da bi tada u prvi razred trebalo da krenu đaci koji su osnovnu školu pohađali po reformisanom nastavnom planu i programu. - Predlog je napravljen, ali to ne znači da će biti prihvaćen. Suština je u tome da bi prvi razred bio isti za sve, a u drugom bi se blago usmeravali ka prirodnim, odnosno društvenim naukama. Naredne dve godine bi birali predmete u skladu sa svojim željama i namerama za kasnijim školovanjem. Na kraju gimnazije će ih čekati opšta matura eksternog tipa. Ideja je da polažu dva obavezna predmeta i izborne predmete. Zapravo, fakulteti će se izjasniti koji predmeti su uslov za upis, tako da će učenici za maturu njih uzimati - priča za Blic Ivan Ružić, zamenik predsednika Zajednice gimnazija Srbije.

Deset godina oporavka

Posledice razornog zemljotresa na Haitiju

Haitiju će pomoć za obnavljanje zemlje posle razornog zemljotresa biti potrebna najmanje narednih pet do 10 godina, izjavio je premijer Haitija Žan-Maks Belriv, saznaje Blic. On je u ime svog naroda zahvalio na pomoći, ali je dodao da će Haićanima biti potrebno još mnogo pomoći da bi se završila rekonstrukcija zemlje, koju je 12. januara pogodio razorni zemljotres i odneo do 200.000 života. O obezbeđenju sadašnje pomoći, ali i planiranju dugoročnog oporavka Haitija Belriv je u Montrealu razgovarao s američkom sekretarkom Hilari Klinton, ministrom spoljnih poslova Bernarom Kušnerom, kanadskim premijerom Stivenom Harperom i predstavnicima još 10 zemalja.

Nova nukleraka na Savi

Preduzeće „Gen energija” koje ima u vlasništvu polovinu Nuklearne elektrane Krško (NEK), podnelo je Ministarstvu privrede u Ljubljani zahtev za izdavanje energetske dozvole za gradnju drugog bloka nuklearke pod imenom NEK 2. Vest je potvrdio direktor „Gen energije” Martin Novšak. Drugi deo nuklearke u Krškom je u vlasništvu Hrvatske elektroprivrede koja, kako saznajemo, neće učestvovati u gradnji drugog bloka nuklearke na reci Savi, tridesetak kilometara uzvodno od Zagreba, saznaje Politika. Novšak objašnjava da podnesak predat domaćem ministarstvu još samo čeka na dopunu u vidu saglasnosti „Elektra Slovenije”, a u slovenačkom Ministarstvu privrede najavljuju da će o zahtevu odlučiti u roku od dva meseca. U „Gen energiji” ne sumnjaju da će njihov predlog biti pozitivno rešen, jer je „podnesak potkrepljen stručnim studijama i analizama čiji su autori priznate domaće i strane institucije”. Ukratko, dokumentacija dokazuje da je gradnja novog bloka nuklearke opravdana ne samo zbog premošćavanja nedostatka drugih energenata u državi, nego i „s ekonomskog gledišta i ekologije, budući da garantuje zadovoljavajuće, sigurno i bezbedno snabdevanje električnom energijom po konkurentnim i dugoročno predvidljivim cenama”, napominje prvi čovek „Gen energije”.

Tri pasoša Darka Šarića

Glavni osumnjičeni za šverc 2,1 tone kokaina zaplenjenog u Urugvaju, Darko Šarić najverovatnije se nalazi u Švajcarskoj, saznaje Politika iz pouzdanih izvora bliskih istrazi. Navodno, u toj zemlji uživa zaštitu jednog biznismena poreklom sa naših prostora. Kako nezvanično saznajemo, srpski istražni organi trenutno proveravaju sumnje da Darko Šarić preko tog biznismena pere novac zarađen od trgovine narkoticima. Prema informacijama do kojih je došao naš list, Darko Šarić ima tri pasoša. Navodno jedan je švajcarski i taj mu je najverovatnije obezbedio biznismen koji mu sada pruža zaštitu. Drugi pasoš koji Šarić poseduje je putovnica Hrvatske. Postoji sumnja, saznaje „Politika”, da je ta putna isprava poreklom iz konzulata Hrvatske u Mostaru, odakle je pre 11 godina ukradeno 930 putnih isprava. Podsetimo, te pasoše koriste mnogi kriminalci sa prostora bivše SFRJ, a poznato je da je putovnicu poreklom iz Mostara koristio i Milorad Ulemek Legija. Treći pasoš koji Šarić poseduje je plavi pasoš SR Jugoslavije. Njega je legalno dobio 2004. godine. Kako saznajemo, Darko Šarić je dobio državljanstvo Srbije 30. maja 2005. godine. Biometrijsku ličnu kartu je podigao 26. januara prošle godine u Policijskoj stanici Novi Beograd. Nema podataka da je tražio novi, crveni pasoš Srbije.

Darko Šarić, pljevaljski narko-bos osumnjičen za organizaciju šverca više od dve tone kokaina zaplenjenog u oktobru u Urugvaju, državljanstvo Srbije ima od maja 2005. godine i na osnovu njega u januaru prošle godine podigao je i ličnu kartu, saznaje Blic. - Očigledno je da je u to vreme Šarić verovao da će ga naše državljanstvo zaštiti od izručenja iz Srbije ukoliko neka druga država za njim raspiše poternicu Interpola. Trenutna situacija je takva da Srbija vodi postupak protiv Šarića i da je za njim raspisala međunarodnu poternicu - kaže izvor "Blica" blizak istrazi koja se vodi protiv ovog vođe narko-klana.

U knjige državljana Srbije upisan je 30. maja 2005. godine, kada su Srbija i Crna Gora bile u državnoj zajednici. U policijskoj stanici u Novom Beogradu, 26. januara 2009. godine, izvadio je ličnu kartu. Od 2004. godine poseduje jugoslovenski plavi pasoš, koji još važi. Već nekoliko godina ima hrvatski pasoš (i državljanstvo), a biometrijsku putnu ispravu izdala mu je Crna Gora, piše u Novostima. Po nalogu istražnog sudije Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu, za Šarićem, kao i još osmoricom osumnjičenih, raspisana je međunarodna potraga zbog umešanosti u šverc više tona kokaina. U međuvremenu, istraga se vodi u njihovom odsustvu.

Po zahtevu Tužilaštva za organizovani kriminal već pet meseci traje finansijska istraga imovine kontroverznog biznismena Darka Šarića i njegovog brata, nezvanično saznaje Danas. Naš sagovornik kaže da je policijski posao pri kraju. Na meti istrage osim kuća, stanova i lokala u Srbiji i inostranstvu, nalaze se i bankarski računi u inostranstvu. Dosad je policija, prema nezvaničnim informacijama, otkrila nekoliko računa u švajcarskim bankama. Podsetimo da je Tužilaštvo za borbu protiv organizovanog kriminala nedavno proširilo istragu u slučaju „Balkanski ratnik“ protiv Šarića i Gorana Sokovića zbog sumnje da su sa Željkom Vujanovićem organizovali kriminalnu grupu, koja je švercovala kokain iz Južne Amerike u Evropu. Policija je nedavno pretresla kuće, stanove i pomoćne objekte kod Limesa na Novom Beogradu i na Tatarskom brdu u Novom Sadu, koji su u vlasništvu Šarića, u ulici Ivana Franje 10 i 11. Tada je pretresen i objekat na Bežanijskoj kosi, koji je u vlasništvu Sokovića.

Srpske službe bezbednosti ne isključuju mogućnost da se Šarić, ukoliko se nalazi u Švajcarskoj, sklonio kod Stanka Subotića. MUP Crne Gore nije mogao ni da potvrdi, ali ni da demantuje saznanja medija da je Šarić pobegao iz Crne Gore. Portparol crnogorske policije Tamara Ralević kazala je za Pres da potraga za Darkom Šarićem još traje i da ne želi da komentariše nezvanične tvrdnje medija. - Policija traga za Darkom Šarićem, i dalje se vrše pretrage. Dok akcija traje ne možemo da govorimo da li je neko tu ili nije i nećemo komentarisati navode medija da je neko napustio zemlju - kaže Tamara Ralević.