TAČI HOĆE RAT, SRBIJA GA NEĆE

Ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović optužio je kosovskog premijera Hašima Tačija da poziva na rat u južnoj srpskoj pokrajini. Slanje dodatnih NATO trupa na Kosovo jer „postoji opasnost od naoružanih ljudi i radikalnih elemenata na severu Kosova koji imaju puške, pištolje ili eksploziv”. U četvrtak se navršava punih 16 godina od akcije "Oluja", a rane posle najsurovijeg etničkog čišćenja na području bivše SFRJ, još nisu zacelile. Predstavnici malinara, koji protestuju zahtevajući da otkupna cena maline bude 126 dinara za kilogram koliko je bila prošle godine, a ne od 80 do 90 dinara koliko je sada, nisu sinoć postigli dogovor sa državom.

NATO šalje pojačanje zbog Srba!?

NATO komanda u Napulju poslaće u narednih nekoliko dana bataljon od oko 700 vojnika na Kosovo i Metohiju. Portparol NATO-a Karmen Romero objasnila je da je takvu naredbu izdala komanda na zahtev zapovednika Kfora Erharda Bilera. Nemački Bundesver poslaće 550 vojnika, dok će austrijska vojska poslati 150 svojih pripadnika, piše Politika. Potrebu za jačanjem snaga NATO-a na Kosmetu, Romero je obrazložila time da se to ne dešava zbog „pogoršavanja situacije na Kosovu, nego da je reč o pomoći već razmeštenim trupama koje imaju zadatke na drugim stranama i potrebno je da se odmore”. U Beogradu se tokom jučerašnjeg dana spekulisalo da je slanje dodatnih NATO trupa motivisano činjenicom da je kosovski premijer Hašim Tači prekjuče „podigao na najviši stepen borbene gotovosti kosovske bezbednosne službe”. Međutim, kasnije je do članova Saveta za nacionalnu bezbednost Srbije došla i informacija da se NATO odlučio za ovakav potez posle saopštenja Kfora da „postoji opasnost od naoružanih ljudi i radikalnih elemenata na severu Kosova koji imaju puške, pištolje ili eksploziv”. Kfor je u tom saopštenju naglasio da je jedna blindirana pešadijska jedinica spremna da se suoči s bilo kakvim izazovom.

Kosovski premijer Hašim Tači izjavio je da kosovska vlada neće povlačiti odluke donete o severu Kosova i da neće biti povratka na "status kvo". Tači je na vanrednoj sednici kosovske vlade i posle razgovora sa evropskim posrednikom Robertom Kuperom rekao da je Kupera izvestio da kosovske vlasti imaju "crvenu liniju" u dijalogu sa Beogradom. Poštovanje kosovskog ustava, rezolucija Skupštine za razgovore i teritorijalni integritet su pitanja o kojima neće biti razgovara sa srpskim vlastima, rekao je Tači. On je smatra da su pitanje prelaza Jarinja i Brnjaka za vlasti Srbije izborna, dok su za Kosovo egzistencijalna. Tači je kazao da je Robertu Kuperu preneo stav o posvećenosti kosovske vlade evropskim integracijama, pišu Novosti.

Kako Danas nezvanično saznaje, višesatni pregovori srpskih zvaničnika sa Kuperom u Raškoj prekjuče nisu imali uspeha. Izvori tvrde da su predstavnici EU bili nepopustljivi - nisu želeli da razgovaraju o krizi, već su, navodno, tražili nastavak briselskog dijaloga o carinskom pečatu i CEFTI. Stav zvaničnog Beograda je da dijalog treba nastaviti što pre, ali tek kad se reši problem na severu KiM, izazvan akcijom specijanih jedinica KPS.

Na magistralnom putu Kosovska Mitrovica - Raška u mestu Rudare, opština Zvečan, Srbi su večeras postavili krst visok sedam metara, piše Blic.

Bogdanović: Srbija neće ratovati

Ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović optužio je kosovskog premijera Hašima Tačija da poziva na rat u južnoj srpskoj pokrajini. Bogdanović je u razgovoru za Pres naglasio da Srbija neće nasesti na provokacije Prištine i da će učiniti sve da se stanje na severu Kosova i Metohije reši isključivo mirnim i diplomatskim putem. Tači šalje ratnohuškačke poruke, diže tenziju, podstiče sukobe. Kako drugačije shvatiti njegovu izjavu da neće odustati od severa Kosova i da ga niko neće sprečiti u tome nego kao pozivanje na rat - rekao je Bogdanović i naglasio da Srbija neće ratovati. Dosta nam je ratova. Nećemo o tome uopšte da razmišljamo. Hoćemo mirnim putem i gandijevskim metodama da se borimo za svoje legitimne nacionalne interese.

Đelić: Tači bez zelenog svetla EU i SAD

Zemlje EU i Amerika nisu dale zeleno svetlo Hašimu Tačiju za poslednje akcije Prištine na severu Kosova. Naprotiv, prvi put od samoproglašenja nezavisnosti KiM, međunarodna zajednica, oličena u Kvinti, uručila je oštar protest kosovskom premijeru zbog njegovih akcija i zatražila da se vrati dijalogu. Međutim, veoma je loše što su na momente i Kfor i Euleks izlazili iz pozicije statusne neutralnosti i poštovanja Rezolucije 1244, na koje ih obavezuje njihov mandat. Ovo u intervjuu za Novosti kaže Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije, odgovarajući na pitanje da li su poslednji potezi Prištine koordinirani sa Briselom i Vašingtonom.

Stefanović: Nije šteta ako me Priština uhapsi

Nažalost, ušao sam na Kosovo kako sam morao, odnosno onako kako na sever Kosmeta ulaze i hiljade drugih građana. Ovo je za nas problem koji moramo trajno da rešimo. Manje je šteta za ministra Bogdanovića i mene da ovako ulazimo. Najvažnije je da smo se izborili da građani mogu nesmetano da prelaze administrativnu granicu - kaže za Novosti Borko Stefanović. “Nadam se da me Priština neće uhapsiti. Ako to učini, biće veća šteta za međunarodnu zajednicu, nego za mene!”- kaže on.

Zašto je Kuper isključio mobilni?

One noći, prošle nedelje, kada su Tačijeve specijalne jedinice zauzimale granične prelaze Jarinje i Brnjak, niko od relevantnih međunarodnih igrača nije bio dostupan na telefon. Uzalud su pozivani iz Beograda, koji je želeo da vidi o čemu se radi. Zna se da baronica Ešton telefone isključuje u osam uveče, i može se dobiti, valjda, jedino preko specijalnih javki. Na nju se, dakle, u toj telefonskoj drami nije ni računalo. Ali ostali? Jedan visoki državni činovnik Srbije, izdalje uključen u proces, nalazio se u Londonu, i u tim kasnim satima - bilo je već tri po ponoći - poslužio se malim lukavstvom: iz noćnog kluba pozvao je Roberta Kupera, na njegov kućni telefon. Bunovni medijator Evropske unije upitao je: Da li je gotovo? Uključi, bre, mobilni, tražimo te već četiri sata, saznajemo da mu je kazao naš oficiozus. Nije bio - preneo je kasnije prijateljima - šokiran Kuperovim pitanjem: isključeni su telefoni bili vrlo jasan znak o čemu se radi – piše komentator Danasa radivoj Cvetićanin u tekstu najavljenom na naslovnoj strani.

U četvrtak godišnjica “Oluje”

U četvrtak se navršava punih 16 godina od akcije hrvatske "Oluje", a rane posle najsurovijeg etničkog čišćenja na području bivše SFRJ, još nisu zacelile, pišu Novosti. U hrvatskoj vojnoj akciji na Krajinu koja je počela u zoru 4. avgusta 1995. proterano je oko 250.000 Srba, a gotovo svi novo utočište našli su u Srbiji. Danas, deceniju i po posle najvećeg srpskog egzodusa u novijoj istoriji, problem izbeglih još nije rešen. U Srbiji, prema evidenciji "Veritasa", trenutno je više od 100 hiljada izbeglih. A najveći broj, 74 odsto, su iz Hrvatske. "Oluja" bila je legalna, legitimna, brza, efikasna i briljantna vojna akcija, u najvećoj meri u duhu ratnog prava, izjavio je u utorak u Zagrebu hrvatski predsednik Ivo Josipović, dodavši da se "zbog jednog malog dela događaja, koji se nisu ni morali ni smeli desiti, često neopravdano dovodi u pitanje smisao cijele operacije, što je netačno s vojnog, moralnog, političkog i svakog drugog aspekta".

Inicijativa manjina u Hrvatskoj

Predstavnici svih nacionalnih manjina u Hrvatskoj će u narednih desetak dana pokrenuti inicijativu da se Ustavni i Izborni zakon nađu na dnevnom redu Sabora, kako bi se donele nove zakonske regulative u vezi sa nedavnom odlukom Ustavnog suda, kojom je ukinuto pravo srpskoj manjini na garantovana tri poslanička mesta u Saboru, a ostalim manjinama dvostruko pravo glasa, saznaje Danas.

Srpski pevači na udaru hrvatskih ekstremista

Nastup pop pevačice Ane Nikolić, koji je trebalo da se održi večeras na plaži „Kopakabana" u Dubrovniku, otkazan je! Organizatorima je upućen zahtev da sami plate obezbeđenje od 60.000 evra, koje bi štitilo binu sa kopna, mora i iz vazduha, što bi koncert učinilo finansijski neisplativim. Tako je urodila plodom inicijativa grupe Dubrovčana da se ovaj koncert zabrani, piše Pres. Najnoviji razvoj događanja usledio je dva dana nakon što je u Posušju u BiH otkazan koncert Nikole Rokvića zbog postavljanja bombe u „Elefant baru", u kome je trebalo da peva, a u nedelju je otkazan i koncert Dragane Mirković u „Hard-rok kafeu"! Hrvatski revolucionarni pokret najavljuje da će na isti način u Posušju sprečiti nastup Mileta Kitića zakazan za 5. avgust.

Sukob malinara i policije

Predstavnici malinara, koji protestuju zahtevajući da otkupna cena maline bude 126 dinara za kilogram koliko je bila prošle godine, a ne od 80 do 90 dinara koliko je sada, nisu sinoć postigli dogovor na sastanku sa Ljubišom Dimitrijevićem, državnim sekretarom u Ministarstvu poljoprivrede, piše Danas. Tokom intervencije u Arilju povređeno je 27 policajaca, saopštio je sinoć Policijski sindikat Srbije, ocenjujući da su policajci nepripremljeni i u nedovoljnom broju poslati da spreče protest proizvođača malina. Prema izveštajima elektronskih medija međutim, kada su malinari juče oko 16 sati kod Arilja, pokušali da probiju policijske barikade i krenu put Beograda (da bi protestovali ispred vlade) lakše su povređena dvojica policajaca i jedan demonstrant. Oni su smešteni u užičku bolnicu. Epilog su i prevrnuta policijska vozila i traktori, a malinari nisu odmakli ni tri kiliometra dalje od Arilja.

"Ministarstvo i vlada nemaju instrumente ni mehanizam da prisile hladnjačare i trgovce maline da promene visinu otkupne cene", rekao je za Novosti državni sekretar u ministarstvu poljoprivrede i trgovine Ljubiša Dimitrijević. Malina proizvedena u Srbiji je izvozni artikal i njena cena u velikoj meri zavisi od kretanja cene maline na svetskom tržištu, naglasio je on.

Nakon potiskivanja demonstranata, ostale su desetine traktora. Jedan od proizvođača kaže za Pres da je policija isekla creva na traktorima i razbila stakla.

Ješić: Ostavku sam kovertirao još 29. marta

Ostavka predsednika opštine Inđija Gorana Ješića (DS) na mesto pokrajinskog poslanika krčkala se „na putu od Inđije do pokrajinskog parlamenta“ skoro godinu i po. U razgovoru za Blic, on podseća da je ostavku na poslaničku funkciju kovertirao još 29. marta prošle godine. U obrazloženju ostavke Ješić je naveo da se odriče poslaničkog mandata „ukoliko mu Agencija za borbu protiv korupcije ne da saglasnost da obavlja obe funkcije“, kao i „da će zadržati funkciju predsednika opštine, jer u Inđiji ima mnogo toga da se uradi“. U međuvremenu, nastavlja Ješić, nakon što je Ministarstvo pravde poslanicima izdalo uverenja da nisu u sukobu interesa, dosta toga čudnog se izdešavalo, pa se aktiviranje te ostavke odužilo. Međutim, posle odluke Suda o nespojivosti funkcija, Ješić je pre dva dana raniju ostavku ponovio. “Ostavku sam podneo u skladu s presudom USS o nespojivosti funkcije većinski izabranog poslanika Skupštine Vojvodine s nekom drugom javnom funkcijom. Ovo je moja lična odluka, a ne odluka DS, pošto sam mandat osvojio samostalno na direktnim izborima”.

Palmin “konkurs” za ženidbu

Gradonačelnik Jagodine Dragan Marković Palma, ovih dana ima razloga za zadovoljstvo. Za nepunih mesec dana, koliko je trajao „njegov” konkurs za ženidbu mladića iz Jagodine, starijih od 38 godina, javilo se više od 200 dama iz Srbije, željnih da upoznaju svoju srodnu dušu i da o trošku Skupštine grada Jagodina, krajem septembra, odu na romantično letovanje u Grčku. Marković ne krije da mu prija veliko interesovanje za njegovo provodadžisanje, kome će prethoditi upoznavanje budućih parova u restoranu „Tigar”, koji se nalazi usred jagodinskog zoološkog vrta, piše Politika.

Kristijan pokušao da se ubije

Kristijan Golubović, koji u pritvoru Centralnog zatvora čeka pravosnažnost presude na sedam i po godina zatvora, pokušao je juče ujutru da izvrši samoubistvo tako što se isekao polomljenim žiletom, piše Pres. Tragediju su sprečili zatvorski čuvari, a lekari su utvrdili da su povrede površinske i da nema potrebe da Golubović bude prebačen na bolničko lečenje.

Tajkuni na univerzitetu

„Predlogom modela funkcionalne integracije univerziteta u Srbiji” univerzitetske institucije će se otvoriti za nekontrolisani prodor političkih i tajkunskih struktura, a sve pod parolom kreiranja univerziteta kao „zbijenih” i efikasnih ustanova. Ovo je suština otvorenog pisma koje je Odbor za razvoj univerzitetskog obrazovanja uputio ministru prosvete i nauke dr Žarku Obradoviću, ali i predsednicima Srbije, vlade, kao i Agenciji i Savetu za borbu protiv korupcije, protestujući zbog novog modela za reformu svih univerziteta u Srbiji.

Građani neće dobiti akcije aerodroma

Građani koji su dobili besplatne akcije beogradskog aerodroma, po svemu sudeći, ostaće bez dividende koja im pripada iz lanjske dobiti ove kompanije. Naime, Aerodrom „Nikola Tesla“ izdvojio je ukupno 1,1 milijardu dinara, to jest 32,6 dinara bruto po akciji, iz prošlogodišnje dobiti Aerodrom na ime dividende akcionarima. Neto ostatak biće zadržan kao neraspoređena dobit, pišu Novosti. Problem je, međutim, što je tek nekoliko dana ranije objavljeno da je Upravni odbor Aerodroma kao dan dividende utvrdio 31. decembar prošle godine, kada je jedini akcionar bila - Republika Srbija. Tako će ceo iznos, od oko 11 miliona evra, pripasti državi.

Tajne službe listaju listinge

Mišljenje poverenika za informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića o novom pravilniku, koji uređuje, između ostalog, zadržavanje podataka o elektronskim komunikacijama – pažljivo će biti razmotreno, a neke njegove sugestije već su usvojene, kažu u Ministarstvu kulture, informisanja i informacionog društva, piše Politika. Usvojena je sugestija poverenika da se bolje definiše termin nalog, na osnovu kojeg se pristupa zadržanim podacima, među koje spadaju i listinzi razgovora, a produženo je i trajanje javnih konsultacija do 11. avgusta, takođe, na zahtev poverenika. Javna rasprava o predlogu pravilnika trebalo bi da bude održana 12. avgusta, navode u ministarstvu. Šabić se boji da pojedine odredbe Pravilnika o tehničkim zahtevima za uređaje i programsku podršku za zakonito presretanje elektronskih komunikacija i zadržavanje podataka o elektronskim komunikacijama omogućavaju službama bezbednosti da po sopstvenoj proceni, bez odluke suda, pristupaju zadržanim podacima o elektronskim komunikacijama, odnosno podacima ko s kim razgovara, iz kog mesta, kojom vrstom veze.

Putin: Amerika je parazit

To što Amerika živi povećavajući dug, znači da deo teškoća prebacuje na svet, parazitira na svetskoj ekonomiji i monopolskom položaju dolara, rekao je premijer Rusije Vladimir Putin učesnicima omladinskog logorovanja na jezeru Seliger u Tverskoj oblasti, 370 kilometara od Moskve. - Ne radi se samo o tome što neke zemlje, među kojima su Rusija i Kina, imaju značajne devizne rezerve u dolarima, jer ekonomski problemi SAD mogu da izazovu nevolje u celom svetu. Ipak, rekao je Putin, imali su dovoljno zdravog razuma i odgovornosti da donesu izbalansirano rešenje, prenose Novosti.

Sudbina mađarske porodice koja se sudarila sa Luisom

U saobraćajnoj nesreći u nedelju rano ujutru, osim poznatog muzičara Luisa, život je izgubio i mađarski državljanin Andraš Legradi, pišu Novosti. Regina Legradi, lakše povređena u saobraćajnoj nesreći kod Feketića u kojoj je poginuo njen otac Andraš (34). Reginu su u Mađarsku odveli sestra i zet njene majke Suzane (30) koja je takođe bila u “fordu fjužn” kojim se porodica Legradi vraćala sa letovanja u Grčkoj, i koji se, na 66. kilometru autoputa Subotica - Beograd sudario sa “krajslerom” kojim je upravljao Luis. Posle prvog zbrinjavanja u vrbaskoj bolnici, Suzana Legradi je prevezena u Urgentni centar KCV u Novom Sadu, gde joj je u nedelju uveče operisano teško povređeno levo rame. Njeno stanje je, prema rečima Jelene Jurišin, portparola tog centra, sada stabilno, van životne je opasnosti i u utorak je sa Odeljenja intenzivne nege prevezena na Ortopedsko. Iako se i dalje nalazi na intenzivnoj nezi u bolnici u Vrbasu, van životne opasnosti je i Suzanin osmogodišnji sin Andraš.

Pol Oster: Bez mašte ne postoji svet

Bez priča, bez mašte, ne postoji svet, barem ne onaj u kome bih želeo da živim - kaže slavni američki pisac Pol Oster, u ekskluzivnom razgovoru za Novosti, odgovarajući na pitanje o mestu književnosti u današnjem svetu i potrebi za pisanjem. Njegov novi roman “Sanset park” uskoro će biti objavljen i kod nas u izdanju beogradske “Geopoetike” i prevodu Ivane Đurić-Paunović i Muharema Bazdulja.